Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaustavljam glasanje: ukupno – 182, za – 24, nije glasalo 158.

Konstatujem da Narodna skupština, većinom glasova, nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 92. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi: 1. zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu i Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i 2. zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucija, Predlogu odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine, koji je podnela poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“.

Da li gospodin Martinović želi reč? Ne. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Zaustavljam glasanje: ukupno – 186, za – 171, nije glasalo 15.

Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Zaustavljam glasanje: ukupno – 188, za – 177, nije glasalo 11.

Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, utvrdila dnevni red Sedme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, u celini.

D n e v n i r e d:

Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu,

Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva,

Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podneo predsednik Narodne skupštine,

Predlog odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, koji je podneo predsednik Narodne skupštine i

Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“.

Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da je pozvan da sednici prisustvuje Aleksandar Pantić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu već učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Samo bih hteo da vam dam jednu informaciju o planu rada za ovu nedelju. Kao što je gospodin Martinović to predložio, mi ćemo danas razmotriti prve dve tačke dnevnog reda, a sutra ostale tri tačke dnevnog reda i sutra će biti glasanje nakon završetka rasprave. U četvrtak je zakazana nova sednica sa setom zakona iz oblasti energetike, koja će biti, kako je sada planirano, zbog amandmana koji su podneti na te zakone, koja će biti nastavljena i završena u sledeći utorak.

Saglasno članovima 192. stav 3, 201. stav 2. i 202, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu i Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju za sudijsku funkciju.

Da li predstavnici predlagača žele reč?

Samo se prijavite, molim vas.

Uvaženi predsedniče, poštovani narodni poslanici, Visoki savet sudstva je u „Službenom glasniku“ od 6. marta i od 16. septembra oglasio izbor sudija za Osnovni sud u Kraljevu, Leskovcu, Aleksincu, Somboru, Novom Pazaru, Užicu i Požarevcu. Nakon oglašavanja izbora sudija Komisija Visokog saveta sudstva je sprovela postupak u skladu sa odredbama Zakona o sudijama i Pravilnikom o programu i načinu polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira.
Komisija Visokog saveta sudstva je sprovela ispit za kandidate za sudije koji se prvi put biraju, a nemaju ocenu ranije sa ispita, potom je nakon ispita obavljen razgovor sa svim kandidatima i kompletan materijal Komisija je dostavila Visokom savetu sudstva. Visoki savet sudstva je pribavio podatke i mišljenje o stručnoj osposobljenosti i dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj materiji, a za sudijske pomoćnike pribavljeno je mišljenje opšte sednice svih sudija suda iz koga kandidat dolazi i neposredno višeg suda.
Tako da, pored tog mišljenja za sudijske pomoćnike pribavljena je i ocena o njihovom radu. Nakon sprovedenog postupka Visoki savet sudstva je na sednici održanoj 15. marta 2021. godine utvrdio Predlog odluke za izbor sudija i predložio je Narodnoj skupštini izbor ukupno 37 kandidata za sudove koji su danas na dnevnom redu.
Biografije svih kandidata su u vašim materijalima, tako da vas neću opterećivati ponovo da govorim o biografijama kandidata. Ono što bih jedino mogao da kažem za sve predložene kandidate od strane Visokog saveta sudstva to je da su svi ovi kandidati dobili ocenu pet na ispitu i da kandidati koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika imaju ocenu da se naročito ističu. Takođe, svi predloženi kandidati imaju pozitivno mišljenje organa i organizacija iz kojih dolaze.
Visoki savet sudstva je zaista predložio stručne, osposobljene i dostojne kandidate za obavljanje sudijske funkcije, pa bih predložio da u danu za glasanje podržite predlog Visokog saveta sudstva i da glasate za predložene kandidate. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč? (Da)
Reč ima Đorđe Dabić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče Dačiću.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred nama su danas dve odluke, jedna koja se tiče prestanka tužilačke funkcije i druga koja se tiče izbora sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i siguran sam da ćemo u danu za glasanje velikom većinom narodnih poslanika podržati ove odluke.

Mi smo malopre imali ovde u plenumu polaganje svečano zakletve gospođe Vasović, predsednice Vrhovnog kasacionog suda. Ispred Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i u svoje lično ime joj čestitam na tom izboru.

Ono što moram da napomenem jeste da je prosto neverovatno kako danas u Srbiji neki daju sebi za pravo da na takav jedan bestijalan način vređaju sudiju Vasović. Imali smo sedam dana za nama kampanju laži, kleveta, iznošenja brutalnih neistina o samoj sudiji Jasmini Vasović. To je po meni eklatantan primer udara na nezavisnost pravosuđa. Kada nam neki spočitavaju da mi danas ovde samim činom što govorimo uopšte o sudijama u plenumu Narodne skupštine govore da je to kršenje, kažu, nezavisnosti pravosuđa je zaista neverovatna optužba.

Kada nam neko kaže da mi samim tim što radimo Ustavom poverena ovlašćenja, dakle, radimo Ustavom poveren posao ovde u Narodnoj skupštini, biramo sudije, neko nama danas spočitava da to što, kažem još jednom, je Ustavom dozvoljeno da se radi, jeste kršenje nezavisnosti pravosuđa, a nije udar na pravosuđe kada vi sedam dana u tajkunskim glasilima napadate sudiju Vasović, kada iznosite toliko neistina da zaista to apsolutno prosto postaje neverovatno da naša politička konkurencija dozvoljava sebi i daje za pravo da udara na najviše sudske instance, da udaraju na predstavnike naroda Republike Srbije. Dakle, Narodna skupština jeste izraz volje naroda i to što oni nisu učestvovali na izborima, to što oni danas ne sede ovde u ovim klupama je činjenica da oni danas nemaju podršku građana Srbije, ali kažem još jednom, nije im dovoljno, daju sebi za pravo da vređaju sve ljude koji u ovoj državi rade svoj posao.

Zaista, da nešto debelo nije u redu sa našom političkom konkurencijom jasno je svima. Mi, još jednom kažemo, da ih podsetimo po tom sistemu podele vlasti koji je uspostavljen još pre dvesta godina, nije ga uspostavio Aleksandar Vučić, SNS ili bilo ko od narodnih poslanika. Vlast se deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Da nijedna od tih grana vlasti ne bi bila moćnija od druge dve, uspostavlja se upravo taj princip kontrole vlasti i parlament kao najviše zakonodavno telo ima Ustavom poverena ovlašćenja da kontroliše sudsku vlast, da se ona prosto ne bi otrgnula od naroda. Sudije donose presude u ime naroda i narod, preko Narodne skupštine, kontroliše rad istih tih sudija. To je, dakle, princip koji funkcioniše u svim zapadnim demokratijama, kakva je danas i Srbija, i to apsolutno ni na koji način ne ugrožava nezavisnost pravosuđa.

Moramo da pomenemo da je neverovatna stvar i prosto je nenormalno da nam danas ljudi koji su napravili onu kriminalnu reformu pravosuđa 2009. godine, kada su preko noći otpustili hiljadu sudija, hiljadu tužilaca, da nam danas oni spočitavaju kako danas u parlamentu, samim tim što govorimo o kadrovskim rešenjima u pravosuđu, mi kršimo nezavisnost pravosuđa. To je, kažem još jednom, toliko licemerno, da to apsolutno nema nikakvog utemeljenja u istini. I ne samo da se oni ne stide toga što su uradili, što je bio jedan neverovatan slučaj u celoj Evropi, da nam se cela Evropa zgražavala na način na koji smo se mi obračunavali sa sudijama i, kažem još jednom, iz pozicije izvršne vlasti. Dakle, oni su preko noći otpustili hiljade ljudi i ostavili ih na ulici. To što su radili, pokazalo se kako su prošli na izborima, narod ih je kaznio zbog svih nepočinstava.

Neverovatno je da danas isti ti ljudi rade iste stvari koje su radili i u proteklom periodu i najavljuju da će i dalje da se obračunavaju sa svima koji ne misle kao oni, pa plasiraju tezu o revanšizmu kao nekoj legitimnoj tezi koju oni plasiraju narodu na narednim izborima. Ovo što imamo u Srbiji danas je činjenica da naša politička konkurencija više ne bira sredstva u obračunu sa političkim neistomišljenicima.

Moram još jednom da kažem, evo, vidite, u nedelju, što da govorim u rukavicama, u nedelju ste u jednoj tajkunskoj emisiji na tajkunskoj televiziji imali sudiju Majića pored Marinike Tepić koji su na najbrutalniji način udarali po Jasmini Vasović, iznosili neistine, rekli da je greh što poznaje predsednika Aleksandra Vučića i da zbog toga nije dostojna da obavlja ovako visoku funkciju. I ne samo da su udarali po Jasmini Vasović, govorili su i Dragomiru Milojeviću, udaraju po svim onim sudijama koji danas časno i pošteno obavljaju svoj posao.

Da se podsetimo šta su rekli za Zagorku Dolovac. Pita Marinika Tepić sudiju Majića – Da li vi poznajete Zagorku Dolovac, gde je ta žena, šta se dešava sa tom ženom, zašto glumi oposuma, da li je živa, kad će da podiže optužnice protiv naprednjačkih afera? Zamislite kakav je to pritisak na pravosuđe, kakav pritisak na pravosuđe danas vrše isti oni koji su puštali sudije, tužioce, i to bez imalo srama, a u isto vreme optužuju nas da mi ovde što vršimo Ustavom poverena ovlašćenja kršimo nezavisnost pravosuđa. Žele da ućutkaju parlament, da ućutkaju narodne poslanike. Sudija Majić se ne libi da jednom nedeljno gostuje na raznim tajkunskim televizijama, da svake nedelje daje intervju za neke tajkunske novine, da jednom dnevnom u „Danas“ objavljuju njegove intervjue, i sve to nije kršenje člana 152. Ustava. Vi znate da član 152. Ustava Srbije kaže da sudija nema pravo da daje neke političke ocene.

Pokušavaju sve vreme da nas ućutkaju, obrušavaju se na ovaj parlament, govore da mi ne treba da govorimo istinu, da ne treba da govorimo da je to čovek koji je oslobodio gnjilansku grupu, stotine šiptarskih terorista pustio na slobodu, da ne treba da govorimo o njegovim presudama, da poslanici uopšte ne treba da imaju pravo da kažu istinu ko je to danas ko se nama predstavlja kao moralni čistunac, ko je danas ko se predstavlja…

(Predsednik: Gospodine Dabiću, isteklo je vreme.)

Niko neće ućutkati narodne poslanike u Narodnoj skupštini, iznosićemo istinu i ovde i na svakom drugom mestu o tim ljudima koji danas pokušavaju da izigravaju moralne čistunce. Hvala.

Hvala.
Sada su na redu predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, dr Muamer Zukorlić.
Pre nego što počnete da govorite, želim da čestitam i vama i svim vernicima islamske veroispovesti Ramazan, da mesec Ramazana provedete u miru i u sreći i slozi sa svim drugim građanima Srbije.

Poštovani predsedavajući, hvala vam na ovoj čestitki, kao što se zahvaljujem svim kolegama i koleginicama koji su mi od jutros čestitali nastupanje meseca Ramazana, tridesetodnevnog posta, veoma važnog za sve Muslimane, u kome se tokom dana, od zore do zalaska sunca, potpuno odričemo hrane, pića i svih drugih fizičkih užitaka, što je intencija da na neki način pokušamo unaprediti, usavršiti, izoštriti sopstvenu ljudskost koja je zapravo ključ dobrih odnosa među ljudima.

Sve ove čestitke zapravo pokazuju da mi grupnim koracima, evo i ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali uopšte i u samoj državi se sve bolje upoznajemo, sve više zbližavamo, a to je izuzetno važno za naše buduće odnose zato što su najčešće razlozi za brojna nerazumevanja i konflikte, najčešće su to nepoznavanje među nama. Poznavanje među ljudima, među zajednicama zapravo nas zbližava, omogućuje nam da imamo pravu sliku o nama, među nama, a i na drugi način, kroz tu pravu sliku nam omogućuje da budemo sigurni i stabilni u onome što jesmo.

Tako da delim radost sa vama zajedno zbog toga što imamo ambijent i volju sa više strana, sa svih strana, da u budućnosti gradimo zemlju, državu, da gradimo zajedničku kuću onako kako će nam biti dobro svima u njoj, kako ćemo se u njoj osećati sigurnima, kako će nam u njoj biti svima nama toplo, a različitosti etničke, kulturne, verske, zapravo ne samo da su bogatstvo već one predstavljaju i pravu energiju međusobne dinamike razmene kultura, oplemenjene kultura.

U tom duhu se osećam jako divno što mogu učestvovati danas ovde i u radu Skupštine. Voleo bih kada teme sve bile ovako lepršave kao ove afirmativne, međukulturne, međunacionalne, o kojima se može uvek dobro govoriti, ali verujem da ne postoji teška tema, kada postoji dobra volja.

Ono što me raduje, da evo, po prvi put uspevam na ovaj način da sa ovoliko prostora govorim, da očuvam subjektivitet. Individualnost ličnu, subjektivitet stranke, naših narodnih poslanika, ali isto tako imajući punu slobodu izražavanja mislim, ali ponudimo jednu, ja se nadam, kvalitetnu kulturu komunikacije u kojoj ćemo naći sklad između te autentičnosti, između tog subjektiviteta slobode mišljenja, bilo da je u pitanju pozitivna ili negativna kritika, ali smo pokazali da je moguće sve to imati u dobrom duhu, u pozitivnoj atmosferi, bez toga da jedni drugi gledamo uvrediti ili na bilo koji način omalovažiti.

Vrednosti, kojima pripadam, mi nalažu da su za mene svi ljudi, po najpre ljudi i da su sve podele koje su prirodne, koje su bogom dane, po etničkoj, kulturološkoj i drugim osnovama, zapravo nešto o čemu se nismo, mi lično, previše pitali, ali da je jedna jedina podela koja nam daje osnov za gradaciju, zapravo podela na ljude i neljude, odnosno podela na dobre i loše ljude.

Dokle god budemo tu orijentaciju, odnosno takvo jedno vrednovanje preferirali i afirmisali, verujte i našim porodicama i našim užim i širim zajednicama i celokupnom društvu, ali i celokupnoj državi, sa celim društvom će uvek biti dobro i uvek će biti sve bolje.

Dame i gospodo, evo pred nama su ponovo teme koje se tiču pravosuđa i tužilaštva. To su teme koje ne mogu biti lepršave, to su teme o kojima se ne može previše govoriti romantičarski, niti estecizirano, tu ne možete previše, pa možda i ni malo potrošiti poetike u svome nastupu, jer same te kategorije koliko god u svojoj nameni bile humane, u svojoj ulozi, takođe imale intenciju humanosti, to su kategorije koje treba nekome nešto da ograniče, ili nekome nešto da dozvole.

Uvek one dolaze u sukob sa interesima ljudi, pogotovo sa onim interesima koji imaju želju ili nameru da svoj interes ostvaruju preko granice zakona. Zato, bez obzira što to nisu lagane, niti slatke teme, mi moramo sa njima se suočavati onakve kakve one jesu.

Istina, ono što jeste da kažemo lagano, pozitivno i svetlo u ovoj temi, jesu nove sudije, mlade sudije, ljudi kojima se daje nova šansa. Mislim da je to najlepši deo priče, odnosno ono o čemu se može najsladunjavije govoriti, jer zapravo kada se pojave ozbiljne grupe mladih ljudi, kojima se daje šansa da, kao sudijski pomoćnici, ili kao sudije koji se po prvi put angažuju, zapravo to raduje. Znači, da imamo živosti, da imamo energije, da imamo svesti o tome da život teče tako brzo da se generacije moraju obnavljati.

Zato želim da pozdravim, dakle orjentaciju nadležnih sudskih organa, da se još više otvore, kao što se i otvaraju prema mladim generacijama, da zapravo evo već ova nadležna sudijska akademija daje svoje rezultate, to se očito pokazalo, kao jako dobar eksperiment u našem društvu, kao što se pokazao i u drugim razvijenim zemljama, zapravo treba nastaviti tim putem.

Svakako ono što primetim, s obzirom da imamo i grupu predloženih sudija, koji se prvi put imenuju iz Novog Pazara, odnosno sa područja sa koga dolazim, drago mi je da i ta grupa solidnoga broja, kao što mi je drago da je u grupi zastupljena jedna i druga etnička pripadnost.

Dakle, zastupljeni su i Bošnjaci i Srbi, istina u ovom predlogu ravnomerno pola pola. Nisam od onih koji bi u vrednovanju ljudi stavio na vrh liste, ili ikako uopšte etničku pripadnost, dakle kada je u pitanju kvalifikovanje sudija i sličnih pozicija, prevashodno moramo imati na umu etničke i stručne kvalitete. Dakle, to je ono što je prevashodno.

Međutim, nakon toga nije nebitna etnička pripadnost, s obzirom da se radi o multietničkoj sredini, odnosno o sredini u kojoj žive i Bošnjaci i Srbi, mislim da je jako važno voditi računa o izbalansiranosti etničkoj, kažem ponovo nikako ne na račun etničkog i profesionalnog kvaliteta, ali je to od izuzetne važnosti.

Pogotovo, mi ćemo, kako bi smo ispravljali određene nedostatke, iz prošlosti, morali ipak pojačati intenzitet školovanja Bošnjaka, kojih, hvala Bogu, među kandidatima, kao svršenika pravnih fakulteta, ima jako puno, ali bi morala i Pravosudna akademija da otvori jednu bržu traku, ako tako mogu kazati, za Bošnjake, ne samo u Sandžaku, već i za Bošnjake koji dolaze iz drugih gradova na području Sandžaka, zapravo iz razloga što imamo nagomilanu negativnu, da kažem selekciju na štetu Bošnjaka, tokom proteklih decenija.

Tako da, mi recimo sada, negde u Novom Pazaru, odprilike i ako nisam od onih koji vole da zbrajaju, ili prebrojavaju etničku pripadnost sudija ili bilo kojih drugih javnih funkcija, ali to je nešto što je faktografija i što ne možete izbeći i što mi, kao narodni poslanici permanentno dobijamo, bilo kao informacije, bilo kao sugestije, ili bilo kao određene žalbe ili pritužbe.

Dakle, u Novom Pazaru je etnička struktura od prilike, negde 30% srpskog življa i oko 70% bošnjačkog življa, sa ogradom da protekli popis je bio parcijalno bojkotiran, pa nemamo precizne podatke.

Dakle, dok je struktura javnih funkcija u pravosuđu i tužilaštvu, pa i policiji, skoro pa obrnuta.

Dakle, nije 70% Bošnjaka, nego je obrnuto, skoro 70% je pripadnika srpske nacionalnosti.

Kažem, nisam od onih kojima to smeta, kao pojava, nisam od onih koji će na tome graditi ocenu ljudi, ali s obzirom da imamo brojne naslage, nasleđa iz prošlosti, s obzirom da imamo razne eskalacije odnosa, koje su nažalost ponekad uticale na poverenje, odnosno izazivale nepoverenje, ne do duše na relaciji između srpskog i bošnjačkog naroda, ili srpske i bošnjačke zajednice, na tom području, to moram da podvučem, nego najčešće na relaciji naroda i sistema, odnosno naroda i države, koji je svakako u državi većinski srpski, što je nesporno.

Zato je jako važno o ovome imati senzibilitet i jedan od političkih prioriteta, od političkih ciljeva SPP, jeste da dobijemo prirodno izbalansiranu strukturu, na svim nivoima, kako u pravosuđu, tako i u drugim strukturama, jer ćemo zapravo time pokazati da ne postoji, da kažemo iz nehata neka vrsta diskriminacija, a kamoli da ona bude namerna.

Dakle, izuzetno je važno pokazati prosto poverenje, država da bi dobila poverenje od naroda, ona isto tako mora ponuditi to poverenje tom narodu, jer se poverenje nikada ne gradi, niti stiče, niti održava, pa jednostrano.

Znači, ne može se poverenje nametnuti. Poverenje se gradi, ono se gradi, kao što se rukujete, ne možete se rukovati jednom rukom, jednostrano, možete se samo rukovati sa dve ruke, odnosno sa dve strane koje žele da se rukuju.

Uloga Stranke pravde i pomirenja kroz celokupan naš program, kroz naše celokupno delovanje na nivou Narodne Skupštine, kao i drugih struktura, uključujući razne sporazume koje postižemo ovde u Beogradu, zapravo pokazujemo to.

Naša ambicija je zapravo to i to je po meni nešto novo u politici, odnosa bošnjačkog i srpskog naroda u politici odnosa na relaciji regija Sandžak i Beograd, u pogledu odnosa između bošnjačkog naroda i države Srbije.

Ja smatram da su to stvari od strateškog značaja i zato mi maksimalno nastojimo da zapravo budemo konstruktivan faktor u tom pogledu, kao što sam i ranije isticao, mi smo na žalost u tim nekim teškim vremenima nepoverenja i raznih političkih i ratnih događanja, u širem regionu, koji su se svakako odražavali i na nas, ovde, a posebno u Sandžaku.

Dakle, uglavnom su bile nametane politike ili – ili. Nametane su bile politike, ukoliko nešto dobiju Bošnjaci, to apriori znači da će biti na štetu Srba i obrnuto.

Ukoliko se nešto da Srbima, to mora značiti da je na štetu Bošnjaka.

Dame i gospodo, to ne mora biti tako. Prostor Sandžaka i država Srbija, i ovaj Balkan su toliko komotni, na žalost sada postaju komotniji, no što smo želeli, koliko se prostor prazni raznim iseljavanjima i negativnim migracionim i demografskim kretanjima i procesima. Ali je toliko komotan, da nemamo razloga za niti bilo kakav ekskluzivitet.

Nemamo razloga imati bilo kakvu isključivost. Nemamo razloga gledati da to što dobije jedna zajednica ili neki građani, pripadnici jedne etničke zajednice da to mora biti na štetu drugih. Naprotiv, politika budućnosti, naša politika, politika za koju odgovorno tvrdimo da je dobra za sve nas jeste politika ii. Dakle, politika inkluzivnosti, politika uključenja svih, politika podele odgovornosti, politika podele poverenja i razmene poverenja.

Tako da je to ono što je naša orjentacija. Mislim da na tome možemo puno da radimo. Naravno, da pored ove retoričke kategorije od izuzetne važnosti je i da se pojača intenzitet.

Kažem, dešava se, dakle, ono što je istina je da imamo sve veće zapošljavanje Bošnjaka, ali s obzirom da smo imali izrazito negativnu sliku na štetu Bošnjaka, potrebno je intenzivirati angažovanje Bošnjaka, govorim sada o pravosuđu i tužilaštvu, ali to se odnosi i na policiju i na skoro sve druge javne ustanove i organizacije u kojima se donose odluke, ovde u Beogradu, znači, koje predstavljaju neku vrstu ispostave, centralnih, državnih, odnosno republičkih organa.

Dakle, to je ono na čemu mi insistiramo, to je ono na čemu mi delujemo i to je ono što biste zapravo, dame i gospodo, pripadnici svih političkih organizacija i poslaničkih klubova trebalo da podržite.

Verujte, uspostava poverenja u Sandžaku, gradnja punog poverenja, pomirenja i pravih odnosa koji imaju duboke korene u međukomšijskim kulturološkim odnosima, ali im je potrebna zvanična verifikacija, potrebno je da jednako policija u Novom Pazaru, Prijepolju, Priboju, Novoj Varoši, Tutinu, Sjenici isto tako tužilaštva, isto tako i pravosuđa u svim ovim gradovima i opštinama da jednako kada ulazi Bošnjak u ove institucije i kada ulazi Srbin da ih ne doživljava - ovo je tvoje, ovo nije moje. Ovo je naše, a vi ste ovde trpeća kategorija.

Ne kažem da je to sada nešto što se preferira sa službenih nivoa, da tako verujem verovatno bih i ja drugačije govorio, ali postoje nasleđa i naslage, devedesetih i pre devedesetih, ono što treba da radimo isto tako kako se, evo sada upoznajemo i kroz Ramazan, i o Ramazanu, jednostavno o tome i u radosti razmenjujemo i čestitke i poštovanja, isto tako možemo uz malo truda i uz malo korektnosti da doživimo da sve te ustanove ljudi ne dožive kao faktor opasnosti, jer, ono što se dešavalo devedesetih, kada je u pitanju narod na prostoru Sandžaka, posebno Bošnjacima je bilo izuzetno strašno. Da li znate koliko treba truda i vremena da sada taj Bošnjak, ne samo devedesetih, nego i pre, iz raznih razloga i okolnosti da taj Bošnjak u policajcu ne vidi protivnika.

E, sada, neću kazati da je sve i u toj etno-kulturološkoj razlici, pa čak ni u tim nekim naslagama proteklog nasleđa, jedan značajan deo poverenja se tiče one teme o kojoj stalno govorim, jer ukoliko građani znaju da jedan policajac, sudija ili tužilac je mnogo bliži kriminalcima nego građanima, onda je to opasnija bolest od svih ovih etničkih i kulturoloških razlika.

To nam sada još dalje komplikuje poverenje, jer 100 godina mi imamo prostor Sandžaka, severni Sandžak se nalazi u Republici Srbiji, a južni se nalazi u Crnoj Gori, znači to je 100 godina, da kažem formalne integrisanosti, ali istina je da mi još nemamo pravu integrisanost.

Mislim da bi to trebala da bude briga svih nas. Da to ne treba samo da bude briga narodnog poslanika, Zukorlića ili narodnih poslanika Stranke pravde i pomirenja ili drugih bošnjačkih narodnih poslanika.

Celokupna politička i kulturološka integracija je interes svih. Znači, neintegrisanost, puna neintegrisanost jednog prostora ili jedne zajednice u celokupnu državu, znači da jedan deo organizma ne cirkuliše biološki sa celokupnim delom organizma i on je uvek potencijalni izvor nekog žarišta koje može da ugrozi zdravlje celog organizma.

U tom pogledu podržavajući angažovanje i regrutovanje novih sudija, novih policajaca, novih tužilaca i uopšteno, čak i kada sam ovde, znate i sami, evo, ja sam partner vladajućoj većini, nemamo svog predstavnika u Vladi, ali ono što želimo i kada tražimo da se neko angažuje tražimo da bi se, zapravo sticalo to poverenje, da bi i mladi iz Sandžaka shvatili da taj Beograd može da bude njihov, da mogu oni da rade u tim ministarstvima i da se te barijere nepoverenja, eventualno neke rezerve, zapravo polako eliminišu.

Zahvaljujem se potpredsedniku Narodne skupštine.

Reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine Pantiću, koleginice i kolege, za početak, ja bih u ime poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije, Rasima Ljajića želela da svim vernicima islamske veroispovesti čestitam ovaj veliki praznik, odnosno početak svetog meseca, Ramazana.

Danas na dnevnom redu imamo dva predloga odluke. Ja ću se fokusirati na Predlog odluke kojim razgovaramo o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. U skladu sa Zakonom o sudijama u vezi sa odlukom o broju sudija u sudovima, Visoki savet sudstva je dostavio predlog Narodnoj skupštini, odluke za izbor sudija, osnovnih sudova u Kraljevu, Leskovcu, Aleksincu, Somboru, Novom Pazaru, Užicu i Požarevcu, a koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju i ukupno ih je 37. Ukoliko ova rasprava ide tokom kojim je započela, ja očekujem da ćemo njihov izbor u narednih dan ili dva i potvrditi.

Visoki savet sudstva je u obrazloženju Predloga odluke taksativno naveo sve postupke koje je sproveo u skladu sa Zakonom o sudijama. Mislim da u tom smislu ne bi trebalo da postoji ništa sporno, odnosno nema smetnji da oni budu i izabrani.

Načelno, za početak Predlogom odluke o izboru sudija pokazujemo jasnu nameru ali i volju da povećamo broj sudija u svim sudovima, pre svega osnovnim, imajući u vidu obim posla koji osnovni sudovi na nivou cele zemlje imaju, a pre svega, kako bi se obezbedila ravnomerna raspoređenost predmeta sudijama na taj način olakšao posao i na kraju, ispoštovalo jedno od osnovnih pravnih načela, a to je načelo suđenja u razumnom roku, koje u velikom roku zavisi od broja sudija, odnosno kadrovskih rešenja, a i ravnomernoj raspoređenosti predmeta po kojima će te sudije i postupati.

Kao što sam u nekom od svojih prethodnih izlaganja i navela, u periodu između 2012. i 2020. godine, sudstvo je bilo deficitarno za oko 400 sudija godišnje, i u tom smislu to jeste zaista predstavljalo veliki problem kada je reč o samom funkcionisanju sudova. Vidimo da se taj trend smanjuje, imajući u vidu to da iz sednice u sednicu, prosto imamo predloge po kojima biramo nove sudije, odnosno one koje se po prvi put biraju na ovu funkciju.

Što se kandidata tiče, mi smo u materijalu za današnju sednicu dobili biografije svih 37 budućih sudija osnovnih sudova. Ja ću početi od grada Kraljeva, jer je tako nama i stigao materijal.

Visoki savet sudstva je predložio izbor čak osam sudija za Osnovni sud u Kraljevu. U ovom sudu, u ovom trenutku sudijsku funkciju obavlja 27 sudija, što znači da priliv novih osam sudija predstavlja faktički trećinu od ukupnog broja koji sada imaju i to će zaista u velikoj meri olakšati rad osnovnih sudova u Kraljevu.

Ovo posebno, ako uzmemo u obzir činjenicu da svaki sudija u proseku u Kraljevu postupa na preko 60 predmeta, odnosno svaki od njih reši blizu 80 predmeta godišnje i to zaista jeste veliki broj.

Među kandidatima, kada govorimo o Osnovnom sudu u Kraljevu, najveći broj njih dolazi iz nekog sistema u kom je već obavljao sudijsku funkciju, izuzev jedne, ja sam u biografiji pronašla, radi se o Danijeli Gunjić, koja je kao advokat koji se bavio ozbiljno pitanjima krivične materije, radne materije, privredne, imovinsko-pravne, zaista pokazuje jedan širok dijapazam oblasti kojima se bavila u sklopu advokature i na taj način mislim da ona može dati dovoljno veliki doprinos da funkcionisanje Osnovog suda u Kraljevu pođe nekim svojim očekivanim tokom.

Takođe, od 2010. do 2018. godine obavljali funkciju člana Upravnog odbora Advokatske komore i bila je učesnik Radne grupe za sprovođenje i nacionalne strategije pravosuđa Ministarstva pravde kao predstavnik upravo Advokatske komore.

Završila i obuku za medijaciju i možda je upravo taj širok spektar oblasti kojima se ona bavila i kandidovao za jedno od ovih mesta o kojima danas razgovaramo.

Što se tiče grada Leskovca, i tu je predloženo osam kandidata, odnosno sudija. U ovom sudu trenutno ima 37 postupajućih sudija. Dakle, danas biramo četvrtinu od njihovog ukupnog broja i ja moram da kažem da Osnovni sud u Leskovcu zaista ima veliku opterećenost ukoliko posmatramo broj predmeta po sudiji. Kad to kažem, mislim na podatak da svaki sudija u Osnovnom sudu u Leskovcu ima prosečno između 300 i 400 predmeta na godišnjem nivou, što znači da bi oni morali tim predmetima da se bave punih 19 meseci, neprimajući nijedan novi predmet kako bi blagovremeno, odnosno u roku koji im je određen i završili, što je prilično nemoguće i u praksi neizvodljivo. Mislim da će ova pomoć u broju sudija zaista biti velika.

Kada smo već kod Osnovnog suda u Leskovcu, mislim da je, uprkos činjenici da veliki broj sudija ima veliki broj predmeta po kojima postupa, možda satisfakcija za njihov rad upravo i 2017. godine, kada ima je Vrhovni kasacioni sud dodelio nagradu za najbolje postupajući sud u smislu najvećeg broja rešenih predmeta po godini i to verovatno jeste jedna dobra motivacija za sve one koji u ovom sudu rade.

Osnovni sud u Leskovcu, takođe, učestvovao je i u okviru projekta „Otvorena vrata pravosuđa“ u tzv. tematskim otvorenim vratima na temu zašto suđenja traju dugo. Inače, ovaj projekat „Otvorena vrata pravosuđa“ ima upravo za cilj jačanje poverenja građana u pravosudne institucije kroz poboljšanje komunikacije između samih građana, sudija i sudova.

Kao i kod ostalih sudova u zemlji, problem osnovnih sudova u Leskovcu predstavlja i dugotrajno suđenje i neurednu i neadekvatno dostavljanje pošte poziva strankama itd.

Nije redak slučaj da se građani žale na odugovlačenje postupka. Recimo, prema novom zakonu i izvršenju i obezbeđenju, svi predmeti kojima se traži neko potraživanje prešli su kod javnih izvršitelja, što bi trebalo da rastereti sudove u velikoj meri da ubrza postupke.

Mislim da se ovim novim zakonom vodilo računa i o dužnicima, a najviše u pogledu problema koji se javljaju onda kada dužnik odbije da primi rešenje o izvršenju. Možda je posledica jednog ovakvog stava dužnika što u Srbiji prosto vlada kultura izbegavanja uručenja možda iz neke prakse koja je ranije postojala i upravo iz tog razloga važno je edukovati građane da prijem pošte, odnosno odbijanje prijema pošte ili pismena može dovesti do gubitka njihovog prava koji im je zakonom zagarantovano.

U konkretnom primeru, to znači, recimo, da ako se dužnik ne može izjasniti da li su podaci o delu koji se na njega odnosi tačni ili ne, može se desiti da se dužniku saberu dugovanja za nekoliko godina i da se taj iznos prikaže veći nego što inače jeste, odnosno da u sebi sadrži deo dugovanja koji je zastareo, jer u pogledu zastarelosti određenog dugovanja ne postoji evidencija niti mehanizam o kome se mora voditi računa.

Razlog za odlaganje suđenja može se potražiti i u prelasku na tužilačku istragu, jer taj proces nije pratilo i adekvatno kadrovsko i tehničko opremanje tužilaštava. Tužiocima se duplirao posao, a da po dva tužioca dele u isto vreme po jednog zapisničara i istovremeno moraju da usklađuju dane u kojima će postupati, što opet sve doprinosi jednoj sveobuhvatnoj slici o odugovlačenju postupaka čak i onda gde realnog opravdanja za tako nešto nema.

Što se tiče Osnovnog suda u Aleksincu i Somboru, ukoliko Predlog odluke bude podržan, a nadam se da će tako i biti, oni će dobiti novo troje, odnosno četvoro sudija osnovnog suda. Među njima ja sam izdvojila Dejana Petkovića, budućeg kandidata, kao i Mariju Pešić kao sudijske pomoćnike koji su se bavili poslovima i u prekršajnom sudu i u tužilaštvu i bavili su se privrednim pravom. Marija Pešić se bavila porodičnim pravom, nasiljem u porodici, zaštitom dece. Znači, vidimo da se ovde radi o kandidatima koji suštinski imaju jedno sveobuhvatno znanje iz različitih oblasti i da će svako u sklopu svojih mogućnosti dati ovaj doprinos sudovima u kojima budu izabrani.

Na kraju, iz Godišnjeg izveštaja o radu svih sudija, odnosno sudova za 2020. godinu, vidimo da je najveći broj predmeta upravo rešavam u osnovnim sudovima. To i jeste logično i utoliko je opravdanost predloga ove odluke veća.

Osnovni sudovi širom zemlje primili su tokom 2020. godine blizu milion novih predmeta, a u Zaključku navedenog izveštaja o radu svih sudova u Republici Srbiji za 2020. godinu, ukazuje se na izuzetne rezultate osnovnih sudova tokom pandemije, kada je rešeno preko dva miliona predmeta i to jeste za pohvalu, ukoliko uzmemo u obzir da stari predmeti nisu trpeli, da se postupalo po programu rešavanja onoliko koliko se moglo i da se pratila dinamika prijema novih predmeta i njihovog rešavanja, tako da je broj suštinski dupliran u odnosu na broj predmeta koje osnovni sudovi u toku jedne godine prime.

Kada na to dodate činjenicu da u uslovima višegodišnje zabrane zapošljavanja imamo i smanjeni broj u sudovima, što je dodatno uticalo na uvećanje obima poslova, zatim nepovoljnu starosnu strukturu koja se sada, izborom novih, mlađih sudija, popravlja, onda zaista ima potpuno dovoljno prostora da se nastavi jedan ovakav dobar kontinuitet učestalog izbora, odnosno imenovanja sudija, naravno, u granicama u kojima je to neophodno i u granicama u kojima će se poštovati pre svega kvalitet, a ne kvantitet onoga što dolazi na dnevni red sednice Skupštine.

Dalje, raspisivanje konkursa za pripravnike i uvođenje sistema karijernog napredovanja, o tome ste govorili nekoliko puta, zaista može biti jedan od načina na koji ćemo dostići odgovarajući nivo pravosuđa u kome bi on zaista zadovoljio realne potrebe društva u kome se nalazimo.

Na kraju, od sudija se očekuje da u narednom periodu ulože svoj maksimalni napor kako bi, pre svega, smanjili broj nerešenih predmeta, kako bi povećali ažurnost, kako bi na jedan efikasan i kvalitetan način povratili poverenje građana u pravosudni sistem. To jeste naš zajednički cilj. Cilj je da stvorimo jedno nezavisno, nepristrasno i efikasno sudstvo, a pre svega na temeljima poštovanja osnovnih ljudskih prava i sloboda svih građana i u tome će u velikoj meri doprineti i sam integritet sudija, odnosno sudije moraju svojom stručnošću, osposobljenošću, posvećenošću, ali i načinom na koji će se ponašati i u sudnici, ali i van suda, pokazati da sudije zaslužuju jedno duboko poštovanje od strane građana, jer jedino na taj način mogu i povratiti poverenje.

Iz svega napred navedenog mi očekujemo da će sudije ispuniti svoju ulogu, odnosno da će ono što se od njih očekuje i ispuniti i zato će Socijaldemokratska partija Srbije u danu za glasanje podržati Predlog ove vaše odluke.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici Socijaldemokratske partije Srbije.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Jedinstvene Srbije narodni poslanik mr Đorđe Kosanić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine gospođo Kovač, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Pantiću, pred nama su danas dve odluke – o prestanku funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu i o izboru sudija koji se biraju po prvi put na sudijsku funkciju. Reč je o 37 kandidata koje je predložio Visoki savet sudstva.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje svakako će podržati pomenute odluke, jer Jedinstvena Srbija se zalaže za maksimalno jačanje nezavisnosti sudstva, samostalnost tužilaštva, ali, s druge strane, moram da kažem da se Jedinstvena Srbija zalaže za jačanje ukupnog kapaciteta našeg pravosuđa, jer poznato je da pravosuđe čini prvi stub vladavine prava.

Na samom početku, ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije čestitke na izboru predsednici Vrhovnog kasacionog suda. Mi smo pre izvesnog vremena dobili iz reda sudija članove Visokog saveta sudstva. Ovom odlukom o izboru za kasacioni sud kompletirali smo sastav Visokog saveta sudstva.

To je veoma bitno i o tome što danas govorimo, iz redova od Visokog saveta sudstva dobijamo sudije koji će biti na kraju izabrani u ovom visokom domu.

Srbija je u prethodnih deset godina napravila krupne iskorake unapred, što se tiče reformi sudstva, a sve u cilju nove organizacije sudova koji treba da iznesu teret reformi.

Danas kada govorimo o reformi u sudstvu, ja ne mogu da ne kažem da je Srbija zemlja koja je ekonomski sigurna, politički stabilna, zdravstveno bezbedna i Srbija u mnogim oblastima ide krupni koracima napred i, recimo, u ovo vreme pandemije Kovida-19 naš zdravstveni sistem beleži odlične rezultate, pokazali smo se kao mnogo uspešniji nego mnogi zdravstveni sistemi koji su pre ove pandemije možda bili mnogo bolji ocenjeni nego zdravstveni sistem u Srbiji.

Kada govorimo o zdravstvenom sistemu, jedna delegacija, koju predvodi Dragan Marković Palma, otišla je, delegacija koju čini preko 100 lekara, preko 100 zdravstvenih radnika, u Egipat, u glavni grad regije Crvenog mora, u Hurgadu i kada govorimo o lekarima govorimo da su oni naši heroji, da su spasili mnogo života. U ovoj delegaciji, koju čine zdravstveni radnici, su ljudi koji su sa prve linije fronta odbrane od Kovida-19.

Sa druge strane, kad govorimo o uspesima Srbije, blizu tri miliona vakcina, blizu milion i 200 revakcinisanih. Srbija je, što se tiče privrednog rasta, dominanta. Sa druge strane, preko 60% investicija koje dolaze u region Zapadnog Balkana ide na Srbiju i nijedan investitor koji dolazi u Srbiju nije odustao. To govori o tome koliko imaju poverenje u Srbiju, ispod 10% nezaposlenost, i to su samo neki od pokazatelja koji govore koliko Srbija ide krupnim koracima napred.

Sa druge strane, svaka država, pa i naša, koja pretenduje da bude demokratska, a Srbija svakako jeste demokratska država, mora da ima dobar i efikasan pravosudni sistem iz koga proizilaze dobri pokazatelji za ostale stubove vladavine prava. Srbija je svakako zemlja koja tome teži i principi sudske nezavisnosti i nepristrasnosti predstavljaju temelj za jedno demokratsko i moderno društvo u kome se teži vladavini prava. Tu, sa druge strane, ne sme da dođe ni do kakvih zloupotreba, jer jedini interes ove države mora i jeste da bude ravnopravnost za sve građane. Dobar sudija, koji je položio zakletvu, mora da sudi po pravdi i zakonu, koji nije potčinjen samovolji, već pošteno i časno radi svoj posao.

S druge strane, gospodine Pantiću, moram da kažem da više nikada ne smemo da se vratimo u vreme kada smo u jednom danu ili u dva dana izgubili ili je dobilo otkaz blizu hiljadu sudija i tužilaca bez zakonom predviđene procedure, objašnjenja ili prava na žalbu. Napravljena je velika šteta za čitavo društvo, a to nas je koštalo, reizbor, građane Srbije je koštalo 44 miliona evra.

S druge strane, govorimo o tome koliko je značajno da skratimo dužinu sudskih procesa. Ovo je svakako uticalo na određene sudske procese da se oni produže. Kada već govorimo o dužini sudskih procesa, Vrhovni kasacioni sud nadzire sprovođenje Nacionalnog programa za smanjenje broja zaostalih predmeta, i to svakako ima uticaj na efikasnost sudova i pogled u broj starih predmeta.

Definicija starih predmeta sada podrazumeva neku vreme od tri godine, ako se ne varam, i vi ćete se složiti sa mnom ako kažemo da je stvarno apsurdno da pojedini predmeti traju više decenija. Gospodine Pantiću, zamislite, recimo, kada neko dobije nasledstvo, uz to nasledstvo dobije i nasleđeni sudski proces, stvarno apsurdna situacija.

Ja sam o tome govorio, ali da ukažem na značaj ulaganja u pravosudnu infrastrukturu. Veoma je značajno da na jednom mestu imamo sve sudove, da imamo tužilaštva, to govori o brzini svih sudskih procesa.

Podsetiću još jednom da je u Kragujevcu izgrađena moderna Palata pravde. U prethodnim decenijama, čini mi se, najznačajniji objekat, i to govori o tome da na jednom mestu imamo sve pravosudne organe, tužilaštva i koliko to ide u prilog tome da sami procesi budu brži, a pravda dostupnija za svakog građanina i svakako brža. Ne treba da kažem, sa druge strane, recimo, za sam Kragujevac, za čitav region, koliko znači takav jedan objekat u jednom gradu.

Na samom kraju želim da kažem da se JS, još jednom, zalaže za maksimalno jačanje nezavisnosti sudstva, samostalnost tužilaštva, jer to sve čini vladavinu prava. Ono što ovde moram da kažem na samom kraju jeste da to ne znači da jačanje tužilaštva, sudstva znači odaljavanje od naroda, već upravo suprotno. To sve znači odaljavanje od neprimerenih uticaja. U danu za glasanje poslanička grupa JS podržaće pomenute odluke. Zahvaljujem.