Zahvaljujem se ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažene kolege, uvaženi građani Srbije, poštovani ministre, lepo je videti kako pažljivo pratite ovu skupštinsku raspravu i obraćate pažnju na sve ono što vam govore narodni poslanici, ali lepo vas je i videti da obilazite gradilišta u Srbiji. Energično ste krenuli, pa nadam se da će to tako i da ostane, tj. nadamo se da će to tako da ostane i do kraja mandata. To je dokaz da sledite politiku koju je projektovao predsednik države još 2014. godine i u svakom slučaju pohvalno za vas.

Što se tiče Sporazuma, odnosno Zakona koji je danas pred nama, vi ste, ministre, ovde na kraju ovog sporazuma naveli razloge zbog kojih bi ovaj sporazum trebao biti potvrđen, u ovom uvaženom domu, odnosno zbog kojih bismo mi trebali da za njega glasamo. Formalno ispravni i tačni i formalno dovoljan motiv da ih mi u ovom uvaženom domu izglasamo.

Međutim, razlozi i motivi zbog kojih ćemo mi glasati su mnogo širi od onoga što ste vi naveli na kraju ovog zakona, a ovi razlozi i ovaj zakon su, pre svega, jedan mali segment jedne sveukupne politike koju ova država, na čelu sa predsednikom, vodi od 2014. godine, a tiče se, između ostalog, i brige o našem narodu u regionu i regionalne saradnje u celini.

Ta briga svoj vrhunac doživljava u poslednje tri, četiri godine. A, zašto u zadnje tri, četiri godine? Srbija je posle ozbiljne fiskalne konsolidacije, kroz koju je prošla, stvorila mogućnosti da, pored toga što će pomoći građanima koji u njoj žive, pomogne i našim sunarodnicima, u regionu. Znači, korist od napretka Srbije počeće da osećaju svi koji Srbiju doživljavaju svojom zemljom, a i oni kojima ona nije matična država. Svedoci smo poslednjih dana kada je pitanju vakcinacija i mnogo drugih stvari. Korist se ogleda i kroz rekonstrukciju ovih mostova o kojima danas govorimo.

Ovo je, ministre, dokaz jedne ozbiljne politike, kada je u pitanju regionalna saradnja. Ovo je dokaz da Srbija staje na čelo regionalnih odnosa, da je Srbija zemlja koja promoviše mir i saradnju u regionu i da je Srbija zemlja koja brine o svom narodu, svakako ne narušavajući teritorijalni integritet, Ustav i zakone svih drugih zemalja, tj. onih gde naš narod živi. Ovo je dokaz da Srbija pruža ruku, njen predsednik, a i srpski narod svima na Balkanu.

Avaj, nije to uvek tako kada je u pitanju druga strana. Pitate me zašto? Pa, evo vam poslednji primer u Crnoj Gori. Naime, tamošnji premijer je podneo inicijativu za smenu jednoga ministra koji pripada korpusu srpskog naroda zbog neslaganja o nekim događajima iz bliže istorije Balkana. Naime, tamošnji premijer Krivokapić je juče podneo inicijativu za smenu ministra pravde Leposavića koji je izneo stav o krvavim događajima iz 1995. godine u Srebrenici, a koji je tačno onakav kakav je stav srpskog naroda u celini i onoga u Crnoj Gori, ali i srpskog naroda koji živi u Srbiji i Republici Srpskoj.

Sakrio se premijer Krivokapić obrazlažući ovu svoju inicijativu iza odluke suda, ali svi znamo da je suština sasvim druga. Suština je ućutkati politike i političke stavove srpskog naroda u Crnoj Gori. To je prava suština te inicijative – ućutkati srpski narod.

Kada se već poziva na odluke suda, onda svako zdravorazumski može da postavi pitanje – šta je sledeće? Sud je osudio Gavrila Principa 1915. godine i Gavrilo Princip je umro u tvrđavi Terezin u Češkoj 1918. godine ne dočekavši kraj Prvog svetskog rata kao osuđenik, terorista. Da li je na redu neki novi srpski ministar ili Srbin iz Crne Gore koji bude negirao odluku tadašnjeg najveće sudske instance da je Gavrilo Princip terorista?

Kada su u Osmanskom carstvu ljudi nabijani na kolac po odlukama kadije, tadašnjeg sudije, to je bilo po odlukama najveće sudske instance tog vremena. Da li je na redu neki novi ministar ili neki novi Srbin u Crnoj Gori koji će reći da su ti ljudi bili žrtve i borci za slobodu srpskog naroda i u Crnoj Gori, i u Srbiji, i u BiH, na Balkanu uopšte, a ne osuđenici?

Kada su 1942. godine u okolini Kolašina vršeni zločini i punjena pasja groblja to je bila sudska odluka najvažnije sudske instance toga vremena. Da li je na redu neki novi srpski ministar ili neki novi Srbin iz Crne Gore koji kaže da su to bili mučenici, žrtve zločina, a ne osuđenici?

Mogli bi mi dugo nabrajati ovde i izneti kontra argumente za ono što danas čini premijer Crne Gore. Međutim, verovatno ništa drugo i ne možete očekivati.

Nažalost, moram priznati, o tome je juče govorio predsednik države i sam sam se nadao nešto drugačijim odnosima sa novim crnogorskim vlastima. Ispostaviće se da nisu baš tolike nade bile osnovane, a šta je drugo bilo i očekivati od Zdravka Krivokapića koji će predsednika susedne države, srpskog predsednika povezati sa kriminalom i čiji će to prvi politički potez, spoljnopolitički potez biti kada dođe na vlast? Šta drugo očekivati od njega kada je istrajao u progonu srpskog ambasadora iz Podgorice, onda je logično očekivati zabranu političkog stava srpskog naroda u Crnoj Gori?

No, bez obzira na politiku, delovanje, stavove Zdravka Krivokapića ili bilo kog drugog političara u regionu, ruka Srbije ostaje pružena.

Kao što juče reče predsednik – nećemo se stideti da u skladu sa međunarodnim pravom pomognemo naš narod gde god on živeo, pa i u Crnoj Gori, možda i pogotovo u Crnoj Gori. Ako li suprotna strana ili neki drugi, da ne kažem tako tešku reč, suprotna strana ima nameru da čini nešto isto ili slično, evo mu primera u srpskom predsedniku i srpskoj Vladi, evo mu primera u jednom ovakvom zakonu kao što je danas u srpskom parlamentu. I nek bude i pola od toga, bićemo zadovoljni.

Ministre, hvala vam, zakon ćemo svakako podržati u danu za glasanje.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Momirović.

Biću jako kratak.
Naravno da pratim sve reči i morao sam da se javim, jer ste me prošli put na jedan onako fin, suptilan, elegantan, vama svojstven način, blago, ako smem da kažem, pritiskali vezano za aerodrom Trebinje i mislim da sada dugujem da kažem šta smo uradili u toku ovih par dana.
Ubrzali smo radove u radnoj grupi, otvorili smo sva sporna pitanja, imajte na umu koliko je to kompleksan projekat. Mi investiramo jedan moderan, ne mali, veliki aerodrom u susednoj državi, u Bosni i Hercegovini koji se po pitanju neba, odnosno kontrole vazdušnog prostora iznad kosi u mnogim nadležnostima sa Republikom Hrvatskom.
Otvorili smo sva ta pitanja, hoćemo na najvišem nivou da ih rešimo, jer ne želimo da investiramo u jedan aerodrom čije će nebo kontrolisati neka treća strana, ne moramo mi da je kontrolišemo, ali neka je kontroliše strana u čijoj zemlji se aerodrom nalazi.
Raspisujemo tender za projekat, očekujemo da ćemo u narednih šest meseci isprojektovati aerodrom, ulazimo odmah u eksproprijaciju, u sređivanje terena. Ja očekujem, ne mogu da garantujem do kraja ove godine, iako nam je to cilj, ako ne sledeće godine krećemo da radimo na tom aerodromu, a mislim da ste vi već dosta rekli oko drugih nekih tema. Samo bih voleo da podvučem, još jednom, niko srpski narod neće ućutati. Nije mogao ni kada smo bili u ropstvu 500 godina, naročito ne sada kada ovako jaka država stoji iza njega, bilo ovde, bilo u regionu, bilo gde drugde u svetu. Hvala.

Zahvaljujem se ministru.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem se poštovana predsedavajuća.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se danas nalazi jedan vrlo značajan zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji međudržavnih mostova koji se nalaze između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.

U pitanju je održavanje i rekonstrukcija 11 mostova i to na reci Drini, na reci Savi i na reci Uvac. Prema ovom Sporazumu Republika Srbija će održavati i rekonstruisati šest mostova i oni se nalaze na Drini, a Bosna i Hercegovina će održavati i rekonstruisati pet mostova. Dva se nalaze na Savi i tri mosta nalaze se na Uvcu.

O mostovima je najlepše književno delo napisao naš nobelovac Ivo Andrić. To je „Na Drini ćuprija“. Što se tiče književnosti, tu je Ivo Andrić nenadmašan, ali što se tiče graditeljskih sposobnosti, vizije i misije državnika, od 1945. godine do sada nismo imali državnika koji se više bavio graditeljstvom od Aleksandra Vučića.

Od 1945. godine do danas kroz Srbiju nije izgrađeno više autoputeva, nije izgrađeno i rekonstruisano više železničkih pruga, nije izgrađeno više mostova, nije izgrađeno više tunela, nije rekonstruisano i otvoreno novih aerodroma. To je sve uradila politika koju realizuje, koju sprovodi, koju je osmislio predsednik Aleksandar Vučić.

U tom smislu i ovaj Sporazum vrlo je značajan sa aspekta politike koju realizuje i sprovodi i predsednik Republike, a i Vlada Republike Srbije, a tiče se regionalnog povezivanja i naroda i država, većih investicija, bržeg i boljeg protoka i ljudi i robe i kapitala, ali u fokusu jeste bolji svakodnevni život građana koji žive u tim pograničnim opštinama, bilo da je u pitanju Priboj, bilo da je u pitanju Ljubovija, bilo da je u pitanju Bajina Bašta, bilo da su u pitanju opštine koje se nalaze sa druge strane Drine, a to su i Skelani, i Bratunac, i Rudo i druge opštine.

Ono što moram da istaknem da je ovaj Sporazum i te kako značajan sa aspekta daljeg ekonomskog napretka, kako Republike Srbije, tako i Republike Bosne i Hercegovine, jer ideja mini Šengena, jeste ideja Aleksandra Vučića za povezivanje svih naroda radi veće i bolje ekonomske saradnje, radi bržeg i lakšeg protoka ljudi i robe, radi toga da život običnog građanina, ali i naše privrede učinimo boljom, efikasnijom i snažnijom.

Da li je ekonomija ikada bila prva, na prvom mestu i pored pandemije Kovida 19 koja je zahvatila čitav svet? Nikada, do Aleksandra Vučića. Da li se naš zdravstveni sistem uopšte nalazio negde na listi merljivosti Evropske unije pre dolaska na vlast SNS i politike koju realizuje Aleksandar Vučić? Nikada. Ona ne samo da se nije nalazila na spisku, jer apsolutno nije bila merljiva.

Danas je sa aspekta zdravlja Republika Srbija iznad 14 zemalja Evropske unije. Danas je Republika Srbija prva po broju vakcinisanih ljudi. Republika Srbija jedina na svetu i njeni građani daje mogućnost građanima da imaju izbor između četiri vakcine kojom će se vakcinisati.

Republika Srbija je jedina na svetu za četiri meseca izgradila dve Kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu i u planu je izgradnja kovid bolnice i u Novom Sadu.

Da je regionalno povezivanje i da su mostovi povezivanje i država i naroda pokazali smo odmah po preuzimanju vlasti 2012. godine. Naime, moram da istaknem da je most koji spaja Ljuboviju i Bratunca, most Bratoljub počeo gradnju 2015. godine, a završen što se Republike Srbije tiče 2017. godine. U njega je Republika Srbija uložila 13 miliona evra.

Očekujemo da se granični prelaz koji je u ingerenciji BiH da se termin i sam granični prelaz što pre osposobi, kako bi se pobošljao transport i kako bi se i privredi građanima olakšala komunikacija između država.

Takođe moram da napomenem da je Republika Srbija što se tiče mosta pešačkog između Malog Zvornika i Zvornika, a to je most koji je sagradio kralj Aleksandar Prvi Karađorđević 1929. godine i koji je pušten u rad 1930. godine obnovila između ostalog i Vlada Republike Srbije, dajući 600.000 evra za obnovu ovog mosta koji predstavlja ne samo sponu između Malog Zvornika i Zvornika, već predstavlja jedan kulturno istorijski spomenik, arhitektonski spomenik i naravno predstavlja turističku destinaciju za ovaj kraj.

Takođe moram da napomenem da Mali Zvornik ima kao i sva ova mesta izvanredne turističke potencijale zato što se nalazi na obali reka i zato je turizam sigurna grana koja i te kako može da doprinese rastu BDP. Da su odnosi između Srbije i BiH zbilja zasnovani na politici mira, politici sigurnosti, politici stabilnosti, politici povezivanja, pokazuje ponovo vizija i misija našeg predsednika Aleksandra Vučića, a to je izgradnja autoputa prema Sarajevu koja ustvari ide iz dva pravca. Jedan pravac je Sremska Rača - Kuzmin, dalje prema Bijeljini, Republici Srpskoj i Sarajevu, a drugi pravac je pravac od Požege do Kotromana u dužini od 60 kilometara koji će biti nastavljen naravno završetkom deonice Preljina - Požega, koja je duga 30,9 kilometara u koju je uloženo 450 miliona evra, vrlo zahtevna, na kojoj se nalaze za sada dva najduža tunela, na kojoj se nalazi 51 most.

Naravno, sem autoputa koji će dalje ići prema Kotromanu, a onda preko Višegrada, povezivati Republiku Srpsku i dalje ići prema Sarajevu, Vlada Republike Srbije će uložiti i 30 miliona evra za obnovu bolnice u Užicu, što je i te kako značajno.

Takođe, moram da istaknem da je za razliku od Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Đilasa, Tadića, koji su postavljali granicu između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku u narednih mesec dana treba da počne izgradnja puta Jarinje-Kosovska Mitrovica, da se više ne stidimo rupa i tog puta, već da taj put bude naše ogledalo.

Takođe moram da istaknem da istaknem da će se u Kosovskoj Mitrovici graditi klinički centar, da je Kosovska Mitrovica dobila najsavremeniju laboratoriju za PCR testove i takođe moram da naglasim da će se u Gračanici raditi, odnosno rekonstruisati bolnica, a sve u cilju boljeg života naših građana u našoj južnoj pokrajini.

Kada se tiče tri mosta koji se nalaze između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, a na našoj strani to je granični prelaz Uvac, nadomak opštine Priboj, moram da istaknem da je granični prelaz Sarajevo Polje čekao na otvaranje punih 25 godina. Taj granični prelaz otvoren je 2016. godine i on znači brži protok ljudi koji svakodnevno imaju potrebe kako sa područja teritorije opštine Priboj da odlazi u Rudo, tako i građana opštine Rudo da dolaze u Priboj. Takođe i druga dva mosta značiće unapređenje i protoka ljudi, robe, kapitala ali i ekonomsko povezivanje kako granične opštine Priboju i Rudo, tako i ekonomski napredak čitave naše zemlje.

Ono što takođe moram da istaknem da je prema istraživanju Bečkog instituta koji se bavi međunarodnom politikom i ekonomskim odnosima konstatovano da je od 2010. do 2019. godine u Srbiju se vratilo 90.000 mladih ljudi između 19 i 24 godine. To su oni mladi ljudi koji su završili fakultete, koji su se vratili u Srbiju jer u Srbiji vide budućnost.

U skladu sa Planom „Srbija 2025“ Srbija će 2025. godine imati 1.200 kilometara autoputeva, imati platu od 900 evra i prosečna penzija biće između 430 i 440 evra. Da mladi ostanu u Srbiji i da naša deca žive u svojoj otadžbini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Petar Vesović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, cenjeni građani Republike Srbije, danas se pred nama nalazi sporazum kojim se u potpunosti uređuje rekonstrukcija i održavanje međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.

Za nas je to izuzetno važan zakon kojim ćemo osigurati da infrastruktura između dve države bude kvalitetna, da obezbedi brzi protok između dve države, protok roba i usluga, kao i protok svih građana.

Republika Srbija i Bosna i Hercegovina imaju izuzetno blisku privrednu i ekonomsku saradnju i kako bismo obezbedili jačanje između dve države, odnosno jačanje naših ekonomija i privrede infrastruktura nam je izuzetno značajna i izuzetno važna.

Važno je i napomenuti da u Bosni i Hercegovini živi preko 1,2 miliona naših sunarodnika, naše braće i sestre i privredna saradnja sa njima i jačanje ekonomskih veza su izuzetno značajni i izuzetno važni.

Srbija je danas lider u regionu. Imamo najbrže rastuću privredu, imamo najbrži rast BDP plata i penzija, ali smo svesni da ako želimo da nastavimo rast, ako želimo da nastavimo naš rast privrede i ekonomija moramo da se udružimo sa celim regionom.

Kao što je rekla moja koleginica Sanja Lakić, između država Balkana, ne računajući Republiku Srpsku, postoji jedno teško breme istorije koje nas često koči, ali ispred nas se nalaze naša deca i budućnost koju za njih moramo da gradimo, zato se istorije moramo sećati, a budućnost moramo da negujemo i da gradimo svi zajedno.

Srbija danas jeste najbrže rastuća ekonomija u ovom delu Evrope, ali Srbija je država koja pruža otvorenu ruku prijateljstva i pomirenja sa svim državama Balkana. Znate, kada imate neki problem u kući, prvi koji vam uvek priteknu u pomoć jesu vaše komšije. Mi međusobno jedni od drugih nemamo bližih. Kada su bili razorni zemljotresi u Hrvatskoj, prva je Srbija pritekla da pomogne. Kada su Makedoniji, BiH, Crnoj Gori bili potrebni respiratori, prva koja je pritekla u pomoć bila je Srbija. Mnogi to nisu očekivali, ali Srbija jeste pokazala humanost i solidarnost.

Tako se gradi budućnost, tako se gradi saradnja između svih država na Balkanu. To je ono što je najvažnije.

Srbija je dala konkretne mere. Mi nudimo otvorenu ruku, prijateljstvo i saradnju sa svima. Srbija je država koja danas ima najveće infrastrukturne projekte. Gradimo osam autoputeva, Srbija je premrežena brojnim saobraćajnicama.

Srbija je izgradila konekcija sa Hrvatskom, sa Bugarskom, sa BiH i sa drugim državama, a završavamo izgradnju sa Crnom Gorom. Na taj način snažnom infrastrukturom možemo da gradimo i „mali Šengen“, jednu veliku ideju malene Srbije o izgradnji zajedničkog, ekonomskog i privrednog regiona Balkana u kome ćemo moći da negujemo i da izgrađujemo našu ekonomiju, u kome ćemo biti konkurentni na tržištu Evrope i gde ćemo zajedno graditi budućnost kroz ekonomiju i privredu.

Srbija je država koja je jednom ozbiljnom diplomatijom i velikim prijateljstvom sa liderima celog sveta, a to je prijateljstvo našeg predsednika Aleksandra Vučića, uspela da za sve građane Srbije obezbedi dovoljno vakcina. Jedino u Srbiji građani mogu da odaberu vakcinu za koju oni misle da je najbolja i vakcinu za koju misle da će im obezbediti najbolji imunitet. Sve vakcine su dobre i sve vakcine daju imunitet. Lažu oni koji kažu da to nije tako.

Srbija je država koja ima dovoljno vakcina za sve građane, ali mi znamo da ako želimo da obezbedimo kolektivni imunitet, ako želimo da zaustavimo koronu, da to jedino možemo tako što će ceo region biti imunizovan. Zato smo mi i ponudili regionu vakcine. Dali smo BiH preko deset hiljada vakcina, Crnoj Gori i Makedoniji smo dali preko četiri hiljade vakcina pojedinačno svakoj državi. Ponudili smo vakcine svim državama regiona kako bi se njihovi zdravstveni radnici imunizovali i kako bi svi zdravstveni radnici regiona mogli da se bore za građane koji su oboleli od korone. To je ono značajno.

Srbija je jedina država u regionu, ali i celom svetu koja je otvorila svoje granice i koja je ponudila besplatnu vakcinaciju svim građanima Balkana, ali i celog sveta. Do sada su tu mogućnost prihvatili preko deset hiljada građana Balkana, a mogli smo da pročitamo u novinama pozitivna iskustva mnogobrojnih Italijana koji su došli da se vakcinišu i revakcinišu u Srbiji. Italijanska ambasada na svom zvaničnom sajtu danas ima uputstvo na koji način da se potpuno besplatno, preko e-vakcine prijavite i primite vakcinu koju želite.

Srbija je otvorena zato što želi da pomogne. Mi imamo dovoljan broj vakcina. Potpisali smo ugovor sa ruskim institutom kako bismo započeli proizvodnju Sputnjik vakcine. Potpisali smo ugovor sa „Sinofarmom“ kako bismo počeli da proizvodimo i kinesku vakcinu. Mi ćemo imati dovoljno vakcina za sve, ali želimo i da naš region i da ceo svet ima vakcine koje su toliko neophodne i koje mogu da im pomognu.

Srbija je danas ponosna što se vakcinisalo preko dva miliona i šesto hiljada stanovnika, a revakcinisalo preko milion i trista hiljada. Srbija postepeno gradi kolektivni imunitet kako bi mogli da pobedimo koronu.

Prosto mi je neverovatno nakon svega što smo videli, toliko smrti, toliko patnje, toliko obolelih, da i dan danas u Srbiji postoje oni ljudi koji ne veruju da korona postoji, koji ne veruju u vakcinu i koji ne veruju u naše zdravstvene radnike. Znate, zdravstveni radnici koji se nalaze u crvenoj zoni, tu provode i po 24 sata. Oni su u skafanderu četiri do šest sati, nose dve ili tri maske, a nekome je teško da stavi na svoje lice jednu masku. Nose rukavice, nose kaljače, preznojavaju se. Oni u tih četiri do šest sati ne mogu da jednu, ne mogu da piju, ne mogu da sednu da se odmore kako bi pružili pomoć onima koji su oboleli, vašim prijateljima, vašim članovima porodice, daju im vodu, daju im hranu, daju im lekove, pružaju im podršku kada je najpotrebnije.

Da li ste se zapitali nekada kako izgledaju moje kolege kada skinu skafander i masku? Kako izgledaju njihova lica? Koliko su iznurena? Koliko rana i koliko promene imaju? Ja želim da svi vide lica mojih kolega? Ovo su kolege iz Prokuplja koji rade u kovid zoni. Ovo je doktor Steva i doktorka Jelena, a to su mnogi drugi i doktorka Nena, doktorka Milena, doktor Dragan, doktor Stefan i mnogi drugi, ne samo lekari nego i medicinski tehničari, negovatelji i drugi koji se bore za sve građane Srbije. Ovo je rođak, nažalost, moje koleginice koja se nalazi "hajflou" respiratoru, on nosi "fulfejs" masku. Ovo je maska koja pokriva celo lice, koja obezbeđuje kiseonik pod visokom pritisku i velikom protoku. To je maska koji nosi 24 časa dnevno, čak 20 i više dana, kako bi izbegao respirator. Ovo nije najgore stanje u kojem se pacijent može naći. Da li mislite da on može da pobedi koronu bez hrabrih lekara, koji su ostavili svoje porodice i koji su svesno došli na prvu liniju fronta da se bore za sve građane Srbije i ako znaju da mogu da obole?

S druge strane, imamo nešto neverovatno. Savski trg i grupu ljudi koji se vesele, koji pevaju i igraju. Pitam se čemu se oni vesele? Čemu se raduju? Da li se raduju smrti preko 5.000 naših sugrađana? Da li se raduju preko 60 mojih kolega lekara, sestri, tehničara, koji su preminuli boreći se za njih, boreći se na prvoj liniji fronta? Čemu se oni raduju? Verujte mi, oni se ne raduju. Moje kolege i ja se ne radujemo, mi zajedno patimo i oplakujemo.

S jedne strane, imamo borce, sa druge strane, imamo nepromišljene ljude koji ne znaju šta rade. Zamislite kako se osećaju moje kolege kad nakon 12 ili 24 sata u zoni izađu izmoreni, željni svoje porodice, željni svojih prijatelja i vide nekolicinu ljudi koji se vesele, raduju i koji ne nose maske. Zamislite i zapitajte se kako se oni osećaju?

To nije najgore, nekima smeta snažna Srbija, smeta im vakcinacija, smeta im borba protiv kovida. Sećamo se svih laži da korona ne postoji, da je vakcina laž, da će nas čipovati, da ćemo postati poslušni i da ćemo ostati sterilni, da nećemo imati potomstvo i mnogo toga? Sećamo se da su govorili da se predsednik neće vakcinisati zato što on ne veruje u koronu, a danas je predsednik Republike vakcinisao. Vakcinisala se cela Vlada, vakcinisao sam se i ja mnoge moje kolege koje ovde sede. Svi verujemo u koronu i želimo da je pobedimo. Sada imaju neku novu ideju, da vakcina ne stvara antitela, pa rade neke testove gde to pokušavaju da potvrde, ali je problem što oni ne znaju osnovne stvari o imunitetu. Znate, kada se neko vakciniše "Sputnikom" ili "Fajzerom", njemu je bespotrebno da radi IGG obična antitela. Potrebno je da radite antitela na spajk protein, a rezultate koji su oni prikazali su u stvari ti lažni rezultati na obična antitela koji vakcinisani od „Fajzera“ i „Sputnika“ neće razviti.

Znate, da biste razumeli kako vakcina deluje i šta je imunitet mora da poznajete imunitet. Imunitet je toliko kompleksna stvar koja se sastoji iz 1.001 elementa i koja je, čak i studenti medicine, lekari teško razumeju. Znate, antitela se samo vrh ledenog brega, ona služe da kada virus uđe u ljudski organizam da se brzo vezuje za virus i da ne dozvole da on uđe u ćeliju, ali čak i mnogi ljudi koji su preležali koronu nemaju antitela i ona nisu jedini faktor koji će obezbediti, bezbednosti, sigurnost našem organizmu. Mnogo bitnije jeste pored tog humoralnog i celuralni odgovor, a to su b4, memorijski limfociti i natural kiler ćelije. Beli limfociti dugo godina pamte infekciju i kada virus sledeći put uđe u naš organizam oni će u roku od nekoliko sati početi da produkuju veliku količinu antitela, koji će vezati virus i izbaciti ga napolje pre nego što uđe u ćeliju, a čak i kada i virus uđe u ćeliju, mi imao nautral kiler ćelije, to su teške ubice koji će uništiti svaku ćeliju koja je zaražena i sprečiti da se virus proširi.

Vidite, da biste pričali o imunitetu, da biste pričali o vakcini, da biste pričali o koroni, morate prvo da pogledate u oči čoveka koji se bori za dah. Morate da pogledate u oči porodicu ljudi kada im saopštavate da im je otac, brat, prijatelj, preminuo od korone, a to nije lako. Lako je njima da se vesele, da pevaju, da igraju, kada se nisu susreli sa bolom koja porodica nosi nakon gubitka bližnjeg.

Verujte mi, kada kažem da moje kolege i ja danas ne slavimo, mi patimo, oplakujemo i žalimo svakog građanina Republike Srbije, svakog građanina sveta koji je preminuo od korone. Žalimo porodicu koja mora da živi sa gubitkom oca, majke, brata, sestre, deteta ili koga već. Žalimo svaku mladu i staru osobu koja je pobedila koronu, a koja se sada nosi sa teškim posledicama korone. Mi patimo, oplakujemo, ali se borimo. Borimo se godinu i po dana već i ne posustajemo, jer se uvek setimo da smo pobedili i Prvi i Drugi svetski rat, da smo pobedili nemaštinu, razaranje, bombardovanje, variolu i mnoge druge bolesti samo zato što smo bili zajedno i što smo se zajedno borili, i nećemo dozvoliti nekolicini da uništi i razori naše jedinstvo.

Ja vas zato sve pozivam da se vakcinišete, da se pridržavate mera. Želim da ponudim jedno veliko hvala svim mojim kolegama koji su danas, koji će biti i sutra, preksutra, dok god je to potrebno da se nalaze na prvoj liniji fronta i da se bore protiv korone. A oni koji ne veruju u koronu, koji ne nose masku, koji se vesele, koji pevaju, koji ne veruju da virus postoji, neka dođu u Kruševac, u Batajnicu, u Prokuplje, u Niš i neka odmene moje kolege barem na pola sata, njima će to puno značiti, a ti ljudi će možda osetiti bar šta je humanost, a ne laž. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica, Snežana Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kaže se da mostovi i putevi spajaju predele i ljude. Naravno, to je tačno i u prilog tome i te kako idu mostovi na rekama Drini, Savi i Uvcu, između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.

Na dnevnom redu današnje sednice je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnim međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine. Naime, radi se o 11 mostova na pomenute tri reke, a u skladu sa potpisanim sporazumom 18. septembra 2020. godine u Bratuncu i koji će u skladu sa potrebama biti rekonstruisani i održavani.

Prema ugovornim obavezama Republika Srbija vršiće održavanje i rekonstrukciju šest mostova i to na reci Drini, dva na graničnom prelazu u Malom Zvorniku, dva u Ljuboviji, po jedan u Bajinom Bašti, na graničnom prelazu Trbušnica. Bosna i Hercegovina vršiće održavanje i rekonstrukciju pet putnim međudržavnih mostova i to na reci Savi, granični prelaz Sremska Rača i tri mosta na graničnim prelazima na reci Uvac.

Potvrđivanje sporazuma sigurno će doprineti daljem razvoju i unapređenju regionalne infrastrukture ali i produbljivanju bilateralnih odnosa dve zemlje. Značaj predmetnih mostova i njihova bezbednost je velika a posebno je značajna za građane koji žive u pograničnim mestima i koji zbog različitih potreba i obaveza gotovo svakodnevno koriste.

Pored značaja mostova ovom prilikom želim da istaknem značaj i izgradnju novih kao i obnovu i rekonstrukciju postojećih puteva i saobraćajnica kojima se i dolazi do zapadne Srbije i mostova o čijoj rekonstrukciji danas govorimo.

Dolazim iz zapadne Srbije, iz grada Užica i nije mi lako da nađem prave reči kojima bih izrazila značaj izgradnje auto-puta Miloš Veliki od Beograda do Preljine i dalji nastavak izgradnju od Preljine do Požege za celu zapadnu Srbiju, imajući u vidu sve probleme i teškoće i nebezbednost dosadašnjeg putovanja Ibarskom magistralom. Rasterećenost i bezbednost saobraćaja i izgradnjom ovog dela auto-puta na značajnom nivou i višestruko doprinosi kvalitetu putovanja. Najava završetka radova na delu auto-puta od Preljine do Požege za januar 2022. godine je nesumnjivo novi zamajac razvoja cele zapadne Srbije. To će sigurno rezultirati razvojem novih investitora i otvaranjem novih radnih mesta i boljem standardu građana ovog dela zemlje.

Turistički potencijali zapadne Srbije kako oni manje poznati, tako i veliki turistički centri poput Zlatibora, Tare, Zlatara izgradnjom auto-puta dobiće mnogo više na značaju i sigurna sam da će znatno povećati broj turista koji će posetiti naš kraj. Takođe, pozdravljam najavljena nova ulaganja od trista miliona dinara u aerodrom "Ponikve", čijim će puštanjem u rad biti upotrebljena infrastruktura bržeg bezbednijeg i savremenog putovanja kako domaćih tako i stranih putnika do ovih krajeva zemlje, bilo da u njih dolaze poslovno, turistički ili iz nekih drugih razloga. Budući razvoj avio saobraćaja sa aerodroma "Ponikve" pored putničkog otvara mogućnost i razvoja i kargo transportnog saobraćaja koji će omogućiti transport roba, a posebno voćarskog asortimana proizvoda u svežem stanju do najudaljenijih delova sveta.

Ovde prvenstveno mislim na crveno zlato, našu malinu, najboljeg kvaliteta u svetu, koja se na velikim površinama uzgaja u celoj zapadnoj Srbiji i koja je sve više tražen proizvod na svetskom tržištu.

Ovom prilikom osvrnula bih se i na još dva velika infrastrukturna projekta značajna, kako za nas Užičane, tako i za ceo Zlatiborski okrug i dalje za sve koji vrše transport i putuju ka Republici Srpskoj, BiH i Crnoj Gori.

Radi se obilaznici oko Užica i tunelu „Kadinjača“ prema Bajinoj Bašti i dalje ka Republici Srpskoj i BiH.

Aktivnosti na izgradnji obilaznice oko Užica započete su još davne 1990. godine, a radovi su dalje započinjani 1993. i 2006. godine na trasi cele obilaznice rešeni su imovinsko-pravni odnosi u dužini od 4.846 metara i značajna je jer bi se njenom izgradnjom izmestio deo trase državnog magistralnog puta iz užeg gradskog jezgra imajući u vidu nepovoljnu saobraćajnu infrastrukturu grada kao intenzivan tranzitni saobraćaj koji takođe prolazi centrom grada.

Realizacijom ovog projekta rešili bi se dobrim delom i dugogodišnji problemi Užičana vezani za aero zagađenost kao posledicu uticaja saobraćaja.

Želim da naglasim da je predsednik Republike Aleksandar Vučić pre nekoliko dana upravo spomenuo da će obilaznica oko Užica, posle toliko godina, 30 godina od početka prvih radova na njoj, negde u septembru ove godine početi sa izgradnjom.

Nadam se uvaženi ministre Momiroviću i vi ste upoznati sa problemom ove obilaznice i ovog dela i da će zaista izgradnjom ove obilaznice, doprineti sve boljem, bezbednijem saobraćaju, kako građana Užica, samog grada, tako i boljem i bržem tranzitnom saobraćaju.

Kada je reč o tunelu „Kadinjača“ više od 70 godina se Užičkom kraju o njemu govori. On bi povezao srednje Podrinje i Republiku Srpsku sa Zlatiborskim i Šumadijskim regionom.

Od 2013. godine Bajina Bašta i Užice zajedno intenzivno rade na pripremi dokumentacije i do sada su urađene prethodne studije opravdanosti, generalni idejni projekat i dati su lokacijski uslovi. Ovaj nivo dokumentacije je dovoljan da se otpočnu pregovori o izgradnji tunela „Kadinjača“ i nadamo se da će u doglednoj budućnosti se to i desiti.

Ja sam sigurna uvaženi ministre Momiroviću da će se uz vaše lično angažovanje i pomoć i uz pomoć vašeg Ministarstva, Vlade Srbije i predsednika Republike svi navedeni infrastrukturni projekti o kojima sam govorila privesti nameni u predviđenim rokovima, a na dobrobit svih građana Republike Srbije.

U danu za glasanje podržaću predloženi zakon. Hvala.