Zahvaljujem se narodnom poslaniku mr Kosaniću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Toma Fila.
Izvolite.

Gospođo potpredsednice, koleginice i kolege, mi iz SPS smo veoma zainteresovani za pravosuđe. Imali smo mnogo loših iskustava posle pada Miloševića sa sudovima koje je proizveo DOS i želeli bismo da se to nikada više ne ponovi. Nije bitna samo reforma o kojoj je kolega govorio, 2009. godine, a iza koje je stajao Miki Rakić, a bio predsednik Tadić, iz koje smo izašli oštećeni, ojađeni i još uvek se ne možemo izvući iz toga.

Ono što je ključno i što svi moramo da znamo, svaki izbor za sudije je 30-godišnja greška. Trideset godina mu treba da bi otišao u penziju i svaki put kada biramo nekog moramo da razmišljamo šta će biti, da li smo pogrešili 30 godina. To je ključ priče.

Nešto što nisam znao, gospodin Pantić mi je razjasnio na Odboru za pravosuđe, a to je bilo pitanje – da li imaju podatke koliko se školuju i koje su prosečne ocene? Rekao mi je da imaju i to je bilo meni dovoljno.

Mi moramo da znamo, ako nam Evropska komisija zamera na stanju u pravosuđu, to stanje u pravosuđu nije zadovoljavajuće ni za koga i najvažnije od svega je bitno što od nas nije zadovoljavajuće. Da ne pominjem, kolega Đukanović je mnogo o tome govorio i, normalno, nemam nameru da ponavljam, nismo u mlinu. Bitno je da započnemo proces takav da znamo da će ti ljudi vredeti.

Vlada je konačno odlučila da vrši tu promenu Ustava i da mi odlučujemo o promenama Ustava, a u smislu što je jedino sporno, o čemu se diskutovati ne može, sa pozicije SPS jeste da prvi izbor sudija mora biti u Skupštini, i tužilaštvo isto. To je stav od koga socijalisti neće odstupiti, a vidim da je to opšti stav ove Skupštine.

O svemu drugome se može razgovarati. Da li će Visoki savet biti šest četiri, pet pet, ovako ili onako, nije bitno. Gledao sam slučajno Ustav Slovenije, baš me je zanimalo, oni su najdalje otišli. Tamo se opet biraju u Skupštini oni koji nisu u sudije u Visokom savetu sudstva.

Da ne zaboravim da jedan tužilac odlazi, a dane budem advokatski pakostan, jer kad smo mi krivičari u pitanju, kao ode tužilac, mi kažemo – jedan manje, ali ovog kolegu Lopušinu znam i želim mu mirne penzionerske dane. Ako se odluči za advokaturu, on je i zaslužio to.

Znači, ono što je ključno za sve nas jeste ta reforma. Ako mi tu reformu ne uspemo, ne uradimo kako treba, tragične su posledice toga.

Mislim da je vreme, evo već Odbor za ustavna prava i u petak ima sastanak, da mi krećemo u pripremu da vidimo kako ćemo i šta ćemo da uradimo povodom toga. Ja kažem da li je pet-pet, šest-četiri, nebitno je, bitno je da se biraju sudije ovde, ali da se promeni metodologija opet na predlog Visokog saveta sudstva. Ne možemo mi da izmišljamo sudije. Idem ja šorom pa nađem sudiju. Mora tako da bude, ali način na koji ćemo odlučivati ili da nam pošalju mesec dana ranije da mi proverimo u dubini da li su i kakvi su, jer 30 godina će nas koštati svaka greška.

To je ključna stvar koju želim da kažem. Ne mislim da koristim 20 minuta ima i drugih da govore šta treba.

Dakle, potrebna je reforma, nije sporno. Da li je potreban referendum? Moj predsednik stranke smatra da treba. Ja lično nisam siguran, ali dvotrećinskom većinom možemo da izmenimo Ustav i bez ili sa referendumom, kako budemo hteli, nije ni bitno.

Osnovna stvar, da mi imamo šansu jer se taj deo 2009. godine, pogrešne reforme, ipak su stigli do penzije, uglavnom, tu su negde i taj deo ćemo uspeti da se otarasimo toga. Zato ne treba gledati pozadi, unazad. Samo rakovi i jedna određena vrsta ljudi gleda pozadi. Mi moramo da gledamo napred. Napred nam je bitno, napred su prave sudije.

Znate li šta je pre rata bio sudija, kad se pokaže neko da je sudija? Ja sam rođen u Bitolju. Moj otac je bio sudija pa advokat. To je bilo nešto na čemu se zavidi, na čemu se odaje priznanje. Da li je to danas tako?

Imate situaciju kad su sudije neprikladno obučene, tužioci sa priborom za pecanje, i to sam imao, dolaze unutra sa čizmama, hvatao ribu na Neretvi. To ne može.

Sa advokaturom je lako, predsednik veća ima ovlašćenje da kazni svakog advokata i treba da ga kazni zato što oni nisu sa malom platom i mora da bude pristojno obučen i odeven, znači, i kravatu da ima, a ne u espadrilama i onim japankama da dolaze, kao što sam video u Palati pravde u Beogradu. To tako ne može.

Da bi sudija mogao da bude lepo obučen i tužilac, naravno, mora da mu se poveća plata. Znate, rekao sam vam pre neku diskusiju kad sam govorio, Bog na nebu, sud na zemlji. Najviše je važan sud. Ne možete sudiju da vidite da se ponaša kako hoće. Ne sme da bude pijan, ne sme da se druži sa kriminalcima, ne sme da bude opušten. On je 24 sudija i tužilac. Pijane advokate to možete koliko hoćete da vidite, ali to nije ni bitno, advokatura ne oslikava pravosuđe. Sudije oslikavaju pravosuđe i tužioci.

Možda sam ja malo i dosadan što to ponavljam, ali ne znam kako drugačije da izađemo iz toga, osim jednom ozbiljnom reformom. Da li su to kroz ustavne promene? Ja se nadam da će to biti dovoljno, kroz podmlađivanje, povećanje plata sudija i uslove za rad.

Znate, imao sam prilike u svojoj praksi da budem, nisam mogao da branim, ali sam uz jednog grčkog advokata bio u Atini, bio sam u Rimu sa nekim Aleksandrom Devakovom, advokatom, možeš uz njega i tako bio sam i u Hagu i u Parizu i svud. Kod sudije da uđete da on deli kabinet sa nekim, a taman posla daktilografkinjom? Kada uđete kod sudije u Rimu u trećoj sobi je sudija. Prvo sede sekretarice, pa pripravnici pa onda sudije, a kod nas? To nije nemoguće uraditi. Nisu to ogromne pare. Nije to autoput. Molim vas, to moramo da uradimo. Zato neka svako od nas sedne da misli kada budu došle na dnevni red promene Ustava, neka svako od nas sedne da razmišlja šta je važnije od pravosuđa. Ništa. Ojadi vas, uništiće vas.

Gledao sam presude i u komunizmu i kasnije i sad. Ne možemo mi da se odupremo misli i kakva je to diskusija da zato što ne treba da bude predsednica Vrhovnog kasacionog suda jer poznaje Vučića. Pa poznajem ga ja 30 godina, pa šta onda? Poznavao sam razne ljude i onda? Kakav je to bezobrazluk, na kraju krajeva da kažem? Kaži da nije dobar sudija, a nije tako, nego poznaje ovog. Pa šta ako poznate. Valjda i treba da poznate. Ne razumem.

Zato vam govorim. Zato ovo ponavljam – moramo da se uzmemo u pamet. Ostavimo stranke. Nije pravosuđe stranka. Moramo da odaberemo ljude koje ćemo 30 godina ne trpeti nego poštovati. Sada trpimo ono što je bilo 2009. godine. Kad sam god pitao njih, pa to je, kažu, Miki Rakić stajao iza toga zato što Miki Rakić umro. Da je živ verovatno bi bio neko drugi.

Kažem vam i ponavljam, Socijalistička stranka će glasati u danu za glasanje za sve ovo uz pozdrav tužiocu Lopušini koji odlazi, ali mi nećemo glasati, nećemo hteti da prođemo još jednom kroz torturu koju nam je DOS napravio i to više nećemo trpeti. Mi tražimo nezavisno pravosuđe, gospodsko pravosuđe. Tužilac, sudija kada prođe ulicom da ljudi skidaju kape što ga vide. To je tajna uspeha pravosuđa. Bez toga pogledajte, svi smo mi lepo i pristojno obučeni, sudijske plate su veće nego poslaničke, ali su male. Uslovi za rad su loši. Sve to mora da se uradi. Ne znam šta je hitnije osim ove korone od toga.

Da završim, da ne trošim 20 minuta jer nema potrebe. Pametnom čoveku i muva je muzika. Toliko sam i hteo da kažem. Želim da pozdravim ulazak ovih sedam sudija i neka im je Bog na pomoći i neka im je sa srećom. Hvala.

Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku Poslaničke grupe SPS.
Reč ima ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam uvažena predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo odluke koje se odnose na pravosudne funkcije i kada na dnevnom redu imamo odluke koje se tiču imenovanja ili razrešenja pravosudnih funkcija mi se u parlamentu pozabavimo ne samo kandidatima već i nekim opštim temama, stvarima koje treba menjati, ali svakako i sumiranjem rezultata koji su u oblasti pravosuđa postignuti.

Takođe, primećuje se i da je javnost zainteresovana za ova pitanja jer naše diskusije uvek odjeknu u javnosti, naravno kod građana koji žele da u Srbiji postoji stabilan pravosudni sistem kritike na naše diskusije su pozitivne, dok u raznim medijima koje finansiraju tajkuni, koji sebe nazivaju opozicijom ili delom opozicije, kritike su negativne i uvek usmerene ne samo protiv narodnih poslanika već i protiv potrebe da naš pravosudni sistem učvrstimo, onda ga modernizujemo i da ga približimo građanima, što je svakako jedan od prioriteta u radu Vlade Republike Srbije.

Naravno, često se jave i oni koje ovde pomenemo, oni koji su u sukobu interesa, koji su istovremeno i sudije i članovi Udruženja, članovi upravnih odbora, nevladinih organizacija, gosti u političkim emisijama, oni koji zarad svoje pozicije, para ili uticaja igraju na dva koloseka, naravno ne mareći da li na taj način narušavaju ugled sudijske funkcije koju obavljaju ili čak dovode u pitanje odluke koje donose.

Odredbe Zakona o sudijama po ovim pitanjima su jasne. Sudija ne sme biti član političke partije, niti politički delovati na bilo koji način, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ni davati pravne savete uz naknadu. Sa sudijskom funkcijom nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su suprotni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda. Dovedena je u pitanje i nepristrasnost u donošenju odluka, jer šta ako je u predmetu u kome je on sudija član istog udruženja, punomoćnik stranke u postupku. Dovedena je u pitanje i nezavisnost, jer niko od nas ne zna da li finansiranje sudije kroz nevladinu organizaciju utiče na njegovo odlučivanje u konkretnim predmetima.

Kolega Veroljub Arsić me je podsetio, na jednoj od prethodnih sednica je o tome govorio kako se jedan takav stručnjak odnosi prema narodnim poslanicima i Narodnoj skupštini, pa ću vas ja podsetiti šta je sudija Majić rekao. Kaže za Narodnu skupštinu, citiram - to je očigledno postalo jeftina zabava, pokazalo se da nema kodeksa ponašanja u Skupštini, itd. A zašto je to rekao?

Osim što je nepristojan, ja bih rekla i vređa one koje biraju njegove kolege zato što smo sebi dali za pravo da kažemo svoje mišljenje, da kažemo svoje mišljenje i o tome na koji način sudije rade svoj posao, ali da kažemo i svoje mišljenje i na koji način se odnose prema građanima i šta je to možda i šta bi trebalo menjati. Dakle, pre svega smo pružili ruku odavde sa ovog mesta, da radimo zajedno na popravljanju stanja u našem pravosudnom sistemu.

Sa druge strane, postavljam pitanje - da li priliči sudiji Apelacionog suda da umesto da se trudi da u granicama svojih nadležnosti radi na popravljanju efikasnosti i ekonomičnosti postupaka, on insistira na tome kako smo svi bliži krahu pravne države? Da li smo mi krivi ili možda povredili kodeks, ako kao narodni poslanici komentarišemo nezavisnost i nepristrasnost, na koje su sudije obavezane zakonom, da vas podsetim. Dakle, obavezane zakonom. A da pri tom jedan sudija komentariše na koji način će narodni poslanici glasati ili kako bi trebalo da glasamo za neke predloge zakona. Podsetiću vas da je sudija Majić bio protiv tzv. Tijaninog zakona kojim se inkriminišu najteža krivična dela izvršena prema deci.

Ako pogledamo šta je on uradio da se kod nas popravi stanje u pravosuđu, da se stavi akcenat na postojanje pravne države, koji je njegov doprinos kao sudije više instance suda koji preispituje odluke osnovnih sudova, daću vam jedan konkretan primer doprinosa srpskom pravosuđu. To je presuda kojom je oslobođen počinilac krivičnog dela obljube nad maloletnim licem, devojčicom koja je imala 13 godina, sa obrazloženjem da su polni odnosi sa decom kod pripadnika romske nacionalnosti prihvatljivi i kolike su štete nastale ili kolike su štete mogle da nastanu zbog donošenja takve presude zbog obrazloženja koje opravdava izvršenje teškog krivičnog dela sa aspekta prihvaćenosti u jednoj nacionalnoj manjini.

Da li to znači da je položaj te nacionalne manjine u Srbiji gde su svi građani jednaki i gde ćemo se uvek truditi da svi građani i budu jednaki, ne samo loš već i osuđen na nipodaštavanje na pogrešnu primenu zakona ili na neravnopravnost? Da li to znači da je Srbija mogla da snosi posledice i finansijske prirode, ako bi neko pokrenuo postupak pred međunarodnim institucijama? Na kraju, da li bi to značilo da deca na podležu posebnoj zaštiti u našem pravnom poretku?

Godine 2016. sudija Majić kaže - politika upravlja srpskim pravosuđem, 2021. godine kaže - opasne su veze političara i sudija. Kako bi bilo da se vratimo na period kada je on napredovao, da vidimo odnos između sudija i politike u to vreme?

Ako pogledamo iz biografije sudije Majića, koja je dostupna javnosti, pa dajem sebi za pravo da je komentarišem, njegovo karijerno napredovanje išlo je od pripravnika u Tužilaštvu preko Prvog opštinskog suda u Beogradu, do napredovanja posle petooktobarske revolucije. Zvanje doktora nauka stekao je 2008. godine, a da utisak bude jači, odbrani njegove disertacije prisustvovala je i Snežana Malović, veliki reformator srpskog pravosuđa, kako je sebe tada nazivala i tadašnji ministar pravde.

U čuvenoj seči sudija, koja je zapravo bila cilj reforme pravosuđa, sudija Majić je napredovao i direktno je izabran u Apelacioni sud i to ni manje, ni više nego u Odeljenje za ratne zločine. Dakle, to je dobar primer odnosa politike i pravosuđa kada neko ko nema dana radnog staža u okružnom, odnosno sada Višem sudu, neko ko nije imao nijedan postupak po žalbi, preskoči mnogo svojih kolega, mnogo kvalitetnih kandidata koji ispunjavaju uslove i ode da bude sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Godina 2013. podsetiću vas, ostala je upamćena po presudi koja je uzdrmala javnost, kad su se i stručna i nestručna javnost pobunile, a kada su se građani Republike Srbije još jednom razočarali u pravosuđe u koje su već imali poljuljano poverenje, doneta je odlukom kojom se 11 članova zločinačke Oslobodilačke vojske iz Gnjilana pušta na slobodu. Oni su 1999. godine počinili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, kada je svirepo ubijeno 80 ljudi, a zarobljeno 260 ljudi. Optužba je obuhvatala mučenja, silovanja, telesna povređivanja, ubistva i pljačkanja imovine. Zverstva su činjena prema Srbima i prema drugom nealbanskom stanovništvu.

Sve su to doprinosi sudije Majića pravnom sistemu naše zemlje i verovatno ćete se složiti samnom, bolje da ih nije bilo. Kao veliki stručnjak i apolitičan sudija, nezavistan od uticaja politike, on je zaslužio prošle nedelje i naslovnu stranu NIN-a i dve strane u kojima se naravno, pre svega žali na narod, na svoje kolege, na pravosuđe, na opasne veze ponovo između sudija i politike, iako to radi kao predstavnik jedne političke skupine koja u našoj zemlji sebe naziva opozicijom ili delom opozicije.

Iznosi stavove koji su političke prirode i komentare koji i te kako rekla bih, dovode u pitanje njegov profesionalizam. Kada govorimo o tom profesionalizmu, ja se iskreno nadam da kandidati koje ćemo biratiu danu za glasanje, žele bar da odgledaju neku sednicu Narodne skupštine na kojima mi vrlo često govorimo i o njihovoj nezavisnosti i o efikasnosti i o svim drugim osobinama koje bi trebalo da budu osobine sudija koje će sprovoditi pravdu u našoj zemlji.

Nažalost, prinuđeni smo još uvek da trpimo tekovine DS. To su ti kadrovi koji misle da su bogom dani da budu sudije, da su uvek pozvani da izraze svoju želju koju funkciju bi želeli da vrše. To su ti kadrovi koji misle da su jači od prava, pravde i zakona i koji misle da kao sudije imaju prava da koriste politički uticaj radi zadovoljenja svojih ličnih interesa ili interesa političke partije koja ih je za sudije ili tužioce predložila.

U jedno smo sigurni, mnogo je vremena potrebno da se pravosuđe u punom kapacitetu vrati na pravi kolosek, da se oporavi od nazovi reformi i od ovakvih kadrova, između ostalog o kojima sam i danas govorila.

Srpska napredna stranka je došavši na vlast preuzela i odgovornost i za pravosudni sistem i do sada smo pokazali da činimo sve što je u našoj moći da najpre postupci i procedure budu u skladu sa zakonom i da se sprovode u skladu sa zakonom. Osim toga, počeli smo da radimo i na infrastrukturi, na popravljanju uslova u kojima rade nosioci pravosudnih funkcija koji su ranije bili katastrofalni.

Navešću primer, recimo, Kragujevca koji će dobiti savremenu palatu pravde na oko 25.000 kvadrata gde će biti smešteno 11 pravosudnih organa sa preko 800 zaposlenih, ali i primer Niša, gde će se u bliskoj budućnosti prvo Prekršajni, pa onda i Osnovni, Viši i Privredni sud preseliti u kompleks na prostoru kasarne „Filip Kljajić“ koja će biti renovirana i dograđena kako bi svi pravosudni organi bili na jednom mestu.

Sudije dele pravdu, presuđuju i uspostavljaju ravnotežu kada je povređeno neko pravo, rešavaju sporove i donekle i poremećaje u društvenim odnosima i vrše važnu ulogu u funkcionisanju jednog demokratskog društva kakvo danas postoji u Srbiji.

Mi smo sa predstavnicima pravosuđa na zajedničkom zadatku. To moramo da shvatimo i da prihvatimo, da obezbedimo da sudstvo bude nezavisno, nepristrasno i efikasno, pre svega kako bi građani Republike Srbije bili zadovoljni, jednaki pred zakonom u ostvarivanju svojih prava.

Sudije, sa druge strane, moraju biti kompetentne, dostojanstvene, stručne, sa visoko razvijenim moralnim osobinama i određenim integritetom i o tome moraju da brinu sami, ali je i naša dužnost da brinemo o tome kada biramo u parlamentu sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju ili kada biramo predsednike sudova. Ugled svakog sudije čini ugled našeg pravosuđa kod nas, ali i u međunarodnoj zajednici i na svima nama je da o tome brinemo.

Već sam mnogo puta u plenumu govorila o razlici u odnosu prema pravosuđu do 2012. godine i posle toga kada je SNS preuzela vlast. Danas želim da pomenem i neke druge oblasti. Svoje današnje obraćanje želim da završim rezultatima, jer to je ono što stoji iza predsednika Aleksandra Vučića, iza Vlade Srbije i iza svih nas koji smo delegirani od strane SNS da radimo, da gradimo Srbiju i da građanima stojimo na usluzi.

S obzirom na situaciju u kojoj se ceo svet nalazi poslednjih godinu i nešto dana, pa i naša zemlja, želim da apelujem na sve građane da se vakcinišu, da vode računa o svom zdravlju i o zdravlju sebi bliskih ljudi kako bismo uspeli zajedno da steknemo kolektivni imunitet i da sačuvamo zdravlje nacije. Previše je ljudi, složićete se, izgubilo život ili svoje roditelje ili svoje prijatelje.

Ono što mi danas imamo jesu svi uslovi koji su nam potrebni da brinemo o svom zdravlju. Imamo respiratore, imamo lekove, imamo dve nove bolnice za četiri meseca, sada već neko vreme imamo vakcine, i to da biramo kojom ćemo se vakcinisati. Mislim da je pametno da svi građani to iskoriste kako bismo se što pre vratili normalnom životu u kome ćemo moći bez brige da se družimo i krećemo, ali i da damo svoj doprinos u očuvanju ekonomije i privrede.

Meni je jasno da mnogi u ovom trenutku nisu zadovoljni. Već nam se čini da sve ovo sa epidemijom predugo traje. Mladi ljudi hoće u kafiće, vlasnici kafića i kafana hoće da rade, to je nešto najnormalnije, to je izvor prihoda za njihove porodice. Sve je to očekivano, ali vas pozivam da malo više pazimo, da nosimo maske, da držimo distancu, da se vakcinišemo, da pazimo jedni na druge kako bi broj zaraženih i preminulih bio manji.

Mnogo toga je i do nas samih, ne krivim nikoga, niti kritikujem bilo koga, sve smo dali u sebi u borbi protiv nepoznatog virusa koji je neretko smrtonosan, ali uvek moramo bolje.

Iza svih nas stoji država, stoji jak zdravstveni sistem koji se nije raspao iako je kao zdravstveni sistemi u celom svetu verovatno mnogo puta bio na ivici, stoje lekari i sestre koji su već godinu dana u skafanderima, stoji budžet Republike Srbije koji može da podnese gubitke, ali može, i pokazali smo da je moguće, da pruži i pomoć u vidu jednokratnih davanja pomoći privredi, vitaminima za penzionere, ali u isto vreme i nastavak izgradnje puteva, pruga, mostova, bolnica, itd.

Zato vas sve molim da čuvamo ono što imamo da bi nam duže trajalo i da bismo imali osnovu za nove uspehe i rezultate, za bolju budućnost Srbije i svih nas u njoj.

Nećete mi zameriti što sam iskoristila ovo javljanje da, eto, govorim i o nekoj temi koja nas tišti, kažem, zadnjih godinu i više dana i o kojoj moramo svakodnevno da mislimo iako svakoga dana mislimo i kako da popravimo situaciju koja se tiče naše ekonomije, naše privrede, pa i našeg pravosudnog sistema.

Na samom kraju dozvolićete mi da se malo detaljnije pozabavim i kandidatima o kojima imamo prilike da danas govorimo. Ne bih želela da govorim o biografijama konkretnih kandidata, ali želim da navedem neke kandidate za koje predlažem osporavanje i predlažem da se posebno glasa o kandidatima. To su sledeći kandidati: za sudiju Osnovnog suda u Somboru – Jelena Kosović, za sudiju Osnovnog suda u Novom Pazaru – Munir Jusović i Aladin Madžović, za sudiju Osnovnog suda u Požarevcu – Mirjana Lukić.

Dakle, predlažem da se o ovim kandidatima posebno glasa u danu za glasanje. zahvaljujem vam se na pažnji.

Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, ukoliko bude potrebe, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese odluke iz dnevnog reda ove sednice.
Pošto u sistemu nema više prijavljenih ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Takođe, na samom početku želim da svim muslimanima ovaj mesec Ramazan, koji je nastupio od sinoć, bude sretan i da ga ispostimo u rahatluku, miru, toleranciji i razumevanju svega onoga što poruke ramazana predstavljaju.

Ono što je važno kada donosimo odluke o sudijama koje se postavljaju prvi put na određenu poziciju jeste činjenica da mi tek na osnovu procena i predloga trebamo formirati mišljenje o nečemu što će biti daleko sežnijih posledica po naše sudstvo i društvo u celini.

Dakle, biramo mlade ljude, dajemo im šansu da se pokažu koliki su, da li su, u kojoj su meri profesionalci i u kojoj meri će obnašati nezavisno, časno, pošteno i stručnu poziciju za koju su konkurisali.

Zato je vrlo važno da imamo što potpunije slike o svim ovim kandidatima koji su predloženi i da te slike jednostavno budu što je moguće preciznije kako bismo mogli oformiti mišljenje koje će na adekvatan način potkrepiti ili nam dati priliku da donesemo ispravnu odluku.

Naravno, na ovom spisku je četvoro sudija koji se biraju na sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Novom Pazaru. Dobro je što je tih četvoro sudija na neki već prisutno u pravosudnom sistemu, da su prošli kroz različite obuke, da su već radili kao pripravnici ili kao pomoćnici sudija. Dakle, već su poznati široj javnosti tog kraja i njihova stručnost je na neki način već testirana.

Tako da, vrlo je važno da imamo taj kontinuitet i važno je da svi ovi mladi ljudi koji dolaze i koji trebaju da stupe na ove pozicije zamene sve one ljude koji su na mnogo načina bili involvirani u političke, a neki nažalost i u neke druge procese koji nisu bili na opštu korist stanovništva, a vrlo često su nanosile štetu mnogim građanima u individualnom, ali i u kolektivnom smislu prilikom različitih vrsta koruptivnih radnji.

Zato je vrlo važno da i ovoga puta budemo obazrivi prilikom izbora svih sudija, naravno i da budemo ti koji će dati šansu mladim ljudima, ali im uvek podvlačiti ovu činjenicu da oni imaju priliku da izleče ovo društvo od raka rane korupcije, da izleče ovo društvo od svih drugih uticaja na sudstvo i da na taj način budu svetionici pravde, poštenja, dostojanstva i prosperiteta ka budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem.

Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu, tu ste negde na polovini.

Reč ima narodna poslanica Danijela Veljović.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Pantiću, koleginice i kolege narodni poslanici, u demokratskom uređenom društvu sloboda nije apsolutna, ona je ograničena obavezama i odgovornošću svakog pojedinca i to je ono zapravo što čini suštinu vladavine prava. Ne postoji idealan, savršen zakon, samim tim ne postoji ni idealan sistem, ali pre svega da bi zakon bio dobar on mora da se primenjuje, nedvosmisleno, jasno, jednak za sve. Na taj način stvaraju se jake institucije, a jake institucije čine jaku državu.

I sud i tužilaštvo su državni organi i deluju u javnom, a ne u privatnom interesu. Sud je nezavisan i samostalan, dok je tužilaštvo samostalno, ali ne i nezavisno. Pravila po kojima postupa tužilac jasno su definisana zakonom i tu nema mesta improvizaciji. Tužilaštvo ne može da oslobodi ili da osudi, njegova najvažnija uloga je da preduzme krivično gonjenje okrivljenih lica. On ne sudi, već utvrđuje činjenice, prikuplja dokaze, rukovodi predistražnim postupkom. Tu dolazi do izražaja njegova ta zavisna uloga, jer u ovoj fazi veoma je važna operativna saradnja sa MUP-om, koja mora biti efikasna, konstruktivna, nesumnjivo jasna.

Sada kada je država krenula u odlučnu borbu protiv organizovanog kriminala naročito su značajne uloge tužilaštva, ali i policije. Važna i značajna vest i korak napred ka rešavanju u oblasti pravosuđa je svakako inicijativa o promeni Ustava. Skupštinski odbor za ustavna pitanja je pozvao predsednika Vlade na sednicu na kojoj će se razmatrati inicijativa promene Ustava u oblasti pravosuđa, za šta je svakako potreban jedan društveni konsenzus, kao i spremnost da se vodi dijalog i široka rasprava.

Nisam želela da govorim o predlogu prestanka funkcije javnog tužioca, jer je u pitanju proceduralna stvar. Što se tiče izbora sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, smatram da je njihov izbor jako značajan, jer se mora imati u vidu da upravo u osnovnim sudovima najveći broj je krivičnih predmeta. Svakako, predsednici sudova su ti koji donose jasan sud detaljnom analizom koji su to kandidati najbolji i koji kandidati zaslužuju da budu izabrani sa liste. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Dubravka Kralj. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi sudija Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, prva tačka dnevnog reda o kojoj danas odlučujemo jeste prestanak funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu gospodina Dragana Lopušine i iskoristiću priliku da mu čestitam navršenje radnog veka, što je i razlog za prestanak funkcije. Apelovaću na njegove kolege da ga na adekvatan način isprate u penziju, naravno, uz poštovanje svih epidemioloških mera. Želim mu da provede lepe penzionerske dane, a kao što je advokat Fila već rekao, ukoliko se odluči za bavljenje advokaturom i ukoliko bude primljen u Advokatsku komoru želim mu uspeha i na novom poslu.

Što se tiče druge tačke dnevnog reda, odnosno izbora novih sudija, pročitala sam negde, čini mi se, u nekom od zvaničnih izveštaja, da je priliv novih predmeta povećan za oko 25%, dok rast ukupnog broja sudija dostiže nešto manje od 19%, što znači da proširivanje kadrovskih kapaciteta našeg pravosuđa nije u potpunosti usklađeno sa potrebama građana za sudskom zaštitom i zato smatram da je izuzetno dobro što u ovom skupštinskom sazivu veoma često na dnevnom redu imamo izbor novih sudija, za koje verujem da će ne samo time što će preuzeti deo posla, već i jednom posebnom ažurnošću i efikasnošću, koja se i može očekivati od novoizabranih sudija, doprineti efikasnijem radu naših sudova, kao i ostvarivanju prava naših građana na suđenje u razumnom toku, što je i uslov da bi se suđenje moglo smatrati pravičnim.

Naravno, poručujem im da nakon stupanja na funkciju, ukoliko budu izabrani, sa svoje strane strogo poštuju procesne rokove i da uvek kada primete da ukoliko stranke opstruišu postupak i odugovlače ga, da koriste ovlašćenja koja imaju u pogledu procesne discipline, a sve to kako bi imovinskopravni sporovi bili završavani u razumnom roku, posebno porodični sporovi, radni sporovi, kako bi u razumnom roku nevini bili oslobođeni, a krivi osuđeni. Mislim da su to zahtevi pravne države. Ovo posebno naglašavam, ne samo zato što prekoračenje razumnog roka za okončanje postupka košta državu, već i zato što građani često kada čuju koliko postupci uglavnom traju, negde izgube želju da štite svoja prava. To je negde i opštepoznata stvar, ali zbog koje moramo unapređivati efikasnost suđenja, jer pravda mora biti dostupna našim građanima.

Građani moraju da znaju da je suđenje u razumnom roku njihovo pravo. Podsetiću ih da je na snazi Zakon o zaštiti suđenja u razumnom roku, da uvek kada osete da je taj razuman rok prekoračen imaju pravo na podnošenje prigovora radi ubrzanja postupka, da imaju pravo na žalbu i ukoliko bude utvrđeno da je njihovo pravo povređeno, imaju pravo i na pravično obeštećenje. Najčešće je to naknada neimovinske štete, čini mi se da je iznos negde od 300 do 3.000 evra. Ovo govorim zbog građana koji sada gledaju ovu Skupštinu, eto, da ih podsetim na mogućnosti koje im stoje na raspolaganju u zaštiti njihovog prava na efikasan sud. Tu je svakako i ustavna žalba koju mogu koristiti po okončanju postupka.

Još jedna stvar koja je opštepoznata, a to je preterano dugo trajanje radnih sporova koji su inače po zakonu hitni, jer se tu rešava o egzistencijalnim pitanjima i oni se moraju prema zakonskom tekstu rešiti u roku od šest meseci. Mi hvalimo novosadski sud zato što je prosečno trajanje radnog spora pred njim dve godine, dok je u drugim sudovima prosečno trajanje oko pet godina i na tome se mora raditi.

Hoću da kažem još jednu stvar na koju su u prethodnom skupštinskom sazivu socijalisti već ukazivali, a to je protivrečnost koja postoji između Pravilnika o vrednovanju rada sudija i Zakona o parničnom postupku. Čini mi se da prema tom Pravilniku sudija se ocenjuje kao izuzetno uspešan, odnosno da izuzetno zadovoljava kriterijume ukoliko najveći procenat svojih odluka donosi u roku od 30 dana, a ostale u roku od 90. Mislim da to nije u saglasnosti sa Zakonom o parničnom postupku koji kaže da je rok za izradu odluke osam dana, uz izuzetak u složenim predmetima gde je 15, možda bi tu trebalo izvršiti usklađivanje.

U svakom slučaju, ne krivim i ne možemo kriviti za ta kašnjenja samo sudije. Pomenula sam da često i stranke doprinose dugom trajanju postupaka. Na prošloj sednici smo pričali o masovnim tužbama koje su opteretile sudove. Mislim da je najvažnije da je država tih problema svesna i zato mi je drago da su najavljene izmene Zakona o parničnom postupku koje bi trebalo da doprinesu efikasnosti suđenja. Najavljena su i informatička unapređenja u pravosuđu koja bi trebalo da olakšaju rad sudova, kao i komunikaciju građana sa sudovima, pošto učinilo mi se da elektronski podnesci u praksi baš i nisu zaživeli. Mislim da su to pozitivne stvari koje svakako moramo da pohvalimo.

Ono što je takođe neophodno da bi suđenje bilo pravično jeste i nezavisan sud i tu garanciju moramo jačati. U tom kontekstu su i predložene promene u Ustavu u delu koji se odnosi na sudove i javna tužilaštva. Dakle, taj predlog je od strane Vlade podnet Narodnoj skupštini i takve promene su sa stanovišta evrointegracija i sa aspekta usklađivanja našeg prava sa pravom Evropske unije neophodne.

Ja sada ne želim da prejudiciram konkretna rešenja, to će tek biti predmet diskusije, ali smatram da ne postoji niti jedan jedini razlog da mi u bilo kojoj oblasti, pa ni u oblasti pravosuđa, budemo ispod evropskog nivoa i ispod evropskih standarda, kada smo, evo, u trenutno najosetljivijoj oblasti, mislim na vakcinaciju, ispred. Pokazali smo da možemo.

Svakako, smatram da najvažniji razlog zbog koga Ustav treba da se promeni jesu interesi naših građana i pravo naših građana na nezavistan i nepristrasan sud i da je neophodno eliminisati svaku mogućnost uticaja na sud i na njegove odluke.

Ono što želim da kažem jeste da sa zahtevima EU moramo da budemo oprezni. Predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić, sinoć je u emisiji „Ćirilica“ i govorio o tim pokretnim ciljevima koje EU postavlja pred zemlje koje pretenduju na članstvo, u smislu da se zahtevi često menjaju, proširuju, postavljaju se novi i zemlje koje žele da postanu članovi jure ka njihovom ispunjenju, a od napredovanja u evrointegracijama ništa. O tome svedoči i primer Crne Gore, koja je uvela evro kao valutu, koja se učlanila u NATO, koja je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, uvela sankcije Rusije, eno, razrešava ministre čije se izjave ne sviđaju zapadu i mislim da su uradili sve škakljive poslove koji su od njih traženi, pri čemu ne vidim da su napredovali u evrointegracijama, a što je još gore, ne vidim ni da njihovi građani imaju benefite od toga.

Ovo govorim zato što to treba da bude pouka nama, pouka da sve promene propisa koje se donose moraju biti u interesu naših građana, pa tako i promene Ustava moraju biti u koleraciji sa pravom naših građana na nezavistan sud i ići u smeru jačanja te nezavisnosti. Do tih ustavnih promena, uz postojeće ustavne mehanizme i uz postojeće garancije, sudije, posebno ove novoizabrane, kao i sudije koje su već na stalnoj sudijskoj funkciji, moraju da očuvaju svoju nezavisnost, jer znamo da nezavisnost ima dve dimenzije, ona nije samo institucionalna, već zavisi od personalnih svojstava i moraju da ostanu otporne na svaku vrstu uticaja, podsticaja, da budu gluvi na svaku molbu, sugestiju, lobiranja i slično.

Mi verujemo da su kandidati koji se danas biraju dostojni, stručni, osposobljeni, prihvatamo preporuku Visokog saveta sudstva i podržaćemo kao poslanička grupa SPS njihov izbor. Od njih ne očekujemo ništa, ovu podršku koju će danas dobiti mogu da zaborave. Dakle, mi smo na stanovištu da nikakav politički uticaj na sudije ne treba da se vrši. Jedino što očekujemo jeste da slepo poštuju Ustav, zakon i sve propise koji obavezuju sve nas. Hvala vam.