Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/131-21

2. dan rada

22.04.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:05 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Siniša Mali

| Ministar finansija
Ne mogu da se ne složim sa vama. Dakle, ova pomoć ovde jeste namenjena za sveštenike i verske službenike, samo da vidimo sa nadležnim ministarstvom, dakle od njih bi trebalo da dođe neka inicijativa, na osnovu razgovora sa verskim zajednicama.
Kao što vidite, mislim da smo stvarno svima pomogli i izašli u susret koliko god smo mogli, ne vidim razlog da i njima ne pomognemo, samo ako možemo da osmislimo način i neku metodologiju kako to da uradimo. Hvala puno.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Nenad Filipović

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani građani, danas su na dnevnom redu pet zakona, ali ja bih najpre da se osvrnem na tri zakona koja su u vezi sa posledicama uticaja pandemije bolesti Kovid-19 izazvane virusom SARS-Kov2 i to su, prvi Zakon o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojim se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije, drugi zakon je Zakon o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledice pandemije i treći zakon je Zakon o utvrđivanju druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije.

Ova tri zakona o kojim ćemo danas govoriti imaju za cilj ublažavanje kako ekonomskih, tako i finansijskih posledica nastalih usled pandemije Kovid-19, te je neophodan nastavak preduzetih mera podrške i stanovništu i privredi koje su preduzete od aprila prošle godine.

Upravo zbog neophodnosti ovakve podrške koja nije samo specifična za našu zemlju, već slične mere donose i druge zemlje u svetu, jer je ovo globalni problem da bi se, dakle, podstakao oporavak privrednih aktivnosti, kao i rad privrednih subjekata čija je delatnost ili obustavljena ili bitno otežana poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati sve ove zakone.

Mnogi će postaviti pitanje da li će pomoć koju će dobiti što građani, što privreda biti dovoljni da bi se prevazišle posledice ove pandemije. Odgovor je veoma jednostavan, jer se ovo pitanje poistovećuje sa pitanjem kako se i sam čovek nosi sa ovom bolešću. Nekome je pomoć dovoljna, jer koronu preleži na nogama, neko je na infuziji i kiseoničnoj potpori, a nekome je ova pomoć kao da je na veštačkim plućima. Dakle, predvidiva i nepredvidljiva. Predvidljiva, jer sve ono što ne radi već mesecima jeste na veštačkim plućima, nepredvidljiva jer jake firme koje stalno trpe pritisak ove pandemije mogu na kraju da pokleknu.

Ako znamo da pandemija traje već više od godinu dana i da finansijska sredstva koja se upumpavaju u privredu i građanstvo nisu neograničena, a da efekti same pandemije kako vreme prolazi će biti sve teži i teži, to se nameće kao pitanje kako izaći iz ovog stanja. Jedno se zna, što je sigurno, što pre izađemo iz ovog stanja, manje posledice će biti po privredu i po ljude.

Najidealniji izlaz bi bio da pandemije više nema i da se sve vrati u normalu kao u vreme pre proglašenja pandemije. Kako je to još uvek daleko, moramo tražiti alternativna rešenja, a njih možemo dostići zajedničkim naporima države i građana.

Država je napravila jak korak omogućivši da svaki građanin može da se vakciniše, da svaki građanin može da bira jednu od četiri vakcine. Da bi smo videli koliko je to jak korak, dovoljno je da se okrenemo oko sebe i vidimo kako je u našem okruženju i čak i šire u celoj Evropi.

Taj vid borbe za spasavanje privrede i ljudi je mnogo jači od bilo kojih subvencija, bilo kojih garantnih šema, bilo koje pomoći. Što više vreme prolazi, mi više gubimo. Zato je odgovornost države, ali i građana u zajedničkoj borbi protiv ove pandemije može mnogo pomoći da stanje i privrede i ljudi, koje je sve teže, počnemo da prevazilazimo.

S obzirom da posledice pandemije nisu samo vidljive u privredi i privrednim aktivnostima, već i među građanima, naročito onim u najranjivijim grupama, smatramo da je opravdano da pomoć države zbog novonastale situacije dobiju i sami građani.

Neko će reći da pomoć nije velika, baš kao što su govorili da pomoć koju je grad Jagodina i Dragan Marković Palma zajedno sa Centrom za socijalni rad dodeljivao socijalno ugroženim u vrednosti od dve i tri hiljade dinara. To će govoriti i isti oni koji ne znaju koliko su nekome vredni tih nekoliko hiljada dinara.

Dakle, što se tiče Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije treba reći i pojasniti nekoliko stvari. Privremeni registar otvara i vodi Ministarstvo finansija radi uplate novčane pomoći građanima. Ono se, da kažem, puni podacima na dva načina.

Prvo, punoletni državljani Republike Srbije prijavljuju se za uplatu novčane pomoći u periodu od 28. aprila do 15. maja ove godine, u skladu sa ovim zakonom i to elektronskim putem, putem preko portala Uprave za trezor ili telefonskim putem, putem kontakt centra.

Drugo, automatski se ubacuju u ovaj privremeni registar, a to su svi korisnici penzija, primaoci novčane socijalne pomoći, lica u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija. Dakle, oni ne podnose prijavu.

Naravno, ti podaci moraju da budu potpuno tačni, a za tačnost i potpunost podataka jesu zadužene već postojeće baze podataka u MUP, kao i baze u bankama zbog postojanja računa na koje će se uplaćivati pomoć. Iz ovoga se jasno vidi da jedan od prioriteta Vlade ima jako značajnu ulogu u prevazilaženju ovakvih problema, a to je digitalizacija. Važnost digitalizacije i brzina njene potpune realizacije je veoma bitna jer prožima sve više u svim porama društva.

Svi punoletni građani na dan stupanja ovog zakona na snagu, a koji budu evidentirani u ovom privremenom registru, dobiće po 60 evra u dve tranše od po 30 evra, i to maju i novembru i taj novac će biti uplaćen ili na već postojeće račune ili na posebnim namenskim računima. Sa namerom sam rekao da svi punoletni građani koji su evidentirani u ovim privremenim registrima, jer postoji mogućnost da neki građani ne iskoriste pravo i ne prijave se za ovu vrstu pomoći.

Takođe, treba napomenuti da ukoliko dođe do bilo kakve greške u smislu da bilo ko ispunjava uslove iz nekog razloga nije dobio pomoć, tj. pomoć nije uplaćena ili bilo koji drugi propust, postoji mogućnost tzv. reklamacije. Reklamacija se podnosi u skladu sa ovim zakonom elektronski putem portala Uprave za trezor ili telefonskim putem kontakt centra. Treba takođe napomenuti da će penzioneri u septembru dobiti još 50 evra pomoći, tako da će to biti 110 evra za penzionere.

Na kraju, ovaj privremeni registar, kako mu i samo ime kaže, biće privremen godinu dana i posle toga će se ugasiti sa svim podacima u njemu. Ovaj zakon je potpun i sveobuhvatan i neophodan i biće podržan od strane Poslaničke grupe JS.

Što se tiče drugog i trećeg zakona, koji su u vezi sa garantnom šemom, to su veoma bitni zakoni koji treba da ublaže ekonomske i finansijske posledice po privredu Republike Srbije, tj. omogućuje očuvanje likvidnosti privatnog sektora. Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri potraživanje banaka nastale po osnovu odobrenih kredita i finansiranje likvidnosti obrtnih sredstava za kreditiranje privrede usled negativnog uticaja pandemije. Garancija Republike Srbije je bezuslovna, plativa na prvi poziv i izdata u korist banaka kao obezbeđenje za kredite korisnika. Napomenuo bih da je Vlada vrlo brzo reagovala po izbijanju pandemije Kovid-19 i već u aprilu 2020. godine donela uredbu o utvrđivanju garantne šeme kao meru podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije, kao i da je ta uredba potvrđena zakonom krajem 2020. godine.

Kada se zakon o utvrđivanju garantne šeme pokazao kao odličan i banke su po raspoloživim podacima do sada u sklopu ove garantne šeme odobrile približno 1,7 milijardi kredita, a predviđeni obim realizacije je bio dve milijarde evra, to se kao rešenje nameće proširenje ove garantne šeme sa maksimalnim vrednostima kredita koje banke mogu da plasiraju sa garancijom države, a koji se uvećavaju za 500 miliona evra, tako da će iznos ukupno biti 2,5 milijardi evra.

Još jedna bitna izmena ove garantne šeme se tiče i perioda raspoloživosti ovakvih kredita, a to je do 30. juna 2022. godine.

S obzirom da su određene delatnosti naročito stradale usled pandemije, tu se nameće i pitanje kako i njima pomoći. To su uglavnom delatnosti iz oblasti ugostiteljstva, hotelijerstva u gradovima, delatnosti turističkih agencija, putničkog saobraćaja itd. Zato se i uspostavlja druga garantna šema koja je namenjena svim firmama iz ovih ugroženih sektora, kao i firmama u drugim sektorima sa padom poslovnih prihoda većim od 20% u 2020. godini. Maksimalna vrednost kredita pokrivenih drugim garantnim šemama će iznositi 500 miliona evra uz napomenu da se ovi krediti daju sa periodom otplate od 60 meseci sa uključenim obaveznim grejs periodom od 18 do 24 meseca. Na ovaj način se pruža dodatna podrška posebno ugroženim sektorima na koje je ova kriza najviše uticala.

Dakle, kao što se iz ovog vidi i Vlada i Ministarstvo finansija ulažu ogromne napore kako bi se uticaj ove pandemije na privredu i ljudstvo smanjio, ali napominjem da samo jako sinergijom države i građana ova pandemija i može biti pobeđena.

Što se tiče druga dva zakona, to su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakon o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, mi zapravo govorimo o aktuelnoj temi. To je tema o tzv. frilenserima ili slobodnjacima, tj. onima koji ostvaruju prihode na netu pružanjem usluga bez zasnivanja radnog odnosa. Usluge mogu biti, razvoj softvera, prevođenje, držanje časova stranih jezika, držanje časova šaha, promocije i drugo.

Imam potrebu da ovde pojasnim zašto će Poslanička grupa JS glasati za ova dva zakona, za koja inače smatramo da su više nego korektna prema frilenserima. Najpre da napomenem neke činjenice. Prvo, u cilju efikasnog funkcionisanja države, uspostavila je država poreski sistem, odnosno sistem plaćanja dažbina građana i privrednih subjekata da bi država mogla da funkcioniše.

Drugo, trenutnim Zakonom o porezu na dohodak građana propisana je obaveza da se oporezuju prihodi iz inostranstva, koje ostvaruju fizička lica. Ta sva fizička lica su poreski obveznici. Naravno, moraju da budu rezidenti Republike Srbije, to su oni koji imaj ili prebivalište u Republici Srbiji ili borave više od šest meseci, tj. pola godine u periodu jedne godine.

Treće, izmenom Zakona o poreskom postupku i administraciji iz decembra 2019. godine sve poslovne banke imaju obavezu da na zahtev Poreske uprave dostave podatke o stanju i kompletnom prometu na tekućim računima i štednim ulozima i pravnih lica i preduzetnika i fizičkih lica. Na osnovu tih uplata se mogu utvrditi poreske obaveze. Naravno, postoji mogućnost da su te uplate i pokloni, da npr. roditelji koji rade u inostranstvu šalju novac svojoj deci, ali to se može veoma lako dokazati, i to bi se tretiralo kao poklon, na to se ne bi plaćao porez. Na sličan način bi se utvrdilo da li je nešto pozajmica, ili ne. Ovo sam namerno pomenuo da bih ove dve stvari dodatno pojasnio, dakle, poklon i pozajmicu. Dakle, iz ovih stavova se jasno vidi da su frilenseri poreski obveznici baš kao i svi drugi građani Republike Srbije koji zarađuju u samoj Srbiji.

Postavlja se često pitanje – zašto se sada traži od frilensera da plate porez i to za poslednjih pet godina, naravno, sada po ovom zakonu po mnogo boljim uslovima? Odgovor na ovo pitanje ide u dva pravca. Prvi pravac trebamo znati da je samooporezivanje gde spadaju i frilenseri uvedeno još 2014. godine i to je jedan od oblika obračunavanja i plaćanja poreza na dohodak građana i svako je trebao da popuni elektronski i da podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od dana uplate da se samooporezuje, a da Poreska uprava vrši samo kontrolu ispravnosti.

Porez na dohodak zastareva u roku od pet godina i normalno je očekivati da će Poreska uprava preventivno reagovati da bi se prekinuo tok zastarelost. To isto rade i javno-komunalna preduzeća kada na primer se ne plaća grejanje, pa vam stigne opomena upravo iz razloga da bi se prekinula zastarelost računa. Tu je rok zastarelosti godinu dana i niko se tada i ne pita zašto baš sada mi šalju opomenu, a ne pre mesec dana.

Drugi pravac koji treba da pogledamo jeste da mi možemo da postavimo i kontra pitanje – da li je do sada Poreska uprava imala kapaciteta da taj posao odradi 100% efikasno tj. da za neke ne bude majka a za neke maćeha? Samim procesom digitalizacije i transformacije poslednjih godina i donošenja Zakona o poreskom postupku i administraciji Poreska uprava je stvorila dodatne resurse uz pomoć kojih može da reši ove probleme na adekvatan način.

Drugo pitanje jeste – koliko frilenseri treba da plaćaju i koje ustupke daje Vlada? Malopre smo čuli od ministra da su postignuti još određeni ustupci, ali ja ću navesti nekoliko – otpisuju se kamate, to je za period u poslednjih pet godina, 120 mesečnih jednakih rata ili na 10 godina se to plaća, normirani troškovi koji su bili u početku 20% pa 43%, a sada čujemo da su 50%, a to su troškovi koji se odbijaju od oporezivog dela i još neoporezivi deo na godišnjem nivou koji je bio do skoro 384 hiljade, a sada smo čuli da je to 768 hiljada ili 64 hiljade dinara neoporezivo na mesečnom nivou.

Da bi to bilo malo jasnije, ja sam dao jedan primer ili dva. Ako imamo nekog privatnika u Srbiji koji sebi daje platu od 64 hiljade dinara i napomenuo bih da je to veća plata nego što je plata prosvetnih radnika u Srbiji, on mora da plati od skoro 38 hiljada ili više dinara dažbina, tj. porez na dohodak i doprinose. Ako imamo frilensera koji je mesečno zarađivao u prethodnom periodu po 64 hiljade, po ovom novom zakonu to bi značilo da on ne plaća nikakav porez.

Ako uzmemo drugi primer, na primer ako zarađuje mesečno 100 hiljada dinara, a 768 hiljada dinara to su sredstva na koja se ne plaća porez i ako uzmemo na taj ostatak od 432 hiljade normirane troškove, oni se računaju od 50%, znači ta cifra se deli sa dva, vidimo da je socijalna kategorija maksimalno ispoštovana i da svi oni koji malo više zarađuju treba malo više i da plate. Upravo zbog toga će Poslanička grupa JS u danu za glasanje i podržati takoše i ova dva zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Akoš Ujhelji.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Akoš Ujhelji

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati set predloga zakona koji se nalaze pred nama.

Ja ću se u svom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, najviše osvrnuti na Predlog zakona o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme i na Predlog zakona o utvrđivanju druge garantne šeme, jer se njima nastavlja obezbeđenje likvidnosti i privrednih subjekata i proces ublažavanja ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije bolesti Kovid – 19, a naše koleginice, narodna poslanica dr Emeše Uri i koleginica Rozalija Ekres će kasnije govoriti o drugim aspektima predloženih zakona.

Naime, odgovorno vođenje ekonomske politike i konstantno dobro stanje u budžetu ponovo je stvorilo dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korone, te je stoga usvojen novi, treći ekonomski paket mera za podršku privredi i građanima, vredan 249,4 milijardi dinara, čime će se, između ostalog, obezbediti dodatnih 500 miliona evra za privrednike kroz prvu garantnu šemu i 500 miliona evra po drugoj garantnoj šemi, kako bi se obezbedila dodatna likvidnost privredi.

S obzirom na značajan pad prihoda u periodu i nakon vanrednog stanja i globalne pandemije, kao što smo svi svesni toga, likvidnost privrede je značajno ugrožena, te je za njenu revitalizaciju neophodna podrška Vlade Republike Srbije.

Povećanje likvidnosti privrednih subjekata kroz mehanizam garantovanja Republike Srbije za kredite koje banke odobravaju privrednim subjektima za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, a koja se omogućava zaključenjem ugovora o garanciji Republike Srbije za kreditiranje privrede s ciljem ublažavanja negativnih posledica pandemije bolesti Kovid – 19 je mera koja u sebi sublimira izuzetno važan i nužan mehanizam efekta za sva lica sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući poljoprivredna gazdinstva, mikro, mala i srednja preduzeća, čija je likvidnost preduslov funkcionisanja privrede Republike Srbije.

Zahvaljujući pomenutoj uredbi i zakonu, značajno je povećan dinarski deo plasmana, što je rezultiralo rastom dinarskih kredita privredi, odnosno padom kamatnih stopa na dinarske kredite. Rastu kreditne aktivnosti doprinela je i niska i stabilna inflacija, kao i mere Narodne banke Srbije u cilju podrške procesu dinarizacije.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje glasati za predložene zakone, jer oni će doprineti da stopa realnog rasta BDP u tekućoj 2021. godini bude 6%. Najznačajniji izvori rasta sa rashodne strane biće investicija i lična potrošnja, a zahvaljujući pomenutoj meri, održava se stabilnost na tržištu radne snage.

Na osnovu predloženog Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme možemo konstatovati da će cena kredita koji su indeksirani u evrima iznositi malo više u odnosu na prošli put, maksimalno 4% plus tromesečni euribor, a koji su indeksirani u dinarima 2,75 plus jedan ili tromesečni belibor. To u prevodu znači da euribor trenutno iznosi 0,54% a belibor minus 0,34%, tako da možemo zaključiti da je cena kredita zaista povoljna. Sa predloženim kamatnim stopama se povećava celokupna likvidnost finansijskog tržišta i skratiće se vreme naplate potraživanja.

U cilju nastavka procesa dinarizacije smatramo da je potrebno dalje smanjenje kamatne stope kredita koji su u dinarima. To je izuzetno značajno jer se time isključuje kursni rizik.

Posebno pozdravljamo da je kod garantne šeme dva povećano vreme otplate kredita sa 36 na 60 meseci i grejs period od 19 do 12 meseci na od 18 do 24 meseca.

Predloženi uslovi kredita su izuzetno povoljni, a o tome najviše govori činjenica da kod kredita iz drugih programa gde garanciju daju međunarodni fondovi a krediti su vezani za evro i nema čistih dinarskih kredita, maksimalni iznos kredita daleko zaostaju od kredita sa garantnom šemom, gde je gornja granica kredita čak do tri miliona evra, odnosno do oko 360 miliona dinara. Ostali uslovi kredita, kao što su grejs period, kamatna stopa i vreme naplate kredita su u većini slučajeva lošiji u odnosu na kredite sa garantnom šemom, a poljoprivredna gazdinstva su čak i isključena iz većine programa, dok kod kredita sa državnom garancijom nisu.

Na osnovu svega navedenog, možemo reći da je trenutno na tržištu najpovoljniji kredit kredit sa državnom garancijom i to je jedan od razloga zbog čega će naša poslanička grupa podržati predloženi zakon, a drugi razlog je taj što novim zakonom država želi da pomogne najugroženijim sektorima, čije je poslovanje u najvećoj meri ograničeno i ugroženo merama za suzbijanje epidemije, a to su pre svega sektori putničkog transporta, ugostiteljstva, hotelijerstva i turističkih agencija.

Moramo reći i to da je pored dobrih uslova najvažnija mera predloženog zakona refinansiranje postojećih kredita kod iste banke. To je izuzetno dobar bankarski proizvod jer korisnicima kredita koji ga već jedno vreme otplaćuju obezbeđuje dodatno vreme u smislu grejs perioda i roka povrata kredita i time obezbeđuje kompaniji da dođe do vazduha i progura pandemiju.

Prošle godine sam u svom govoru podvukao da bi bilo neophodno da se namena pomenutog kredita proširi i da se omogući preduzećima da ga pored obezbeđenja likvidnosti koriste i za investiciona ulaganja. Istakao sam da je to jako važno zbog toga što će u 2021. godini investicije biti prva po značaju komponenta u pogledu pozitivnog doprinosa rastu BDP, što je izuzetno značajno sa stanovišta njegove održivosti.

Zbog svega navedenog, zaista pozdravljam odluku Ministarstva finansija da u Predlogu zakona o utvrđivanju druge garantne šeme omogući privrednicima da uzimaju povoljne kredite i za investiciona ulaganja.

Želeo bih još da napomenem da je jako važno da se nađe rešenje i da izvođači radova mnogo jednostavnije dobijaju činidbene garancije od poslovnih banaka. Naime, izvođači radova kod svake investicije treba da dostave različite garancije, na primer kao garancija za dobro izvršenje posla, naručiocu posla, a zbog vremena trajanja investicije, banke uvek traže od izvođača čvrsto obezbeđenje kao što je na primer hipoteka prvog reda. To je u manjim mestima, odnosno skoro svuda van Beograda jako teško obezbediti, jer banke veoma teško prihvataju nekretnine koje se nalaze u nerazvijenim opštinama za obezbeđenje, ako ih i prihvate, za likvidacionu vrednost uzimaju svega oko 50% od procenjene vrednosti nekretnine, odnosno 50% diskontuju hipoteke.

Zbog toga je važno da Vlada Republike Srbije, pored povoljnih kredita nađe rešenje i za povoljne garancije, jer će od toga direktno zavisiti nivo povećanja investicija. Pored navedenog je važno da se u zakonu definiše period obrade zahteva kredita koji ne bi trebalo da bude duže od 15, 20 dana od dana podnošenja zahteva klijenta.

Bilo bi važno da se omogući korišćenje kredite sa garantnom šemom, pored privatnih preduzeća, i onim preduzećima o kojima Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave imaju učešće u vlasništvu preko 50%, a koja nemaju monopol na tržištu. Ovo je značajno zbog toga što su ova preduzeća zbog pandemije, koja je uticala na njihovu naplatu potraživanja, takođe u veoma teškoj situaciji i veliko je pitanje da li će bez adekvatne pomoći države, pregurati ovu godinu. Ovde pre svega mislim na vodoprivredna preduzeća od kojih zavisi održavanje kanalskih sistema za odvod atmosferskih voda.

Primenom ovog zakona će se daleko olakšati pristup sredstvima, malim i srednjim preduzećima i smanjiti cena zaduživanja kod komercijalnih banaka.

Da sumiram, kao što sam naglasio na samom početku svog obraćanja, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati predložene zakone zbog toga što su u proteklim godinama, zahvaljujući najpre donacijama Vlade Mađarske, privrednici u Vojvodini ostvarili ogromne investicije i sa tim paralelno su podigli investicione kredite i svoje kompanije stavili pod hipoteku kod domaćih banaka. To znači da bez ovih vida kredita većina pomenutih privrednika ne bi mogla da pribavi dodatna sredstva za likvidnost i za nastavak investicija, pogotovo sa tako dobrim uslovima, koje kredite sa garantnom šemom obezbeđuju, i zbog toga bi imali dosta finansijskih poteškoća.

Takođe, pozdravljamo i to što je limit ukupnih kredita, koji se plasiraju, povećan za 500 miliona evra i kod prve i kod druge garantne šeme, jer su pojedine banke već iskoristile svoje limite, pa po prvom zakonu jedva čekaju usvajanje novih zakona kako bi mogle da završe dogovorene poslove.

U danu za glasanje podržaćemo i ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu sednice. Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem, magistru Ujheljiju.

Reč ima dr Muamer Bačevac.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Muamer Bačevac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Uvaženi ministre, sa saradnicima, uvažene narodne poslanice i narodni poslanici, pred nama je praktično ove nedelje rebalans budžeta i set onih zakona, imamo i danas nekoliko zakona pred nama, koji praktično razrađuju taj rebalans budžeta. Meni je jako drago što smo imali zaista kvalitetne aktivnosti uz jednu zaista veliku želju zalaganja gospodina ministra i njegovih saradnika da na pravi način prezentujemo želju Vlade, da se i privredi i našem stanovništvu izađe u najbolji susret, na najbolji način u ovom zaista teškom vremenu.

Postavljeno je i jedno od glavnih pitanja koje su postavljali oni koji uvek sumnjaju u odluke ove Vlade, jeste zašto sad govorimo o rebalansu budžeta i ovim danas tačkama, i zašto to nismo predvideli u oktobru kada je budžet i pripreman? Meni je drago što ste dali jedno zaista kvalitetno objašnjenje. Ko je mogao da zna kako će da ide ova epidemiološka kriza, ko je mogao da predvidi kako će da ide vakcinacija, koja hvala Bogu ide odlično u našoj zemlji, i ko je mogao da predvidi u tom trenutku kako će da ide i u kojem pravcu će da ide ekonomija i naša i svetska?

Drago mi je da smo, kao i ozbiljne zemlje u Evropi, i mi pristupili rebalansu, eto u aprilu i u Nemačkoj, koja važi za jednu zaista ozbiljnu ekonomiju, u kojoj se ozbiljno promišlja, došlo do sličnog rešenja i Nemci su u svojem parlamentu razgovarali o rebalansu.

U svakom slučaju, dobra je odluka, neposredan praktično povod za donošenje rebalansa ovog budžeta jeste sprovođenje trećeg paketa antikriznih mera i pružanje podrške privredi i građanima čija vrednost se procenjuje na 13,7 milijardi dinara, nepunih 1,2 milijardi evra. Znači, oko 2,4% BDP.

Ukupna pomoć privredi i građanima zajedno sa dva paketa pomoći koje smo imali u prethodnom periodu, biće u vrednosti od oko osam milijardi evra, što je 17,2% BDP. Eto, dovoljne su samo ove cifre da pokažu ozbiljnost i želju Vlade da osluškuje stanje svojih građana i naravno svoje privrede da bi na pravi način uskočila u pomoć u teškom trenutku.

Zbog produženog trajanja epidemije, brojna preduzeća i građani i dalje osećaju negativne efekte posledice po, pa i usvajanje novog paketa mera svakako opravdano. Mere će nesumnjivo imati jako pozitivan uticaj na privrednu aktivnost.

Sa druge strane, postoji jedna ogromna želja Vlade da pomogne svim građanima danas kada je najteže i kada naravno, jako je bitno i drago mi je što ste to i vi podvukli da je neophodno da građani ove države, svi građani ove države osete da iza sebe imaju jaku, odgovornu državu koja brine o svim njenim građanima.

Ono davanje koje neki kritikuju, od 100 evra, zaista je kako vi rekoste, pogodilo u metu pre svega iz psihološkog faktora je pokazalo svim građanima, bez selekcije, zaista je teško odrediti kome dati, kome ne dati novac u ovom izuzetnom teškom trenutku. Drago mi je što jako solidarno i praktično svim građanima smo omogućili da konzumiraju pre svega rekoh, da psihološki damo jednu podršku, a verujte mi da je većini građana koji žive od plate to dosta dobra pomoć.

Ovim zakonom koji je danas pred nama, ovim prvim obezbeđujemo isplatu svim punoletnim građanima još dodatnih 60 evra, dva puta po 30 evra, uz dodatnih 50 evra za naše penzionere. Moram da kažem da sam komparativno gledao u Evropi da li se to dešava, dešava se. Neke evropske zemlje su davale jednokratne pomoći materijalno najugroženijim građanima, penzionerima, korisnicima socijalne pomoći, korisnicima dečijeg dodatka itd.

Međutim naša Vlada je pokazala najveći nivo solidarnosti opredelivši se za pomoć svim građanima naše zemlje. Država neće imati problem u finansiranju ovog trećeg paketa i to je ono što smo mogli tek sada da predvidimo, obzirom da se paket pomoći privredi i građanima predstavlja, odnosno na njega će otići oko 257 milijardi dinara, a mi na računu imamo 259 milijardi. Obzirom na to, deo će se pokriti jeftinim zaduživanjem na finansijskom tržištu, što je danas u ovom trenutku povoljna radnja.

Ministarstvo vodi računa o svakom dinaru. Nama javni dug u odnosu na BDP i sa ovim rebalansom i sa trećim paketom mera, kao i sa rekordnim investicijama u kapitalne projekte neće preći 60% BDP, što je na nivou mastrihta, u granicama koje su one odredile.

Ako pogledamo druge zemlje u Evropi, videćemo koliko smo u boljem stanju. Na primer nemački dug iznosi 80%, crnogorski preko 100%, zaduženje Francuske, Španije, Grčke, Italije, sve su to zaduženja veća nego što su u našoj zemlji.

Stoga, želim da kažem novčana pomoć svim građanima, odnosno zakon koji je danas pred nama, mi u SDPS u danu za glasanje ćemo svakako podržati. Jednaka briga za sve građane, podrška svim građanima naše zemlje dobra je poruka u ovom teškom trenutku i naravno ono pravilo važi i danas, kada je teško, država treba da popušta kaiš, da iznalazi načine da pomogne i privredi i svojim građanima, a naravno u blagostanju onda se može nadomestiti i nadoknaditi ovo pooštravanje poreza i drugih obaveza koje imaju građani prema državi.

Druga dva zakona koja su danas pred nama definišu kreditnu šemu za likvidnost i obrtna sredstva, ukupne vrednosti od jedne milijarde evra, koja će privatnom sektoru biti plasiran uz garanciju naše države. Oni se suštinskih sastoji od dva dela i to su ona sledeća dva zakona o kojima pričamo. Prva garantna šema ukupne vrednosti od 500 miliona evra predstavlja produžetak stare garantne šeme iz 2020. godine, uz maksimalan iznos koji može da padne na teret države do 120 miliona evra. Proširenjem postojeće šeme nisu menjani uslovi podobnosti, što je jako bitno, što znači da će praktično svi aktivni preduzetnici, mikro, mala preduzeća i srednja moći da apliciraju za ovo.

Druga garantna šema takođe ima ukupnu vrednost od 500 miliona evra. Ona je potpuno nova i jako mi je drago što je namenjena za ugrožene sektore, opet mikro, mala i srednja preduzeća, koja dokažu da imaju pad poslovnih prihoda veći od 20% i to je korektno. Maksimalni deo koji pokriva država je nešto manji od 130 miliona evra. Ova mera u praksi znači da će privredi biti omogućeno da se zaduži za milijardu evra kod banaka, a država daje bankama garanciju da će im u periodu koji sledi pokriti deo troškova, maksimalno 250 miliona evra, ukoliko preduzeća ne budu u mogućnosti da vraćaju kredite. Izdvajanje državnih garancija za zaduživanje preduzeća je zaista dobar alat za postizanje likvidnosti.

Najveći benifit je to što se može sprovesti sa relativno malo budžetskih sredstava u tekućoj godini, a istovremeno se privredi stavlja na raspolaganje veliki iznos kredita, što se u krajnjoj meri pozitivno odražava na privrednu aktivnost.

Ovo je nešto što, naravno, koliko i čujemo danas u raspravi, svi podržavaju. I ko nema neko veliko ekonomsko iskustvo, jasno mu je da je zaista ovo dobra stvar. Sve ozbiljne zemlje su zaista pokušale na ovakav način u Evropi da pomognu svojoj industriji, time što Srbija zaista izdvaja popriličnu svotu novca da bi omogućila našim privrednicima da opstanu u ovom teškom trenutku.

Ideja koja stoji iza budžetski dotacija privredi jeste da se pomogne ugroženom delu privatnog sektora da opstane, da privremeni pad poslovne aktivnosti ne dovede do trajnog i prekomernog gašenja radnih mesta, a ogromne štete za građane posledično i za same javne finansije.

Subvencionisanje minimalne zarade, tome su pribegavale i druge zemlje Evrope i regiona. Podaci iz 2020. godine pokazuju da su ove mere velikim delom zaslužne što su izbegnute turbulencije na tržištu rada i dublji pad privrednih aktivnosti. To je za nas jako bitno. Ilustracije radi, u istočnoevropskim i srednjoevropskim zemljama uspelo se da ovim ovakvim i sličnim merama pad nezaposlenosti u vreme ove zdravstvene krize bude manji od 2%.

Slično se desilo i u Srbiji, ali ukupan broj nezaposlenosti u 2020. godini umanjen je samo za 0,2%, samo za 0,2%, i to isključivo u neformalnom delu privrede, na koji se nije ni odnosila državna pomoć. Znači, zaista su Vlada i Ministarstvo finansija pokazali pravu meru i pravi trenutak i pravi model da pomognu našoj privredi i to najbolje ovaj podatak pokazuje. Zbog toga što su dokazano efikasne, smatramo da ove mere opravdano treba primenjivati i u 2021. godini, obzirom da epidemija i dalje traje.

Preostali iznos budžetskih davanja za privredu usmeren je ka najugroženijim sektorima i njega ocenjujemo kao zaista opravdanim. Bilo je kritika kako smo neselektivni u pomoći i tako dalje. Mislim da nisu bile opravdane i to ja kao socijaldemokrata kažem, što ima posebno, čini mi se, u ideološkom smislu težinu.

Evo, sada selektivno pomažemo, sektorsku pomoć imamo, za hotelijerstvo 350 evra po ležaju, 150 evra po sobi u gradskim motelima, uz dodatnu isplatu minimalca, ugostiteljstvo i turizam sa turističkim vodičima, renta-kar agencijama po dve minimalne zarade će se dati.

Autobuskim prevoznicima, verujte mi, u gradu Novom Pazaru u kojem postoji veliki broj firmi koje se bave transportom, pre svega imamo veliki broj preduzeća koja se bave transportom putnika, ovo je velika stvar. Oni će dobiti 60 evra po autobusu u trajanju od šest meseci, a znamo da je praktično broj ljudi koji su prevoženi pao ispod 50%. Znači, njihova aktivnost je pala ispod pola i ovo za njih jeste pravi način pomoći. To je nešto što mi svakako podržavamo.

Dalje, za samostalne umetnike, znači, mislimo i na one kategorije koje su posebno ugrožene u ovom trenutku, imaćemo po dve minimalne zarade koje će oni dobiti, što je opet za njih svakako ozbiljna pomoć. Ukupan utrošak za pomenute mere dostiže 70 miliona evra, a njih ocenjujemo svakako kao opravdane.

Poslovanje u pomenutim nekoliko grana našlo se pod najvećim negativnim uticajem pandemije. Ilustracije radi, broj noćenja turista u 2020. godini pao je za 5% u odnosu na 2019. godinu, promet u ugostiteljstvu zaista u velikoj meri, a rekoh broj prevezenih putnika je pao za više od 50%. Deo ovog budžeta koji zaslužuje najbolju ocenu svakako jeste ulaganje u infrastrukturu, u saobraćajnu, zdravstvenu i pre svega zaštitu životne sredine. Iako su javne investicije u samoj infrastrukturi bile predviđene i našim budžetom, bile su na zadovoljavajućem nivou, predloženim rebalansom se predivđa njihovo povećanje za još 380 miliona evra i to me zaista raduje. Reč je o dodatnom ulaganju u putnu infrastrukturu, izgradnju novih zdravstvenih kapaciteta i, ono što posebno ohrabruje, povećanju ulaganja u zaštitu životne sredine. To je jako bitno. U ovom trenutku je to dvostruko značajno opravdano. Najpre, ovo su produktivne investicije koje će u ovoj godini pogurati stopu našeg BDP-a, čime bi se Srbija približila privrednom rastu od 6%, što je Vlada i planirala u 2021. godini.

Drugi važan iskorak jeste što se rebalansom budžeta opredeljuje 130 miliona evra za komunalnu infrastrukturu i za zaštitu životne sredine. Meni je drago što će se uložiti, ne samo u glavne gradove, odnosno u glavni grad i velike centre, nego u sve delove naše zemlje. Ni Sandžak nije svakako zaobiđen. Drago mi je što će biti revitalizovana, potpuno obnovljena ili nanovo urađena kanalizacija u tri velika sandžačka grada. U Novom Pazaru će takođe biti centar za pročišćavanje vode, otpadnih voda i to je jako dobra stvar.

Nastavljamo, eto, priča o infrastrukturi je uvek priča o putevima, za nas je Koridor 11 žila kucavica budućeg razvoja ovog kraja i boljeg povezivanja sa drugim delovima naše zemlje.

Naravno, mene kao lekara, pre svega, raduje odnos prema zdravstvenoj infrastrukturi, prema zdravstvenim radnicima, jer nisu za nas bitne samo plate, bitni su uslovi, prostorije u kojima radimo, mogućnosti davanja najnovijih terapija. To nekako nas čini ponosnim na svetskim kongresima. Pa, i ova sama borba je pokazala koliko je naše zdravstvo žilavo i koliko su naše medicinske institucije koje obrazuju naš kadar kvalitetne. Drago mi je što Vlada ima poseban senzibilitet za ove institucije i što će zaista odvojiti pozamašnu svotu novca.

Naravno da me raduje i ulaganje u kliničke centre. To su naši naučno-obrazovni centri. Eto, ja sam se obrazovao i u Kliničkom centru u Nišu, Kliničkom centru Beograd na Dedinju itd. To su sve institucije u koje država ulaže. Pogledajte kako će velelepno izgledati Klinički centar u Beogradu i kakve će imati kapacitete i mogućnosti pružanja najsavremenijih terapija.

Naravno, raduje me što će se rebalansom opredeliti još 50 miliona evra dodatnih. Gradićemo još jednu novu kovid bolnicu. Izuzetno je bitno što država namerava da ulaže još 1,5 milijardi dinara u izgradnju fabrike vakcina, ali i još 1,2 milijardi dinara u projekat unapređenja radionukleidne terapije. Danas kovid pacijenti, pre svega oni koji boluju od tumora, zaista su nekako u drugom planu. Raduje me što država pokazuje zaista senzibilitet, da ćemo u uslovima kada pobedimo ovu pandemiju imati mogućnost da ovim bolesnicima pružimo radiološku terapiju i kvalitetan oporavak zaista jednim osavremenjenim i kvalitetnijim terapijskim pristupom.

Naravno, i grad Novi Pazar je opredelio 300.000 evra za dokumentaciju za izgradnju kliničko bolničkog centra i to je završeno. Mi imamo obećanje od predsednika države kojeg se čvrstom držimo i koje stalno ponavljamo, da će se taj kliničko bolnički centar početi raditi što pre. To je nešto što je zaista preka potreba za taj kraj naše zemlje. To je najbolje pokazalo ovo vreme, gde je Novi Pazar sa svojom bolnicom regionalni centar za kovid lečenje i leči ne samo Sjenicu, Tutin, Novi Pazar, nego i Rašku, Leposavić i zaista pola miliona ljudi je opskrbio i niko nije bio odbijen i svima je pružena prva pomoć u ovom gradu.

U svakom slučaju, podsetiću vas da je pre dva dana Novi Pazar obeležio 560-u svoju godišnjicu, kada je prvi put u dubrovačkim spisima pomenut Novi Pazar, jedna od najstarijih gradova u ovoj državi. Eto, dodelili smo plakete i priznanja i Kliničkom centru u Kragujevcu i Vojnomedicinskoj bolnici u Beogradu, ali i Kliničkom centru u Sarajevu, Tuzli. Neće građani Novog Pazara zaboraviti pomoć, empatiju i želju da pomognu, koju su pružili pre svega lekari ove zemlje i, za nas jako bitne zemlje, Bosne i Hercegovine.

Naravno, zbog aktuelne situacije i grad Novi Pazar je iz svog budžeta izdvojio za sve medicinske radnike po 10.000 dinara, kao pomoć budžeta grada koji je onako, da kažem, dosta fragilan, ali naći ćemo mogućnosti da pokažemo medicinskim radnicima i grad Novi Pazar u svakom trenutku je priskakao bolnici i domu zdravlja u pomoć i zaista mislim da je ovo jako dobra odluka gradonačelnika da se ovakvim jednim gestom pomogne i uvaže medicinski radnici.

Danas u Novom Pazaru vakcinisano je preko 10.000 ljudi, to je brojka koja već ide na 15%, probili smo barijeru i zahvaljujem se svima onima koji su pozitivno uticali da se ljudi vakcinišu, da ljude ne zaluđuju, svim onim političkim aktivnim ljudima, sportistima, intelektualcima, verskim liderima koji su promovisali vakcinaciju kao jedini način i najbolji način borbe. Eto, i reis-I-ulema Islamske zajednice u Srbiji se pre neki dan vakcinisao i na najbolji način ličnim primerom pokazao kako ćemo odbraniti i zdravlje naših stanovnika i našu ekonomiju.

Još jednom, mi socijaldemokratije ćemo zdušno podržati ovaj rebalans i ove zakone i naravno ono što je Vlada učinila u dogovoru sa frilenserima, našla najbolje rešenje, ispoštovala skoro sve njihove zahteve i zaista pokazala da brine o svim građanima ove države na pravi način, imate našu podršku.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću, poštovani ministre, poštovani predstavniče Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas nešto što je vezano zapravo vrlo direktno za jučerašnju temu, a to su izmene i dopuna Zakona o budžetu za 2021. godinu. Teško je danas govoriti, a ne pomenuti nešto o čemu smo tokom jučerašnjeg dana već govorili.

Dakle, ovo jeste set pratećih zakona koji treba da zapravo pre svega za prioritet ima i da omogući realizaciju trećeg paketa ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. Ono što želim da kažem na samom početku jeste da taj treći ekonomski paket mera za podršku privredi i građanima, vredan je i podsetiću, o tome smo govorili tokom jučerašnjeg dana kao poslanička grupa SPS vredan je 257,1 milijardu dinara, odnosno 4,3% bruto društvenog proizvoda.

Prva dva paketa pomoći su definitivno dala rezultate, sačuvala su radna mesta, proizvodne pogone, a pad bruto društvenog proizvoda je bio najmanji u Evropi, ispravite me, ministre, ako grešim, ali iznosio je minus 1%. Sada ovim trećim paketom želimo da sačuvamo našu ekonomiju, da sačuvamo likvidnost, solventnost čitave privrede, da sačuvamo radna mesta, realizujemo povećani broj kapitalnih investicija, novih kapitalnih investicija, završimo one kapitalne investicije čija je realizacija započeta, a sve sa ciljem da onog prvog dana, a nadamo se da je taj dan blizu, kada se završi ovaj period pandemije konačno, imamo dobru startnu poziciju da nastavimo sa rastom, sa razvojem, sa napretkom i sa prosperitetom Srbije. Ukupna pomoć države od početka pandemije, zajedno sa ovim trećim paketom o kojem govorimo, je 17,2% bruto društvenog proizvoda i to sasvim dovoljno govori o ekonomskoj snazi naše države.

E sada, kada smo govorili o budžetu, ja sam to podsetio i tokom jučerašnjeg dana, kada smo govorili o budžetu za 2021. godinu, rekli da Srbija u 2021. godinu ulazi jaka i ekonomski stabilna, sa privredom koja je na stabilnim nogama, sa potpunim uverenjem da ćemo da realizujemo onu projektovanu stopu bruto društvenog proizvoda od 6%.

Ali odakle ta ekonomska stabilnost? Odakle ta ekonomska snaga Srbiji u 2021. godini, kada se od marta meseca 2020. godine do danas i dalje suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom, čiji se kraj još uvek ne nazire, ali ja verujem da ćemo da zajedno pobedimo u toj veoma važnoj i značajnoj bici? Pa upravo zahvaljujući teškim, nepopularnim, ali hrabrim i odlučnim merama, reformskom kursu Vlade Republike Srbije, stvoren je jedan zdrav sistem koji je pre svega zasnovan na zdravim osnovama. Kada kažem zdravim osnovama, ne mislim na politikanstvo, ne mislim na spisak lepih želja, ne mislim na ono što bi građani želeli da čuju, već na ono što je realnost, zdrav sistem koji je zasnovan na životu i koji je zasnovan na ekonomiji.

Četiri godine zaredom, i vi ste o tome govorili, ministre, tokom jučerašnjeg dana, četiri godine zaredom smo imali suficit u budžetu. Ja ću podsetiti na 2019. godinu i kada smo govorili ovde u plenumu o rebalansu budžeta za 2019. godinu. Zašto namerno ističem 2019. godinu? Jer to je godina neposredno, nažalost, pred mart 2020. godine, kada nas je zadesio period pandemije koji je izazvan korona virusom. Tada smo usvajali poslednji rebalans pred pandemiju budžeta za 2019. godinu i mi smo vrlo jasno rekli da to činimo ne zato što imamo povećanje rashoda, već povećanje prihoda, koje je daleko veće od očekivanog, i imamo sigurnu i stabilnu stopu inflacije, imamo siguran kurs dinara i da sa optimizmom konačno možemo gledati na period koji je pred nama.

Dakle, završili smo proces fiskalne konsolidacije, okrećemo se ka rastu i razvoju i ono što je izuzetno važno bilo u tom trenutku jeste da sačuvamo makroekonomsku stabilnost, da sačuvamo ona teško stečena fiskalna dostignuća do kojih se došlo kroz reformski kurs Vlade Republike Srbije, ali isto tako da prihvatimo sve one podsticaje, sve one inicijative koje vode ka rastu i razvoju. Tada su mnogi kvazikritičari to dočekali sa podsmehom, a koliko je sve to važno, kada smo govorili o suficitu budžeta, kada smo govorili o rebalansu budžeta, koliko je sve to važno potvrđuje upravo period pandemije koji kreće od marta meseca 2020. godine.

Kao što je već bilo reči, cilj prva tri zakona o kojima danas govorimo jeste da se omogući primena trećeg paketa pomoći, odnosno ovi zakoni imaju za cilj pre svega ublažavanje posledica izazvanih pandemijom.

Najpre, Predlog zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovida-19 izazvane virusom. Ovim zakonom uređuje se način na koji će biti napravljen i vođen privremeni registar punoletnih državljana kojima će biti uplaćena novčana pomoć, način uplate novčane pomoći za ublažavanje posledica pandemije, kao i druga pitanja koja su od značaja za dobijanje ove novčane pomoći.

Ono što ovde treba posebno istaći, o tome smo govorili tokom jučerašnjeg dana, dakle, mi ovde govorimo o punoletnim građanima koji ostvaruju pravo, a njih je 6.118.911. Iznos od 60 evra, odnosno dva puta po 30 evra moći će da dobiju državljani Srbije koji su punoletni na dan stupanja na snagu ovog zakona, koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, važeću ličnu kartu i koji se prijave za uplatu novčane pomoći.

Zarad javnosti mislim da je važno još jednom podsetiti i istaći da će punoletni građani moći da se prijave u periodu od 28. aprila do 15. maja ove godine, i to elektronski preko portala Uprave za trezor ili telefonski preko kontakt-centra koji će početi sa radom 5. maja. Dakle, istom procedurom kao i prošle godine kada je svim prijavljenim građanima uplaćena pomoć od 100 evra. Korisnicima penzija, primaocima novčane socijalne pomoći i licima u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija će pomoć biti uplaćena bez podnošenja prijave. Pored 60 evra, veoma važna stvar, 1,7 miliona penzionera će dobiti i jednokratnu pomoć države u iznosu od 50 evra. Takođe, građani koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje dobiće dodatnih 60 evra jednokratne pomoći.

E sada, gospodine ministre, ovde bih imao samo jedno pitanje, kada govorimo o Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Postoji li neki datum i rok do kojeg bi građani morali biti prijavljeni da bi ostvarili pravo na ovu novčanu pomoć?

Ovim pokazujemo da kao država brinemo o svojim građanima, da je unapređenje životnog standarda prioritet Vlade Republike Srbije, to smo definisali i kroz budžet za 2021. godinu, a dokaz za to je da smo u prošloj godini uprkos krizi svetskih razmera, u trenutku kada je u EU bez posla ostalo čak šest miliona ljudi.

Mi ne samo da smo sačuvali svako radno mesto, ne samo da smo sačuvali svaku fabriku, ne samo da smo imali priliv stranih direktnih investicija ukupne vrednosti od tri milijarde evra, mi smo omogućili, kao država, da najpre, kao što sam rekao, svakom punoletnom građaninu obezbedimo stotinu evra, da se penzionerima omogući pomoć najpre od 4.000, pa 5.000 dinara, 10.000 dinara za svakog zdravstvenog radnika. U periodu pandemije, povećane su penzije za 5,9%, povećane su plate u javnom sektoru najpre za 3,5%, potom za 1,5%, minimalna cena rada za 6,5% i povećane su plate medicinskim radnicima za 5%. Ja još jednom, po ko zna koji put u plenumu, postavljam pitanje da li je i jedna država u Evropi, da li je i jedna država u svetu preuzela ovoliki teret krize na sebe u periodu pandemije.

Tokom jučerašnjeg dana sam, govoreći o izmenama i dopunama Zakona o budžetu ili o rebalansu budžeta, kako skraćeno kažemo, rekao da ovi kvazi kritičari koji vrlo često kritikuju ne samo mere, već i svaki potez vladajuće koalicije možete kritikovati, ali kada govorite o ekonomiji onda je to veoma teško, jer to su brojke, to su cifre, činjenice i teško je to demantovati. Kada govorimo o činjenicama, evo nekoliko ekonomskih podataka.

Minimalna cena rada, recimo 2012. godine u aprilu mesecu, iznosila je 115 dinara, a 2021. godine 183,93 dinara, od 1. januara 2021. godine minimalna cena, kao što sam rekao uvećana je za 6,6% tj. za oko 2.000 dinara, tako da sada minimalac iznosi 32.126 dinara. Prosečna plata neto u dinarima 2012. godine 41.377 dinara, a januara 2021. godine 63.109 dinara. Prosečna penzija u dinarima 2012. godine 23.024 dinara, a prosečna penzija u januaru, recimo 2021. godine, 29.378 dinara. Važno je istaći da prosečan ček koji je iznosio 27.700 dinara sada je veći za oko 1.700 dinara. Ukupno povećanje penzija, dakle u periodu od 2012. do 2021. godine je 30,9%.

Nezaposlenost, o tome smo već govorili. Dakle, uspelo se sačuvati svako radno mesto od rekordne nezaposlenosti koja je 2012. godine iznosila 25,9% došlo se do istorijskog minimuma od 9% u 2020. godini.

Javni dug, ono o čemu vrlo često slušamo od tzv. kvazi kritičara, opet kažem vi me ministre ispravite ako grešim, na dan 28. februara 2021. godine javni dug je iznosio 53,5%. Dakle, što je manje od nivoa Mastrihta od 60%, 60% BDP i kriterijumi iz Mastrihta koji je ustanovljen još 1991. godine unutar tadašnje Evropske zajednice odnosi se na to koliki je nivo duga koje države maksimalno mogu da imaju da bi bile kandidat za članstvo u evro zoni, odnosno valutnoj uniji od tada se figurira sa tim podatkom od tih 60%.

Strane direktne investicije, kao što sam rekao, tokom 2020. godine tri milijarde evra, a u januaru 2021. godine iznosile su već 230,4 miliona evra. To su podaci i sada najbolji odgovor na bilo kakvu kritiku su rezultati i činjenice koje teško da može bilo ko da demantuje.

Kada govorimo o druga dva zakonska predloga – Predlogu zakona o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme, kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemija bolesti Kovida-19 izazvane Sarsom i Predlogu zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije.

Dakle, kao što ste rekli u uvodnom izlaganju oni imaju za cilj da očuvaju pre svega likvidnost privatnog sektora i mi smatramo da je privatni sektor od izuzetne važnosti i značaja za Srbiju, da je privatni sektor budućnost Srbije, da je privatni sektor krvotok Srbije, da je privreda od velike važnosti i značaja za Srbiju, jer privreda je ta koja otvara nova radna mesta, ali sa druge strane država na neki način i živi od privrede upravo ubirajući dažbine i prihode od privatnog sektora.

Obezbeđeno je dodatnih 500 miliona evra za privrednike i produžen je period raspoloživosti za godinu dana. Dakle, kroz drugu garantnu šemu obezbeđeno je dodatnih 500 miliona evra, prvenstveno najugroženijim delatnostima poput ugostiteljstva, putničkog transporta, hotelijerstva, u gradovima i turističkim agencijama kao najugroženijim firmama koje su zabeležile pada od poslovnih prihoda iznad 20% u 2020. godini.

Kroz treći paket pomoć država je pomogla privredu za preduzetnike zaposlene u mikro, malim, srednjim ali i u velikim preduzećima. Obezbeđena je pomoć u visini od jednog i po minimalca, pored toga ugostitelj, turističke agencije, licencirani turistički vodiči, pratioci, hoteli, odmarališta, renta kar agencije, imaće podršku države u visini od još jednog punog minimalca. Gradski hoteli će dobiti 350 evra po individualnom ležaju, i 150 evra po smeštajnoj jedinici. Direktnu podršku dobiće i sektor prevoza putnika i drumskog saobraćaja i autobuskih stanica koja podrazumeva 600 evra po autobusu u periodu od šest meseci. Država je ovim pokazala da brine o najugroženijim privrednim sektorima, o onima koji su zapravo u ovom periodu od marta meseca prošle godine do danas pretrpeli najveće gubitke.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakon o porezu na dohodak građana i dopunu Zakona o doprinosu za obavezno socijalno osiguranje, ova dva zakona su zapravo osnov za oporezivanje tih tzv. frilensera ili tih radnika ili radnika na internetu. Mi u potpunosti podržavamo dogovor koji je juče postignut između Vlade Republike Srbije i predstavnika udruženja frilensera i udruženja radnika na internetu, a tiče se načina plaćanja poreskih obaveza predstavnika ove industrije. Dakle, postignut je dogovor da se normirani troškovi povećaju sa postojećih 43% na 50%, kao i da se radnicima na internetu, odnosno frilenserima omogući upisivanje radnog staža srazmerno uplaćenom delu obaveza. Vlada Srbije ovim je izašla u susret frilenserima, uzimajući u obzir socijalnu kategoriju. To znači da frilenseri koji su mesečno zarađivali od oko 65.000 dinara nisu u obavezi da plaćaju poreze i doprinose unazad, a oni koji su zarađivali više od toga imaće priliku da dug otplate u narednih deset godina tj. kroz 120 plata i na taj dug neće se obračunavati zatezna kamata.

Dakle, ubeđen sam da večeras kada izađemo i kada završimo ovo zasedanje, nećemo ponovo naići na neku gomilu ljudi koja će poslanicima vikati – lopovi, jer dok nama viču lopovi, Vlada i Narodna skupština Republike Srbije pokušava da iznađe rešenje koje će biti u najboljem interesu onih koji su se okupili, a pitanje je da li i među onima koji su okupljenim ispred Skupštine i ima frilensera ili su poslati da pošalju nekakve političke parole.

Ono što želim na samom kraju da kažem, postoje uvek kritike i nekako uvek za kraj ostavim taj Fiskalni savet. Nemam ništa protiv nezavisnih tela i nikada nismo vršili pritisak na rad nezavisnih tela, naprotiv podržavamo rad nezavisnih tela.

Znamo šta je naša obaveza da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih tela, ali ne mogu da se ne osvrnem Fiskalni savet se opet usudio najpre da kritikuje dodelu novčane pomoći građanima, kao što je učinio za meru prošle godine od 100 evra podrške, ako se sećate, za koju se prijavilo 4.325.500 građana. Kada tome dodamo penzionere, kada dodamo korisnike socijalne pomoći, to je ukupno 6,2 miliona ljudi.

Voleo bih da gospodinu Petroviću postavim pitanje da li bi on, njegov stav mogao da objasni ovim ljudima. Dakle, njih je 6,2 miliona.

Da li bi mogao da objasni opravdanost i svrsishodnost svog stava? Jer nije mogao da objasni ni svojim zaposlenima. Pitao sam ga ovde da li su njegovi zaposleni uzeli pomoć od 100 evra i kako su se osećali kada su dobili tu podršku od 100 evra. Ne mislim, pri tome, ništa loše.

Naprotiv, mi želimo da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih tela. Potpuno je logično da nekada imamo različite stavove, jer ako bi mislili isto ne bi misli dovoljno. Sa druge strane, ako bi nezavisna tela uvek mislila isto kao i Vlada Republike Srbije ili Narodna skupština Republike Srbije, onda bi se postavilo i pitanje suštine njihovog postojanja.

Zaista nemamo ništa protiv ali koristimo našu autonomiju, jer svako ima svoj deo odgovornosti. Naša odgovornost je prema građanima, jer mi smo legitimno izabrani predstavnici građana. Ova Narodna skupština Republike Srbije je glasa naroda. Dakle, suština je u nečem drugom. Svako treba da radi svoj posao i svako treba da ima određenu odgovornost.

Da li je na Fiskalnom savetu, recimo, da kritikuje Evropsku investicionu banku, Međunarodnu organizaciju rada koja kaže da je dobra mera Vlade Republike Srbije to što je izdvojeno 100 evra za svako punoletno lice u periodu kada se suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom i ne samo mi, već čitav svet.

Dakle, Evropska banka, Međunarodna organizacija rada kažu da je ovo dobra mera, kažu da je ovo mera koja smanjuje siromaštvo, a nailazi na kritike Fiskalnog saveta, e, sada mi to možemo da protumačimo drugačije. Da li se Fiskalni savet, kao i organizacije koje sam naveo kao Vlada Republike Srbije, zalažu za smanjenje siromaštva u Srbiji.

Nije Srbija izmislila ovu meru.

Dakle, ovu meru su koristile i druge svetske ekonomije, o tome sam i juče govorio, mislim da je to koristio i Japan i Sjedinjene Američke Države i da se razumemo, nije sporna konstruktivna kritika i sa time završavam ovde, ali ovde imamo kritiku koja je usmerena ka Evropskoj banci, imamo kritiku koja je usmerena ka Međunarodnoj organizaciji rada, imamo kritiku, koliko sam shvatio koja je usmerena ka Vladi Republike Srbije.

Onda se postavlja pitanje da li je posao Fiskalnog saveta da kritikuje sve ono što je dobro, a mi smatramo da je ovo dobro i pozitivno, a i ogromna većina građana smatra da je ovo bila dobra i pozitivna mera, o tome govore podaci o kojima sam maločas govorio.

Dakle, na samom kraju gospodine ministre, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće set predloženih zakona.

Zahvaljujem.