Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/146-21

1. dan rada

29.04.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 19:05

OBRAĆANJA

...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branislav Nedimović.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Nedimović

| Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, želim samo nekoliko reči da kažem apropo teme koju ste pokrenuli, a vezana je za problem korone i problem koji se pojavljuje sa nedovoljnom potrošnjom jagnjećeg i goveđeg mesa.
Činjenica je da u zadnjih 14. 15 meseci, 16, već koliko, zbog nedostatka jednog dela tržišta, to se pre svega odnosi na ugostiteljske objekte najvećim delom tokom ovih 14 meseci, a isto tako i nekih drugih platformi koje su bile važne za potrošnju ovog crvenog mesa, mi smo imali pad potrošnje. To automatski dovodi do situacije da u čitavoj priči dođe i do pada cena i samim tim do velikih problema.
Nisu ovo normalne situacije, nisu normalni uslovi. Goveđem mesu je čak potrošnja pala 70%. To je najpre zbog toga što nisu radili hoteli, restorani, nije bilo veselja koja su najklasičnija, da tako kažem linija preko kojih je ta potrošnja išla. To nije zaobišlo ni jagnjeće meso. Međutim, šta je država uradila u zadnjih 15 meseci? Tri puta je intervenisala na tržištu preko robnih rezervi ili preko sistema su dodatne finansijske podrške kako bi se ovaj sektor, koliko toliko stavio u neke normalne okvire. Priznaćete da i vreme u kome živimo nije toliko normalno i ko bi se nadao da će takve stvari da se dešavaju i koje su prouzrokovane koronom.
Ja ću samo zbog javnosti reći nekoliko stvari. U budžetu koji je namenjen podsticajima skoro 70% ode na stočarstvo. To je potpuno normalno, jer stočarstvo je najosetljiviji deo poljoprivredne proizvodnje koji trpi neki duži vremenski interval kada morate da se bavite njime i ne donosi odmah plodove, naročito kada je reč o govedarstvu, pre svega mislim o tovnom govedarstvu i mlečnom govedarstvu.
Situacija na današnji dan je dosta solidna. Cena jagnjećeg mesa žive vage je oko 260 dinara, što koliko toliko zadovoljava stanje na tržištu, a s druge strane cena goveđeg mesa, odnosno žive vage kada je to u … 2,05 evra, 2.10, plus subvencija države koja ide i za jedno i za drugo. Mislim da to nije malo.
Kako smo došli do toga? Sa jedne strane država je intervenisala, sa druge strane, otvorili smo nova izvozna tržišta. Nemojte zaboraviti da smo u Karajukića Bunaru zajedno sa jednim investitorom otvorili otkupni centar, pre svega, za jaganjce i odatle se skuplja roba i šalje na prostor Libana, na prostor Izraela i nekih drugih zemalja i to je jako važno. Mi u ovim trenucima kada je kriza možemo na ovakav način da rešimo ove probleme.
S druge strane, otvaramo i neka nova tržišta, pre svega tržišta golfskog zaliva i mislim da tu imamo dobre potencijale. S druge strane, samo ću podsetiti na jednu stvar, po jednom grlu ovce subvencija je 7.000 dinara, za jaganjce je 2.000 dinara po grlu. To su ubedljivo najveće subvencije koje postoje u okruženju, veće čak ni u EU. Mislim da su to načini na koje ove država može da se bori.
Nije bilo lako, naročito s jeseni prošle godine i u zimskom periodu. Sad je stanje znatno bolje, pošto vidim da se najavljuju i popuštanje mera i da će početi da rade i restorani u zatvorenom, tako da ja očekujem samo bolje i bolje, plus izvozni kapacitet koji vam se stalno povećava i mislim da ove godine više nećemo imati takvih problema.
Hvala puno.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se ministru Nedimoviću.
Reč ima predsednica Vlade.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Vlade RS
Poštovani narodni poslaniče, ja ću vam samo brzo odgovoriti na pitanje u vezi sa hidroelektranom Brodarevo 1 i 2 na Limu. To je projekat koji je razvijan preko 10 godina od strane kanadske firme „Reservoir Capital“ koji su na kraju odustali od tog projekta, izuzetno je kompleksan projekat, projekat koji nije dobio ekološku dozvolu, gde je takođe bilo problema i gde je, u stvari, Republika Crna Gora izrazila zabrinutost zbog prekograničnog uticaja koji bi te dve, nisu ni male hidroelektrane, bogami, srednje veličine, imale, pa je to preuzeo jedan drugi, ako se ne varam, domaći investitor. Tokom juna, jula prošle godine bili su javni uvidi.
Mi svakako nećemo donositi rešenja bez, na kraju krajeva, potpune saglasnosti lokalnog stanovništva a moja molba još jednom je zaista da se naši ljudi uključe u trenutku kada proces to od njih zahteva, dakle, u javnom uvidu, pa od plana detaljne regulacije pa nadalje, a najvažnije kada se predstavlja studija o proceni uticaja na životnu sredinu.
Tako da, ne znamo u ovom trenutku u kojoj fazi je razvoj tog projekta, ali ja bih pretpostavila da i ukoliko je završen javni uvid i nije bilo nekog naročitog učešća, da bi verovatno moralo to da se ponovi, zato što je to bilo u vreme korone, tako da verujem da nije bilo mnogo ljudi koji su mogli da učestvuju, ali ćemo biti u kontaktu i da zaštitimo sve interese naravno lokalne zajednice, iako sam ja za to da što više diversifikujemo naše energetske izvore, zato što mislim da to doprinosi našem bogatstvu, našoj energetskoj stabilnosti, ali kao što smo rekli i kao Vlada u svim ostalim projektima, posebno energetskim projektima, životna sredina je na prvom mestu.
Obišla sam Kostolac, Blok B, postrojenja sa prečišćavanje sumpordioksida, izduvnih gasova iz Termoelektrane Kostolac B pre neki dan, da pokažem i da podsetim ljude gde i kada je počela borba za zdraviju životnu sredinu, a to je bilo 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade i tada, uprkos svoj težini trenutka poplavama i posledicama poplava, potrebi za fiskalnom konsolidacijom, ekonomskim reformama, tada je Vlada Srbije izdvojila 130 miliona dolara za prvo postrojenje za prečišćavanje dimnih gasova na jednoj našoj termoelektrani i za mene je tada počela borba za zaštitu životne sredine.
Od tada smo samo u ta postrojenja uložili oko 600 miliona evra i planiramo dodatna ulaganja, a ja ću u narednim nedeljama sa svojim timom putovati po čitavoj Srbiji da obiđem sve one projekte zaštite životne sredine koji su urađeni i završeni, projekte na kojima radimo i projekte na kojima ćemo tek raditi da pokažem zaista na najkonkretniji način ko je u ovoj državi počeo i ko brine o životnoj sredini, za razliku od onih predstavnika bivše vlasti koji nam spočitavaju tu brigu a, zaista, za životnu sredinu, nažalost, ama baš ništa nisu učinili.
Tako da ću uskoro posetiti onda i vaš kraj, da bi obišli i ono što moramo da saniramo sa deponijom, ali i da vidimo šta radimo sa transfernom stanicom i šta možemo još dodatno da učinimo za Lim.
Hvala vam.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Hvala.
Narodni poslanik Samir Tandir, zaključni komentar.
...
Stranka pravde i pomirenja

Samir Tandir

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Hvala, predsednice Vlade. Hvala ministrima.
Apsolutno sam saglasan, što se tiče investicija u infrastrukturi i kada je u pitanju politika u oblasti agrara, na istom smo zadatku. Ne bi podržavali Vladu naša stranka i poslanička grupa da ne mislimo isto, ali, jednostavno, zadatak nas, narodnih poslanika, je da ukazujemo na probleme iz svog kraja.
Ponosni smo na brze pruge, ponosni smo na rekonstrukciju pruge do Valjeva, ali nas zanima i taj drugi krak kada će doći i do Priboja i do Prijepolja i ta železnička stanica u Priboju i Prijepolju je nešto što ja gledam svaki dan i onda moramo, jednostavno, da radimo, da to rešimo što pre, kao i pruga do Novog Pazara.
Ponosan sam posebno što smo postigli taj nivo poverenja da nikakve tajne diplomatije, nikakvi non-pejperi ne mogu da ugroze stabilnost naše zemlje i poverenje i saradnju koju imaju bošnjački i srpski narod kako ovde u našoj zemlji, tako i u regionu i mislim da je to najveći mogući uspeh koji smo postigli formiranjem ove Vlade i podrškom koju ova Vlada ima i partnerskim odnosima koje smo napravili sa najjačom Srpskom naprednom strankom i to je nešto na čemu permanentno radi i lider naše stranke akademik Muamer Zukorlić.
Ono što je zadatak svih nas i o čemu smo razgovarali jeste da u što kraćem periodu dovedemo neku veliku investiciju na prostor Sandžaka, da vidimo šta ćemo oko tog projekta i slobodnih zona. Moramo da izvršimo dodatni pritisak na naše lokalne samouprave, jer ljudi u unutrašnjosti, nažalost, i ja živim u unutrašnjosti, u Sandžaku, nemaju dovoljno samopouzdanja, a možda i ljudskog resursa da te sve velike stvari iznesu, jer jednostavno godinama su se problemi gurali pod tepih. LJudi jednostavno ne veruju da se pojavila Vlada koja hoće da rešava njihove probleme.
Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Izvinite, ministre Momiroviću, po Poslovniku sada nemate pravo, pošto je zaključni komentar. U sledećem krugu ćete imati prilike.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Karanac.
Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Jasmina Karanac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, ja ću svoja prva dva pitanja uputiti premijerki Brnabić, a tiču se vakcinacije i ekologije.

Naime, činjenica je i uopšte je poznato da je Srbija među najboljim državama u svetu kada je u pitanju i snabdevenost vakcinama i kada je u pitanju sama vakcinacija.

Proces vakcinacije u Srbiji je odlično osmišljen i on zaista funkcioniše bezprekorno i tu nema nijedne zamerke. Može poslužiti kao model i kao primer svim zemljama u svetu na koji način se najbolje sprovodi imunizacija stanovništva.

Građani Srbije imaju mogućnost da biraju kako između četiri vrste vakcina, tako mogu da biraju i termin i mesto vakcinacije, čak i da se ne prijavljuju preko elektronske uprave.

Međutim, pored svega ovoga, mi dolazimo u jednu apsurdnu situaciju, a to je da ne postoji dovoljno zainteresovanost građana za vakcine i moje pitanje, gospođo Brnabić, je kako poboljšati odziv građana na vakcinaciju?

Ja moram da istaknem da je moja stranka Socijaldemokratska partija Srbije u poslednjih mesec dana svakog vikenda na štandovima širom Srbije i mi promovišemo vakcinaciju pod geslom „vakcinu brini i ne brini“ i tamo smo došli do zaključka da je najmanja zainteresovanost među mladima i u manjim mestima.

Dakle, na koji način možemo da motivišemo ljude, da motivišemo mlade da se vakcinišu? Da li je to možda veći broj punktova za vakcinaciju u tržnim centrima, u selima? Da li je to možda neki agresivniji vid kampanje? Da li je to možda neka povlastica za vakcinisane i da li će biti uvedeni kovid sertifikati? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, imam vremena, tiče se ekologije. Dakle, to je top tema i u svetu i kod nas. Sve više građana u Srbiji je zainteresovano za životnu sredinu, i to je dobro.

Ova država napravila je velike korake u zaštiti životne sredine. Pre svega, mi smo ovde u Skupštini doneli značajne zakone - Zakon o klimatskim promenama i set zakona iz oblasti energetike, potom udvostručili smo budžet za zaštitu životne sredine, izdvojena su ogromna sredstva za sisteme za prečišćavanje vazduha, u planu su sistemi za prečišćavanje vode.

Moje pitanje je, kada govorimo o zaštiti životne sredine, premijerko, kako će izgledati budući energetski miks u Srbiji? Koja će biti dinamika da energija iz obnovljivih izvora zauzima mesto energije dobijene iz termoelektrana, a pri tom da se vodi računa o javnom interesu kao što su priroda, zemljište, voda, vazduh, a s druge strane da se ne ugrozi bezbednost i stabilnost u snabdevanju električnom energijom, da se ne ugroze investicije, da se ne ugrozi privredni rast? Dakle, kako je moguće naći taj balans i kojom dinamikom će to sve ići. Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Vlade.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Vlade RS
Hvala vam.
Što se tiče vakcinacije, imam presek od 15.00 časova. U 15.00 časova u Republici Srbiji je bilo ukupno vakcinisano, makar prvom dozom, 2.015.280 građana, što je otprilike nešto malo iznad 35% od ukupne punoletne populacije. Revakcinisano je bilo 1.462.125 građana, što je nekih 25,6% od punoletne populacije. Mi vodimo i tu treću kategoriju imunizovani, odnosno potpuno zaštićeni koje brojimo kao broj ljudi kojima je od revakcinacije prošlo dve nedelje ili pet nedelja u slučaju da su se vakcinisali Astra zeneka vakcinom. Takvih je bilo 1.261.974 ili 22% od ukupne punoletne populacije.
Mi ćemo uskoro imati negde oko 40% ukupne punoletne populacije vakcinisano, što je dobro, ali su velike razlike između različitih gradova i opština u Republici Srbiji. Daleko, daleko najuspešniji u vakcinaciji je Beograd, i to posebno centralne gradske opštine. U centralnoj gradskoj opštini Stari Grad imamo u ovom trenutku preko 62% ukupno vakcinisanog punoletnog stanovništva. Beograd - gradska opština Savski venac oko 61% i Beograd - gradska opština Vračar oko 60%. Dakle, to je zaista mnogo, mnogo više od republičkog proseka.
Najslabija je u vakcinaciji u ovom trenutku opština Tutin sa samo nekih 8% punoletne populacije vakcinisano. Nakon toga - Novi Pazar, pa Lajkovac, LJig, Žagubica, Merošina. To je ono na čemu u ovom trenutku zaista intenzivno radimo, da vidimo i sa predsednicima opština i sa lokalnim liderima, uticajnim osobama kako možemo da zaštitimo ljude u tim mestima.
Takođe je velika razlika i kada govorimo o starosnim kategorijama. Najveći stepen vakcinacije je u populaciji između 65 i 74 godine. U toj populaciji smo značajno iznad 60% populacije vakcinisano, što je odlično zato što su oni ugrožena kategorija. Mislim da smo oko 64%. Dobri smo, takođe, iznad 75 godina. Tu smo negde u ovom trenutku na 52%. Moglo bi i mora i bolje, ali opet 52%, ako razumete da npr. 56%, po svim istraživanjima, znači kolektivni imunitet, onda je to dobro.
Daleko najlošije stojimo u starosnoj grupi od 18 do 35 godina i tu je potrebno da mnogo, mnogo još uradimo.
Grad Beograd, Vlada Republike Srbije, ako se ne varam i grad Novi Sad i još neki gradovi u saradnji sa nekim festivalima ili kako se to popularno sada kaže influenserima sada rade na jednoj kampanji za vakcinaciju mlađe populacije koja će početi 15. maja, odmah nakon praznika. Mislim da će tu učestvovati i Egzit i Bir fest, tako da radimo u ovom trenutku na tome. To je dobro.
Mi smo juče na sednici Kriznog štaba doneli odluku da ćemo otvoriti punktove za masovnu vakcinaciju i u okviru tržnih centara. Prvi će biti TC Ušće u Beogradu, pa onda TC Delta i verovatno ćemo otvoriti još dva u tržnim centrima u Kragujevcu i u Nišu. Na tome radimo u ovom trenutku, a masovno otvaramo i lokalne domove zdravlja za vakcinaciju.
Volela bih danas posebno da pohvalim opštinu Bosilegrad gde oni zaista uzmu medicinsku ekipu i idu od kuće do kuće i vakcinišu građane tamo i mislim da ćemo tako morati svi da radimo, posebno u nekim opštinama koje su razuđenije, gde ima naseljenih mesta i sela dalje od gradskog jezgra, od gradskog centra, ali to nam je najvažniji zadatak u ovom trenutku.
Vidite, mi imamo sve bolju, sve stabilniju epidemiološku situaciju u Republici Srbiji. Brojevi konstantno padaju i novozaraženih i procentualno pozitivnih u odnosu na testirane. Najveći deo toga je zahvaljujući vakcinaciji i to se najbolje vidi u gradu Beogradu gde dramatično pada broj obolelih. Dakle, vakcinacija radi. Molim ljude da budu ozbiljni, odgovorni i da odu da se vakcinišu.
U ovom trenutku oko 98% ukupno hospitalizovanih, kojih imamo nešto malo manje od 5.000, 98% nije vakcinisano. Dakle, ljudi pogledajte kako padaju brojevi u sredinama gde imamo dobru vakcinaciju, veliki broj vakcinisanih i kako izgleda u bolnicama. Nije vakcinisano 98% hospitalizovanih. Nema dalje. Zaista ne postoji argument da se ljudi ne vakcinišu.
Pratićemo situaciju iz sata u sat, iz dana u dan, pa ćemo dodatno osmišljavati načine na koje ćemo komunicirati sa građanima i približiti im vakcinaciju.
Što se tiče kovid sertifikata, zahvaljujući čitavom procesu koji je u potpunosti digitalizovan, koji nam je zaista pomogao da mi logistički izazovan posao uradimo na ovako efikasan i dobar način, zahvaljujući tom IT sistemu, mi smo u mogućnosti da imamo potpuno elektronske kovid sertifikate. Oni će biti završeni 1. maja. Od subote, praktično, Republika Srbija će za sve svoje građane koji su vakcinisani i revakcinisani imati digitalne kovid sertifikate.
Mi smo radili na tome, odnosno mi smo podelili naše sertifikate i sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i sa brojnim zemljama, kao što su na primer Izrael ili Mađarska, i mislim da su te zemlje spremne da prihvate te sertifikate. Ono što će to omogućiti građanima jeste da zaista jako lako mogu da putuju i da ne moraju da imaju PCR testove, a to će zavisiti od države do države, ali što se tiče digitalnih kovid sertifikata to će od subote zaživeti.
Još jednom želim da zamolim, apelujem, hvala vama na ovom pitanju, na sve građane Republike Srbije, sada posebno u ovom trenutku mlađu populaciju, da se vakcinišu. Mi realno imamo vakcina da završimo sa ovom borbom i izađemo kao pobednici do kraja juna. Mi u ovom trenutku imamo vakcine za još sigurno nekih 350 hiljada građana, da se vakcinišu. Nama već 5. maja stiže nešto preko 104 hiljade dodatnih Fajzer vakcina. Koliko imamo najavu, tokom sledeće nedelje, dodatne količine iz Kovaksa.
Dakle, nemamo problem sa vakcinama, ali hajde stvarno da budemo odgovorni da stavimo tačku na ovo, da pobedimo i da se vratimo normalnom životu. Ja sam danas i zaista beskrajno srećna zato što smo dobili i preliminarne rezultate naše ekonomije, ekonomskih pokazatelja u prvom kvartalu koji su mnogo, mnogo bolji nego što je bilo očekivano, nego što je bilo projektovano. Ali, i to je zahvaljujući tome što smo mi bili dovoljno sposobni da nabavimo vakcine i da efikasno vakcinišemo naše ljude i što za ovih prvih otprilike dva miliona ljudi, što smo zaista imali ljude koji su bili zainteresovani i jedva čekali da prime vakcinu.
Kada bi ovako nastavili, stavili bi tačku na ovo do kraja juna, vratili bi se i normalnom poslu i normalnoj ekonomiji i normalnom druženju, zagrljajima, zaista i svemu onome emotivnom što nam toliko nedostaje kao narodu.
Što se tiče životne sredine, ja se izvinjavam što sam produžila malo, ali obe teme su izuzetno važne i izuzetno kompleksne, vaša pitanja oko energetskog miksa. Dakle, ja sam rekla juče, ono što je zaista meni simptomatično, ovako vidite, godine 2014. je počela zaista jedna sistemska briga za životnu sredinu, iako tiha zato što je mnogo drugih stvari bilo prioritet i fiskalna konsolidacija i kako da izađemo iz toga brzo, kako da zaposlimo ljude zato što nam je bila enormna nezaposlenost, posebno nezaposlenost mladih, i kako da vratimo izuzetno skupe dugove koje su uzimale vlasti pre 2013. godine, kako da zemlju napravimo kredibilnom za investitore, kako da se izborimo za to da se pitanje Kosova i Metohije ponovo nađe na stolovima svih međunarodnih aktera i kako da nekako ponovo otvorimo tu knjigu koja je bila realno zatvorena i stavljena negde ad akta.
Ali, radilo se na tome i koliko god je bilo nedostatka novca u životnu sredinu se ulagalo i zaista najbolji pokazatelj toga su ovi filteri na našim termoelektranama, Kostolac B koji je završen i termoelektrana Nikola Tesla Blok A i Blok B koji se trenutno rade.
Pored ovoga, ja ću podsetiti ljude, jedna od sledećih mojih destinacija će biti Stolice. Podsetiću na ekološku katastrofu koja se desila 2014. godine u rudniku Zajača, gde se izlilo olovo, gde je bilo sve zatrovano i zemlja i voda i ljudi i koje je krajem 2016. godine u potpunosti sanirana za vjek-vjekova, dakle ne postoji više taj problem.
To takođe govori koliko su se ljudi brinuli i pre te 2014. godine za životnu sredinu i koliko se tome nije pridavalo ni značaja ni pažnje ni od strane, nažalost, građana koji su ponovo za sebe imali mnogo drugačije prioritete i mnogo drugačije muke, a ni tadašnjih vlasti.
Danas, u stvari 2014. godine, samo šest godina kasnije ova Skupština bira Vladu koja stavlja zaštitu životne sredine kao jedan od tri najvažnija prioriteta. Toliko se Srbija promenila. Da vam je neko tada pričao da će za neku vladu u Srbiji zaštita životne sredine biti među top tri prioriteta, ljudi mu ne bi verovali.
Dakle, toliko se Srbija promenila i nekako sedam godina, nepunih sedam godina kasnije Srbija dobija i opet ova Skupština u ovom sazivu vi usvajate i hvala vam na tome, Zakon o klimatskim promenama kao prvi sistemski zakon koji se usvaja u našoj zemlji, a koje je usaglasilo na kraju krajeva i Ministarstvo energetike i Ministarstvo zaštite životne sredine, što je ogroman problem, verujte mi, koje na sistemski način obrađuje ovu temu.
Nakon toga i Zakon o energetici, Zakon o obnovljivim izvorima energije. Ovo je prvi put da Republika Srbija ima Zakon o obnovljivim izvorima energije. U prethodnom zakonu su obnovljivi izvori energije bili samo jedan deo Zakona o energetici i to ponovo govori o tome koliko nam je ovo važna tema i još jednom zahvalnost ovom domu na podršci i na razumevanju koliko je ovo važno i za tu našu energetsku tranziciju i idemo u izmene dopune Zakona o zaštiti prirode.
Dakle, i na taj način i kroz zakonodavnu aktivnost i kroz budžet i kroz naše aktivnosti se vidi koliko pažnje poklanjamo zaštiti životne sredine.
Sad, što se tiče energetskog miksa, ja ću probati da budem zaista najkraća moguća. Ono što je važno, naše termoelektrane jesu i dalje naša sigurnost. Dakle, mi imamo te rezerve uglja, nažalost, lignita nije najsrećnije rešenje, ali imamo to što imamo. I one nam daju taj tzv. "bazni", osnovni kapacitet i bez toga mi ni ne možemo da imamo mnogo više obnovljivih izvora energije zato što morate da ih balansirate.
Dakle, u te dve stvari moramo da budemo zaista izuzetno pažljivi kako dalje vodimo našu energetsku politiku. I koliko god ljudi mislili nisu nam potrebne termoelektrane, ja opet moram i za sebe da kažem, ja jesam jedna od tih koja pre ide ka zelenoj energiji, nego ka termoelektranama. Za odgovornu državu vi morate da imate te kapacitete kao osnovne ili bazne kapacitete.
Isto tako, morate da razmišljate o energetskoj sigurnosti, da ne budete neto uvoznik električne energije, da takođe pokušavate da držite energetski sektor takvim da on bude i podsticaj daljem razvoju vaše privrede, ali da ne optereti u ovom trenutku kada smo mi u nekoj fazi zaista jako brzog razvoja, da ne optereti ni kućni budžet građana.
Sve to mi moramo da uzmemo u obzir kada pravimo energetski miks, ali ću vam reći da ćemo svakako videti još više obnovljivih izvora energije, diversifikujemo i izvore gasa i gasne koridore. Idemo, što je jako važno, razmišljamo i o električnoj energiji, toplotnoj energiji i transportu.
Ovo o čemu sam pričala, električna energija u smislu toplotne energije Ministarstvo za zaštitu životne sredine ima zaista jako ambiciozne projekte, projekte gde imate zamenu energenata, gde prebacujemo, posebno u onim gradovima, opštinama koje su najzagađenije kao što je Kosjerić, kao što je Kragujevac, kao što je Užice, kao što je Valjevo, gde zatvaramo sistem centralnog, odnosno daljinskog grejanja na mazut i ugalj, prelazimo na gas, u nekim slučajevima i na bio masu. Naravno, u sistemu transporta gde već dajemo i subvencije za kupovinu električnih vozila, ali postavljamo električne punjače na našim putevima, gledamo da sa „Putevima Srbije“ imamo što više elektronsku naplatu putarine da bi smanjili i tu čekanje na naplatnim stanicama, da bi smanjili zagađenje.
Dakle, imamo jedan sveobuhvatan pristup energetici i životnoj sredini. Kompleksno je pitanje, ali verujte, dajemo sve od sebe da sačuvamo našu bezbednost i stabilnost, da to bude u funkciji našeg rasta i razvoja, ali i dalje zaštite naših potrošača i da otvorimo zaista na pravi način taj put ka zelenoj tranziciji.
Izvinite još jednom na dužem odgovoru, ali bila su kompleksna pitanja. Hvala.