Zahvaljujem se narodnoj poslanici Dubravki Kralj.
Reč ima narodna poslanica Nevena Veinović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani predstavniče Visokog saveta sudstva i poštovani građani Republike Srbije, danas je pred nama Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Kada govorimo o ovako važnoj temi i ovako važnoj funkciji, prvo što treba da napomenemo jeste da se sudije danas biraju u skladu sa zakonom u ovom visokom domu, da narodni poslanici imaju biografije predloženih kandidata i da uz biografije predloženih kandidata imamo mišljenje Visokog saveta sudstva o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za ovako važnu funkciju.

Nezavisnost i nepristrasnost sudstva predstavljaju okosnicu vladavine prava i omogućavaju jednaku pravnu zaštitu za sve građane naše zemlje. Nezavisno sudstvo građanima pruža zaštitu prava i sloboda koja su im garantovana Ustavom i zakonima i zato je izuzetno važno ko obavlja sudijsku funkciju i na koji način to čini.

Kada govorimo o pravosuđu, ne možemo a da se ne osvrnemo na katastrofalnu reformu pravosuđa sprovedenu 2009. godine, za vreme vlasti Demokratske stranke, zato što posledice koje je imala ta katastrofalna reforma osećamo i danas. Te 2009. godine reforma pravosuđa rezultirala je nezakonitim otpuštanjem preko hiljadu ljudi, 800 sudija i preko 200 tužilaca, koji su po mišljenju Visokog saveta sudstva bili nedostojni funkcije, a to znači da je hiljadu ljudi ostalo na ulici, bez posla, a taj potez, odnosno ta reforma pravosuđa državu Srbiju odnosno građane Republike Srbije kasnije košta 44 miliona evra. To je rezultat reforme pravosuđa sprovedene za vreme vlasti Demokratske stranke.

Jedini kriterijum za izbor sudija u to vreme bila je politička podobnost, ne nečija stručnost, ne nečiji kvaliteti, već politička podobnost, zato što su se sudije birale po opštinskim i gradskim odborima Demokratske stranke, po nahođenju visokih funkcionera.

Nažalost, pravosuđe je samo jedan mali deo onoga što su oni uspeli da u unište. Uspeli su da devastiraju celu zemlju, pozatvarali su sve fabrike, uspeli su da bez posla ostave 400 hiljada ljudi i tako ovu zemlju dovedu do ivice propasti. Građanima Republike Srbije je tada ostalo da se pitaju gde je sav njihov novac, gde je novac iz budžeta Republike Srbije koji je namenjen razvoju ove zemlje i gde je novac kada se ništa ne gradi, ništa se ne investira i ništa se ne ulaže?

Evo, dragi građani, došli smo do odgovora. Klupko se odmotalo i malo po malo, mi smo došli do 53 računa u 17 država na kojima Dragan Đilas ima 68 miliona dolara. To je teško i zamisliti takvu cifru od 68 miliona dolara. To su rezultati rada Dragana Đilasa. Znači, dragi građani, vaš novac je završio ne elitnim lokacijama, u poreskim rajevima, i u kapitalnim ulaganjima, ali ne u kapitalnim ulaganjima u škole, vrtiće, bolnice, domove zdravlja i auto-puteve već u kapitalnim ulaganjima Dragana Đilasa u stotine kvadrata nekretnina u krugu dvojke, u luksuzna putovanja i još luksuznije automobile.

Na svu sreću Srbija danas ide pravim putem, a ne putem propasti. Dolaskom SNS na vlast započete su teške reforme i sprovede su teške ekonomske reforme koje su dale rezultate i zato je Srbija danas apsolutni lider u regionu. Srbije je uprkos korona krizi ne koja je zadesila samo Srbiju već je zadesila ceo svet, uspela da bude prva u Evropi u privlačenju direktnih stranih investicija, da ima najmanji pad BDP u Evropi. Uspeli smo da budemo među prvima u Evropi po broju vakcinisanih i da se izborima, ali lavovski da se izborimo za nabavku vakcina i te vakcine nesebično podelimo i sa Bosnom i Hercegovinom, i sa Severnom Makedonijom, i sa Crnom Gorom.

Pored svega toga u budžetu imamo dovoljno novca da gradimo nove škole i vrtiće, nove parkove, imamo dovoljno novca da gradimo nove auto-puteve, nove domove zdravlja i nove bolnice. To su rezultati rada SNS i predsednika Aleksandra Vučića.

Da se vratim na izbor sudija, verujem da je mišljenje Visokog saveta sudstva koje je priloženo uz biografije predloženih kandidata najiskrenija preporuka da će kandidati svoj posao, odnosno funkciju obavljati časno, pošteno, verno Ustavu i etičkom kodeksu sudija.

Zato što, nažalost danas postoje sudije, koje se vrlo rado oglušuju o taj etički kodeks, vrlo rado se slikaju za naslovne strane časopisa, gostuju po emisijama na tajkunskim televizijama, a još se ređe bave dnevno političkim temama, dok na svom radnom mestu, u sudnici, donose skandalozne presude, o kojima smo imali priliku da čujemo, malopre od koleginice Žarić Kovačević.

Na svu sreću, takvih sudija, danas zaista je malo u Srbiji, zato što većina sudija svoj posao obavlja časno i pošteno, a u veri da će i predloženi kandidati svoj posao, svoj poziv i funkciju obavljati u skladu sa svim moralnim načelima, u skladu sa Ustavom, zakonom, odgovorno, pošteno i časno.

U danu za glasanje podržaću Predlog kandidata, kao i ostatak moje poslaničke grupe, Aleksandar Vučić – Za našu decu. Hvala vam.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Neveni Veinović.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Pantiću, predsedniče VSS, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, ovde u skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Ja sam uvek, kao i do sada govorio i podržavao predloge zakona, koje su bile interes svih građana Srbije, gde sam tražio da akcenat, poboljšanje života, uslovi života, svega onoga bude za one ljude koji žive na selu i od sela, koji žive na jugoistoku Srbije, koji žive i u rubnim područjima Srbije i ja očekujem da ćemo u narednom periodu svi na tome raditi.

Današnjeg dana, kada govorimo o Predlogu ovih sudija, koji se biraju po prvi put, ja verujem u ispravnost donošenja ove odluke, zato što VSS, koji predstavlja uvaženi, gospodin Pantić, koji je čovek sa juga, iz Niša. Posebno pozdravljam sve vas, jer kada gledam vas, gledam i pošten rad i sve ono što je bitno da se radi u ime naroda i po zakonu i po Ustavu Republike Srbije.

Mislim da je ovo potrebno da uradimo. Svi oni podaci koje smo dobili o ovim kandidatima, to su odlični kandidati i mislim da ću za ovo sigurno glasati, zato što je to potrebno i zato što to iziskuje potrebu da se radi brže i bolje u interesu svih građana, da sudski procesi traju kraće, da to bude sve onako kako treba.

Inače, ja ću pomenuti nekoliko stvari koje su bitne za nas, koji živimo u tim malim sredinama.

Svedoci smo da veliki broj opština, koje nemaju sudove, ni osnovne sudove, nemaju sudske jedinice, nemamo čak ni sudeće dane, a imamo problema da veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača, koji žive u našim selima, imaju potrebe da odu do suda.

To sam i ranije govorio, to ću govoriti i sada, znači bilo bi dobro da u tim našim sredinama, jedan od takvih jeste i Svrljig, da se obezbede makar ti sudeći dani, da mogu naši ljudi, koji dolaze iz tih daljnih sela, nemaju prevoz, plaćaju taksi, i dođu do suda u Niš, ili neko drugo mesto, gde se nalazi osnovni sud i tamo ima se odloži ročište za neki dan, odnosno neki mesec.

Tako oni, i ako su u veoma teškoj situaciji, oni toko još teže uspevaju da završe svoje poslove.

Zbog toga vas pozivam, da u okviru svojih nadležnosti, zajedno za predsednicima sudova, da se omoguće ti sudeći dani i da se omogući lakši dolazak, naših sugrađana, gde nema osnovnih sudova, gde nema sudskih jedinica, da mogu završiti one svoje potrebne stvari, zato što je to neophodno.

Za kraj, ja bih, kao poslanik USS, svim našim prijateljima, muslimanima čestitao Ramazan, sa željom da ih zdravlje i sreća služe, i da budemo ljudi.

Još jednom, ja ću glasati, kao poslanik, za predloge ovih sudija.

Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, narodnom poslaniku Miliji Miletiću.
Vreme vaše poslaničke grupe je potrošeno.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, Đorđe Milićević.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća. Gospodine Pantiću, danas govorimo o dve, kako bih rekao, najpre kako je koleginica Kralj rekla i proceduralna odluka, a druga se tiče našeg poverenja u odluku VSS, i mi to poverenje svakako imamo, tako da se apsolutno ne dovodi u pitanje naša podrška u danu za glasanje, kada je reč o obe odluke.

Ono o čemu želim da danas govorim, jeste nekoliko stvari. Najpre, pravosudni sistem i vladavina prava jesu temelji svakako pravno uređene i demokratske države, kakva Srbija danas i jeste.

Pravosuđe je jedan od prioriteta Srbije, na njenom evropskom putu, tako da je prateća primedba i kritike povremeno Evropske komisije, koje se iskazuju u godišnjem izveštaju o napretku Srbije, Vlada Srbije, usvojila, novu nacionalnu strategiju za razvoj pravosuđa i to za period 2020. do 2025. godine, a revidiran je i akcioni plan za pregovaračko poglavlje 23. koji se konkretno tiče, pravosuđa i osnova prava.

Nova strategija izrađena je upravo u skladu sa potrebama daljeg jačanja pravne države, boljoj dostupnosti pravde i većoj pravnoj sigurnosti, a istovremeno i ona je dokaz da je Srbija spremna da dalje implementira svoje zakonodavstvo, sa evropskim zakonodavstvom, odnosno da harmonizuje svoje zakonodavstvo, sa evropskim zakonodavstvom.

Težimo da se još više približimo evropskim standardima. To približavanje se ostvaruje, kako kroz stvaranje dobrog pravnog okvira, tako i kroz praktičan rad pravosudnih organa i ujednačenu sudsku praksu koja omogućava jednak položaj svih pred zakonom. Dakle, zakon mora biti isti za sve.

Pravosudni i javnotužilački organi svojim posvećenim radom, pre svega, stručnošću, dostojnošću, treba da obezbede jedinstvenu sudsku primenu prava i jednakost stranaka u sudskim postupcima, unapređenju stručnosti pravosuđa, unapređenju transparentnosti i dostupnosti pravosuđa, kao i poboljšanje efikasnosti pravosuđa i naravno, institucionalno jačanje suda, što je takođe od izuzetne važnosti.

Srbija se u svom procesu pristupanja EU, obavezala na sprovođenje važnih ustavnih reformi o kojima je danas bilo reči, čiji je cilj upravo jačanje nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa, ali i odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija.

Dakle, jedan od zahteva Evrope prema Srbiji kao pretendentu za punopravno članstvo jeste potpuno osamostaljivanje sudske grane vlasti.

Reforme pravosuđa u cilju jačanja njegove nezavisnosti i efikasnosti, predstavljaju prioritet u radu Vlade Republike Srbije, predstavljaju prioritet Narodne Skupštine Republike Srbije.

Vlada je izradila predlog ustavnih reformi i ne bih da prejudiciram, kako je to i koleginica rekla, kako će izgledati, ali poslala ga je nadležnom odboru Narodne Skupštine.

Podsetiću samo da je prošle nedelje održan sastanak ovde u Narodnoj Skupštini, kojem su prisustvovali pored predsednika Narodne Skupštine Republike Srbije, Ivice Dačića, i premijerka Ana Brnabić, i ministarka pravde Maja Popović i predsednici nadležnih odbora na kome je dogovoreno da se krene sa procedurom, kada je reč o ustavnim promenama.

I da prosto ne bude zabune u javnosti, veoma često zbog neobaveštenosti, ali čak i zlonamerno neki nazovi, opozicioni lideri, pogrešno prenose ili interpretiraju javnosti informacije o ustavnim promenama, govoreći da se radi o promenama koje zadiru u preambulu Ustava.

Dakle, to nije tačno. Jedine promene Ustava koje su za sada predložene, odnose se na pravosuđe, i to je upravo smernica i ispunjenje zahteva EU, da se izbor nosilaca pravosudnih funkcija u svim fazama i za sve nivoe vlasti, vrši upravo unutar samog pravosudnog sistema.

Dakle, bez učešća Narodne Skupštine. Ovo podvlačim, s namerom da građanima predočim, šta je stvarni sadržaj do sada predloženih Ustavnih promena, kako bi se izbegle javne manipulacije, od nekih opozicionih krugova, koji uporno nastoje da najavljene ustavne promene prikažu kao podelu vlasti i kao našu nameru da promenimo preambulu, kojom se definiše pozicija KiM, kao nerazdvojivog dela teritorijalnog integriteta Srbije.

Pored depolitizacije pravosuđa i jačanja njegove nezavisnosti i u pristupnim pregovorima, vladavina prava jeste, i mora ostati jedan od ključnih ciljeva i to apsolutno nije sporno, kome težimo kao uređena i pravna država, kakva Srbija, danas ponavljam, i jeste.

Kada govorimo o vladavini prava i kada govorimo o sugestijama koje dobijamo od strane kroz Izveštaj Evropske komisije, naravno imaju legitimno pravo da imaju svoj stav i mišljenje ali dozvolite im naše legitimno pravo kao predstavnika građana da u parlamentu imamo stav i mišljenje da ga iznesemo.

Dakle, kada je konkretno reč o Briselskom procesu Srbija je ispunila sve ono što se od nje očekivalo. Ne postoji ništa što Srbija nije ispunila kao zahtev, kada je reč o Briselskom procesu, ali Srbija u Briselski proces nije ušla da bi bila potcenjena i ponižena, već da bi kroz dijalog došla do kompromisnog i pravičnog rešenja koji će biti prihvatljiv za obe strane, što se nije desilo u slučaju Prištine.

Pored toga, trpimo kritike o vladavini prava u našoj zemlji, dok je ta ista vladavina prava narušena upravo u ovom procesu. I nije to šamar, kako bih rekao Srbiji, jer Srbija se pokazala kao pouzdan, siguran i stabilan partner u ovom procesu i to još jednom potvrđuje međunarodni kredibilitet Srbije. Dakle, obaveze koje Srbija prihvati ona ih i realizuje. Ovo je šamar Briselu i Evropskoj uniji, jer se čitav proces vodi pod pokroviteljstvom Brisela i Evropske unije.

Sa druge strane, ne sporim pravo evroparlamentaraca da imaju svoj stav, ali opet i mi imamo legitimno pravo da imamo svoj stav, tobože izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog obima kontinuiranog političkog uticaja, kako su rekli, na pravosuđe i apelovali na Srbiju da reši nekakve afere koje ja danas ne bih navodio, osim što ću reći da se pominju slučajevi koje je država već razrešila tako što je pohapsila odgovorne, a sa druge strane vrlo interesantno, ne pominju neke ozbiljnije afere koje su u ovom trenutku aktuelne u Srbiji, koje su vidljive, aktuelne, koje su potkrepljene činjenicama i koje će, ubeđen sam dobiti epilog nadležnih organa i nadležnih institucija. Ne sudim, ali sam ubeđen da će doći do epiloga nadležnih organa i nadležnih institucija.

Srbija, dakle, vodi beskompromisnu, odlučnu i ne selektivnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, što jeste jedan od šest osnovnih principa i načela na bazi kojih je formirana i konstituisana Vlada Republike Srbije.

Srbija je dokazala hrabrost i odlučnost i sve ono što je učinjeno u prethodnom vremenskom periodu, jeste jedan ozbiljan udarac upravo organizovanom kriminalu u Srbiji.

Kada neko kaže da ne postoji politička volja, da, postoji politička volja. To se pokazuje delima, ne rečima i postoji jedna sinergija praktičnog delovanja onoga što čini Vlada, što čine resorna ministarstva, ali i normativnog delovanja, ono što čini konkretno Narodna Skupština Republike Srbije, recimo kroz usvajanje, za nas veoma važnog zakonskog predloga, a to je Zakon koji se tiče porekla imovine. Ne znam čemu nervoza kod pojedinaca kada je reč o ovom zakonu, ali mi smatramo da je to zakon od izuzetne važnosti i značaja.

Dakle, nije na evropskim parlamentarcima da se mešaju u rad pravosudnih organa, kao ni da daje komentare, a pogotovo ne da protežiraju pojedine opozicione političke stranke, to je naše mišljenje i naš stav u datom trenutku.

Srbija je nezavisna država. Legitimitet ovoj Vladi i ovom parlamentu dali su građani na izborima, a ne Evropski parlamentarci jer to i nije njihov posao. Demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i samo izbori mogu promeniti politički kurs Srbije.

Srbija sebi nikada nije dala luksuz da komentariše slučajeve drugih zemalja, jer to predstavlja direktno kršenje prve i osnovne norme u odnosima među državama. Nikada se nije mešala u unutrašnja pitanja drugih država.

Podsetio sam pre nekoliko dana, podsetiću to i danas. Kada govore o političkom pritisku na pravosuđe, konkretan primer predsednika Republike. Dakle, na slučaju predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, kome je u januaru mesecu ove godine izrečena presuda da plati 200.000 dinara jednom, nazovite lideru opozicije zbog izrečene uvrede, zbog koga je navodno isti taj nazovite lider pretrpeo duševni bol. E, sada ja postavljam pitanje da li onda možemo da govorimo o bilo kakvom političkom uticaju na srpsko pravosuđe?

Kada govorimo o stavovima evropskih parlamentaraca, govorimo o pravosuđu. Nalazimo se u Skupštini, a skupština je najviši organ zakonodavne vlasti, dakle mesto gde mi legitimno izabrani predstavnici građana razgovaramo o alternativama kako da dođemo do najkvalitetnijih zakonskih rešenja koje će biti u najboljem interesu građana, kada, recimo, evroparlamentarci insistiraju na dijalogu sa opozicijom kako bi se iznašla rešenja u korist poboljšanja izbornih uslova izbornog procesa, paradoksalno, stranke na vlasti su prve koje se na pregovore odazivaju, jer za nas dijalog nema alternativu.

To smo pokazali i učešćem u razgovorima na Fakultetu političkih nauka sa predstavnicima pojedinih opozicionih političkih stranaka, nevladinim sektorom, pokazali smo i tokom prve faze međustranačkog dijaloga, dakle, pokazali smo da smo zainteresovani da razgovaramo sa svim političkim akterima da daju svoje mišljenje, iznesu svoje predloge ukoliko ti predlozi postoje, kako bi poboljšali izborne uslove koji vode ka većoj demokratičnosti izbornog sistema.

Time je vlast dokazala da je otvorena za razgovore, ponavljam, da sasluša predloge, sugestije, bez obzira na poziciju u političkom spektru, za razliku od pojedinih predstavnika opozicije.

Dakle, nije razgovor ako dođete na jedan od dijaloga, nazovite dijaloga, početak i kažete – ovo su 42 zahteva ili bojkot. To nije put da dođete do kompromisnog rešenja i da dođete do bilo kakvog rešenja, da razgovarate konkretno, barem o tih 42 predloga, to je ultimatum i to nije način da se vodi dijalog.

Kako je Srbija implementirala skoro sve što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga, jedina zamerka koju smo mogli pronaći svela se na to što su izborni zakoni menjani u izbornoj godini. Dakle, mi smo tokom prve faze međustranačkog dijaloga kao rezultat te prve faze imali određenu agendu. Ta agenda je podrazumevala promenu izbornog zakonodavstva, ja mislim četiri ili pet izmena i dopuna zakona, i to, naravno, u izbornoj godini.

Ukoliko su mislili na promenu izbornog zakonodavstva, snižavanje cenzusa sa 5% na 3%, pa zar neko misli da je to išlo u prilog, recimo najvećoj političkoj stranci, trenutno u političkoj sceni Srbije. Naravno da nije. Ali, šta se želelo postići time da se napravi reprezentativan uzorak javnog mnjenja u parlamentu, da se omogući onima koji su u tom trenutku bili apsolutno daleko od tih famoznih 5%, da imaju svoje predstavnike u parlamentu, da imamo intenzivan dijalog u parlamentu i da politiku vodimo u parlamentu, a ne na ulici.

To što je opozicija bojkotovala izbore, nije ušla u parlament, nije problem ni ove vladajuće koalicije, nije problem ni izbornog zakonodavstva, to je već njihov politički stav i njihova politička procena.

Kada apeluju na Narodnu skupštinu da izbegava, kako kažu, govor uvredljive i zapaljive prirode i da se suprotstavi govoru mržnje, predstavnici Evropskog parlamenta treba da shvate da u vladajućoj koaliciji postoji odlučnost i spremnost da se razgovara o svemu, i to ponavljam po ko zna koji put.

Stavovi evroparlamentaraca su ponekad nejasni, politički pristrasni, ali bez obzira na to opet se svaka njihova reč nekako uvažava.

Maločas je koleginica govorila i ona je mlad poslanik. Ja ne mislim i u potpunosti se slažem sa stavom predsednika da mi i kada je reč o evropskim integracijama treba da komentarišemo druge države i da se mešamo u unutrašnja pitanja drugih država.

Kada je reč o evropskim integracijama, Srbija je pokazala i odlučnost, i opredeljenost i vrlo jasno stavila do znanja da je strateški i glavni spoljnopolitički cilj upravo punopravno članstvo Srbije u EU. Tu odlučnost smo potvrdili i u parlamentu razmatrajući po prvi put u praksi izveštaj Evropske komisije u Narodnoj skupštini.

Ali, znate kako, da li će taj proces biti uspešan i koliko će biti uspešan zavisi, pre svega, od jedne vrste… Podrazumeva jedno dobronamerno partnerstvo. Dakle, ne dvostruke standarde, ne dvostruke aršine, već dobronamerno partnerstvo.

Naš put u EU, to je svima jasno, ne zavisi samo i isključivo od onoga šta Srbija čini i radi i onoga šta čine i rade institucije u Srbiji, zavisi od Brisela, od ostalih članica EU i od njihovih odnosa prema našim vitalnim i nacionalnim i državnim interesima.

Zašto sam rekao da se ne mešamo u unutrašnja pitanja drugih država? Zato što je Srbija u periodu pandemije pokazala šta je njena intencija, a to je mir, stabilnost, dobrosusedski odnosi i saradnja. Ovaj period pandemije, o kojem je maločas koleginica govorila, je pokazao snagu srpske politike. Ovaj period pandemije pokazao da je Aleksandar Vučić kao predsednik Republike neko ko je ujedinio region. Nije tu reč samo o više desetina hiljada vakcina koje su upućene državama u regionu. Donacija nisu vakcine, to je put ka pomirenju. Ne treba da loše govorimo jedni o drugima. Isuviše smo mali pojedinačno da bi bilo šta ostvarili i zato po ko zna koji put ponavljam da podržavamo stav predsednika kada kaže - jednim glasom zajedno pred EU, pred Brisel, pred svetske sile, jer to je način da dođemo do realizacije ciljeva koji jesu od interesa za čitav region.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Đorđu Milićeviću.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas, kada govorimo o jakoj, nezavisnoj i modernoj Srbiji, svakako ne možemo a da ne govorimo o Srbiji koja ima nezavisno i objektivno pravosuđe, pravosuđe koje danas se nalazi u prostoru između granica Ustava i zakona, i koje je kao takvo usmereno na očuvanje pravnog poretka i zaštitu osnovnih ljudskih, građanskih i manjinskih prava.

Svakako, kada govorimo o nezavisnom i objektivnom pravosuđu, ne možemo a da ne govorimo o sudijama i tužiocima koji su nezavisni od izvršne vlasti i koji svoje odluke donosi isključivo posle ovog zakona.

Sudije i tužioci jesu, pre svega, nezavisni od izvršne vlasti i oni se biraju od strane Narodne skupštine, a kasnije i od strane Visokog saveta sudstva, ali ono što nikako ne smemo da zaboravimo jeste da se presude donose u ime naroda, a logično sled tome jeste da ukoliko presude donosimo u ime naroda da mi narodni poslanici, kao legitimno izabrani predstavnici naroda, donosimo odluke koje možemo doprineti jačanju pravosudnog aparata, ali ne preko one crvene linije koje bi od strane mnogih bilo okarakterisano kao mešanje u nezavisnu treću granu vlasti.

Danas razgovaramo od dve odluke. Jedna odluka se odnosi na izbor budućih nosilaca sudijskih funkcija, a druga se odnosi na prestanak funkcije višeg javnog tužioca u Smederevu.

Kao i u ranijim sednicama kada smo govorili o izboru budućeg nosilaca sudijskih funkcija, tako i danas govorimo o novih 37 delilaca pravde koji su predloženi od strane Visokog saveta sudstva i to nakon sprovedenog zakonom utvrđenog postupka.

Kao i ranije kada smo govorili o onim deliocima pravde, nadam se da će i ovih 37 delilaca pravde doprineti ažurnijem i efikasnijem pravosuđu.

Pre svega, moram da kažem da to objektivnije i nezavisnije i ažurnije pravosuđe, pre svega, zaslužuju građani Srbije.

Takođe, mogu da kažem da su ovi kandidati stekli potrebna znanja i iskustva kako na pravosudnoj akademiji, tako i obavljajući poslove sudijskih saradnika.

Pre svega, ovo su kandidati koji su ispunili sve zakone propisane uslove i nadam se da će svoju sudijsku funkciju koristiti isključivo u daljem jačanju pravosudnog aparata.

Nisam slučajno rekao „koristiti“, zato što se u poslednje vreme susrećemo sa slučajevima kada nosioci visokih sudijskih funkcija izlaze u javnost, šalju političke poruke i bivaju po potrebi političari.

Pre svega, ono što svakako naučite na prvoj godini pravnog fakulteta jeste da je pravosuđe nezavisno, da su sudije nezavisne, da sudije ne mogu i ne smeju da budu članovi političkih stranaka i da nije moralno da sudije izlaze u javnost i komentarišu one teme koje imaju politički karakter.

Sudije mogu da izlaze u javnost, to njima nije zabranjeno, ali to mogu da rade samo u specifičnim slučajevima, uz odobrenje nadležnih sudskih instanci i onda kada postoji obrazložen zahtev sudije zašto želi da izađe u javnost i da komentariše određenu temu.

Čak i Disciplinski savet Visokog saveta sudstva je u jednom slučaju rekao da je prilikom istupanja sudije u medijima došlo do povrede člana 58. sudskog Poslovnika, ali očigledno je da sudija Apelacionog suda gospodin Majić ne haje za odredbe sudskog Poslovnika i zakona koje on primenjuje kao sudija Apelacionog suda.

Zato bih sa ovog mesta želeo da poručim gospodinu Majiću da on, vršeći svoju sudijsku funkciju, vršeći sudijsku funkciju Apelacionog suda, treba da bude uzor mlađim generacijama studenata pravnog fakulteta, a da svojim integritetom doprinese da imperativ sudijske funkcije bude još jači za mlađe studente Pravnog fakulteta, ali očigledno je da to danas nije slučaj.

Mi svi, naravno, imamo pravo na različite stavove i to pravo nam daje pravni poredak i Ustavom zagarantovano pravo na izražavanje i pravo na slobodu mišljenja, ali mi narodni poslanici ne idemo u sudove, ne idemo ispred sudova, ne komentarišemo sudske odluke i ne tražimo kako u određenom sudskom postupku pojedinac ili veće treba da odluči. Mi svakodnevno radimo na taj način da građanima Srbije, da mlađim našim naraštajima pokažemo kako se radi posao legitimno izabranih predstavnika naroda, a da taj posao radimo isključivo u skladu sa Ustavom i zakonom.

Ono što ne stoji u udžbenicima pravnog fakulteta, koji je gospodin Majić završio i koji sam ja završio, jeste da ne smemo da odlazimo u medije i da komentarišemo one teme koje nisu u našoj nadležnosti. Mi ne smemo da komentarišemo pravosuđe, oni ne bi trebalo da komentarišu politiku, ali to gospodin Majić skoro svakodnevno radi kako u štampanim medijima, tako i u određenim emisijama.

Želeo bih gospodina Majića ovom prilikom da pitam kako to da 2009. godine nije komentarisao reformu pravosuđa nakon kojih je hiljadu delilaca pravde ostalo na ulici? U jednom svom nastupu je rekao da se pravosuđe nalazi u dubokoj krizi. Pa, gospodine Majiću, pravosuđe se nalazilo u dubokoj krizi kada su to isto pravosuđe reformisali Malovića, Mesarevićka i drugi čelnici Ministarstva pravde. To pravosuđe se nalazilo u dubokoj krizi kada advokati godinu dana nakon reforme nisu mogli da rade svoj posao, a morali su da plaćaju poreze od kojih vi i mi danas primamo plate.

Zato želim ovom prilikom da vas pitam da li se vi stavljate na stranu reformatora ili se stavljate na mesto svojih hiljadu neizabranih kolega? Očigledno je da aršini i danas i u to vreme nisu isti zato što mnogi od vas u tom trenutku se nisu stavili na stranu hiljadu neizabranih delilaca pravde.

Niko od vas nije digao glas zato što su ti ljudi bili okarakterisani kao nedostojni, ali očigledno je da vremena nisu ista i da ova tema vama tada nije bila popularna zato što niste mogli na njoj da zaradite političke poene. Možda, ukoliko to malo dublje sagledavamo, niste želeli da se zamerite onima koji su reformisali pravosuđe zato što ste napredovali iz osnovnog u apelacioni sud. Dva stepena ste napredovali, gospodine Majiću, a pravilo je bilo da se može napredovati iz stepena u stepen, odnosno, što bi bilo prirodno, da vi kao sudija opštinskog suda napredujete u viši sud.

Ono što takođe moram da kažem jeste da je nas, gospodine Majiću, ta reforma koštala 11 milijardi dinara, ali ono što je najgore jeste da je ta reforma te sudije i tužioce koštala života, zdravlja i dobrih porodičnih odnosa. Zamislite da ste se vi našli u poziciji da okolina mora o vama da komentariše kao o nedostojnom sudiji.

U jednom svom nastupu ste rekli da je vrlo opasno ukoliko postoji veza između pravosuđa i političara. Moram da vam kažem, gospodine Majiću, da je vrlo opasno kada postoji dokument demokratskog odbora, odnosno opštinskog odbora DS iz Vlasotinaca u kome se jasno vidi kako je DS kadrirala ljude za opšti izbor. Očigledno, opet ponavljam, vama tad ta tema nije bila aktuelna, jer niste mogli da zaradite političke poene.

Takođe, moram da vam kažem, želeli vi to da prihvatite ili ne, pravosuđe je danas objektivno nezavisno i nepristrasno. Danas se sudije ne boje da zbog svojih presuda budu premešteni u druge sudove ili da budu podvrgnuti novom reizboru.

Godine 2009. pravosuđe je bilo podvedeno pod političke interese DS, onih ljudi koji su sedeli na čelu DS zbog čije sujete se ona nekoliko godina kasnije raspala. Od te reformističke DS, bajne i sjajne, 2009. godine se stvorilo nekoliko manjih opozicionih stranaka na čijem čelu su tadašnji funkcioneri, koji su zbog njihovih sujeta razbili tu DS. Znate šta se tad dogodilo? Dogodilo se, odnosno i danas se događa, da se oni pozivaju na Ustav, zakon, međunarodne konvencije, da mole sve da se vrate na vlast, ali narod ih ne želi. Znate zašto ih ne želi? Zato što je video sve šta su radili u pravosuđu, zdravstvu, privredi. Narod zna da prepozna one koji se brinu za njihove interese, interese njihovih porodica i bolje uslove u pravosuđu, zdravstvu i privredi.

Svi moramo da se složimo da vi, gospodine Majiću, imate političke aspiracije, i to naravno nije zabranjeno, ali na isti način na koji se sudski procesi vode u sudovima, politički procesi, politička debata se vodi ovde u parlamentu. Da biste bili politički činilac parlamenta morate da osnujete politički pokret ili političku stranku i da osvojite neophodan broj glasova da biste bili ovde u parlamentu, jer ne mogu ja iz parlamenta da budem sudija i ne možete vi, gospodine Majiću, da iz sudnice budete političar. To je ono što očekuju građani Srbije.

Ukoliko se vi, kao što kažete u medijskim nastupima, zalažete za pravnu i legalnu državu treba da uradite sve ono što nisu uradili Malovićka, Mesarovićka i drugi članovi VSS kada su ruinirali pravosuđe. Zato želim opet da kažem - pravosuđe je prostor u granicama Ustava i zakona i ukoliko želite ova država ostane pravna, želeo bih da vas savetujem da ne koristite medije i medijski prostor i da sagledavate političke odluke i političke prilike iz ugla sudijske funkcije. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sad određujem pauzu u trajanju od jednog časa i sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodna poslanica Jelena Kocić.
Izvolite.