Zahvaljujem se potpredsednici Narodne skupštine.

Reč ima narodna poslanica Dubravka Kralj.

Izvolite.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Milojeviću, dame i gospodo narodni poslanici, kao što su kolege koje su pre mene govorile već rekle, mi danas odlučujemo o jednom izuzetno važnom kadrovskom pitanju, pitanju ko će biti na čelu najvišeg suda Republici Srbiji.

Važno je, kao što je važan i sam Vrhovni kasacioni sud, jer mi ovde govorimo o sudu trećeg stepena, koji je nadležan za odlučivanje po vanrednim pravnim lekovima koji su često poslednja šansa da se isprave, eventualni, propusti, nedostaci i greške koje su učinjeni u presudama koje su doneli nižestepeni sudovi.

Odluke koje tim povodom Vrhovni kasacioni sud donosi nisu važne samo zbog toga što se njima najčešće stavlja tačka na rešavanje pojedinačnih slučajeva, već zato što stavovi koje Vrhovni kasacioni sud zauzme u tim odlukama imaju izuzetan značaj, značaj u svim narednim postupcima koji se povodom istog pravnog pitanja povedu pred nižestepenim sudovima.

U tim slučajevima osnovni ili viši sudovi, zavisno od toga ko je nadležan, uglavnom pod tim stavovima postupaju. Pravna pitanja koja je Vrhovni kasacioni sud već razmatrao mogu se smatrati već unapred rešenim, što u velikoj meri relativizuje činjenicu da u našem pravnom sistemu sudska praksa nije izvor prava.

Advokati iz stranke se veoma često u svojim zahtevima koje podnose sudu pozivaju na odluke i pravna shvatanja Vrhovnog kasacionog suda. Na taj način sebi obezbeđuju dodatnu argumentaciju.

To poštovanje odluka Vrhovnog kasacionog suda od strane sudova nižeg ranga je verovatno rezultat toga što se ocenjivanje kvaliteta rada sudija meri kroz prizmu broja odluka koje su ukinute ili preinačeni.

Zbog toga se sudije najčešće pridržavaju stavova i tumačenja zakona koji su već prihvaćeni, što ne mislim da je loše, već naprotiv, mislim da je ujednačena sudska praksa najvažniji zadatak i najvažnija nadležnost Vrhovnog kasacionog suda, jer pred zakonom svi moraju biti jednaki. Sve devojčice ovog sveta moraju biti jednake pred zakonom, a mi moramo da se trudimo da budu jednake u Srbiji, to je pravo naših građana.

Hajde da govorimo o ovim predmetima koji su u poslednje vreme najčešći, a povodom kojih se javljaju kontradiktorne odluke. Mislim na ove postupke koji se vode protiv banaka zbog troškova obrade kredita.

Evo navešću primer Novosadskog suda, gde se zna da polovina sudija usvaja te tužbene zahteve, a polovina ih odbija, iako naravno, poštujem slobodno sudijsko uverenje ne mislim da je to dobro. Tačno se zna koji sudija odlučuje na koji način i onda advokati često kada podnose tužbu ako dobiju sudiju koji im ne odgovara, onda je povuku, pa ponovo podnose da bi izdejstvovali usvajajuću presudu.

Mislim da to nije dobro. Zbog toga je po ovom pitanju izuzetno važan stav Vrhovnog kasacionog suda i uopšte njegova uloga na ujednačavanju sudske prakse. Zbog toga smatram da je izuzetno važno da Vrhovni kasacioni sud usvaja jasne i nedvosmislene stavove uvek kada se pojavi neko sporno pravno pitanje, a naročito kada je reč o pitanjima koja u tolikoj meri interesuje građane kao što je to slučaj u ovim sporovima koji se vode protiv banaka.

Tim povodom ja moram da kažem da sam kao čovek, kao narodni poslanik, kao socijalista, kao neko ko prati politiku predsednika SPS, Ivice Dačića, uvek na strani čoveka, na strani ratnog veterana, na strani građana koji su već godinama u agoniji zbog kredita indeksiranih u švajcarcima, zbog svih onih koji se smatraju diskriminisano, prevareno, i na bilo koji drugi način oštećeno. Za te ljude mi moramo da se borimo i socijalista će to uvek raditi.

Ali, sa druge strane, ja kao pravnik razumem da sudije prilikom donošenja odluka ne treba da se rukovode time da njihove odluke budu opšte prihvaćene i da budu dopadljive. Baš sam ovde na ovom mestu, na nekoj od prethodnih sednica i rekla da sudije ni ne treba da teže ka tome da budu voljene, omiljene i popularne u narodu, već samo tome da budu poštovane. To će postići ukoliko uvek, u svakom slučaju hrabro budu na strani zakona, a njihovim presudama će uvek neko biti nezadovoljan. Naime, u tome je i suština spora, da postoji suprostavljenost interesa i u tome jeste težina sudijske funkcije.

Važno je da Vrhovni kasacioni sud i u buduće, i u mandatu novog predsednika još revnosnije ispunjava svoju obavezu ujednačavanja sudske prakse i zauzima stavove o aktuelnim pravnim pitanjima, jer neujednačena praksa i neujednačeno odlučivanje može da dovede u pitanje pravično suđenje, može da dovede stranke koje se nalaze u potpuno jednakim pravnim situacijama, u nejednak položaj, čime se izaziva pravna nesigurnost, narušava ugled pravosuđa.

U krajnjoj liniji, jedna ozbiljna država mora da omogući da se zna šta se može očekivati, za šta se može odgovarati i šta se može dobiti. I toga moramo da se pridržavamo, ako želimo da nosimo epitet pravne države, a sudovi u njenoj izgradnji imaju najvažniju ulogu.

Hajde da kažem i jednu praktičnu stvar koja je u kontekstu ujednačavanja sudske prakse veoma korisna i pohvalna, a to je što su sve odluke, stavovi i pravna shvatanja Vrhovnog kasacionog suda svima veoma lako dostupna putem njegovog sajta, koji se veoma lako pretražuje i mislim da je to korisno i strankama i njihovim punomoćnicima, odnosno braniocima koji na taj način pribavljaju i dodatnu argumentaciju, ali mogu i da procene kakve su šanse za uspeh u nekom sporu.

Pošto sam već pomenula masovne tužbe, prokomentarisaću i pitanje preopterećenosti sudova, kojem one značajno doprinose. Evo, ispričaću i primer jednog mog druga koji radi u jednoj advokatskoj kancelariji. Dobio je zadatak da, verovali ili ne, napiše 500 gotovo istovetnih tužbi. Kad god ga zovemo i pitamo ga šta radi, on kaže – pišem tužbe za kredite. I stvarno, sudovi jesu preopterećeni.

Pročitala sam podatak da sudije Trećeg osnovnog suda imaju u radu svako po 2.500 predmeta, a da im svakog meseca stigne, govorim o svakom sudiji pojedinačno, još po 250 predmeta.

Zato ja smatram da je korisno rešenje Vrhovnog kasacionog suda da se deo tih predmeta po kriterijumu mesta prebivališta tužioca delegira na sudove u manjim mestima, na sudove u unutrašnjosti, pre svega i zbog toga što to olakšava podnošenje tužbe, znači da je u interesu građana, a i zato što će dovesti do rasterećenja najopterećenijih sudova. U manjim mestima sudije imaju manje predmeta u radu, ali svakako sumnjam da će im se ovo rešenje dopasti.

Vrhovni kasacioni sud je usvojio novi program za rešavanje starih predmeta, odnosno cilj tog novog programa jeste da se smanji ukupan broj starih predmeta negde za oko trećinu. Predviđen je čitav niz konkretnih mera koje tome treba da doprinesu. Neću ih ja sada nabrajati, ali svakako smatram da je najvažnije da se poveća broj sudija i zbog toga mi je drago što u ovom skupštinskom sazivu veoma često na dnevnom redu imamo izbor novih sudija. Evo, to će na dnevnom redu biti sledeće nedelje, u utorak, i radujem se tome.

Videla sam u izveštaju za prethodni period da je značajno smanjen broj nerešenih predmeta u izvršnim postupcima i potpuno mi je jasno da je sam pomen izvršenja veoma neprijatan, ali izvršenje mora biti efikasno, ko god ga sprovodio, zato što poverioci nisu samo komunalna preduzeća, nisu samo zle banke, nisu samo pohlepni zajmodavci, poverioci su i deca koja potražuju alimentaciju, poverioci su žene koje se bore za svoj udeo u imovini nakon razvoda, poverioci su radnici kojima nije isplaćena zarada i za njih i zbog njih moramo da se borimo da prinudna naplata potraživanja bude efikasna.

Mogla bih ja ovako do sutra, ali hajde da vidimo ko će biti nov predsednik Vrhovnog kasacionog suda u koji su u poslednje vreme toliko često bili upereni pogledi građana. Podsetiću da predsednik Vrhovnog kasacionog suda istovremeno postaje i predsednik Visokog saveta sudstva, tela koje ima ogroman značaj i važnu ulogu u cilju unapređenja pravosuđa.

Kao što su kolege već rekle, za ovu poziciju je predložena Jasmina Vasović, aktuelna sudija Vrhovnog kasacionog suda, koja je dobila jednoglasnu podršku na opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda. Visoki savet sudstva je utvrdio da ispunjava sve kriterijume i sva merila koja se traže za izbor na ovu funkciju i verujemo da je to urađeno na adekvatan način.

Ono što ja želim da kažem vezano za predloženog kandidata jeste da me izuzetno raduje što je u pitanju žena, jer žene jesu većina u pravosuđu. O tome smo ovde i pričali. Mislim da sam jednom prilikom prokomentarisala, kada su se birale nove sudije, čini mi se za sud u Kragujevcu ili Kraljevu, da će u tom gradu pravda biti u ženskim rukama, zato što su sve predložene kandidatkinje bile žene. Ali, žene su ređe na rukovodećim pozicijama. U svim oblastima je tako, pa i u pravosuđu. Recimo, žene su češće zamenici javnog tužioca, a ređe su javni tužioci. Ređe su predsednici sudova, ređe su šefovi odeljenja.

Čuli smo kada je pričao uvaženi gospodin Fila o tome kako je u njegovo vreme u sudovima bilo svega dve sudije, a sada ćemo na čelu Vrhovnog kasacionog suda imati ženu. Ja to iz razloga ženske solidarnosti želim da pozdravim, u nadi da u skoroj budućnosti to više uopšte neće biti stvar interesantna za isticanje, već nešto potpuno obično.

Želim da kažem da sam u medijima pročitala, bilo je posebno naglašeno, da je reč o jednoj od najmlađih sudija Vrhovnog kasacionog suda i negde mi se učinilo kao da je to navedeno u negativnom kontekstu. Ja bih sada prećutala svoje iskreno mišljenje ako ne bih rekla da mi to izuzetno laska i da smatram da novim licima i treba dati šansu da zaista u našem pravosuđu uvedu neke dobre promene, ali moram da naglasim da je takva tvrdnja bespredmetna, iz razloga što je reč o sudiji koja ima 23 godina radnog iskustva. Gospodin Milojević je ovde i pročitao njenu biografiju i zaista se tu ne može ništa zameriti.

Socijalistička partija Srbije će podržati njen izbor, zato što verujemo da se radi o ženi koja je svesna svih problema u srpskom pravosuđu i, naravno, očekujemo snažne napore u njihovom rešavanju.

Ona je sama istakla problem trajanja sudskih postupaka i mi se pridružujemo isticanju prava na suđenje u razumnom roku, kao jednom od prioriteta.

Ono što takođe treba da se završi u razumnom roku jeste ova epidemija korona virusa i zato, za sam kraj svog izlaganja, želim da pozovem građane da daju doprinos u tom cilju i da se vakcinišu. Hvala vam.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Dubravki Kralj.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, narodni poslanici, danas biramo predsednika VKS i moram reći da sam u mandatu prošlog čini mi se predsednika bio zadovoljan proglašenjem presude Gnjilanskoj grupi Apelacionog suda kao nazakonita.

Dakle, radi se o presudi koju je u dva navrata doneo Apelacioni sud i koji je rešio da 80 žrtava i 24 nestala građana Srbije, stanovnika KiM nealbanske nacionalnosti, nisu vredni života, odnosno nisu vredni kažnjavanja zločinaca koji su im život uzeli laganim uzimanjem duša.

Živimo u vremenu u kome imate nedostatak opozicionog delovanja, političkog delovanja. Toga smo mi svesni. Opozicioni političari se ne daju oslabiti. Toliko su slabi da svaki naš pokušaj da ih oslabimo je nemoguć. Ali, gle čuda, u tom nedostatku delovanja ili želje da se ozbiljno politički deluje, pojavljuju se novinari koji postaju parapolitičari, novinarska udruženja koja postaju parapolitička udruženja, a u takvu vrstu udruženja su ušle i sudije.

Ovo se zove CEPRIS, jel tako? Ja bih voleo da znam ko finansira organizaciju, po meni parapolitičku organizaciju, koju vodi Miodrag Majić. Njegovu presudu je Vrhovni kasacioni sud proglasio nezakonitom. Njegovu presudu je Vrhovni kasacioni sud, na zahtev tužilaštva o zaštiti zakonitosti, proglasio nezakonitom. Ali, gle čuda, VSS nije našao da je došlo do kršenja zakona od strane sudije, mislim da je i Hadži Omerović bio tu.

Čovek je dao intervju. Mi koji se bavimo politikom znamo kako fotoreporteri slikaju, i nije sporno, ali ovo nije informator o pravosuđu. Ja bi razumeo da postoji informator, da se sudije obaveštavaju o tome, o presudama, o načinu donošenja, o greškama, o nekoj vrsti propozicija u pravosuđu, da se međusobno konsultuju itd, ali ja se bojim da se ne radi o tome. Radi se o klasično političkom intervju.

Sada se ja pitam, a pitam gospodina Martinovića, koji se bolje razume u pravo, od mene, da li sudija može bez odobrenja starešine suda da nastupi u medijima, a posebno da daje političke intervjue u časopisima političke sadržine koji su na nekoliko strana, i da su u tom intervjuu uglavnom političke kvalifikacije? Ne govori o tome kako je pogrešio oslobađajući „Gnjilansku grupu“, po njima sudija ne odgovara za presudu koju donese, pa čak ni za onu koja bude proglašena nezakonitom.

Vi imate CEPRIS, nevladinu organizaciju, koja okuplja sudije. Ali, ja sam čuo da se u toj organizaciji često nađe i sudija i advokat i tužilac, koji sude isti predmet. Sada mi nije jasno da li to, u tom udruženju, može da dođe do sukoba interesa, konflikta interesa koji nama često prebacuju.

Mi ne pokušavamo da sudimo, ali imamo pravo da komentarišemo. Sudska nezavisnost nije božanska, sudije moraju da budu zavisne od zakona, a mi valjda imamo pravo da komentarišemo da li zakoni koji se donose u Skupštini se sprovode na odgovarajući način. Sud je taj koji treba na osnovu zakona da donese presudu, a ne samo na osnovu slobodnih sudijskih uverenja, kao ove fudbalske sudije, pa može penal, igra rukom i kada lopta ide po zemlji, i sudije onda presude ovim fudbalskim sudijama, sa pravom da su prekršile svoje nadležnosti.

Dame i gospodo, da se mi zapitamo, kud plovi naš pravosudni brod i po pitanju ovoga. Ja sam, između ostalog našao, kaže - nova demonstracija bahatosti u skupštini, na CEPRIS-u. Znači, to vodi sudija Majić, moja malenkost, uz optužbe da ja, ne znam, gasim „N1“, „Novu S“, itd.

Kritika zašto sam predložio zakon, dame i gospodo narodni poslanici, u tom njihovom sajtu ili šta je već, kaže - narodni poslanici van svojih ovlašćenja, pa u slučaju Cvijan, političari ne bi trebalo da ubeđuju narod, pa o Administrativnom odboru, pa nova demonstracija bahatosti u Skupštini, to je zbog ovog predloga zakona, jer poslanik se usudio da predloži zakon. To je jedno od naših ovlašćenja, ustavnih i zakonitih ovlašćenja.

Sada se pojavi zbir sudija koji su ušli u neku parapolitičku organizaciju. Ja ne mogu drugačije da tumačim ukoliko na njihovom sajtu nađem ovo. Pa kaže - arhaična despotija Srbija. Ako ovo nisu političke stvari, ako sudije nisu preuzele rad političara, posebno ovih opozicionih, kako će oni glasati i koja su njihova uverenja ja u to ne ulazim, ali ovo su javni nastupi. Ne znam da li imaju pravo da se organizuju na ovakav način CEPRIS centar itd, posebno da se u njima nađu advokati, tužioci i sudije, pa još iz istih predmeta, onda možete misliti koliko to može da utiče na presudu i da li mogu da nam se dese i neke druge presude u kojima neće biti kažnjeni krivi, već nevini, gde nevini treba da budu zaštićeni na kraju ispadnu krivi.

Ljudi, oni su ušli u naš posao. Ja vam to stalno govorim, ali sada sam se potrudio da prelistam njihov sajt i pročitao sam, ovo su među prvima okačili, verovatno ima i više ovih političkih kvalifikacija i njihovih nastupa. Ovo nije o pravosuđu, ovo je o Skupštini, ovo je o nama. Nemam ništa protiv da glasaju kako god hoće, da iskoriste svoje pravo, biračko pravo na bilo koji način, ali oni su se prihvatili opozicionog rada.

Šta nama ostaje, ako se oni bave politikom šta sad mi treba da uzmemo? Zauzmemo njihove sudnice i počnemo da donosimo presude. Ukoliko oni mogu da govore o politici, da tumače političke odluke, da arbitriraju u Skupštini, pa Kodeks narodnih poslanika isto, ne razumem što se toliko pravosuđe upinje u nešto što je unutrašnja stvar ovog parlamenta, odnosno na određen način narodni poslanici mogu da dobiju neke kazne koje nisu pravosudne prirode. Znači, ne radi se o sudskom kažnjavanju, ali evo vidite, može da bude – političari ne bi trebalo da ubeđuju narod. Šta treba onda da radimo, ako ne možemo da ubeđujemo narod, za čega mi to onda služimo?

Mislim da sudije ne treba da ubeđuju političare na koji način treba da vode politiku, pa se još kaže, sudija Majić kaže da nije video da je neki predstavnik vlast pred sudom. Ja sam bio nekoliko puta. Gospodin Martinović je bio nekoliko puta, ali nisam video sudiju Majića pred sudom za nezakonitu odluku.

Ja sam po raznim osnovama iako me štiti Ustav, bio pozvan u Prvi osnovni sud da mi se sudi za reči izgovorene za govornicom, iako Ustav, član 103. kaže – narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izneto mišljenje prilikom vršenja svoje funkcije. Ja sam bio pozvan više puta, što je nezakonito, neustavno, ali sudija koji je to učinio ni na koji način nije odgovarao.

Ukoliko oni kreću političke rasprave, nećemo valjda mi krenuti da sudimo. Nama to ne pada na pamet. Svako treba da se drži svojih ovlašćenja.

Pa onda ima nešto – vlast. Vlast je razna, podela vlasti je na tri dela. Sudija Majić je zaboravio. Kaže – vlast će uraditi to i to. Da, ali on je vlast, on je treća grana vlasti.

Pa i ova udruženja kako se zovu, nevladina, to neko ubraja u četvrtu granu vlasti. Izgleda da je on zagazio u dve grane vlasti. Ova, kako se zove neprofitna, a kako je zovu, negde četvrta grana vlasti, a treća je sudska i on je vlast. Ali, on pod vlašću misli samo da treba kritikovati ovu koja je zakonodavna i koja je izvršna. Sada mi treba da se odlučimo, kako dozvoliti da bez kontrole neko ko ima političke aspiracije, verovatno i na političke funkcije, pod pravosudnim plaštom vodi politiku, osnuje političku organizaciju, nema nikakve razlike između njegove organizacije i recimo Saše Radulovića. I jedan i drugi koriste udruženjem građana kao podlogom za politički rad.

Nadam se da budući predsednik VKS će sve učiniti da ovakve pojave barem ne budu u Vrhovnom sudu. Cenim što je Vrhovni sud oborio nezakonitu presudu koju su doneli Hadži Omerović i Majić, iz razloga što bi da je ta presuda ostala, jer je ona tumačila da albanski zločini nisu tretirani kao ratni, jer su pobogu učinjeni posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma. I Vrhovni kasacioni sud je sa pravom označio da to nije tačno i da je presuda bila nezakonita.

Da to nije učinjeno, bespredmetan bi bio sud koji sada sudi Albancima, bio bi doveden u pitanje, jer evo srpska strana tvrdi da prilikom presuda ne mogu da budu Albanci terećeni za ratni zločin koji je počinjen posle jula 1999. godine. A da vas podsetim, OVK je većinu tih zločina počinio posle ulaska NATO trupa iza njihovih leđa, posle juna meseca 1999. godine i na hiljade nealbanskog stanovništva je pogubljeno, a mnogima su vađeni organi radi prodaje na crnom tržištu. Ukoliko to neko ne želi da kazni, taj ne želi dobro ne samo Srbima, taj ubuduće ne želi dobro bilo kom građaninu bilo koje nacionalnosti. Hvala.

Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Gospodine Milojeviću, na samom početku koristim priliku da ispred poslaničke grupe SPS svim pripadnicima romske populacije čestitam praznik – Svetski dan Roma.

Mnogo tema je danas pokrenuto i smatram da svaka tema ima određenu važnost i značaj i pokušaću da se osvrnem, između ostalog, na sve ono o čemu je bilo reči, a počeću sa onim što jeste tačka dnevnog reda. Dakle, danas na dnevnom redu imamo Predlog odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Za izbor predsednika predložena je sudija Jasmina Vasović.

Prema Ustavu i Zakonu o sudijama, predsednika Vrhovnog kasacionog suda među sudijama tog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, bira Narodna Skupština na period od pet godina, bez prava ponovnog izbora. Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda može prestati mandat, odnosno prestati funkcija pre isteka vremena na koji je izabran na lični zahtev, prestankom sudijske funkcije ili razrešenjem iz zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, najvišeg suda u zemlji, je po funkciji i predsednik Visokog saveta sudstva, dakle, sve je to vrlo jasno i precizno definisano.

Jasan je značaj ove funkcije, o čemu svedoči stepen velike odgovornosti, i iz tog razloga jako je bitno da na funkciju dođe kandidat visokih kvaliteta i kompetencija, kvalitetnog obrazovanja i pre svega moralnog integriteta.

U svom Programu za unapređenje rada sudova predloženi kandidat Jasmina Vasović je istakla pet osnovnih ciljeva kojima će težiti tokom svog mandata. To su: posvećen rad na obezbeđenju jedinstvene sudske primene prava i jednakosti stranaka u sudskim postupcima, unapređenje stručnosti pravosuđa, unapređenje transparentnosti, dostupnosti pravosuđa, poboljšanje efikasnosti pravosuđa, institucionalno jačanje suda i saradnja sa drugim institucijama.

Što se tiče ciljeva koji su postavljeni, koji su definisani, oni su za nas u potpunosti opravdani, u potpunosti prihvatljivi i poslanička grupa će naravno u danu za glasanje podržati predloženog kandidata.

E sada, nekoliko reči o svemu onome o čemu se danas govorilo, a takođe važna i značajna pitanja.

Gospodin Rističević maločas je govorio o jednom od sudija koji, maločas sam imao prilike tu od kolege da pogledam, kako bih nazvao, nije to izjava, to je više intervju u nekom od nedeljnih listova, gde kaže: „Nova demonstracija bahatosti u Skupštini“. Vrlo je interesantno da o toj bahatosti u Skupštini gospodin Majić govori danas, a nije govorio kada su završeni izbori za narodne poslanike.

Sećate se noći u Republičkoj izbornoj komisiji, jedna, druga fotografija, treća fotografija. Ovo verovatno ne prestavlja bahatost, način na koji se tada opozicija ponašala ne predstavlja bahatost, ili nije bio trenutak da se tada o tome govori. Onda

idemo na sledeću, način na koji se opozicija ponašala u plenumu, verovatno nije bio pogodan trenutak da se govori o bahatosti u Narodnoj skupštini. Pa onda unošenje kamena prvi put u Narodnu skupštinu Republike Srbije, ovo nije bahatost, ovo je normalno ponašanje jednog poslanika koji predstavlja građane Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Gospodin Rističević je čak utvrdio poreklo ovog kamena, koji je navodno došao sa Kosova, a gospodin Rističević utvrdio poreklo odakle je zapravo ovaj kamen. Pa onda način na koji narodni poslanici, pazite, narodni poslanici uz srpsku zastavu, probijanjem pokušavaju da dođu do Narodne skupštine, ovo nije bahatost i na ovo nije trebalo odreagovati, verovatno nije trebalo ni pravosuđe da odreaguje i gospodin Majić je verovatno i na ovo trebalo da odćuti. Ali eto, sada je trenutak i pogodan politički trenutak da o svemu ovome govorim.

E sada, vrlo interesantno je pitanje zašto baš sada i zbog čega baš sada. Verovatno postoje politički afiniteti, postoje politički ciljevi, postoje politički razlozi. Ako bi pogledali i ako bi sagledali i analizirali kako su se ponašali predstavnici pojedinih opozicionih poslaničkih grupa ovde u parlamentu, o tome smo uglavnom svi govorili, ali hajde da krenemo od onoga što je osnov, onoga što je suština, kako su se oni uopšte našli u parlamentu.

Izbori su bili završeni. Oni nisu imali dovoljan broj glasova da imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a onda čitava tada opozicija, čitava opozicija, čitava nazovite opoziciona elita se okuplja oko njih i poziva svoje birače da glasaju za tu listu. Ko je mogao ovu opoziciju da okupi u Srbiji? Pa samo jedan faktor, neka budu toliko korektni i neka kažu ko ih je okupio, zahvaljujući kome su svi zajedno bili ovde i zahvaljujući čijem pozivu su imali svoje predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Pominjane su devedesete godine. Što se tiče 90-ih godina, mi smo više puta rekli – od prošlosti i iz prošlosti se ne živi. Od prošlosti treba izvući pouke, treba afirmisati ono što je dobro, ali ono što mi želimo jeste da zajedno sa koalicionim partnerima gradimo i realizujemo ciljeve i one ključne probleme sadašnjosti i da gradimo temelje nove budućnosti. Ne sme prošlost da nam bude sadašnjost i ne sme prošlost da nam bude jedina budućnost.

Želim da podsetim da je ovaj parlament, više puta sam o tome govorio, usvojio Deklaraciju Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici. Reći ću zašto o ovome govorim. Donošenjem ovoga izvršio je i moralnu i međunarodnu obavezu, dakle, osudili zločine u Srebrenici, izrazili saučešće porodicama žrtava i smatramo da smo time dali doprinos obnovi poverenja na prostoru bivše Jugoslavije. Srbija, naime, pokazuje odlučnost da se ovakvi zločini koji su se dešavali na stranama u sukobima nikada više ne ponove, jer naš glavni cilj, glavni cilj Srbije danas je i celog okruženja mir i stabilnost u regionu. Dakle, Srbija želi da vodi politiku mira, dobrosusedskih odnosa, ekonomskog prosperiteta i saradnje.

Ova deklaracija, kao što je između ostalog rečeno, insistirala je na tome da su zločini pojedinačni, a ne nacionalni i utvrđuje rešenost da oni koji su zločine počinili treba da odgovaraju, da nije kriv narod nego pojedinci. Osudom zločina mogu samo da se stvore realne osnove za obnovu poverenja. Sa moralnog, sa političkog, sa nacionalnog, državnog stanovišta, to je po našem mišljenju veoma važno.

Mi smo očekivali da će predstavnici parlamenata i ostalih regiona učiniti neki pomak ka pomirenju i doneti slične rezolucije, ali nisu to učinili. Ovu rezoluciju mi ne posmatramo kao izolovan politički dokument, već kao dokument komplementaran sa rezolucijom koja će osuditi sve zločine.

Ne znam da li ste imali prilike da vidite, ali moram to danas da pomenem, naročito danas i posebno danas kada je međunarodni ili Svetski dan Roma. Nemački ambasador, kada već govorimo o prošlosti, dao je izjavu da je bombardovanje Jugoslavije 1999. godine kontroverzno pitanje, ali da je reakcija bila potrebna jer je trebalo sprečiti humanitarnu katastrofu i genocid na Kosovu. Najblaže rečeno, ova izjava je sramna, ova izjava je licemerna. Srbija je bombardovana, Jugoslavija je zapravo najpre bombardovana 1941. godine i 1999. godine, i to je bio zločin, SR Jugoslavija je napadnuta zbog odbijanja da potpiše svoj nestanak u Rambujeu i zbog odnosa prema albanskoj manjini.

Kada ambasador jedne velike države u Srbiji govori o genocidu i kada pominje Kosovo ne treba nikada da zaboravi 230.000 Srba koji su proterani sa prostora Kosova i Metohije. Onda mi imamo puno pravo da postavimo pitanje gospodinu ambasadoru, kako ga nije sramota? Ne treba nama da uputi izvinjenje, neka uputi izvinjenje onima koji ne mogu da se vrate na svoja ognjišta danas. Neka uputi izvinjenje za svaku suzu koja je prolivena od svakog deteta koje je moralo da napusti svoj i ode sa prostora Kosova i Metohije.

Nama je potpuno jasno, ovo je nastavak kampanje pojedinih zapadnih zemalja da se srpski narod proglasi za genocid. Video sam da je gospodin Bakarec odreagovao, i složiću se sa njim, da je ovo objašnjenje slično onom o bombardovanju Beograda 1941. godine, koji su dali Adolf Hitler i Aleksandar Ler. Sramno i ono što mi očekujemo, najmanje u ovom trenutku ambasador jedne velike države EU može da učini, je da uputi izvinjenje.

Sada što se tiče pravosuđa, nekoliko stvari vezane za izveštaj, pre svega, Evropske komisije, a odnosi se na temu pravosuđa. Dakle, ne treba da govorimo ponovo o odlučnosti i opredeljenosti Srbije da postane punopravan član EU, to smo potvrdili i u parlamentu, tom svojom odlučnošću i putem koji ide, kada je reč o evropskim integracijama, čini i radi Vlada Republike Srbije. Srbija u svom procesu pristupanja EU obavezala se na sprovođenje važnih ustavnih reformi, čiji je cilj jačanje nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa, ali i odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija.

Reforma pravosuđa u cilju jačanja njegove nezavisnost i efikasnosti predstavlja prioritet u radu Narodne skupštine i Vlade. Vlada je izradila predlog ustavnih reformi koje je poslala nadležnom odboru Narodne skupštine. Vladavina prava jeste i mora ostati jedan od ključnih ciljeva pored depolitizacije pravosuđa i jačanja njegove nezavisnosti u pristupnim pregovorima. Međutim, ovi ciljevi se ne smeju vezivati isključivo za proces pristupanja EU, to su osnovni postulati jedne pravne, uređene države, kakva Srbija danas i jeste.

Kada Evropska komisija govori o vladavini prava onda treba da se zapita i da se osvrne i na Briselski sporazum, da li je vladavina prava to što je Srbija ispoštovala sve ono što je definisano Briselskim sporazumom, a Priština za sedam godina nije mogla da ispoštuje jednu stvar, a to je formiranje zajednice srpskih opština. Da li je to vladavina prava? Nije to šamar Srbiji, to je šamar Briselu i EU, jer čitav pregovarački proces se upravo vodi pod pokroviteljstvom Brisela i EU.

Evropski parlamentarci su još gori u svojim konstatacijama, one su još sramnije i licemernije u odnosu na izveštaj Evropskog parlamenta. U izveštaju Evropskih parlamentaraca koji je usvojen, a koji će razmatrati odbor kojim predsedava uvažena predsedavajuća, gospođa Elvira Kovač, između ostalog kaže – postoji ozbiljna zabrinutost zbog obima kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe i konstatuje se potreba za jačom zaštitom odgovornosti profesionalizma, nezavisnosti, celokupne efikasnosti pravosuđa. Takođe, Evropska komisija apeluje na Srbiju da reši afere poput Krušika, Jovanjice, Telekoma Srbije, kao i da poboljša rezultate u istragama položaja u optužbi i izricanju presuda u slučajevima korupcije na viskom nivou.

Država je razrešila aferu Jovanjica, koliko je nama poznato. Kada je reč kako oni kažu o ostalim aferama, koliko je nama poznato postupci su u toku. Na ovakav način, Evropski parlamentarci čine samo jedno, a to je da vrše pritisak na nezavisnost sudstva u Srbiji. Dakle, ne vršimo ga mi, nemojte gospodo, dame i gospodo to nama spočitavati. To činite vi, ovakvim konstatacijama. Kada već pominjete fabrikovane afere, pa kako se ne setiste i Mauricijusa, i Hong Konga i mnogih drugih afera ili vam to u ovom trenutku nije odgovaralo, jer zapravo imate drugačiji cilj.

Jedan argument, da li je Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, odnosno da li je Aleksandru Vučiću predsedniku Republike Srbije u januaru mesecu ove godine izrečena presuda da plati dve stotine hiljade dinara jednom nazovite lideru opozicije zbog izrečene uvrede zbog koje je navodno isti taj nazovite lider pretrpeo duševni bol. Pa, to je parekselans da nisu u pravu političari i mediji koji tvrde da srpsko pravosuđe nije nezavisno i da se njime upravlja iz političkih krugova. Dakle, ovo treba da imaju na umu kada govore o nezavisnosti srpskog pravosuđa.

Podsetiću vas, dakle, kada kažu da nema političke volje u Srbiji da se obračuna sa kriminalom i korupcijom. Ne, nije tačno. I predsednik, i Vlada Republike Srbije, ponavljam po ko zna koji put, delima, a ne rečima pokazuju da vode jednu odlučnu, ne selektivnu, organizovanu i kontinuiranu borbu protiv kriminala i korupcije. Da je zadat jedan ozbiljan udarac organizovanom kriminalu i da se na tome neće stati. Da će nadležni organi i nadležne institucije nastaviti da rade svoj posao i da će u tome imati podršku parlamenta u potpunosti. Dakle, imamo jednu sinergiju, praktičnog delovanja i zakonodavne aktivnosti. Ta sinergija daje rezultate.

Što se tiče Vlade, predsednika i nas u Skupštini, nultu stepen tolerancije kada je reč o korupciji. Dakle, nulti stepen tolerancije kada je reč o korupciji. Mi smo u parlamentu ponavljam, opet po ko zna koji put, usvojili Zakon o poreklu imovine.

Niko nije kritikovao taj zakon, osim onih koji su imali pravi razlog za tako nešto.

Predsednik je prvi rekao, ja sam spreman da budem prvi predmet provere. Mi smo rekli u parlamentu, spremni smo da budemo predmet provere. Oni koji su imali razlog da se plaše, a sada da vidimo šta je razlog, su sve vreme govorili da je taj zakon zapravo prostor za obračun sa političkim neistomišljenicima.

Ne, nije. Nema selektivnih meta. Zakon je isti za sve i niko nije iznad zakona, bio on u vlasti, bio predstavnik vlasti ili bio predstavnik opozicije. Ali, niko nije jači iznad zakona i niko nije i neće biti jači od države.

Valjda je to danas potpuno svima jasno.

U tome će svakako i Vlada Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srbije i predsednik Republike Srbije, imati punu podršku poslaničke grupe SPS.

Znam da je vreme isteklo i zahvaljujem vam se na toleranciji.

Hvala puno.

Zahvaljujem.
Vreme vaše poslaničke grupe je potrošeno.
Gospodine Bakarec, nije vas spomenuo u negativnom kontekstu, svakako bih dala pauzu za ručak, ukoliko se slažete. On jeste vas spominjao, ali ne u negativnom kontekstu.
Dobro, u redu, dva minuta, pravo na repliku, Nebojša Bakarec.

Hvala vam poštovana predsedavajuća.

Poštovani poslanici, ja ću biti kratak. Samo sam hteo da uputim i ovu paralelu.

Da li se iko ikada u Srbiji seirio i iživljavao nad nemačkim žrtvama, bombardovanja od strane SAD i Velike Britanije, koje se dešavalo za vreme Drugog svetskog rata, kada su bombardovani Berlin, Bremen, Hamburg, Minhen i mnogi drugi gradovi?

Da li smo mi to ikada radili? Nismo.

Kako bi se ambasador Šib osećao da se ovde bilo ko iživljava nad tim pitanjem? Da završim sa tim, u toj svojoj reakciji koju pominje cenjeni gospodin Milićević, ja sam samo zapitao i ovo – da li je razlika jedina između gospodina Šiba i ove dvojice koje je pomenuo gospodin Milićević u tome što on nema brkove i kosu?

Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
Hvala vam.
(Posle pauze)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar.
Izvolite.