Hvala vam uvažena predsedavajuća.
Uvaženi gospodine Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo odluke koje se odnose na pravosudne funkcije i kada na dnevnom redu imamo odluke koje se tiču imenovanja ili razrešenja pravosudnih funkcija mi se u parlamentu pozabavimo ne samo kandidatima već i nekim opštim temama, stvarima koje treba menjati, ali svakako i sumiranjem rezultata koji su u oblasti pravosuđa postignuti.
Takođe, primećuje se i da je javnost zainteresovana za ova pitanja jer naše diskusije uvek odjeknu u javnosti, naravno kod građana koji žele da u Srbiji postoji stabilan pravosudni sistem kritike na naše diskusije su pozitivne, dok u raznim medijima koje finansiraju tajkuni, koji sebe nazivaju opozicijom ili delom opozicije, kritike su negativne i uvek usmerene ne samo protiv narodnih poslanika već i protiv potrebe da naš pravosudni sistem učvrstimo, onda ga modernizujemo i da ga približimo građanima, što je svakako jedan od prioriteta u radu Vlade Republike Srbije.
Naravno, često se jave i oni koje ovde pomenemo, oni koji su u sukobu interesa, koji su istovremeno i sudije i članovi Udruženja, članovi upravnih odbora, nevladinih organizacija, gosti u političkim emisijama, oni koji zarad svoje pozicije, para ili uticaja igraju na dva koloseka, naravno ne mareći da li na taj način narušavaju ugled sudijske funkcije koju obavljaju ili čak dovode u pitanje odluke koje donose.
Odredbe Zakona o sudijama po ovim pitanjima su jasne. Sudija ne sme biti član političke partije, niti politički delovati na bilo koji način, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ni davati pravne savete uz naknadu. Sa sudijskom funkcijom nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su suprotni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda. Dovedena je u pitanje i nepristrasnost u donošenju odluka, jer šta ako je u predmetu u kome je on sudija član istog udruženja, punomoćnik stranke u postupku. Dovedena je u pitanje i nezavisnost, jer niko od nas ne zna da li finansiranje sudije kroz nevladinu organizaciju utiče na njegovo odlučivanje u konkretnim predmetima.
Kolega Veroljub Arsić me je podsetio, na jednoj od prethodnih sednica je o tome govorio kako se jedan takav stručnjak odnosi prema narodnim poslanicima i Narodnoj skupštini, pa ću vas ja podsetiti šta je sudija Majić rekao. Kaže za Narodnu skupštinu, citiram - to je očigledno postalo jeftina zabava, pokazalo se da nema kodeksa ponašanja u Skupštini, itd. A zašto je to rekao?
Osim što je nepristojan, ja bih rekla i vređa one koje biraju njegove kolege zato što smo sebi dali za pravo da kažemo svoje mišljenje, da kažemo svoje mišljenje i o tome na koji način sudije rade svoj posao, ali da kažemo i svoje mišljenje i na koji način se odnose prema građanima i šta je to možda i šta bi trebalo menjati. Dakle, pre svega smo pružili ruku odavde sa ovog mesta, da radimo zajedno na popravljanju stanja u našem pravosudnom sistemu.
Sa druge strane, postavljam pitanje - da li priliči sudiji Apelacionog suda da umesto da se trudi da u granicama svojih nadležnosti radi na popravljanju efikasnosti i ekonomičnosti postupaka, on insistira na tome kako smo svi bliži krahu pravne države? Da li smo mi krivi ili možda povredili kodeks, ako kao narodni poslanici komentarišemo nezavisnost i nepristrasnost, na koje su sudije obavezane zakonom, da vas podsetim. Dakle, obavezane zakonom. A da pri tom jedan sudija komentariše na koji način će narodni poslanici glasati ili kako bi trebalo da glasamo za neke predloge zakona. Podsetiću vas da je sudija Majić bio protiv tzv. Tijaninog zakona kojim se inkriminišu najteža krivična dela izvršena prema deci.
Ako pogledamo šta je on uradio da se kod nas popravi stanje u pravosuđu, da se stavi akcenat na postojanje pravne države, koji je njegov doprinos kao sudije više instance suda koji preispituje odluke osnovnih sudova, daću vam jedan konkretan primer doprinosa srpskom pravosuđu. To je presuda kojom je oslobođen počinilac krivičnog dela obljube nad maloletnim licem, devojčicom koja je imala 13 godina, sa obrazloženjem da su polni odnosi sa decom kod pripadnika romske nacionalnosti prihvatljivi i kolike su štete nastale ili kolike su štete mogle da nastanu zbog donošenja takve presude zbog obrazloženja koje opravdava izvršenje teškog krivičnog dela sa aspekta prihvaćenosti u jednoj nacionalnoj manjini.
Da li to znači da je položaj te nacionalne manjine u Srbiji gde su svi građani jednaki i gde ćemo se uvek truditi da svi građani i budu jednaki, ne samo loš već i osuđen na nipodaštavanje na pogrešnu primenu zakona ili na neravnopravnost? Da li to znači da je Srbija mogla da snosi posledice i finansijske prirode, ako bi neko pokrenuo postupak pred međunarodnim institucijama? Na kraju, da li bi to značilo da deca na podležu posebnoj zaštiti u našem pravnom poretku?
Godine 2016. sudija Majić kaže - politika upravlja srpskim pravosuđem, 2021. godine kaže - opasne su veze političara i sudija. Kako bi bilo da se vratimo na period kada je on napredovao, da vidimo odnos između sudija i politike u to vreme?
Ako pogledamo iz biografije sudije Majića, koja je dostupna javnosti, pa dajem sebi za pravo da je komentarišem, njegovo karijerno napredovanje išlo je od pripravnika u Tužilaštvu preko Prvog opštinskog suda u Beogradu, do napredovanja posle petooktobarske revolucije. Zvanje doktora nauka stekao je 2008. godine, a da utisak bude jači, odbrani njegove disertacije prisustvovala je i Snežana Malović, veliki reformator srpskog pravosuđa, kako je sebe tada nazivala i tadašnji ministar pravde.
U čuvenoj seči sudija, koja je zapravo bila cilj reforme pravosuđa, sudija Majić je napredovao i direktno je izabran u Apelacioni sud i to ni manje, ni više nego u Odeljenje za ratne zločine. Dakle, to je dobar primer odnosa politike i pravosuđa kada neko ko nema dana radnog staža u okružnom, odnosno sada Višem sudu, neko ko nije imao nijedan postupak po žalbi, preskoči mnogo svojih kolega, mnogo kvalitetnih kandidata koji ispunjavaju uslove i ode da bude sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Godina 2013. podsetiću vas, ostala je upamćena po presudi koja je uzdrmala javnost, kad su se i stručna i nestručna javnost pobunile, a kada su se građani Republike Srbije još jednom razočarali u pravosuđe u koje su već imali poljuljano poverenje, doneta je odlukom kojom se 11 članova zločinačke Oslobodilačke vojske iz Gnjilana pušta na slobodu. Oni su 1999. godine počinili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, kada je svirepo ubijeno 80 ljudi, a zarobljeno 260 ljudi. Optužba je obuhvatala mučenja, silovanja, telesna povređivanja, ubistva i pljačkanja imovine. Zverstva su činjena prema Srbima i prema drugom nealbanskom stanovništvu.
Sve su to doprinosi sudije Majića pravnom sistemu naše zemlje i verovatno ćete se složiti samnom, bolje da ih nije bilo. Kao veliki stručnjak i apolitičan sudija, nezavistan od uticaja politike, on je zaslužio prošle nedelje i naslovnu stranu NIN-a i dve strane u kojima se naravno, pre svega žali na narod, na svoje kolege, na pravosuđe, na opasne veze ponovo između sudija i politike, iako to radi kao predstavnik jedne političke skupine koja u našoj zemlji sebe naziva opozicijom ili delom opozicije.
Iznosi stavove koji su političke prirode i komentare koji i te kako rekla bih, dovode u pitanje njegov profesionalizam. Kada govorimo o tom profesionalizmu, ja se iskreno nadam da kandidati koje ćemo biratiu danu za glasanje, žele bar da odgledaju neku sednicu Narodne skupštine na kojima mi vrlo često govorimo i o njihovoj nezavisnosti i o efikasnosti i o svim drugim osobinama koje bi trebalo da budu osobine sudija koje će sprovoditi pravdu u našoj zemlji.
Nažalost, prinuđeni smo još uvek da trpimo tekovine DS. To su ti kadrovi koji misle da su bogom dani da budu sudije, da su uvek pozvani da izraze svoju želju koju funkciju bi želeli da vrše. To su ti kadrovi koji misle da su jači od prava, pravde i zakona i koji misle da kao sudije imaju prava da koriste politički uticaj radi zadovoljenja svojih ličnih interesa ili interesa političke partije koja ih je za sudije ili tužioce predložila.
U jedno smo sigurni, mnogo je vremena potrebno da se pravosuđe u punom kapacitetu vrati na pravi kolosek, da se oporavi od nazovi reformi i od ovakvih kadrova, između ostalog o kojima sam i danas govorila.
Srpska napredna stranka je došavši na vlast preuzela i odgovornost i za pravosudni sistem i do sada smo pokazali da činimo sve što je u našoj moći da najpre postupci i procedure budu u skladu sa zakonom i da se sprovode u skladu sa zakonom. Osim toga, počeli smo da radimo i na infrastrukturi, na popravljanju uslova u kojima rade nosioci pravosudnih funkcija koji su ranije bili katastrofalni.
Navešću primer, recimo, Kragujevca koji će dobiti savremenu palatu pravde na oko 25.000 kvadrata gde će biti smešteno 11 pravosudnih organa sa preko 800 zaposlenih, ali i primer Niša, gde će se u bliskoj budućnosti prvo Prekršajni, pa onda i Osnovni, Viši i Privredni sud preseliti u kompleks na prostoru kasarne „Filip Kljajić“ koja će biti renovirana i dograđena kako bi svi pravosudni organi bili na jednom mestu.
Sudije dele pravdu, presuđuju i uspostavljaju ravnotežu kada je povređeno neko pravo, rešavaju sporove i donekle i poremećaje u društvenim odnosima i vrše važnu ulogu u funkcionisanju jednog demokratskog društva kakvo danas postoji u Srbiji.
Mi smo sa predstavnicima pravosuđa na zajedničkom zadatku. To moramo da shvatimo i da prihvatimo, da obezbedimo da sudstvo bude nezavisno, nepristrasno i efikasno, pre svega kako bi građani Republike Srbije bili zadovoljni, jednaki pred zakonom u ostvarivanju svojih prava.
Sudije, sa druge strane, moraju biti kompetentne, dostojanstvene, stručne, sa visoko razvijenim moralnim osobinama i određenim integritetom i o tome moraju da brinu sami, ali je i naša dužnost da brinemo o tome kada biramo u parlamentu sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju ili kada biramo predsednike sudova. Ugled svakog sudije čini ugled našeg pravosuđa kod nas, ali i u međunarodnoj zajednici i na svima nama je da o tome brinemo.
Već sam mnogo puta u plenumu govorila o razlici u odnosu prema pravosuđu do 2012. godine i posle toga kada je SNS preuzela vlast. Danas želim da pomenem i neke druge oblasti. Svoje današnje obraćanje želim da završim rezultatima, jer to je ono što stoji iza predsednika Aleksandra Vučića, iza Vlade Srbije i iza svih nas koji smo delegirani od strane SNS da radimo, da gradimo Srbiju i da građanima stojimo na usluzi.
S obzirom na situaciju u kojoj se ceo svet nalazi poslednjih godinu i nešto dana, pa i naša zemlja, želim da apelujem na sve građane da se vakcinišu, da vode računa o svom zdravlju i o zdravlju sebi bliskih ljudi kako bismo uspeli zajedno da steknemo kolektivni imunitet i da sačuvamo zdravlje nacije. Previše je ljudi, složićete se, izgubilo život ili svoje roditelje ili svoje prijatelje.
Ono što mi danas imamo jesu svi uslovi koji su nam potrebni da brinemo o svom zdravlju. Imamo respiratore, imamo lekove, imamo dve nove bolnice za četiri meseca, sada već neko vreme imamo vakcine, i to da biramo kojom ćemo se vakcinisati. Mislim da je pametno da svi građani to iskoriste kako bismo se što pre vratili normalnom životu u kome ćemo moći bez brige da se družimo i krećemo, ali i da damo svoj doprinos u očuvanju ekonomije i privrede.
Meni je jasno da mnogi u ovom trenutku nisu zadovoljni. Već nam se čini da sve ovo sa epidemijom predugo traje. Mladi ljudi hoće u kafiće, vlasnici kafića i kafana hoće da rade, to je nešto najnormalnije, to je izvor prihoda za njihove porodice. Sve je to očekivano, ali vas pozivam da malo više pazimo, da nosimo maske, da držimo distancu, da se vakcinišemo, da pazimo jedni na druge kako bi broj zaraženih i preminulih bio manji.
Mnogo toga je i do nas samih, ne krivim nikoga, niti kritikujem bilo koga, sve smo dali u sebi u borbi protiv nepoznatog virusa koji je neretko smrtonosan, ali uvek moramo bolje.
Iza svih nas stoji država, stoji jak zdravstveni sistem koji se nije raspao iako je kao zdravstveni sistemi u celom svetu verovatno mnogo puta bio na ivici, stoje lekari i sestre koji su već godinu dana u skafanderima, stoji budžet Republike Srbije koji može da podnese gubitke, ali može, i pokazali smo da je moguće, da pruži i pomoć u vidu jednokratnih davanja pomoći privredi, vitaminima za penzionere, ali u isto vreme i nastavak izgradnje puteva, pruga, mostova, bolnica, itd.
Zato vas sve molim da čuvamo ono što imamo da bi nam duže trajalo i da bismo imali osnovu za nove uspehe i rezultate, za bolju budućnost Srbije i svih nas u njoj.
Nećete mi zameriti što sam iskoristila ovo javljanje da, eto, govorim i o nekoj temi koja nas tišti, kažem, zadnjih godinu i više dana i o kojoj moramo svakodnevno da mislimo iako svakoga dana mislimo i kako da popravimo situaciju koja se tiče naše ekonomije, naše privrede, pa i našeg pravosudnog sistema.
Na samom kraju dozvolićete mi da se malo detaljnije pozabavim i kandidatima o kojima imamo prilike da danas govorimo. Ne bih želela da govorim o biografijama konkretnih kandidata, ali želim da navedem neke kandidate za koje predlažem osporavanje i predlažem da se posebno glasa o kandidatima. To su sledeći kandidati: za sudiju Osnovnog suda u Somboru – Jelena Kosović, za sudiju Osnovnog suda u Novom Pazaru – Munir Jusović i Aladin Madžović, za sudiju Osnovnog suda u Požarevcu – Mirjana Lukić.
Dakle, predlažem da se o ovim kandidatima posebno glasa u danu za glasanje. zahvaljujem vam se na pažnji.