Hvala.
Reč ima Snežana Paunović.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvaženi ministre, poštovane kolege, građani i građanke Srbije, današnji pretres, kao što su kolege rekle, obuhvata nekoliko važnih zakona koji su svojevrsna podrška rebalansu budžeta o kome smo u plenumu juče govorili. U stvari, ovim se zakonima stvara zakonski osnov za bilansiranje sredstava za treći paket pomoći, koji je planiran ovim rebalansom.

Trećim paketom, i o tome se govorilo, mere za ublažavanje posledica ove opake pandemije koja, nažalost, nije prošla, niti je izvesno koliko će još trajati i možda treba iskoristiti svaku šansu, pa i ovu, da građane Srbije još jednom pozovemo da se vakcinišu i smanje rizik po sebe i svoju porodicu, tim pre što je država Srbija obezbedila dovoljan broj vakcina i treba iskoristiti tu mogućnost, jer je to za dobrobit svih nas.

Pored ozbiljnih mera podrške privredi, predvidela je Vlada i novčanu pomoć svim punoletnim građanima Srbije, kako bi se pomoglo ublažavanju pre svega posledica Kovida u toku ove 2021. godine.

Podsetiću da su prošlogodišnjim paketom mera borbe protiv kovida svi punoletni građani dobili od države pomoć od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, ja mislim da ste negde rekli, ministre, da je to oko šest miliona i 200 hiljada evra, ako se uzmu u obzir i penzioneri.

Ova mera, koliko god je neko doživljavao i karakterisao na neki drugi način, pre svega ima karakter državne podrške. To što se često zloupotrebljavala u različite svrhe, pa i u političke, optužujući vladajuću većinu da je to nekakav pokušaj populizma u odnosu na jednu tešku situaciju, zaista je pao i pred onima koji su o tome govorili.

Ne treba zanemariti činjenicu da Srbija na ovaj način pre svega pomaže svojim građanima. Ima se mogućnost za to isključivo zato što iza nas imamo nekoliko uspešnih godina u kojima je Srbija doživela jedan privredni bum.

Prvi predlog zakona iz ovog paketa koji, po meni, zaslužuje pažnju je Predlog zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid – 19. Da bi se pojednostavila procedura, s jedne strane, isplate pre svega planirane pomoći, a s druge strane, u skladu sa merama trećeg paketa, napravile i formalne pretpostavke za realizaciju mera pomoći građanima, bilo je potrebno i neophodno je pravno definisati sve kategorije punoletnih građana kojima pomoć države jeste namenjena. Koliko vidim, po planu, to se tiče punoletnih državljana Republike Srbije, korisnika penzija, primalaca novčane pomoći, lica u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija. Taj privremeni registar će voditi Ministarstvo finansija, što je logično, pod okolnostima da ćete vi vršiti isplatu.

Preciziraju se podaci ovim registrom o punoletnim građanima koji se unose u registar, a koji osim ličnih podataka za svaku od navedenih kategorija, sadrže i broj računa na koji će se pomoć uplaćivati. Najvažnije možda reći kada je u pitanju ovaj registar jeste da postoji privremenost ovog registra. On je jedino u funkciji primanja pomoći od Vlade Republike Srbije i podaci iz ovog privremenog registra brisaće se u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona. Nije mi bila potreba da citiram obrazloženje, ali je važno ovo reći zbog javnosti Srbije, zato što sve češće imamo neke napade za koje prosto ne postoje čak ni dokazi, ali je dovoljno da neko sam sebi dozvoli luksuz da iskoristi bilo koju od društvenih mreža ili da održi neku pres konferenciju na ulici, i to je postalo moderno, pa da onda da paušalnu ocenu o nečemu za šta se svi zajedno borimo, a to je za bolji život naših građana.

Lakše je komentarisati ovakve poslove sa jedne distance koja vas ničim ne opterećuje, tim pre što negde svi znamo da se jedan dobar procenat nas vodi onom krilaticom: „Nije važno šta govori, nego ko govori“, ali je sve teže objašnjavati i demantovati kojekakve gluposti koje smo u stanju da čujemo ovih dana.

Zato sam se svesno osvrnula na privremenost ovog registra, jer se negde pojavila i spekulacija da je to nekakav novi birački spisak koji ćemo zloupotrebiti pa precizno znati itd. Mašta je ljudska nemerljiva, svašta tu može da se smisli, ali je građanima važno reći da nema zadnje namere osim one preciznosti kada je u pitanju isplata ove pomoći.

Druge dve tačke iz današnjeg pretresa takođe se odnose na stvaranje zakonskih okvira za rebalans budžeta u segmentu podrške privredi za ublažavanje posledica Kovida, odnosno na realizaciju trećeg paketa pomoći.

Govorili ste, ministre, o paketima pomoći. Zaista mislim da nema toga ko nije razumeo da jako važno očuvati privredu. Pre svega mislim da svetska ekonomska kriza koja će se desiti kao posledica korone još uvek nije vidljiva svima. Sreća je da je Srbija u jednom trenutku prepoznala i tu opasnost. Ono što je važno, o tome smo juče govorili malo pričajući o rebalansu, jeste da ni jednog trena uprkos činjenici da mi imamo i 2020. i 2021. godinu, evo već kraj prvog kvartala, opterećenu Kovidom 19, opterećenu zaustavljanjem života čak u jednom delu srpska ekonomija zbog toga nije trpela. To je dobro i sve su ove mere jako važne, jer se to ne sme zaustaviti. Ja ne znam u kom će smeru ići sve ostale države koje su prema tome imale neki paušalni odnos, za razliku od nas.

Ukupan iznos garancija, ako se ja ne varam, utvrđen je u iznosu od 500 miliona evra. Ovo je rezultat pre svega odgovornog odnosa države prema svim privrednim subjektima čija je privredna aktivnost ugrožena usled ove pandemije. Odgovorno je proceniti da treba da se sačuva apsolutno sav privredni potencijal, sva radna mesta, a posebno da se maksimalno smanji pad prihoda privrede.

Mora se stvoriti drugačija atmosfera od one koju smo imali, osim prirodnog straha koji ljudi imaju od nečega što je nepoznanica, a Kovid 19 je u dobroj meri to bio, pa onda i od novih navika ili još gore od činjenice da su nas naterali da se odreknemo načina života na koji smo prosto svi navikli. Jedan ovakav pristup svih nas, kao odgovornih ljudi, biranih od strane građana ja mislim da je više nego opravdan i da je više nego naša obaveza.

Najmanje se tu treba osvrtati na ono što su kritički odnosi prema svemu ovome. Nadovezaću se kada smo kod kritika na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, odnosno poreski položaj tzv. frilensera. Imali smo mi od strane frilensera ispred Skupštine Srbije i neke proteste i neke neprijatne prozivke. Praksa je pokazala da je samo trebalo da se sa vama razgovara. Koliko shvatam, juče je i finalno postignut konačan dogovor i u odnosu i na ovaj Predlog zakona, imaćemo neke amandmane, koji će ovo unaprediti i to je važno. Dakle, koliko god da neko pokušava, ja ne mislim da je problem frilensera bio mali ni onda kada nisu oporezovani, ni onda kada smo doneli zakon o tome da se naplati porez, pa sad i te finese koje su im odgovarale ili nisu, jedna je dimenzija i manje je važno od toga da li ćete kao kategorija koja je brojna biti u nekom trenutku zloupotrebljeni.

Dakle, ne sporim ja pravo ni jednog građanina da održi protest, da iskaže svoje nezadovoljstvo. Sve to treba raditi, ali pre svega toga treba razgovarati o svim problemima koji postoje u ovoj državi, naročito ako imate sagovornike, a definitivno ih imate. Svi smo spremni da saslušamo šta su konstruktivni predlozi - ne bilo čije želje. Znate, želje su jedno, a mogućnosti su nešto drugo.

Kada su u pitanju frilenseri našla se neka zlatna sredina i dobro je da je tako. Samo treba nekada ostati iznad onoga što je potreba bilo koga, a to je da vaš problem politizuju ili vas na taj način zloupotrebe, pa ćete doći da se poslanicima obračunavate koje kakvim pogrdnim nazivima. To nije bilo rešenje. Rešenje je da pred nas stigne predlog zakona, koji možemo da kritikujemo, možemo da unapredimo, ako mislimo da treba, ali je malo neprijatno slušati vas tako sa pozicije ni krivih ni dužnih i ako razumem nezadovoljstvo.

Dakle, da se na kraju osvrnem na sadržaj paketa zakona sa ovog zasedanja, uključujući i sam rebalans o kome smo juče govorili. U pitanju je zaista stvaranje jednog zakonodavnog okvira, koji je i socijalno odgovoran i razvojni i još jedan osvrt na javni dug, koji neće preći 60%, o tome smo juče govorili, ali kada se čak i zadužujemo zbog infrastrukturalnih projekata, možda ni to nije loše. To nisu investicije koje su potrošene. Loše je zaduživati se da biste isplatili penzije ili plate, ali zadužiti se da biste napravili autoput koji će zaduživanje i da otplati i da vrati u mnogo više procenata nego što možemo da procenimo nikada nije strašno. Tako da taj kritički osvrt na javni dug od 60%, ako se uzme u obzir činjenica da jedna Nemačka ima javnog duga, čini mi se, 80%, da je neko od kolega govorio, zaista je zanemarljiv.

Poslanici SPS će podržati set predloženih zakona u danu za glasanje tj. večeras na veliko zadovoljstvo pre svega zbog ovog socijalno odgovornog odnosa prema građanima Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani gospodine ministre, pre nego što pređem na dnevni red, ja bih samo opet morao da se osvrnem na jedno krucijalno pitanje. Pažljivo sam posmatrao, sedeo sam ovde zalepljen, kao što sedim od početka mandata i ova tri dana, utorak, sreda, četvrtak, samo pitanje – gde je opozicija? Mi imamo sedam opozicionara. Ova dva gospodina koja sede tamo, ljubazna su, iz SPAS-a, ali opozicije nema utorak, sredu, četvrtak. Neće da rade po ovim zakonima. Neće da rade po budžetu. Zamislite, njih sedmoro mora da su najaktivniji pripadnici, najaktivniji poslanici. Njih nema, ali kada treba da prime plate, onda uredno primaju plate, a kada dođu jednom mesečno, onda seju ovde neistine o tome kako je država Srbija ubilačka. Zamislite taj besmisao i to licemerje.

Pozivam ih da dođu, da radimo. Ako nekoga ne zanima budžet i paket od tri antikovid zakona, ja ne znam šta ga zanima. Što su uzeli mandate? Toliko.

Paket ovaj, paket izvanredan, to tri aktikovid zakona je izvanredan, kao i prethodna dva. To znači da država odlučno nastavlja borbu protiv pandemije, podstiče privredni rast i paket će naravno, kao i ona prethodna dva, značajno ublažiti posledice epidemije. Sveukupno, Srbija je lider u vakcinaciji. Sačuvali smo radna mesta i ekonomiju i ono što je važno – pad BDP i tu smo šampioni jer je najmanji u Evropi.

Znači, 60 evra će dobiti svi zaposleni, samo kratko ću to, penzioneri 110 evra, građani pa i deca na KiM će dobiti 100 evra, a 200 evra nezaposleni na KiM, što je fantastično patriotski.

Naravno, nastavljamo gradnju kovid bolnica i kliničkih centara i rekonstrukciju i gradnju novih svuda u Srbiji.

Osvrnuću se kratko pošto niko o tome nije govorio na kritike Fiskalnog saveta vezano za rebalans budžeta i paket ova tri aktikovid zakona. Prosto upoznaću članove Fiskalnog saveta sa jednom malom činjenicom da su Amerikanci prošle godine dva puta dobili pomoć od države. Znači, to je Trampova administracija. Ako oni kažu – to je bila administracija koja ne valja, ja ću im reći da će Amerikanci i pod Bajdenovom administracijom ove godine da dobiju hiljadu 400 evra iste ovakve pomoći kao ovde, samo što su oni naravno moćniji, ali tamo imamo druge problem.

Uglavnom, Hong Kong je dao hiljadu 200 dolara pomoći svojim građanima. Slično je uradio i Singapur i sada onda Fiskalni savet zna bolje i kritikuje ovo. Samo da podsetim, naši građani su prošle godine, svi mi smo dobili po 100 evra pomoći i tu pomoć je dobilo 6,2 miliona građana. Znači, o veličanstvenosti Vučićeve Srbije, naše Srbije svedoči i sledeća činjenica – Srbije je do sada donirala Makedoniji 40 hiljada vakcina, Republici Srpskoj 20 hiljada, Federaciji BiH 15 hiljada, Crnoj Gori četiri hiljade, ukupno preko 83 hiljade. Međutim, sa vakcinisanim stranim građanima koji su primili vakcinu u Srbiji iz regiona i sa onima koji su ovde rezidenti broj doniranih vakcina se penje na 150 hiljada.

Prosto vas pitam – koja država na svetu je pokazala ovakvu nesebičnosti i čovekoljublje? Pa nijedna.

U ovoj epidemiji najveći problem naravno nije bilo stanje zdravstvenog sistema, stanje u društvu, pa čak ni ekonomije. Sve je to bilo na potrebnom nivou. Jedan od većih problema je bila mržnja šačice ekstremista prema uspešnoj vlasti i širenje lažnih vesti, njih i njihovih medija. Jednom rečju, Đilasovci su tokom ovih 14 meseci osporavali sve mere vlasti, pazite sve, i ovo što danas radimo. Vodili su i vode specijalni rat protiv Srbije. Cilj je bio da se destabilizuje Srbija, da se malo rastrese vlast i sruši vlast i epidemija im se činila kao idealan trenutak za to. Oni su podrivali i sabotirali državu, unosili su haos i zabunu predlažući štetne i demagoške mere.

Izneću samo jedan primer destrukcije. Đilas je 25. marta 2020. godine u najgorem trenutku zaraze zahtevao da penzioneri šetaju. Mislim, država je rekla - ne. Bilo je teško reći – ne, ne je bio imperativ, jer obesmislio bi se policijski čas, milion i po penzionera, ali i drugih građana bi šetalo, družili bi se, zarazili bi se i masovno bi umirali.

I da je Đilasu bilo stalo do bilo kog građanina Srbije on bi donirao maske, respiratore i vakcine, ali ništa od toga. I na kraju, na vrhuncu beščašća Đilas je donirao onih 100 evra koje je dobio od države.

Setimo se samo onih lažnih vesti, jer zaboravljamo i spremni smo da oprostimo, ali to je u redu, ali samo da vas podsetim, setimo se onih lažnih vesti da volonteri iz SNS koji su nesebično radili na početku epidemije, pomagali penzionerima, setimo se lažnih Đilasovih vesti i njegovih medija da volonteri SNS, naravno traže pare od penzionera. I dokazano je da je to bila laž.

Setimo se lažne vesti Đilasove novinarke Ane Lalić, o katastrofi i nekakvoj kataklizmi u Kliničkom centru Vojvodine. Dokazana laž. Setimo se samo kako je Marinika išla da prosi i reketira dve nove Kovid bolnice, a ona inače reketira i uspešne kompanije i lokalne samouprave. Međutim u Pančevu Mariniku je stigla koka koja je direktno stigla iz Morovića i kljucnula Mariniku u nosić.

Molim pravosuđe da razmisli o uvođenju novog krivičnog dela koje u sebi sadrži, to je zaista novina, elemente reketiranja i prošenja. A, o Mariniki je sve rekao njen kolega, nesuđeni potpredsednik Đilasove stranke, Nikola Jovanović, koji je Mariniku postavio na bicikl.

Znači, Srbiju hvale i strane države i mediji, „Fajnenšl tajms“ je pisao ovih dana o uspehu Srbije da pregovara i sa istokom i sa zapadom, o vakcinaciji ljudi iz regiona i doniranju vakcina. Srbija je na bolje promenila svoju međunarodnu reputaciju i pokazala je koliko su važni vakcina, diplomatija, meka moć, nesebičnost, altruizam.

U Srbiji se već, to je sjajno, već proizvode ruske vakcine, a biće izgrađena i otvorena i fabrika kineskih vakcina. Srbija je ekonomski lider na Balkanu, ali i jedan od lidera u vakcinaciji u Evropi.

Poštovani ministre, gospodine Mali, vi ste sjajno povodom ovih antikovid paketa ispravno pitali, velikog kritičara budžeta i ova tri zakona, Dušana Nikezića iz SSP-a – nije li ga sramota da pominje, navodno skupo zaduživanje države zbog toga što su kako ste lepo rekli, Nikezić i lopovska družina kojoj pripada, šampioni u preskupom zaduživanju države? Izvanredno. Pa kako ste tačno naveli, poštovani gospodine ministre - za vreme Đilasa i njegove kamarile, sistem je bio jednostavan, ugovori, počni posao, ugradi se i naplati proviziju, prebaci pare na of-šor račune i rekli ste da ne pominjete koliko nam je u njihovo vreme bio javni dug, naravno.

I evo vam nekih dokaza za to o čemu ste govorili i da građani čuju i to, gospodine ministre. Đilasov funkcioner, upravo taj veliki kritičar Nikezić, kritičar rebalansa i ovog paketa, Nikezić je 2004. godine postao direktor porodične i paradržavne konsultantske kuće „CES Mekon“. Pre SSP-a bio je član Demokratske stranke. U najgoroj Vladi u istoriji Srbije, u Vladi Mirka Cvetkovića, Đilasov Nikezić je bio državni sekretar Ministarstva finansija. Otac Đilasovog funkcionera Dušana Nikezića, Zvonimir Nikezić je uhapšen u novembru 2012. godine zbog sumnje da je zajedno sa bivšim ministrom poljoprivrede iz DS-a Sašom Draginom, opljačkali, da pojednostavim azotaru i oštetili državu za svega sitnih 4,5 miliona evra.

Nikezići su bili vlasnici konsultantske, porodično konsultantske kuće „CES Mekon“. Nikezić je bio stručni konsultant u „Hip azotara“, a istovremeno plan restrukturiranja azotare je upravo radio „CES Mekon“, što je neverovatno. Mirko Cvetković je inače, svojevremeno bio zaposlen u „CES Mekonu“, u isto vreme dok je bio direktor Agencije za privatizaciju koja je upravo angažovala „CES Mekon“ na privatizacije. I sve je to konstatovao Savet za borbu protiv korupcije, Verice Barać koji je ocenio da je to sukob interesa.

A, inače što se tiče ovog Fiskalnog saveta koji sam pominjao, sadašnji predsednik Fiskalnog saveta, gospodin Pavle Petrović, čika Pavle bio je direktor i koosnivač „CES Mekona“. Mislim, isto neverovano

Prema podacima poslovne baze APR, Zvonimir Nikezić i njegovi sinovi, ima ih trojicu, uključujući i Dušana su bili vlasnici ni manje, ni više nego sedam uglavnom, konsultantskih firmi u Srbiji. Sve ove firme su u periodu od 2002. do 2012. godine prihodovale preko pola milijarde iz budžeta, zahvaljujući poslovima koje su sklapale sa državom.

Jedan od glavnih klijenata, rekao sam „CES Mekona“ je bila Agencija za privatizaciju, a „CES Mekon“ je učestvovao u lopovskoj, bećarskoj privatizaciji, nećete verovati, 57 kompanija u Srbiji i Nikezić je još bio saslušavan 2012. godine zbog pljačke i afere „Agrobanka“ obzirom da je bio član UO.

Onda se Đilasov službenik Dušan Nikezić, predsednik Đilasovog odbora za privredu i finansije SSP usuđuje da bilo kome drži lekcije.

Samo ću vas podsetiti na još jednu činjenicu. Dušan Nikezić je službenik „Multikoma“ Đilasovog. Znači, sada vidimo, svi funkcioneri glavni Đilasovog SSP-a su istovremeno zaposleni u njegovoj kompaniji. Kako jedan političar može da bude slobodan ako radi u kompaniji svog predsednika stranke, a istovremeno mu je funkcioner? Tu slobode nema. Inače, u „Multikomu“ su zaposleni Marinika Tepić koja je inače filolog rumunskog jezika. To je izuzetno potrebno toj kompaniji verovatno. Ljuban Panić tamo radi, Saša Vukadinović bivši šef BIA radi isto u „Multikomu“ već pet godina i zadužen je, to sam već jednom pomenuo, to mu je glavni posao da jede kapreze salatu na rivi u Trstu. Tamo radi naravno Dušan Nikezić, Aleksandar Bjelić, bivši gradski menadžet koji je optužen za pljačku bulevara i šest miliona evra. On takođe radi u „Multikomu“. Naravno, pretpostavljate za šte je zadužen, pa za pljačku.

Ne rade tamo samo oni, nego i Tatjana Pašić, bivša Đilasova zamenica. I ona radi u „Multikomu“ samo nije zadužena nizašta. Možete pretpostaviti zašto. Branko Janković, bivši direktor Đilasove agencije za javne nabavke u vreme dok je bio gradonačelnik i on je zaposlen u „Multikomu“. On je zadužen da krade po prodavnicama, pre svega po pumpama, to mu je glavni zadatak, jer početkom 2020. godine je uhapšen zbog toga što je pljačkao, krao slatkiše u jednoj pumpi, trpao ih u džepove, pokušao da izađe i to su zabeležile kamere na pumpi i onda je procesuiran.

To su Đilasovi genijalci koji rade u njegovom „Multikomu“. Vidite kakve ozbiljne funkcije i kakve ozbiljne zadatke imaju. Đilas ozbiljno razmišlja da njegova stranke počne da se zove multikom stranka slobode i pravde. Sigurno je ispravno. Pozdravljamo to.

Sada da se uozbiljim. Ovaj paket od tri antikovid zakona je deo plemenitih i nadljuskih napora države u borbi protiv epidemije. Krize, ratovi, katastrofe i epidemije iz ljudi izvlače ono najgore i ono najbolje. Ono najbolje pokazuju svi oni koji se složno bore protiv pošasti i svima dugujemo, pre svega heroji lekari i svima dugujemo neizmernu zahvalnost i poštovanje i tu ogromnu većinu predvodi naš predsednik Vučić.

Ono najgore u čoveku iskazuje mala, ali opasna grupa ljudi i moćna koju predvodi tajkun Đilas. Ne spašavaju i to smo shvatili u ovoj epidemiji, ne spašavaju živote pacijenata antivakcinaši, ravnozemljaši, teoretičari zavere, već lekari, sestre i higijenirači i pokazalo se da oni više vrede od svih selebritija i vipovaca zajedno. U Srbiji smo svi zajedno naučili, podstaknuti Vučićevim liderstvom da mislimo i živimo pozivitno. Ponovo su u nama probuđena gotovo zaboravljena osećanja zahvalnosti prema onima u prvim redovima, saosećanje napaćenima, divljenje prema onima koji rešavaju probleme, inovatorima i nesebičnost kojom podržavamo jedni druge.

Vučić upravlja našom zemljom sa saosećanjem, susretljivošću, pravednošću i ljudskom toplinom, što reče Oskar Davičo – Srbijo, pesmo među narodima. Živela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Samira Đosović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, set predloga zakona iz finansija o kojima danas raspravljamo Vlada Republike Srbije pripremila je sa ciljem da pomogne građanima i privredi za ublažavanje posledica pandemije Kovida – 19.

Ovo je treći paket mera kao finansijski odgovor na krizu koja ne jenjava ili nastavak preduzetih mera podrške stanovništvu i privredi. Mere podrazumevaju pomoć od 60 evra svim punoletnim građanima Republike Srbije uz dodatnih 50 evra za sve penzionere i dodatnih 60 evra za nezaposlene građane.

Što se tiče pomoći privredi, ona se odnosi na isplatu tri puta po pola minimalne zarade preduzetnicima, mikro-malim, srednjim, ali i velikim preduzećima, tu je i pomoć poljoprivrednim gazdinstvima i branšama koje su najviše pogođene. Na ovaj način država pomaže i građanima i privredi da prebrode ovaj težak period krize izazvane pandemijom.

Međutim, uvaženi ministre, smatram da bi Vlada morala dodatno da pomogne nerazvijenim opštinama kojih je u Srbiji 44, a među kojima je i opština Prijepolje iz koje ja dolazim. Privreda u opštini Prijepolje je u teškom stanju, a zasniva se na malim i srednjim preduzećima. Mislim da bi Vlada u skladu sa svojim mogućnostima morala dodatno da subvencioniše privredu u nerazvijenim opštinama, možda kroz isplatu još jedne minimalne zarade.

Kako privredi, tako i građanima nerazvijenih opština treba obezbediti dodatne subvencije. Naime, prosečna plata u opštini Prijepolje je za 13.000 niža od prosečne plate na republičkom nivou. Zato smatram da se i građanima devastiranih opština mora omogućiti dodatna olakšica, na primer, kroz oslobađanje od poreza na imovinu. Zakon o porezu na imovinu daje mogućnost da se 50% kamate otpiše, ali bi se u ovoj situaciji kamata mogla otpisati u celosti pod uslovom da se izmiri osnovni dug u ratama.

Na kraju, podržavam sve mere koje Vlada primenjuje na oporavku privrede i pomoći stanovništvu u uslovima pandemije, ali tražim da se nerazvijenim opštinama dodatno pomogne, naravno u skladu sa mogućnostima.

U danu za glasanje poslanički klub Socijaldemokratske partije Srbije podržaće sve predloge zakona koji su na dnevnom redu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Rozalija Ekres.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, ispred poslaničke grupe SVM kratko ću se osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, kao i na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Kao što je poznato osnovna sadržina predloženih izmena i dopuna zakona odnosi se na oporezivanje prihoda fizičkih lica koja ostvaruju prihode od autorskih i srodnih prava, kao i po osnovu ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez plaća samo oporezivanjem. Tim licima po osnovu poreske obaveze utvrđeno rešenje poreskog organa biće omogućeno plaćanjem obaveza u toku 10 godina u 120 jednakih mesečnih iznosa. Na navedene prihode koji su ostvareni u kalendarskoj godini, u visini do 384.000 dinara godišnje ne plaća se porez na dohodak građana.

Drago nam je da je Vlada Republike Srbije postigla juče dogovor sa predstavnicima Udruženja frilensera i Udruženja radnika na internetu u vezi sa načinom plaćanja poreskih obaveza.

Vlada je prihvatila Predlog udruženja da se normirani troškovi povećaju sa postojećih 43 na 50%, stoga obveznici koji su ostvarili prihode do 64.000 dinara mesečno nemaju obavezu plaćanja poreza unazad. Kao što smo već čuli od našeg ovlašćenog predstavnika, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune zakona.

Smatramo da poresko pravni sistem mora biti postavljen tako da obveznici koji redovno izmiruju svoje obaveze ne budu na gubitku u odnosu na one koji to ne čine. S obzirom da se radi o kompleksnoj i osetljivoj materiji, uređivanje ovim zakonom koji daje doprinos pravnoj sigurnosti i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji.

Naša poslanička grupa daje podršku i Predlogu zakona o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koji se odnosi na preciziranje u pogledu utvrđivanja i plaćanja doprinosa po osnovu ugovorene naknade.

Na jučerašnjem sastanku je takođe dogovoreno da se radnicima na internetu, odnosno frilenserima omogući upisivanje radnog staža srazmerno uplaćenom delu obaveza, kao i da se rok za usvajanje svih zakonskih propisa, koji će definisati njihov budući status, pomeri na 1. januar 2022. godine. Smatramo da je ovim rešenjima ispoštovana socijalna komponenta, a pitanje mere optimalizovano. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Vesna Ivković.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, pandemija bolesti Kovid – 19, koju izaziva korona virus je nezapamćenih razmera. Širenje virusa, kao njegove mutacije ima za posledicu narušeno zdravlje ljudi, gubitak života, sredstava za život porodica, kao i ekonomske, finansijske i socijalne posledice.

Tokom čitave istorije čovečanstva epidemije, a sa porastom broja stanovnika i pandemije, uzimale su svoj danak i pokazale se kao masovne ubice, jer su ljudi gubili živote više nego u prirodnim katastrofama, pa i ratovima.

Na ovaj veliki izazov, mislim na krizu izazvanu kovidom, države i zajednice su odgovarale. Neke bolje, neke gore. Odgovor naše države i Vlade Republike Srbije na ovu krizu je bio dobar i pravovremen. Kako odgovor na zdravstvenu krizu jačanjem zdravstvenog sektora, izgradnjom i obnovom zdravstvene infrastrukture, pravovremenom i pre svega nabavkom vakcina, tako i podrškom privredi sa dva paketa ekonomskih mera u 2020. godini u iznosu od oko 704 milijardi dinara.

Uspeli smo da se odbranimo od prvobitnog šoka i pokažemo otpornost države na novonastalu situaciju. Potvrda o tome da su dosadašnje Vladine ekonomske mere građanima i privredi u 2020. godini dale pozitivne rezultate je i dokaz da je dobila pohvale od MMF, Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija.

Važno je istaći da je rebalans budžeta, o kome smo juče raspravljali, u najvećoj meri namenjen upravo kovidu tj. krizi koju je izazvao predstavlja nastavak državne politike koja je brinula o svakom građaninu i njegovom zdravlju, ali i o svakom zaposlenom i svakom preduzeću čija je delatnost bila ugrožena pandemijom.

Podsetiću da smo bili zemlja sa najmanjim padom BDP i sa najobuhvatnijim zaštitnim merama u protekloj kovid godini. Ako analiziramo sadržaj rebalansa koji je odgovorno planiran, videćemo da su njegovi prioriteti građani Republike Srbije, njihovo zdravlje, životni standard i očuvanje radnih mesta, kapitalne investicije i ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu.

Ono što mene kao lekara raduje je činjenica da su ulaganja u zdravstveni sektor nikad veća. Ulaganja u nabavku vakcina, lekove, medicinsku opremu, a naročito opremu za radionukleidnu terapiju u Srbiji, izgradnju novih kovid bolnica, izgradnju nove fabrike za proizvodnju vakcina, renoviranje i obnovu mnogih zdravstvenih ustanova.

Ovde bih samo dodala, da ne zaboravimo kada prođe pandemija, zdravstvene radnike, već da razmislimo o njihovom životnom standardu, podizanju plata i kako moj uvaženi kolega Uglješa Marković juče reče, da se postaramo da im omogućimo rešavanje stambenih problema po povoljnim uslovima.

Imajući u vidu da niko nije, niti će moći da predvidi koliko će ova kriza trajati i da smo ušli u još jednu kovid kalendarsku godinu, Vlada Republike Srbije je odlučila da donese i treći ekonomski paket mera kao podršku građanima i privredi vredan 249 milijardi dinara.

Set mera iz trećeg paketa podrazumeva pomoć preduzetnicima, mikro, malim, srednjim, ali i velikim preduzećima, punoletnim građanima Republike Srbije i penzionerima. Nova garantna šema je namenjena prvenstveno najugroženijim delatnostima, a to su ugostiteljska delatnost, hotelijerstvo, turističkim agencijama, sektoru prevoznika putnika, drumskom saobraćaju i drugima.

Za razliku od prva dva paketa, ovim trećim obuhvaćena je i pomoć velikim preduzećima koja su takođe pretrpela finansijske posledice pandemije. Ovim paketom obezbediće se dodatnih 500 miliona evra za privrednike kroz garantnu šemu i produžetak njenog trajanja kako bi se obezbedila dodatna likvidnost privredi.

Sva tri paketa iznose 953 milijarde dinara, odnosno osam milijardi evra, što je ukupno 17,2% BDP. Jednostavnim rečnikom, on je mera podrške građanima i privredi radi sanacije posledica pandemijske krize.

Imajući u vidu da je u određenim privrednim sektorima nastao pad prihoda i da je likvidnost pojedinih privrednih subjekata ugrožena, a sve uzrokovano produženjem pandemijske krize, ukazala se potreba za revitalizacijom i podrškom države. To je i razlog što Vlada Republike Srbije predlaže Zakon o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid-19 izazvane virusom SARS KoV-2, kao i Predlog zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao meru dodatne podrške privredi usled negativnog uticaja pandemije.

Ovim predlozima zakona Republika Srbija preuzima na sebe obavezu da kao garant izmiri potraživanja banke nastala po osnovu odobrenja kredita od strane banaka za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava za kreditiranje privrede. Ovo je izuzetno efikasan mehanizam za pokretanje kreditne aktivnosti, očuvanje postojane likvidnosti preduzeća i, ono najznačajnije, što će posledice donošenja ovih zakona dati pozitivne ekonomske rezultate. Garantne šeme su neophodan nastavak preduzetih meta za podršku privredi.

Namena kredita je isključivo za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, a isključena je i mogućnost refinansiranja i privremena otplata nedospelih rata postojećih kredita, kao i refinansiranje kredita kod drugih banaka. Garantnu šemu neće moći da koriste preduzeća koja su u 2019. godini bila u teškoćama, koja imaju dospele, a ne izmirene poreske obaveze preduzeća, u kojima Republika Srbija ili AP ili lokalna samouprava imaju učešće u vlasništvu preko 50%.

Jednom rečju, država je odlučila, da bi očuvala likvidnost privrednog sektora, da produži postojeću garantnu šemu i uspostavi novu garantnu šemu za podršku najugroženijim preduzećima. Proširenje garantne šeme nosi dve bitne izmene. Prva se odnosi na maksimalne vrednosti kredita koje banke mogu da plasiraju sa garancijom države i one se uvećavaju za 500 miliona evra, pa će ukupno iznositi 2,5 milijarde evra, a druga izmena se odnosi na period raspoloživosti ovih kredita, jer će oni biti raspoloživi do 30 juna sledeće godine.

Proširenjem postojeće garantne šeme ne menjaju se uslovi podobnosti, tako da svi preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća, koja ispunjavaju uslove propisane Zakonom o utvrđivanju garantne šeme, mogu da apliciraju za ove kredite.

Uspostavlja se i druga garantna šema namenjena svim firmama iz ugroženih sektora, kao i firmama iz drugih sektora koje su imale par prihoda većih od 20% u prošloj godini. Krediti pokriveni postojećom garantnom šemom daju se za period otplate do 36 meseci i obaveznim grejs periodom od devet do 12 meseci. Krediti pokriveni drugom garantnom šemom daju se za period otplate do 60 meseci sa grejs periodom od 18 do 25 meseci.

Nadam se da ćemo svi glasati za ovaj zakone, što će poslanička grupa SPS u danu za glasanje i učiniti.

Na kraju, ostaje nam samo da se u narednom periodu što brže i u što većem broju vakcinišemo i možemo reći da se ova država, naša Srbija, i u zdravstvenom i u ekonomskom smislu, izuzetno uspešno bori sa krizom izazvanom Kovidom, kao retko koja zemlja u svetu. Zahvaljujem.