Hvala vam.
Narodni poslanik Ilija Matejić.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, što je za mene uvek najbitnije, narode Republike Srbije, kao što je i ministar rekao na početku, jučerašnje i današnje tačke dnevnog reda su povezane, pa ću pokušati objedinjeno da govorim o njima. Naravno, imaću u vidu da i moje kolege narodni poslanici treba da govore posle mene, pa ću gledati da skratim što više.

Ono što vidim ovde i što je najpozitivnije, jeste to što i u ovim teškim trenucima, koji su snašli čitav svet, ne samo Srbiju, Srbija i dalje ima za cilj da ima 6% rast BDP-a ove godine i da budemo, ako ne prvi u Evropi, onda sigurno među prvima u Evropi.

Ono što je za naše građane najbitnije, jeste da mi nastavljamo sa investicijama. Dakle, nastavljamo da gradimo puteve, nastavljamo da gradimo bolnice, nastavljamo da otvaramo nova radna mesta i, naravno, pomažemo našim građanima, što u zdravstvenom smislu, što u novčanom smislu. Čak 430 milijardi će Srbija uložiti za investicije ove godine, što je za mene fantastična vest i što pokazuje da Srbija može i u ovim teškim trenucima da se razvija samo ukoliko je vode ljudi koji znaju da se bore u teškim situacijama.

Mi povećavamo plate našoj vojsci, našim vojnicima koje volimo, povećavamo plate našim medicinskim radnicima, povećavamo penzije i, što je najbitnije, te penzije su sada redovne. To nam donosi mir i stabilnost i sigurnost.

Moram da kažem nešto što je meni evidentno. Mi kao narod moramo da se otarasimo tog gubitničkog mentaliteta. Mi smo navikli da uvek budemo poslednji u Evropi po svemu, osim u sportu, naravno. Ova Srbija nije više ona Srbija iz devedesetih i dvehiljaditih godina. Moramo sa tog gubitničkog mentaliteta da pređemo na pobednički. Jer, kada ja kažem da ćemo biti prvi u Evropi po rastu BDP-a, neko se smeje ili okreće očima. To nije više ta stara Srbija, jer ova Srbija je toliko počela da napreduje da je čak trn u oku nekim strancima. Jer, kako da ta mala Srbija koju smo gazili i bombardovali sada može toliko da napreduje?

Ja uvek kažem, može neko da se slaže sa nama ili da se ne slaže, može da glasa ili da ne glasa za nas, to nije ni bitno, ali rezultate i dela niko ne može da nam ospori. Niko ne može da nam ospori ni metar autoputa koji smo izgradili, niti jednu bolničku sobu koju smo sredili, niti jedno radno mesto koje smo otvorili.

Srbija sada gradi kovid-bolnice za četiri meseca. Da mi je neko rekao pre deset godina da će Srbija graditi kovid-bolnice za četiri meseca, ja mu iskreno ne bih verovao. Drago mi je što je to danas realnost. Ja vam garantujem, da je neko drugi na vlasti, naši prethodnici ne bi ni papirologiju završili za četiri meseca, a kamoli čitavu bolnicu. To ulaganje u zdravstvo jeste možda i najbitnija stvar za naše građane. Iako možda nije tako zvučno kada nabaviš neki gama-nož kao što je kada nabaviš avion, kako se ono kaže – zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan čovek ima samo jednu. Srbija će dobiti ove godine fabriku za vakcine protiv kovida. To je neverovatna vest. To je vest koja stavlja Srbiju na svetsku mapu, jer mnoge zemlje u svetu i u Evropi nemaju takvu fabriku. Zamislite samo da smo imali tu fabriku pre godinu dana koliko bi se zdravlje naših građana poboljšalo i koliko bi se milijardi evra slilo u naš budžet, a time i u džepove naših građana.

Što se tiče vakcinacije, tu moram da kažem da vodimo zaista pametnu politiku, ne samo da smo nabavili vakcine, već i vidimo po tome što delimo vakcine našim komšijama da smo apsolutni lider na Balkanu. Nijedna zemlja na svetu to ne radi. To je pametna spoljna politika, ali to je i dokaz koji pokazuje da se Srbija bavi politikom mira, stabilnosti, politikom budućnosti, jer sve te vakcine koje smo podelili su spasile barem jedan život. Pa ima li lepšeg gesta nego kada spasiš život komšiji koji ti nije ništa drugo, osim do komšije, koji je čak nekada bio i protiv tebe? Upravo je i to još jedan od razloga zašto je Srbija mnogima sada, mnogim strancima trn u oku.

Ono što će naše građane najviše da zanima, ono što će najviše da ih obraduje jeste ta novčana pomoć. Dakle, svi građani u Srbiji će dobiti po 60 evra, nezaposleni još 60, a naši penzioneri koji su izgradili ovu zemlju još 50 evra na tu cifru, ali ono što je meni najdraže jeste što će naš narod na Kosovu i Metohiji na tu cifru dobiti još 100 evra, odnosno 200 ukoliko su nezaposleni. To je znak da je naša ekonomija zdrava, ali je to i znak koliko mi mislimo i koliko volimo naš narod na Kosovu i Metohiji.

Znate, kada je krenula ova pandemija čitao sam kako ljudi na zapadu teško podnose karantin i izolaciju, moraju da idu da se savetuju sa psihologom. Pa ne biste vi gospodo sa zapada izdržali 20 minuta izolacije koju Srbi na Kosovu i Metohiji trpe već 20 godina. Slušamo, evo, već osam godina kako ćemo mi da izdamo Kosovo, kako ćemo da potpišemo nezavisnost, kako će se to dogoditi na ovo ili ono crveno slovo, sledećeg Uskrsa ili tako i sada, kada su valjda istrošili sva crvena slova u kalendaru, ja ih pitam – i gde je to? Kada ćemo mi da priznamo nezavisno Kosovo i Metohiju? I dok oni to pričaju, narod na Kosovu i Metohiji glasa skoro 90% za SNS i Aleksandra Vučića. Pa kako vi možete iz beogradskog kruga dvojke da znate bolje iz vaših stanova, gde kvadrat vredi nekoliko hiljada evra, šta je bolje za naš narod na Kosovu i Metohiji od njih samih?

I dok oni to pričaju, mi ovde gledamo kako da im pomognemo, i finansijski i na bilo koji drugi način. Dok oni to pričaju, naša Vlada i narodni poslanici se ovde bore da im pomognu. Tako se bori za naš narod. Tako se SNS bori za naš narod na Kosovu i Metohiji, tako se Srbija bori za naš narod na Kosovu i Metohiji, i ne samo za njih, već za čitav narod, i nastavićemo ovako da se borimo da bi pod našom prelepom zastavom stvorili Srbiju na koju smo svi ponosni. Živela Srbija!

Hvala, gospodine Matejiću.

Sada određujem pauzu.

Nastavljamo sa radom u 15.00 časova.

(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Reč ima narodna poslanica, Nina Pavićević.

Koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu, imamo set zakona iz oblasti finansija. Osvrnuću se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predlog zakona o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Porez na dohodak građana uređuje oporezivanje prihoda građana koji se stiču po svim osnovama, odnosno iz svih izvora, osim onih koji su ovim zakonom izuzeti. Dohodak građana obračunava se na godišnjem nivou, odnosno za fiskalnu godinu. Da podsetimo ko je obveznik plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana. To su fizička lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade, po zaposlenom isplaćeno u Republici Srbiji, u godini za koju se utvrđuje porez i to rezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije i u drugoj državi, nerezidenti za dohodak građana, ostvaren na teritoriji Republike Srbije.

Rezident Republike Srbije je fizičko lice, koje je na teritoriji Republike Srbije ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa ili na teritoriji Republike Srbije neprekidno ili sa prekidima boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci, koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini. Ukoliko fizička lica ostvare prihod, tako što rade za pravna ili fizička lica koja nemaju predstavništvo, ni ogranak u Srbiji, dužni su da sami obračunavaju i plate porez.

Cilj izmena i dopuna ovog zakona, jeste da se pojednostavi postupak utvrđivanja poreske obaveze za obveznike, koje ostvaruju prihode po osnovu rada, na koje se porez plaća samooporezivanjem.

Rešenje koje se izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak predlaže, odnose se na preciziranje poreskih obaveza fizičkih lica koja obavljaju određene delatnosti, odnosno poslove, a poreske obaveze izvršavaju metodom samooporezivanja. U pitanju su rešenja koja se odnose na tzv. frilensere, odnosno slobodnjake koje su rezidenti Republike Srbije, a u svojstvu fizičkih lica, mogu putem interneta i korišćenjem elektronskih komunikacija da obavljaju poslove za strane firme ili iz inostranstva taj posao rade za firme na teritoriji Republike Srbije. To su uglavnom poslovi dizajnera, prevodilaca, ilustratora, marketinških stručnjaka i sličnih zanimanja, koje je moguće obavljati putem elektronskih komunikacija. Oni pružaju usluge časova stranih jezika, prevođenje, promocije, usluge razvoja softvera, a poslove nalaze na raznim digitalnim platformama za profesionalno umrežavanje. Najčešće novac od angažmana dobijaju na svoje devizne račune ili preko specijalizovanih platnih kartica, a veliki deo njih ima potpisane ugovore o delu sa kompanijom ili osobom koja ih angažuje. Frilenseri su Zakonom o porezu na dohodak, koji utvrđuje obavezu svih građana da plaćaju porez na dohodak građana, u skladu sa uslovima utvrđenim zakonom obuhvaćeni, kao i svi drugi građani koji ovoj obavezi podležu. Takva zakonska rešenja postoje u mnogim evropskim zakonodavstvima.

Ovim izmenama zakona preciziran je način plaćanja poreza koje je za frilensere utvrđen za prethodni period, i to počev od 1. januara 2015. godine, do 30. septembra 2021. godine, ali na osnovu jučerašnjeg dogovora između Vlade i predstavnika udruženja frilensera, rok je pomeren za 1. januar 2022. godine.

Osnovica za plaćanje poreza je prihod ostvaren po osnovu autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršen rad, na koji se plaća porez samooporezivanjem. U vezi sa predloženim rešenjima, kao što sam napomenula, frilenseri su juče postigli dogovor sa predstavnicima Vlade, tako da će se izvršiti više promena. Jedna od promena odnosi se na oporezivi deo prihoda frilensera, tako što će se oporezivati godišnji prihodi iznad 768 hiljada, a ne kao u predlogu od 384 hiljade dinara.

Još jedna olakšica je zakonom predviđena, a to je poreski odbitak na bazi normiranih troškova koji je po predlogu zakona iznosio 43%, a sada po postignutom dogovoru se povećava na 50%. Dakle, poreska obaveza koja će se obračunavati frilenserima na iznos prihoda od preostalih 50% ostvarenih prihoda moći će da se plaća na 120 jednakih mesečnih rata, u narednih 10 godina treba da se izmiri ovaj dug, što moramo priznati jeste veliki benefit.

Osim obaveza fizičkog lica koje ostvari prihode iz inostranstva je da podnesu poresku prijavu, u roku od 30 dana, od svakog pojedinačnog ostvarenog prihoda i da plati pripadajući porez i doprinose. Postoje dva načina na koji se vrši obračun za plaćanje poreza fizičkih lica. Osnovna razlika u tome da li fizičko lice ima dodatni posao ili je nezaposlen. Poreska osnovica je bruto prihod umanjen za normirane troškove i na taj način se obračunava porez po stopi od 20% i doprinos za penzijsko invalidsko osiguranje po stopi od 25,5% kada je lice zaposleno.

Ukoliko lice nije zaposleno obračunava se doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3%, po novom dogovoru omogućiće se upisivanje radnog staža navedenim frilenserima, srazmerno uplaćeno delu obaveza. Poreski obveznici imaju pravo da umanje obavezu na porez, koji je plaćen u drugoj državi u koliko su na taj prihod platili porez u toj državi.

Poreska prijava se može podneti na dva načina. U elektronskom obliku putem portala E-porez i na ovaj način neophodno je da imate elektronski sertifikat. Za podnošenje poreske prijave ovim putem mogu se koristiti internet kiosci koji postoje u filijalama poreske uprave, a nakon toga poreska uprava utvrđuje tačnost navedenih podataka. U papirnom obliku neposredno nadležnoj jedinici poreske uprave prema mestu prebivališta i tada poresku prijavu podnosite lično ili preko punomoćnika koji je ovlašćen za podnošenje poreske prijave i preuzimanje radnje u vezi sa prijavom.

U Republici Srbiji 2,2 miliona građana plaća porez i doprinose. Ovi izmenama moramo da podignemo svest svih građana u Srbiji da porez moramo svi da platimo. Stoga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona na dnevnom redu.

Hvala.
Reč ima Goran Spasojević.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Danas na dnevnom redu ima set zakona koji će olakšati sve ono što smo juče imali na dnevnom redu kao rebalans budžeta. Moja obaveza je da zbog građana Srbije kažem zašto ću ja i moje kolege podržati, a zašto pre svega podržavaju građani opštine iz koje ja dolazim i građani Mladenovca zašto su juče reagovali, rekao bih po prvi put onako pozitivno na dešavanja iz Narodne skupštine kada je na temi dnevnog reda budžet, usvajanje budžeta, jer uvek dolazi do raznih, i budžet i rebalans budžeta su uvek mogućnost da se donose razni zaključci, da se misli da li je nešto moglo da bude drugačije ili je nešto moglo da bude drugačije spakovano, prezentovano narodu.

Međutim, građani su juče ispratili kompletnu diskusiju i ono što ih je fasciniralo da je ovaj rebalans budžeta apsolutno urađen u skladu sa potrebama i interesima građana i Mladenovca i naše zemlje kompletno.

Ono što smo juče čuli u nekim komentarima od mojih kolega bilo je da je ministar promenio određene stvari i navike kada se tiče finansija i prezentovanja to građanima i to je potpuno tačno i u pravu i ostavili ste vrlo malo prostora nama poslanicima. Zato mi u razgovoru sa građanima prenosimo da građani upravo žele takav rebalans, upravo žele takav odnos i upravo žele ovo što se dešava trenutno u Narodnoj skupštini i nemaju nikakvu dilemu ko i kako i na koji način radi u njihovom interesu.

Juče smo čuli komentare da ste imali dijalog sa Fiskalnim savetom. Ja ne bih ništa drugo rekao, građani su razumeli kada na vaše pitanje – a šta je trebalo i zbog koga je trebalo donositi i budžet i rebalans i sve ovo što smo radili u prethodnih nekoliko meseci, radilo se isključivo i jedino u interesu građana Srbije. Zato tu jesmo danas u odnosu na sve druge, posebno u okruženju, a i u odnosu na mnoge zemlje u regionu i ovoj borbi sa kovidom koja je zaista, rekli smo to i ponovili nekoliko puta, zaista katastrofa biblijskih razmera.

Moram iskreno da kažem, imam veliki broj prijatelja i u regionu i rodbine i u inostranstvu i u dijaspori koji žive. Osećao sam se ponosno. Nema ko nije pozvao i pitao da li može da dođe kod nas da se vakciniše, da li i na koji način se borimo sa ovim problemima. Kako je moguće da jedna Srbija koja je prezentovano potpuno drugačijem svetlu i u Evropi i u svetu bude ovako uspešna u ovoj borbi? To je zato što je naša zemlja na čelu sa našim predsednikom i na čelu sa ovom Vladom i mogu da kažem slobodno i sa ovim parlamentom u kome smo se dogovorili da ćemo raditi zajedno na rešavanju svih problem, uradila mnogo kvalitetnih stvari i mnogo pre drugih.

To jeste da možda malo smeta drugima, ali nema Srbina ili nema čoveka u našoj zemlji koji u odnosu na sve druge ne može da kaže da smo daleko bolji i daleko uspešniji.

Da kažem onako iskreno, po prvi put sam, kada su komentarisali ove subvencije i mere građanima, u odnosu na 6.200.000, ja sam siguran da je veliki broj ljudi koji radi u inostranstvu iskoristio to pravo, a prijavljen je bio kod nas da podigne tih 100 evra. Da ne pričam o ljudima koji rade u tim nezavisnim regulatornim telima i Fiskalnom savetu, siguran sam da su i oni. Zar nije malo cinično.

Ja ne bih Fiskalni savet više komentarisao, to bi prepustio svom kolegi Veroljubu Arsiću. On to sjajno radi, odlično prati rad i komentare Fiskalnog saveta. I to je jedna od stvari koju su primetili građani Srbije, da ono što oni žele zbune javnost i da predstave potpuno drugačiju politiku Vlade i Ministarstva finansija i ovog parlamenta, je da objasni na pravi način da to nije poruka stručnjaka, da je to više politička poruka nego bilo šta drugo.

Ono što moram da kažem i ono što je posebno ostavilo utisak. Ove mere u iznosu od 257 milijardi nema koga nisu dotakle i ko nije obuhvaćen njima. Ne postoji građanin Mladenovca koji nije osetio na posredan ili neposredan način. Reći ću samo da imamo 6.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji opštine Mladenovac. Subvencije u iznosu od preko 5 milijardi su upravo iskorišćene za te stvari.

Kada smo došli u priliku i situaciju da ti poljoprivrednici u nekom trenutku pomisle da neće moći da ostvare svoje pravo ili subvencije na koje ozbiljno računaju, koje su presudne u njihovom bavljenju, životu i radu, jer to su velike porodice u pitanju, ne samo pojedinci, država je pronašla načina, pronašla mogućnost i izašla u susret.

To su stvari koje vraćaju poverenje i u poljoprivrednu proizvodnju, to su stvari koje vraćaju poverenje u Vladu Republike Srbije i na tome treba da se nastavi da se radi.

Naravno, da li je to dovoljno i da li treba još, to uopšte nije nikakva dilema, ali je poruka važna da Vlada Republike Srbije, shodno mogućnostima i finansijskog stabilnosti zemlje, pomaže i izlazi u susret građanima Srbije.

Da tako nije bilo i da prvi nabavimo i respiratore, da nismo uspeli da prvi nabavimo i vakcine i da sve ovo uradimo, pitanje je šta i kako bi se dešavalo sa našom zemljom. Na našu sreću i na sreću svih građana Srbije, imam utisak da polako u ovoj borbi sa kovidom, izlazimo na najbolji mogući način i čini mi se da ćemo uspeti među prvima da se konsolidujemo i da zauzmemo startnu poziciju u dešavanjima, i finansijskim i ekonomskim, u regionu i u Evropi, i da budemo u prednosti.

Ja molim i upućujem apel svim građanima koji nisu iskoristili mogućnost da bilo koju vakcinu prime, da to urade u što kraćem roku. Tako ćemo omogućiti našoj zemlji da bude u prednosti u odnosu na druge.

Ono što mi je takođe jako važno i dobar znak i vesnik proleća, to je da je u ovom rebalansu bilo prostora i mogućnosti za pomoć sportistima i sportu. Zašto je to važno?

O tome nismo puno govorili ovde, ili je bilo pomenuto nekoliko stvari, a meni je izuzetno važno, zato što je to signal i znak da se polako vraćamo u normalan život.

Sport je najbolja i najvažnija prevencija, a da ne kažem i nešto iz čega možemo još kvalitetnije i bolje da se izdvojimo.

Pogledajte koliko međunarodnih takmičenja smo predvideli ovim rebalansom budžeta, imali smo organizaciju i to moram da istaknem, posebno da smo i u kovidu imali organizaciju svetskog prvenstva u rvanju, koje je besprekorno organizovalo i dalo priliku našim sportskim radnicima, pozvani su sa mnogih evropskih i svetskih institucija da učestvuju u organizaciji.

To je sve zahvaljujući ovim stvarima i merama koje radimo. Velika sredstva su opredeljena za olimpijski i parolimpijski savez, za Sportski savez Srbije, za međunarodna takmičenja, svetsko prvenstvo u boksu, atletici i da ne nabrajam sva takmičenja koja nas očekuju u narednom periodu.

Ostalo je da samo svojom odgovornošću i samo svojim predanim radom pokažemo da u narednom periodu želimo da svi zajedno postignemo još bolje rezultate.

To pokazujemo svakoga dana i građani to svakoga dana osećaju.

Ja se nadam iskreno da ćemo, ako ne, među najboljima uspeti da iz ove velike krize izađemo i da ja na kraju svog govora kažem i istaknem posebno jednu stvar, da zamolim i uputim apel svim građanima i svim sportistima, koji to još nisu uradili, da se vakcinišemo i da polako vratimo i publiku na terene, da možemo da organizujemo takmičenja onakva kakva su i nekad bila i da možemo svi zajedno da se vratimo najboljem životu i radu.

Zbog ovakvog stava i mišljenja građana i Mladenovca i naše kompletne zemlje, ja ću svakako u danu za glasanje podržati sve ovo, u želji da ćemo na najbolji mogući način naći put iz ove krize.

Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Svetlana Milijić.
Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovani ministre, uvaženi građani Srbije, poštovani narodni poslanici, danas pred nama nalazi se set zakona kao mera podrške privredi i građanima za ublažavanje pandemije izazvane virusom SARS CoV-2 koji izaziva bolest Kovid 19.

Pandemija koronavirusa postavila pred ekonomsku politiku Srbije kao i uostalom pred sve zemlje u svetu jedan težak izazov za očuvanje privredne aktivnosti, za očuvanje životnog standarda, za očuvanje života i zdravlja građana Srbije.

Odgovorna država Srbija na čelu sa odgovornim predsednikom, gospodinom Aleksandrom Vučićem, a zahvaljujući dobroj ekonomskoj politici dobrim stanjem u budžetu omogućila je da i ove godine imamo treći paket mera kao podršku privredi i podršku građanima za ublažavanje pandemije izazvane korona virusom.

Dva paketa ovih mera imali smo u 2020. godini, u maju i oktobru koji su omogućili da suzbijemo dramatičan pad naše privredne aktivnosti da omogućimo dobru likvidnost, da omogućimo životni standard našim građanima i da omogućimo proizvodne kapacitete.

Pokazali smo da odgovorno državotvornom politikom imamo javni dug koji je manji od 60%. Ovo je pred državu Srbiju 2014. godine, postavio kao cilj tadašnji premijer, a sadašnji predsednik gospodin Aleksandar Vučić, koji je na čelo Vlade došao i zatekao dug koji je tek 2014. godine, iznosio 75%.

Hrabrom i snažnom odlučnom borbom uspeo je da podigne privredu i ekonomiju Republike Srbije, a njegove rezultate vidimo danas. Vidimo kroz javni dug koji je manji od mastriksa, vidimo da je nezaposlenost u Srbiji na 9%, vidimo da je broj zaposlenih za 400 hiljada veći od 2009. godine, vidimo to kroz autoputeve, jer je broj izgrađenih kilometara autoputeva u poslednjih pet godina veći nego što je bio u poslednjih 50. Vidimo i kroz direktna strana ulaganja, jer je Srbija u godini korone, u 2020. godini imala bruto 3,2 milijarde evra direktnih stranih investicija, što čini dva puta više od ukupnog zbira svih stranih investicija, svih zemalja u regionu.

Srbija se bori na dva fronta protiv pandemije. Bori se i na frontu ekonomije, bori se i na frontu zdravlja. Bori se masovnom vakcinacijom, i to zahvaljujući upravo predsedniku Republike Srbije koji je na vreme upravljajući rizikom obezbedio da naša Srbija dobije ukupan broj vakcina za sve građane ove Srbije i to četiri različita proizvođača što nas svrstava u četiri zemlje sveta koje imaju takav odabir vakcina.

Svesni smo da smo vakcinisali 3,6 miliona ljudi u jednoj ili u drugoj dozi, da nam je ove sedmice stiglo još 130.000 vakcina "Sputnjik V", 112.000 "Fajzerove" vakcine, a da očekujemo još pola miliona "Sinofarm" vakcine.

Ovo nas svrstava u prvih pet zemalja sveta sa ukupnim brojem vakcinisanih građana u jednoj zemlji i to pored Izraela, SAD, Čilea i Bahreina. Ne mogu se mnoge zemlje pohvaliti ovim što je uradio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

Pre dva dana Srbiju je posetio direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, Hans Kluge i pohvalio je Srbiju i njeno rukovodstvo u borbi protiv pandemije izazvane virusom Korona zato što je imala masovnu vakcinaciju, obezbeđenu dovoljnu količinu vakcina, mobilizaciju zdravstvenih radnika koji se bore protiv korona virusa i koja je u rekordno brzom roku izgradila dve bolnice, a znamo da za deset dana kreće izgradnja treće u Novom Sadu. Takođe se mnoge zemlje ne mogu ovim pohvaliti.

To je ono što Srbiju svrstava u sam vrh na zdravstvenoj lestvici. Ono što možemo da kažemo i da ponovimo n puta, kao što smo danas ponovili da će građani Srbije moći da dobiju pomoć u trećem paketu mera koji je vredan 257 milijardi dinara.

Mi smo u prvom kvartalu imali planirani deficit koji bi trebao da iznosi 80,9 milijardi dinara. Naš ostvareni deficit vio je 23,7 milijardi dinara, što pokazuje da smo u prvom kvartalu imali za 500 miliona evra bolji rezultat, što omogućava da imamo treći paket mera.

Treći paket mera obuhvatiće i zaposlene u velikim preduzećima koji čini 300.000, koji će pored zaposlenih preduzetnika i zaposlenih u malim i srednjim preduzećima, to je ukupno 1.505.000 dobiti pomoć od države u vidu dva puna minimalca. Ovim će biti obuhvaćeni i radnici samostalni umetnici, radnici u hotelijerstvu, ugostiteljstvu, a takođe i autoprevoznici.

Naši građani, njih 6.200.000 dobiće pomoć u vrednosti od 60 evra, čija će isplata ići u dve jednake rate, maja i oktobra, a pored ovoga, 1.700.000 penzionera dobiće dodatnu pomoć za još 50 evra, što čini ukupno za penzionere 110 evra.

Ovim su obuhvaćeni i nezaposleni, odnosno sva lica koja se nalaze sa datumom 15. april na NZS, koja će dobiti još dodatnih 60 evra.

Naši građani na KiM, dodatnih 100 evra, i 200 evra oni koji nisu zaposleni.

To je ono što Srbija radi, Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Iz ovog razloga i svih pohvala koje Srbija dobija iz Evrope i sveta za svoju borbu protiv pandemije izazvane virusom korona, postoji jedna grupacija ljudi predvođena Đilasom, Marinikom Tepić, Obradovićem i Jeremićem, čiji je jedini cilj srušiti Vučića, srušiti stabilnu ekonomiju Srbije i preuzeti sve ove zasluge.

Bojim se i da pomislim kako bi Srbija izgledala da je ova nesrećna pandemija nas zatekla u ono vreme kada su oni bili na vlasti, kada su ispraznili budžet, niti bi imali vakcine, niti bi izgradili bolnice, niti bi mogli da nabavimo respiratore.

Srbija je danas vele sila, vele sila zato što planiramo da sagradimo fabriku koja će proizvoditi vakcine protiv korona virusa, a planiramo da obnovimo "Torlak" i da uložimo u njega 100.000.000 evra, kako bi "Torlak" proizvodio četvorovalentnu vakcinu protiv virusa influence, odnosno protiv virusa gripa, što je zaista svrstava u vele silu na zdravstvenoj lestvici, obzirom da samo dve zemlje, a to su Francuska i Engleska imaju ovakvu vakcinu.

Ono što je rekao Dostojevski, a to je "Kada izgubiš bogatstvo nisi izgubio sve, ali kada izgubiš zdravlje izgubio si sve." Zato, još snažnije u masovnu imunizaciju da pobedi Srbija, da pobedi život za još jaču i bolju Srbiju za svu našu decu.

Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladica Maričić.
Izvolite.