Pravo na repliku, Milenko Jovanov.
Izvolite.

Prvo, apsolutno ne vodimo politiku „Evropska unija nema alternativu“, kod nas samo Srbija nema alternativu, gospodine Glišiću. Za Srbiju se borimo, za Srbiju živimo, sve što možemo da uradimo radimo za Srbiju i vodimo računa o tome šta je interes Srbije.

Što se antivakcinaša tiče, pa najveći antivakcinaš je u Srbiji, prvi antivakcinaš je bio Dragan Đilas, kako se njega niste setili? On je prvi rekao da neće dati da se u Srbiji vakcinišu tamo nekim vakcinama kineskim, pa on nam je prvu kampanju protiv kineskih vakcina vodio. Kako se njega niste setili? Ali ne samo da je

vodio kampanju protiv kineskih vakcina, gospodine Glišiću, nego je vodio kampanju i protiv kineskih investicija u Smederevu, protiv kineskih investicija u Boru, kineske izgradnje puteva u Srbiji, svemu tome je protivnik Dragan Đilas, ali niste to primetili.

Što se tiče tog našeg, kako ste rekli, „Evropska unija nema alternativu“, pa vidite i sami ko ima podršku danas nekih struktura koje dolaze iz Evropske unije, nije to sigurno SNS, mnogo drugih ljudi može da se pohvali ozbiljnijom podrškom, posebno nekih evroposlanika.

Što se našeg odnosa sa NATO-om tiče, gospodine Glišiću, lepo je i bezbrižno biti neodgovoran i znati da sve što kažeš ne pravi nikakve posledice za zemlju. Mi moramo da vodimo računa o tome da smo jedina zemlja u potpunom okruženju NATO-a, zajedno sa Republikom Srpskom, ali ljubomorno čuvamo svoju vojnu neutralnost. Imamo saradnju sa NATO-om, imamo saradnju sa ODKB-om, znači, trudimo se da tu neutralnost sačuvamo. Od koga smo nabavljali oružje? Odakle MIG-ovi? Od NATO-a? Pa neće biti da NATO daje MIG-ove srpskoj vojsci.

Što se na kraju antivakcinaša tiče, jedno je sumnjati u vakcine, a drugo je širiti paniku. To su dve različite stvari. U jednoj se reaguje argumentima, a u drugom mora da reaguje država.

Na kraju, nemojte se zamajavati, otkriću vam tajnu, stranim službama, tajnim organizacijama koje stoje iza SNS, iza SNS stranke stoji srpski narod i zato imamo snagu koju imamo. Nikakve strane službe gospodine Glišiću.

Pravo na repliku, Vladan Glišić. Izvolite.

Ne pričam o onima protiv kojih sam se borio i ne pričam o njima zato što oni nisu vlast. Vi ste ih porazili i nemam problem sa tim opet da ih porazite. Pričam o vama jer ste vi vlast i vi imate odgovornost. Pričam o vama, jer vi imate istorijsku šansu sa ovoliko mobilizacijskom snagom, da uradite prave stvari za ovu zemlju. I zato i reagujem.

U svemu ovome kada govorim o NATO ja ne govorim o tome da se naša država opredelila da ide u NATO pakt, ja govorim o tome da nismo očistili njihove strukture po dubini, a nismo ih očistili zato što se neko plaši da ih očisti.

Kada govorite o tome da je jedno sumnja u vakcine, kao što i ja sumnjam, ali pošto nemam pravo stručno da iznosim stavove koje nisam svojim stručnim radom potvrdio, ja sam spreman da se vakcinišem. Ali, s druge strane da li je ponašanje Sulejmana Ugljanina kada kaže da su maske zatrovane u sred epidemiološke krize? Sumnja u epidemiološke mere ili širenja panike ili svega ostalog o čemu smo govorili? Da li je doktor Radovanović koji kaže da su kineske vakcine deo eksperimenta i da svako ko bude uzeo kinesku vakcinu u stvari preuzima odgovornost na svoju ruku kako će proći, da li je to sumnja u vakcine ili je to sa vrlo jasnim interesnim upiranjem u jednu vrstu vakcine, antivakcerska kampanja? Zašto njima policija nije upala u stan? Zašto njih pred decom nije privodila? Zašto je njih poštedela? Pa, zato što vi, i ako ne idete u NATO poštujete njihove strukture koje vršljaju po Srbiji, a imate 700 hiljada članova, imate dva miliona glasača, nemate nijedan razlog da ne branite interese ovog naroda.

Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, Milenko Jovanov.

Srpski narod i građani Srbije vrlo dobro znaju ko se zalaže za njegove interese i ne treba niko sa strane da mu kaže - e, ovo je tvoj interes, ovo nije tvoj interes. Oni sami znaju šta je interes i zato glasaju za SNS i zato podržavaju Aleksandra Vučića. Nema potrebe da vi sad narodu govorite - ovi rade u interesu ili ne, zna narod kako ko radi i zato smo tu gde smo.

Istorijsku šansu koju smo dobili, koristimo odlično. Srbija danas ekonomski raste, ne stagnira, ne nazaduje. Broj zaposlenih je veći nego ikada. Plate rastu, penzije rastu, imamo snage i finansijskih mogućnosti da se nosimo sa ovom krizom koja je usledila nakon korone bolje nego sve zemlje u regionu i boga mi bolje od najvećeg broja zemalja u Evropi. Da li koristimo mi tu šansu? To što biste vi da mi sa 700 hiljada članova jurimo veštice po ulici to se neće desiti, zato što smo odgovorni, ne zato što nas je strah. Najlakše je tako reći, odstranite sve, odsecite sve. Ja vas pitam šta su posledice? Jel vi stvarno mislite, prvo da te NATO strukture kako ih zamišljate, ne mogu ni da percipiram, ali da to stvarno postoji ako stvarno mislite da tako postoji da bismo mi mogli tek tako da se time bavimo, a da to ne ostavi nikakve posledice po zemlju, hajde razmislite o tome.

Dakle, ne radi se o tome da se ičega plašimo, nego se radi o tome da vodimo računa o državi Srbiji, a što se tiče vakcina i antivakcinaša i Sulejmana Ugljanina i Radovanovića, itd, ja samo građane mogu da pozovem da se vakcinišu. Ja sam dobio i prvu i drugu vakcinu, nemam čip, ne pretvaram se u reptila, ne mislim da je zemlja ravna ploča, ne mislim da ljudi noću menjaju oblike itd. Sve je ostalo isto, samo sam zaštićeniji od ovog opakog virusa koji ozbiljno napada ljude i koji može da dovede do vrlo teških ishoda. Ljudi treba da se vakcinišu, niko od nas nije stručan ni kad je u pitanju aspirin, pa ga koristimo. Hvala.

Zahvaljujem, ja bih sa ovom porukom i zatvorila krug replika jer zaista vas nije pominjao, samo je odgovorio.

Narodna poslanica, Biljana Pantić Pilja.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Poštovani gospodine Milojeviću, kolege poslanici, građani Republike Srbije, radi javnosti samo na početku odmah, pošto bile su danas neki naslovi u novinama da Narodna skupština bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Ne, mi ćemo odluku da podržimo Visokog saveta sudstva. Pošto često spočitavaju narodnim poslanicima da se mešaju u rad srpskog pravosuđa, da imamo neke velike ingerencije u toj oblasti, što zaista nije tačno. Ono što mi radimo, jeste da podržimo danas ili ne podržimo odluku koju je Visoki savet sudstva dostavio nama kao narodnim poslanicima gde su dali predlog da izaberemo gospođu Vasović, kao jedinog kandidata, ali jednog od sudija Vrhovnog kasacionog suda. To se isto dešava kada biramo sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, pa nam kažu da smo vršili uticaj u izboru sudija. Zaista zbog sudija koji se biraju na te funkcije, želim da kažem da to nije tačno, da mi kao, prvo Odbor za pravosuđe dobijamo predlog odluke, a ona i ovde u plenumu prostom aklamacijom podržimo tako nešto. Tako da ipak mislim da sudijsku funkciju ničim ne ugrožava diskusija narodnih poslanika u Skupštini.

Što se tiče ove odluke, za gospođu Jasminu Vasović ću glasati, pre svega što sam pročitala njenu biografiju i nema ništa sporno u biografiji iste, a i ako su je već predložile kolege iz Vrhovnog kasacionog suda, odnosno podržale njenu kandidaturu, smatram da nismo baš toliko kompetentni da joj nešto zameramo za razliku od onih koje ste vi gospodine Milojeviću sami spomenuli, a da su se čuli neki tihi šumovi oko izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Ti šumovi koji su se čuli, čuli su se od onih koji su učestovali u mračnom dobu srpskog pravosuđa, u reformi pravosuđa 2009. godine. Nemamo mi kolektivnu amneziju kada se spomene ta reforma. Reforma u kojoj su baš ti učestvovali koji danas nešto spočitavaju za ove izbore kako danas za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, tako i za sudije koje se biraju prvi put na svoju funkciju ili sudije koje se biraju na stalnu sudijsku funkciju, zato što ta reforma pravosuđa je izrodila 44 miliona evra štete za Republiku Srbiju, 836 sudija i 76 zamenika tužioca je ostalo u toj reformi bez posla zato što je ta reforma pravosuđa rađena u prostorijama DS kada su pravljeni spiskovi podobnih i nepodobnih sudija. Kada je na čelu Vrhovnog kasacionog suda, tadašnjeg Vrhovnog suda bila gospođa Nata Mesarović koju su ovi sadašnji opozicionari, borci za nezavisno pravosuđe postavili. Sećate se i vi gospodine Milojeviću te reforme vrlo dobro, čini mi se, da ste trpeli posledice iste.

Mislim da niste imali lak zadatak kada ste gospođu Mesarević nasledili na mesto predsednika Vrhovnog kasacionog suda, samim tim i na mestu predsednika Viskog saveta sudstva, pošto je ista razrešena i koliko znam i dan danas nisu je primili u Advokatsku komoru gde je podnosila zahteve kao nedostojna ali očigledno današnja opozicija i tajkunski mediji to zaboravljaju da spomenu, samo stavljaju na naslovnice određene sudije koje su očigledno za njih podobni ili nisu.

Takođe bih zamolila buduću predsednicu Vrhovnog kasacionog suda da primenjuje zakone, pa Zakon o sudijama član 30. kaže da sudija ne može biti član političke stranke niti politički delovati na drugi način, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim, plaćenim poslom.

Ove sudije što javno istupaju, nikome ne može biti zabranjena sloboda govora, tu ću se složiti, ali sudije koje daju političke izjave, a onda im smeta kada ih neko prozove, mislim da je pitanje disciplinske odgovornosti koju treba da vodi Visoki savet sudstva i Vrhovni kasacioni sud.

Ne možete očekivati, ja ću primeni raspravno načelo, odnosno načelo dvostranosti postupka, ne možete očekivati da pojedine sudije izađu u medijima i napadaju ili narodne poslanike ili predsednika, a da niko ne može da im uzvrati. To su, verovatno, videli od ovih tajkunskih medija koji smatraju da mogu sve da objave.

Danas imamo taj sistem demokratije, očigledno. To je sistem demokratije gde svako ko sebe naziva nezavisnim, a smatram da nije nezavistan, može da kaže šta hoće, može da kaže o kome šta hoće, ali taj drugi ne sme da mu odgovori zato što će odmah da osvane na naslovnicama tih tajkunskih medija, zato što je to vid demokratije za koju se oni zalažu.

Što se tiče buduće predsednice, pošto verujem da ćemo joj danas dati podršku, imam velika očekivanja od nje, ne pritiske, kako će verovatno da prenesu, nego očekivanja, očekivanja da sprovede svoj program koji je predstavila. Očekujem beskompromisnu borbu protiv korupcije, da dostojno obavlja svoj posao, da bira, zajedno sa ostalim članovima Visokog saveta sudstva, časne i dostojne ljude za sudije.

Takođe, očekujem da se drži slova zakona i da primenjuje član 30. Zakona o sudijama, pa da se sprovode disciplinski postupci protiv sudija koji nastupaju onako kako ne bi trebao jedan dostojan sudija da istupa. Jer, ako će sudija da se bavi politikom onda lepo podnese ostavku, razreše ga i onda uđe u političku arenu.

Takođe, pošto je, videla sam, kandidatkinja je učestvovala, bila je član Radne grupe Zakona o suđenju u razumnom roku, nadam se da će se malo više posvetiti pažnje suđenjima u razumnom roku.

Mi danas imamo preopterećene sudove, imamo suđenja koja se zakazuju već za 2022. godinu, imamo neke sudije koji ne zakazuju suđenja po dve godine, to sve košta državu Srbiju.

Takođe, imam jednu ličnu zamerku za Vrhovni kasacioni sud koji bi trebao da zauzima nedvosmislene pravne stavove, a ne kao što je uradio za određeno pravno pitanje koje se tiče obrade kredita, vi znate o čemu ja govorim.

Vrhovni kasacioni sud je zauzeo takav stav da može da bude, a ne mora da znači. Zbog takvog stava, koji nije bio nedvosmislen, došlo je do više desetina hiljada tužbi, čime su zatrpani bukvalno srpski sudovi, pre svega beogradski i novosadski, pa je došlo do toga da se vrši delegacija, koju je isto Vrhovni kasacioni sud dozvolio, pa sad opet imamo problem u sudovima koji ne znaju kako će da preraspodele predmete, kako će da spakuju te iste predmete, ko zna gde će završiti ti predmeti, koliko će dugo da se čeka na zakazivanje tih suđenja.

Tako da, očekujem od nove predsednice da se malo više povede računa o suđenjima u razumnom roku, jer je to u korist građana Srbije, da se zauzimaju nedvosmisleni stavovi i očekujem da vodi računa ona, kao i sve ostale sudije i kao svi ostali članovi Visokog saveta sudstva o dostojnosti sudija koje biramo mi kao Narodna skupština prvi put na tu sudijsku funkciji i da, kao što u Advokatskoj komori imamo Kodeks kog se moramo pridržavati i kao što svi ostali imaju svoja neka pravila, isto tako očekujem da i sudije se pridržavaju svojih pravila, a ne da se slikaju na naslovnicama i daju političke stavove, a sud ništa ne preduzima povodom toga.

Hvala vam.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Biljani Pantić Pilja.
Reč ima potpredsednica Narodne skupštine, narodna poslanica Marija Jevđić.
Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana potpredsednice.

Poštovani gospodine Milojeviću, danas imamo priliku da raspravljamo o jednom važnom predlogu koji se odnosi na izbor predsednice Kasacionog suda.

Vrhovni kasacioni sud predstavlja najviši organ sudske vlasti u Srbiji koji je zadužen za ujednačavanje sudske prakse.

Predsednicu ovog suda biramo na predlog Visokog saveta sudstva. Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati predloženi predlog.

Mnogo puta je poslanička Jedinstvene Srbije isticala da se zalaže za samostalnost, nezavisnost nosioca sudskih funkcija, kao i za osnaživanje kapaciteta našeg pravosuđa, jer smo svesni da pravosudni sistem predstavlja prvi stub vladavine prava.

Što se tiče predložene kandidatkinje, dobile smo njenu biografiju. Tu se vidi da je prošla sve nivoe sudova, znači duga sudska praksa, što ukazuje na profesionalnost i vrlo je važno što izborom predsednika Kasacionog suda dobijamo i predsednika Visokog saveta sudstva.

To je bitno zbog izbora sudija, jer smo upravo 5. aprila dobili novi sastav Visokog saveta sudstva iz redova sudija i ova odluka će kompletirati sastav koji će moći da nastavi da nesmetano predlaže sudije koji se biraju u ovom visokom Domu.

Za svaku državu koja pretenduje da bude demokratska, važno je da ima najpre i efikasan pravosudni sistem iz koga proizilaze dobri pokazatelji i za ostale stubove vladavine prava. Srbija je upravo zemlja koja tome teži, na putu ka EU, čije osnovne vrednosti obuhvataju vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava, Srbija je u procesu pristupanja, ovu oblast regulisala kroz Poglavlje 23. i opšti zaključak Evropske komisije, jeste da je pravosudni sistem u Srbiji ostvario izvestan nivo pripremljenosti.

Znamo da skoro sve države koje su članice Evropske unije su morale da menjaju svoje ustave, kako bi uspešno privele kraju proces pristupanja EU, pa tako i Srbija, koja ima status kandidata za članstvo, predstoji ustavna reforma koja se odnosi na pravosuđe sa ciljem jačanja sudske nezavisnosti i tužilačke nezavisnosti, kao jednim od osnovnih načela vladavine prava.

Time još jednom Srbija potvrđuje svoju opredeljenost u sprovođenju reformskih procesa i ispunjavanju aktivnosti za revidiranog akcionog plana za Poglavlje 23.

Dalekosežni efekti ovog procesa nameću blagovremenu pripremu predloga i otvorenu na argumentima zasnovanu raspravu svih relevantnih učesnika, odnosno aktera u javnom životu Srbije.

Samo treba da budemo svesni da je Srbija u proteklih 10 godina prošla kroz sveobuhvatne reforme, u pogledu pravosuđa, a sve u cilju da nova organizacija sudova iznese sav teret reformi i čuli smo od prethodne govornice koliko su sudovi preopterećeni, a kao krajnji cilj je vidljiv razlog samo pravosudnog sistema u našoj zemlji.

Želim da iskoristim priliku da spomenem i pravosudnu infrastrukturu. Imate u Kragujevcu, počela je izgradnja Palate pravde na nekih 25 hiljada kvadrata, gde će svih 11 pravosudnih organa biti smešteni, i tužilaštvo, preko 800 zaposlenih i to je dobro, jer na jednom mestu, s obzirom da su u Kragujevcu bili prosto raštrkani ti sudovi, na jednom mestu ćete imati sve pravosudne organe i to će biti lakše i za građane, a i za same vršioce pravosudne dužnosti.

Takođe u Kraljevu je otvoren sud za organizovani kriminal i tako i po drugim gradovima, i vidimo da se stavlja akcenat i na izgradnju infrastrukture, i da se radi na samom unapređivanju, otvaranju sudova širom Srbije.

Samo ću u par rečenica da se osvrnem na 2009. godinu i da se osvrnem na decembar u toj godini kada je bukvalno u dva dana preko 1000 sudija i tužilaca, ostalo bez posla i to bez zakonom predviđene procedure, objašnjenje i prava na žalbu, a glavni izbor, kriterijum za izbor sudija je bio taj ko je simpatizer koje stranke, i sudije se jednom biraju na dužnost, ako one revnosno rade svoj posao, nema razloga da ostanu bez posla i nadam se da se takva praksa u budućnosti nikada neće ponoviti.

To je nažalost dovelo i do nove podele među samim sudijama i to je nažalost koštalo i Srbiju, preko 44 miliona evra je koštao reizbor sudija, napravljena je velika šteta društvu, mnogim građanima je produžio već preduge sporove i donekle je poljuljao veru u nezavisno pravosuđe i iz jedne takve situacije došli smo do toga da mi danas u Skupštini možemo na jedan demokratski način da pričamo o manama i vrlinama našeg pravosudnog sistema.

Kada sam već spomenula dužinu sudskih procesa, sprovođenje nacionalnog programa za smanjenje broja zaostalih predmeta i upravu nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda, to ima pozitivan uticaj na efikasnost sudova u pogledu smanjenja broja starih izvršnih slučajeva. Definicija starih predmeta podrazumeva predmete starije od tri godine, i ja sam mnogo puta govoreći na temu izbora sudija, upravo ukazivala na to da je stvarno apsurdno da imamo sudske procese koji traju po 20 godina, da bukvalno, neko uz nasledstvo dobije nasleđene sporove koji traju decenijama unazad.

Kada pogledamo statistiku iz 2019. i 2020. godine, vidi se da se broj takvih slučajeva smanjuje i to dobro. Nadam se da u budućnosti nećemo imati procese koji će trajati decenijama i u nedogled.

Trenutno je u toku izmena disciplinskih pravila i etičkih kodeksa Visokog saveta sudstva. Ove izmene su neophodne kako bi se definisalo protivpravno delo, ojačali kapaciteti disciplinskih tela, pojasnilo koje odredbe treba da podrazumevaju disciplinsku odgovornost za njihovo nepoštovanje.

U 2019. godini, disciplinski tužilac Visokog saveta sudstva primio je 491 pritužbu protiv sudija, uglavnom od strane građana. To je bitno, jer građani mogu da ukažu na određene problema da u slučaju sudija nije bio nepristrasan, jer u krajnjem slučaju, sudije i donose presudu u ime naroda, i upravo nepristrasnost sudija se odražava u odnosu sudije prema strankama u sudskom postupku. Za sudiju to predstavlja obavezu da ne bude naklonjen nijednoj ni drugoj strani. On je dužan da čuje i jednu i drugu stranu.

Jedinstvena Srbija smatra da principi sudske nepristrasnosti i nezavisnosti predstavljaju centralni osnov za jedno demokratsko i moderno društvo koje je zasnovano na vladavini prava i da je sudska nezavisnost institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Tu ne sme doći do zloupotrebe ni po kojem osnovu, jer jedini interes ove države treba i mora da bude jednakost i ravnopravnost svih građana. Smatram da smo kao društvo dovoljno odgovorni i zreli da gradimo zemlju upravo na ovakvim principima.

Želim da iskoristim priliku da ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije čestitam svim pripadnicima romske nacionalnosti, svetski dan Roma, da im pružimo podršku za njihovo uključivanje u društvo i za ravnopravnost, jer pripadnici romske nacionalne manjine su naši sugrađani.

Država je mnogo uradila proteklih godina za poboljšanje njihovog položaja i njihovo uključivanje u društvo, ali ako svako od nas se uključi u taj proces, bez ikakvih predrasuda, mislim da ćemo mnogo brzo i mnogo lakše doći do toga da se oni prosto osećaju kao ravnopravni građani ove zemlje.

Jedna od bitnih uloga za izgradnju ovakvog jednog ravnopravnog društva imaju upravo i sudije. Dobar sudija je onaj koji je položio zakletvu da će suditi po pravdi i zakonu, koji nije potčinjen samovolji, već pošteno i časno radi svoj posao.

Verujem da današnja kandidatkinja je upravo takva. Da će profesionalno raditi svoj posao, poštujući vladavinu prava, i naravno, Ustav Republike Srbije, da će opravdati poverenje Visokog saveta sudstva i naše poverenje, kao narodnih poslanika. Nadam se da će u danu za glasanje biti izglasana.

Kao što sam rekla, JS će podržati predlog Visokog saveta sudstva za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Zahvaljujem.