Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćena predstavnika poslaničke grupe SPS, Justina Pupin Košćal.

Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Justina Pupin Košćal

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre svega želim, pošto nismo radili prethodna dva dana, da svima nama koji smo pravoslavni hrišćani poželim srećan Uskrs, Hristos Voskrese.

Danas na dnevnom redu imamo tri veoma važna sporazuma. Jedan sa SAD, koji se odnosi na naučno-tehnološku saradnju, jedan sa Ruskom Federacijom o biljnom karantinu i zaštiti bilja i treći Sporazum sa Vladom Kvebeka koji se tiče socijalne sigurnosti.

Sve poljoprivredne kulture u većoj ili manjoj meri napadaju razne bolesti ili korovi. Neki od njih utiču na smanjenje prinosa, kvaliteta proizvoda, a neki mogu da dovedu do potpunog uništenja same biljne kulture što dalje uzrokuje mnoge druge probleme. Danas se u sve većoj meri koristi industrijski način proizvodnje što dodatno može da utiče i pojača razvoj mnogobrojnih bolesti.

Kao što je čoveku potrebna medicinska pomoć, životinjama pomoć veterinara, tako se i o biljkama treba starati, što je u prvom redu na stručnjacima za zaštitu bilja.

Naša zemlja ima odlične političke, ekonomske i tradicionalno prijateljske odnose sa Ruskom Federacijom. U prilog tome govori saradnja u brojnim oblastima i veliki broj sporazuma. S obzirom na to da Srbija dosta izvozi, ali i dosta uvozi iz Ruske Federacije, izuzetno je važno da se i oblast zaštite bilja i biljnog karantina reguliše jednim sporazumom.

Jedna od važnih mera u sprečavanju širenja štetnih organizama je biljni karantin, koji postoji u gotovo svim zemljama sveta. Ova mera podrazumeva izolovanje biljaka i sadnog materijala u određenom vremenskom periodu prilikom uvoza i izvoza. Razlog za postojanje ove mere je odbrana poljoprivredne proizvodnje jedne zemlje. Naša država u velikoj meri zavisi od poljoprivrede i prinosa, što se pokazalo kao veoma značajno u jeku pandemije prošle godine.

Kada govorimo o sporazumima koji se odnose na socijalno osiguranje, Srbija je u poslednjih desetak godina zaključila veliki broj sporazuma koji regulišu ovu oblast i trenutno ih imamo oko 30, između ostalog, sa Austrijom, Švajcarsko, Belgijom, Turskom itd.

Danas je na dnevnom redu Ugovor o socijalnoj sigurnosti sa Vladom Kvebeka. U skladu sa tim, važno je reći da Srbija već ima Sporazum o socijalnoj sigurnosti sa Kanadom. Na osnovu tog sporazuma, pravo na penziju i sve druge oblike socijalne sigurnosti moći će da ostvaruju građani srpskog porekla koji žive i rade u Kanadi, kao i Kanađani koji rade ili su radili u Srbiji.

S obzirom na to da navedeni sporazum ne reguliše prava na socijalnu sigurnost u Pokrajini Kvebek, zaključivanje ovog sporazuma veoma je važno za brojnu srpsku dijasporu koja živi i radi u ovoj kanadskoj pokrajini. Sporazum sa Kvebekom je sveobuhvatniji od Sporazuma sa Kanadom iz 2014. godine. Pored isplate penzija i sabiranja staža osiguranja, obuhvata i zdravstveno osiguranje. U skladu sa tim, naši građani koji odu u Kvebek, poslovno ili turistički, moći će da koriste određene zdravstvene usluge.

Na kraju, ali ne manje bitan, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o naučnoj i tehnološkoj saradnji. Dana 3. marta 2021. godine u „Muzeju Mihajla Pupina“, u njegovom rodnom Idvoru, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodin Branko Ružić, i ambasador SAD, NJegova ekselencija Entoni Godfri, potpisali su Protokol za izmenu i dopunu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o naučnoj i tehnološkoj saradnji. Prethodni Sporazum je potpisan u Vašingtonu 23. aprila 2010. godine.

Na poziv ministra prosvete, gospodina Branka Ružića, imala sam tu čast da i ja, kao potomak našeg Mihajla, prisustvujem i dam svoj doprinos potpisivanju ovog značajnog dokumenta koji omogućava nastavak saradnje naših i američkih naučnika.

Mihajlo Pupin, koji je sebe ugradio u temelje telekomunikacija umrežavajući svet, bio je jedan od osnivača NASE, profesor na Kolumbija univerzitetu, počasni konzul Srbije u Americi. Predstavlja neraskidivu sponu između Srbije i Amerike. Uostalom, kao i Nikola Tesla. Baš kao što je koleginica Marina Raguš rekla, nemamo čega da se stidimo, zapravo imamo čime da se ponosimo.

Ovaj sporazum će naučnicima obe zemlje omogućiti nastavak zajedničke saradnje na novim projektima, otkrićima i istraživanjima. Pored toga, otvara se mogućnost i za saradnju naučnih institucija i univerziteta Srbije i SAD. Razmena ideja među naučnicima jedan je od prioriteta za napredak u savremenom svetu.

U 21. veku uvećava se broj izazova koji se mogu rešiti jedino naukom i znanjem. Glavni cilj ove saradnje je razmena ideja, stručnog znanja, tehnologija, informacija. Sporazum omogućava sprovođenje zajedničkih istraživačkih projekata, organizovanje zajedničkih seminara, naučnih konferencija, kao i razmenu istraživača, naučnika, inženjera i tehničkih eksperata. Dobra bilateralna saradnja Srbije i Amerike je izuzetno značajna za napredak i stabilnost celog regiona.

U februaru ove godine obeleženo je 140 godina diplomatskih odnosa između Srbije i SAD. Srbi i Amerikanci su uvek bili na istoj strani istorije. Nažalost, diskontinuitet se desio devedesetih godina prošlog veka. Ne zaboravimo da smo u Prvom i Drugom svetskom ratu kalili prijateljstvo i savezništvo i zato je važno da učinimo napor i resetujemo naše odnose i okrenemo ih u pravcu tradicionalnog prijateljstva naših naroda. Ovaj sporazum predstavlja odlična primer dobre bilateralne saradnje između dve zemlje.

Jedna američka izreka glasi: „Mali ljudi pričaju o drugim ljudima, prosečni ljudi o događajima, a veliki ljudi pričaju o idejama“. Želim nam svima da u ovoj sali pričamo samo i isključivo o idejama koje će doprineti napretku Srbije i sveopštem boljitku života naših građana. Sporazum koji je danas na dnevnom redu svakako će doprineti napretku naučnoj i tehnološkoj sferi naše zemlje.

Kada me je na kraju tog dana ambasador Godfri u šali pitao da li ću glasati za ovaj sporazum kada bude bio na dnevnom redu Skupštine, odgovorila sam mu da ću to učiniti sa zadovoljstvom. Za sporazum će glasati, kao i za prethodna dva sporazuma, i Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije. Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici Poslaničke grupe SPS.

Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, narodni poslanik Marijan Rističević.

Izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o tri sporazuma, jedan je sa istokom, dva su sa zapadom. Radi se o Sporazumu Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije o biljnom karantinu i zaštiti bilja, sa druge strane o naučno-tehničkoj saradnji sa SAD i treći je sa Pokrajinom Kvebek u državi Kanadi.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se Kanade tiče, u njoj živi značajan broj Srba. Posebno posle ratnih dešavanja mnogi balkanski narodi su našli utočište u Kanadi, a među njima i Srbi. Procenjuje se da je u toku 20. veka u Kanadu došlo oko 200.000 Srba, a danas se na popis izjašnjava oko 100.000 da je srpskog porekla, odnosno da su Srbi.

Srbi su značajni posebno u Kvebeku zato što su kohezioni faktor. Da vas podsetim da je u Kvebeku održan referendum i da je to bila pokrajina koja se umalo nije odvojila od Kanade i vrlo tesan rezultat je bio. Mislim da su kanadske vlasti dobro postupile, zato što je značajan broj Srba, posebno onih koji su izbegli iz rata, našao svoj novi dom u Kanadi. Verujem da će se to Kanadi vratiti, zato što su Srbi državotvoran narod, zato što čuvaju državu, zato što ne vole da im se država raspada, što je bio slučaj bivše Jugoslavije. Zato su proglašeni najvećim zlikovcima na teritoriji bivše SFRJ, ne zato što su bili isključivo krivi, ne zato što su bili najgori, već zato što su bili armatura bivše Jugoslavije koju su stvorili balkanskim ratovima, Prvim svetskim ratom. Stvorili su jednu veliku državu, koju su kasnije komunisti, dakle, od jedne velike države pravili niz malih država koje su prerasle u drugorazredne i trećerazredne protektorate, koji i dalje, bez obzira što su se odvojili od Srbije, bez obzira što im je Srbija svojom pobedom omogućila da formiraju na teritoriji SFRJ svoje nacionalne državice, mrze i ne podnose Srbiju. I dalje se nastoji da se Srbi, ovog puta u Crnoj Gori, pretope u neku drugu naciju i da Srba i srpske države bude što manje na Balkanu.

S tim u vezi, prelazimo na naučnu i tehnološku saradnju sa SAD. Najbolji dokaz kako naučna i tehnološka saradnja može da preraste, nisu to samo Tesla i Pupin, imamo i gospodin Vujić koji je bio u Apolo programu, u NASI itd, najbolji promoteri i politički na određen način promoteri mogu da budu upravo iz sfere nauke i tehnologije.

Da spomenem dva srpska seljačeta – Mihajlo Pupin i Nikola Tesla, što je dokaz da nešto što je vredno ne bira gde će da se rodi. Obično se nešto što je vredno rodi u sirotim, malim sredinama i obično iz tih malih sredina nikne nešto veliko, neki novi naučni i tehnološki potencijal. Nažalost, to će govoriti o onom trećem sporazumu, srpsko selo sa prosečnom starošću od 62 godine, teško će u budućnosti moći da iznedri tu vrstu seljačića koji će biti dovoljno bistri, koji će svoju inteligenciju, svoja iskustva stečena boravkom na selu u mladosti, koja će uspeti kad odu u veliku sredinu da pretoče u neka velika dostignuća, po čemu su bili poznati i Nikola Tesla i Pupin, jedan iz Idvora, drugi iz Smiljana. Dakle, obojica su vrlo vredne veličine, a obojica imaju, posebno Pupin, i političku konotaciju.

Posebno bih ja voleo i želeo, najviše na svetu, da naša saradnja sa SAD bude iz vremena saradnje Mihajla Pupina i Vudroa Vilsona. Voleo bih da ponovo američki predsednik, a bili smo se malo pomerili za vreme Trampa, dakle, ja sam navijao, otvoreno priznajem, da Tramp pobedi. Tramp je pobedio na glasanju, ovaj drugi je pobedio na brojanju i ostvarili su ono što je Staljin govorio – nije bitno ko glasa, bitno je ko broji. U Americi je Tramp imao – jedan čovek, jedan glas, a ovaj drugi, Bajden, on je imao, onako, sedeći kući u papučama, on je imao priliku – jedan mejl, tri glasa. Dakle, zahvaljujući tome je onaj za koga sam ja navijao, Tramp, izgubio, ali se video neki napredak po pitanju sporazuma između gospodina Trampa i gospodina Vučića, koji je težište bacio na ekonomiju, što bih ja svakako pozdravio.

Voleo bih da se zanove odnosi između Amerike i Srbije. Gotovo mi je neshvatljivo da Amerikanci imaju neke svoje simpatije i postaju mentori nekih država i državica koje su nastale na tlu Balkana i na tlu bivše Jugoslavije. Ja se bojim da oni stvaraju tampon zonu prema Rusiji i Kini, s obzirom da su za vreme Tita finansirali Josipa Broza, ne zato da bi širio komunizam, već zato da bi ga zaustavio na svojim granicama i da interesi Sovjetskog Saveza ne mogu da se izliju, odnosno, bilo im je jeftinije da darivaju Josipa Broza novcem, drugom donatorskom podrškom, da mu podižu ekonomsku moć, koja nije zavisila od privrede već od tih donacija, da bi on mogao da napravi armiju, jer je njima bilo daleko jeftinije da Tito ima snažnu armiju koja bi se oduprla Staljinu i Sovjetskom Savezu, nego da finansiraju svoju vojsku, nosače aviona, baze, itd, što bi njima bilo desetak puta skuplje. Oni su spojili dobro i korisno i podržali tu varijantu gde je jedna velika država pretvorena u niz, u šest malih država, od kojih je pet postalo protektorati.

Danas imate svetsko čudo da, recimo, svi mogu da se odvoje od Srbije, od Srbije može da se odvoji i njena pokrajina. Ali, gle čuda, Srbi ne mogu da se odvoje ni od svoje pokrajine. Gotovo neverovatna situacija.

To su sadašnji odnosi u svetu. Ja bih voleo da Amerikanci to pomere i da dođemo u doba Vudroa Vilsona koji je cenio srpski narod toliko i njegove žrtve u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, da je 28. juna ili jula 1918. godine istakao srpsku zastavu, a to je prva zastava jedne strane države, iznad Bele kuće, u znak priznanja jednom malom balkanskom, ali moralno velikom narodu koji je dao 1.264.000 žrtava da bi stvorio Jugoslaviju.

Moram i to naglasiti da su za razliku od nas Vudro Vilson i Mihajlo Pupin bili daleko pametniji. Moram reći da bi i ta Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca bila daleko više obogaljena da nije bilo Pupina. Mogu da navedem primer Banata, mogu da navedem primer, mislim, Bledskih jezera itd, gde su Slovenci zahvaljujući Pupinu i Vudrou Vilsonu dobili to, čak su bili dobili i pola Koruške, pa su tražili sve da se to izjašnjava referendumom, pa su taj deo izgubili, svojom krivicom, a ne krivicom Vudroa Vilsona, Nikole Pašića i Mihajla Pupina. Takva je saradnja bila da sve što su Srbi poželeli su i dobili.

Ali, Srbi nisu poželeli ono što je Vudro Vilson poželeo. Vudro Vilson je želeo da svi mali narodi, brojčano mali narodi, Srbi spadaju u duhovno i moralno velike narode, da svako dobije nacionalnu državu i Vudro Vilson se zalagao da Srbija dobije izlaz na more, međutim, mi smo se opredelili, Srbija se opredelila da posle Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata stvori Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, da se na određeni način ujedini sa poraženima i valjda je očekivala da će poraženi biti dovoljno zahvalni, da neće razbijati novonastalu državu.

Stoga sam ja zabrinut, recimo, za Evropsku uniju, s obzirom da u programu moje stranke od 1990. godine stoji da želi da uđemo u Evropsku zajednicu, da imamo sa evropskim zemljama jednu granicu, jedno tržište, jednu valutu, slobodan protok ljudi, kapitala itd, ali sam zabrinut za Evropsku zajednicu zato što oni koji su razbili Jugoslaviju, koja je bila zajednica pobeđenih i poraženih gde su poraženi trebali ipak da imaju neku vrstu zahvalnosti i da ne razbijaju i ne dižu pušku na one koji su im dozvolili da partizanskim pokretom, u kome su opet Srbi bili većina, naprave svoje nacionalne državice i pri tome u te nacionalne državice gotovo pola srpskog naroda ubace, ja sam očekivao da takvi narodi i takve države ne dižu pušku na svog oslobodioca, međutim, i to se desilo. Zato sam zabrinut malo i za Evropsku uniju, ali oni su prvi birali, šta da im radimo.

Izabrali su Sloveniju i Hrvatsku, koje su poznate po tome da iz svake zajednice žele da iskoče, kao što su želele da iskoče iz Austrije, iz Austrougarske, tako su želele da iskoče i iz Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, tako su hteli da iskoče iz Kraljevine Jugoslavije, dizali su ličke ustaške ustanke itd. Tako su želeli da izađu iz komunističke Jugoslavije, koja je stvorena i koja je prerasla gotovo u konfederalnu zajednicu gde je, ispostavilo se, to bio prelaz iz jedne nezavisne države Hrvatske, barem po pitanju Srba, u drugu nezavisnu državu Hrvatsku i pogledajte šta se sve dešavalo na teritoriji koja se nekada zvala Nezavisna država Hrvatska, koja je obuhvatala i Bosnu i Hercegovinu, kakvi su strahoviti zločini učinjeni prema Srbima. Gotovo milion Srba više ne živi na teritorijama gde je živelo 1991. godine, to popisi jasno kažu, u Federaciji Bosne i Hercegovine imate više Kineza u Sarajevu u Federaciji nego Srba. Dakle, iz toga se vidi da surovo etnički počišćen narod je optužen za etničko čišćenje.

Stoga verujem da obnavljanje nekih odnosa sa Amerikom moglo bi da jednog dana rezultira da i oni, a teško je da priznaju svoju grešku, priznaju da su se ogrešili o srpski narod, koji je jedino bio kriv zato što je voleo zemlju koju je stvorio, voleo tu državu i pokušao da sačuva, bio armatura te bivše Jugoslavije. Zato je srpski narod proglašen najgorim, isključivim krivcem, oni koji su počinili genocid i etničko čišćenje, iako dokazi statistike same i u Hrvatskoj – njihovi podaci i podaci u Bosni i Hercegovini kažu da je na teritoriji bivše Nezavisne države Hrvatske realizovan treći deo Pavelićevog programa, a da je ona Jugoslavija koja je bila između dve NDH bila prelazna osnova za njih.

Za nas je to bila država za koju je vredelo raditi, zalagati se i graditi je, država u kojoj su svi trebali i bili ravnopravni. Oni su to videli kao prelazno rešenje da iz jedne NDH odu u drugu NDH, da stvore svoje nacionalne države i da budu pretenciozni, odnosno da požele da i teritorije na kojima su živeli Srbi i srpski narod, koju su rasparčali, raskupusali federalizacijom posle rata 1945. godine, na takav način veliki broj Srba ostave van zajedničke države koju su stvorili.

Srbiju je stvorio Nikola Pašić i Kralj Aleksandar, Vudro Vilson i Mihailo Pupin, ali su Vudro Vilson i Mihailo Pupin imali drugo rešenje koje mi kao pobednici nismo dovoljno ozbiljno shvatili, tj. da izađemo na more, da stvorimo srpsku nacionalnu državu.

Mi to nismo prihvatili. Velikodušno smo zajedno sa poraženim prihvatili da budemo deo jedno nove zajednice koja se zvala Kraljevina SHS. S toga bih voleo da nešto iz istorije naučimo.

Da ja pređem ponovo na saradnju sa Rusijom, i ponovo da kažem da ova zaštita bilja, biljni karantin, jeste šansa ali da je i kontrola Ruske Federacije izuzetno žestoka, izuzetno korektna, ali pri tome je rigoroznija nego ona u Evropskoj uniji, da treba pažljivo pratiti njihove uslove, odnosno da ne dođemo u poziciju da izvoz ugrozimo, značajne količine izvoza vođa i povrća, jer bi nam greška bila još veća zato što bi ugrozili sebe, svoje farme, svoje porodice i zato treba paziti na ove veletrgovce, prekupce i nakupce da ne prepakuju nešto iz Grčke ili evropskih zemalja, Poljske, Nemačke itd. jabuke, tu treba izuzetno kontrolisati svaki tovar, ne dozvoliti nikakvo mešetarenje da za nekoliko šlepera takve robe ugrozimo ekonomski napredak sopstvene zemlje, posebno u poljoprivredi, jer smo mnogo podsticaja uložili u nove zasade jabuka.

Savetovao bih naše poljoprivrednike da probaju da podižu veće površine zasada pod kruškama, zato što su skuplje. Rod je sličan rodu jabuka, malo se teže održavaju i neguju, ali bi valjalo pokušavati, zato što Rusija podiže svoje voćnjake jabuka.

U jednom trenutku kao što se desilo i sa pšenicom, Rusija može postati izvoznik ili može zadovoljavati svoje potrebe sa jabukama. Zato bi trebalo voditi računa u poljoprivrednoj politici, da malo pažnje posvetimo i uzgoju krušaka, jer ni jedna kruška koja se ubere u Srbiji u hladnjačama ne dočeka Novu godinu, sve budu prodate pre nove godine, zato što je potražnja velika, a proizvodnja u Srbiji, nisam siguran da zadovoljava naše potrebe.

Dilema Rusija, Kina, Evropa za mene ne postoji. Aktuelna politika je takva da hoćemo da budemo dobri sa jednima i drugima. Hoćemo da prijatelji ostanu prijatelji, a da protivnika pokušamo da napravimo manje protivnike, od neprijatelja manje neprijatelje, a po mogućstvu da neki pređu na našu stranu.

Ja ću vam to plastično objasniti zato što postoje ultra nacionalisti. To su ovi dobrovoljni davaoci tuđe krvi, koji bi ostatak jednog nedoklanog naroda da povedu u avanturu, moram da ih upozorim da isključivost, a i one evroljube i u jednom i drugom smislu i prema Evropskoj uniji i prema evru, dakle da upozorim i jedne i druge da moramo da igramo i sa jednim i sa drugima.

Navešću primer, maline i jabuke. Recimo, 95% jabuka koje se proizvedu u Srbiji kupi Ruska Federacija, odnosno carinska unija ili kako oni to zovu Rusija, Kazahstan, Belorusija, a 95% malina i većinu borovnica kupi Evropska unija. Srpski seljaci znaju da se ne bi valjalo odreći ni maline ni jabuke. Ako se odreknete i jednog, gubite drugo, gubite novac, gubite ekonomsku sigurnost.

Ja ekonomsku snagu jedne zemlje vidim, ne po količini zlata i dijamanata, srebra, plemenitih metala itd. koje ta zemlja poseduje, već po količini hrane i pijaće vode koju ta zemlja proizvodi ili može proizvesti i to je neka dobitnička kombinacija na koju treba zaigrati.

Ko voli miris hleba treba da poštuje i poljoprivrednike koji su taj hleb proizveli i podsticaji subvencija treba da budu što veći, a kada uđemo u EU oni će biti tri puta veći nego što su do sada. Zato je moja težnja zbog zajedničke evropske poljoprivredne politike da što pre uđemo u EU.

Na kraju da kažem da se manemo srpsko srpskih zađevica, da sklapamo i dalje sporazume. Dok su svi bili protiv nas, mi smo bili protiv sebe, bolje reći, bili smo, borili smo se protiv sebe i između sebe, a u takvoj borbi uvek izgubimo mi.

Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Poštovani narodni poslanici, dobili smo obaveštenje od RTS-a da danas, 5. maja neće biti u mogućnosti da od 15.55 prate zasedanje skupštine u direktnom prenosu na Drugom programu RTS-a zbog ranije ugovorenih obaveza prenosa rukometne utakmice. Snimak dela sednice koji neće biti emitovan u direktnom prenosu emitovaće u večernjem terminu.

Pošto više nema prijavljenih ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Jahja Fehratović.

Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Jahja Fehratović

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Sporazumi između država koji su na obostranu korist uvek su radosna vest za nas narodne poslanike Stranke pravde i pomirenja, a posebno oni sporazumi koji se tiču razmene ideja, razmene naučnih dobara, kao što je ova između SAD i Republike Srbije. Smatramo da je on izuzetno važan i da se njime nastavlja sve ono što je u prethodnom periodu mnogo slučajeva koristilo kako nama građanima Republike Srbije, tako i građanima SAD, posebno ljudima koji se bave naukom i posebno ljudima koji crpe ove resurse kako bi nadogradili vlastita znanja, razmenili iskustva i unapredili nauku kojom se bave.

Vrlo smo sretni zbog toga što i ovaj Sporazum omogućava nastavak saradnje koji Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru već godinama ima sa određenim predstavnicima SAD i ambasade u pogledu lektora koji već šestu godinu bude prisutan kao nativni govornik na našem Univerzitetu i čijim znanjem izvornog govora se koriste studenti našeg Univerziteta.

Takođe smo sretni jer ovo otvara prilike da se svo ono blago koje smo kao narod ili kao narodi Balkana baštinili, a koje je sticajem okolnosti završilo i u SAD, između ostalog, kao i u mnogim drugim državama može detaljnije istraživati i možemo više naučiti o sebi kroz sve to što je nekada sakupljano i što je kao takvo danas pohranjeno u raznim arhivama.

Ovde, pre svega mislim na veliku zaostavštinu naučne ekspedicije harvardskih prostora Milmana Parija, Alberta Lorda u prvoj polovini XX veka u bivšoj Jugoslaviji koji su zabeležili između 300.000 i pola miliona stihova na prostoru Novopazarskog Sandžaka …pevača, između ostalog tada su i razotkrili onu veliku dilemu Homerskog pitanja na osnovu epova, Avda Međedovića, tj. autorstva Homerovog Ilijade i Odiseje.

Dakle, mnogo je takvih još velikih naučnih dostignuća ili blaga, izvora nulte kategorije, pohranjeno u SAD i ovim sporazumi otvaraju mogućnost istraživačima sa naših prostora da iskoriste tu priliku, i da, u stvari, mi sami učimo o sebi, a ne da, kao što je govorio Ćamil Sijarić, dođe nam neko iz Amerike i kaže – evo, imate Homera u Bijelome Polju. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanika Slavenko Unković. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Slavenko Unković

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega, želim da uputim punu podršku predsedniku JS gospodinu Draganu Markoviću Palmi u nameri da se do kraja raskrinkaju i razotkriju lažne optužbe i lažna podmetanja od strane jednog dela opozicije, od koga ne možemo da čujemo njihov program, njihovu dobru ideju i neko dobro rešenje, nego samo laži i podmetanja. Želimo da ta medijska predstava Marinike Tepić što pre dobije neki sudski epilog, gde će se razmontirati sva ta njihova podmetanja i sve laži.

Kada su u pitanju ova današnja tri sporazuma, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati sporazume i oni su, naravno, u interesu za našu zemlju.

S obzirom da pokrajina Kvebek ima različit penzioni sistem u odnosu na državu Kanadu, ovaj sporazum je neophodan u cilju sveobuhvatne zaštite osiguranika.

Inače, Sporazum o socijalnoj sigurnosti između Republike Srbije i Republike Kanade postoji još od 2014. godine, ali taj sporazum nije obuhvatio zdravstveno osiguranje.

Sporazum sa pokrajinom Kvebek reguliše ostvarivanje prava iz penziono-invalidskog osiguranja, kao i prava po osnovu povrede na radu, profesionalnih bolesti i zdravstvenog osiguranja. Ovim sporazumom naši ljudi, odnosno naši sunarodnici koji žive i rade u pokrajini Kvebek imaće mogućnost da regulišu staž i ostvare pravo na PIO, na zdravstvenu zaštitu prilikom lečenja u Srbiji ili Kvebeku.

Pruža se mogućnost našim ljudima koji rade u Kanadi da regulišu pitanja povezivanja staža za godine za koje su im tamo uplaćivani doprinosi, kao i da koriste određene zdravstvene usluge.

Sporazumom je predviđen i program zdravstvene zaštite studenata dok borave na Kvebeku ili su na studijama u Srbiji, što konvencija sa Kanadom taj deo nije predviđala. U svakom slučaju, ovo je jako značajan Sporazum za naše ljude koji su već decenijama naseljeni u ovoj kanadskoj pokrajini.

Protokol o nastavku naučno-tehnološke saradnje Srbije i SAD je značajan dokument za nas i on će omogućiti nastavak saradnje naših i američkih naučnika. Naravno, i ovakav vid saradnje predstavlja značajan segment u unapređenju naših bilateralnih odnosa.

Američka strana je pokrenula ovaj protokol sa namerom da se u narednih 10 godina učvrsti i nadogradi saradnja u svim oblastima nauke i tehnologije, a posebno u oblasti intelektualne svojine. Protokol će omogućiti naučnicima iz Srbije i SAD da nastave zajednički rad na projektima, otkrićima, istraživanjima, kao i dodatni prostor za saradnju naših naučnih institucija i univerziteta.

Cilj Sporazuma sa Vladom Republike Ruske Federacije je da se razvije bilateralna saradnja u oblasti biljnog karantina zaštite bilja. Postoji potreba da se teritorija naših država zaštite od unošenja i širenja karantinskih i drugih opasnih štetnih organizama, kao i da se obezbedi koordinacija nacionalnih fitosanitarnih mera. I do sada su postojale procedure prilikom uvoza prehrambenih proizvoda, ali se one često nisu poštovale, odnosno bilo je raznih zloupotreba.

Srbija sa Rusijom preko 20 godina ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, koji propisuje da se za robu za koju se može dokazati da je poreklom iz Srbije ne plaća carina kada je roba namenjena za tržište Rusije, osim ako nije izuzeta iz režima slobodne trgovine.

Kontrola uvoza u Rusiju je postala jako rigorozna i postavili su visoke standarde posle uvođenja sankcija od strane EU. Suština je da svaki proizvod koji podleže biljnom karantinu, koji se uvozi na teritoriji naših zemalja, ili u tranzitu prelazi teritorije naših država, mora pratiti i fitosanitarni sertifikat ili sertifikat za reeksport. Sertifikat izdaju nadležni organi države izvoznice u skladu sa međunarodnim konvencijama kojim se potvrđuje da karantinski štetni organizmi nisu prisutni u proizvodu koji podležu karantinu.

Bićemo deo jedinstvenog elektronskog sistema za slanje pošiljki i sve što se u Srbiji fitosanitarno pregleda, biće istovetno kao da je pregledala neka ruska stručna služba.

Danas iz Srbije voće u Rusku Federaciju izvozi oko 130 firmi, a povrće oko dvadesetak kompanija i zbog toga ovaj sporazum je jako važan za našu zemlju.

Još jednom da ponovim, poslanička grupa u danu za glasanje će podržati ove pomenute sporazume. Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanika Josip Broz. Izvolite.
...
Komunistička partija

Josip Broz

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, vekovima unazad pokazalo se koliko je važno negovati dobre i prijateljske odnose kako sa susedima, tako i sa prekookeanskim zemljama.

Savremeni svet u kojem živimo, razvoj tehnologije, sve veći broj migracija širom celog sveta doprineo je tome da se sve veći broj oblasti reguliše međunarodnim sporazumima, bilateralnim i multilateralnim.

Države između sebe najčešće regulišu pitanje političke, ekonomske, kulturne, naučno-tehnološke saradnje, kao i pitanje socijalne sigurnosti.

Kao poslanik SPS želim da ukažem na važnost poštovanja socijalnih prava i socijalne sigurnosti svakog pojedinca i svakog našeg državljanina, kako onih koji žive u Srbiji, tako i na one mnogobrojne u srpskoj dijaspori širom sveta.

Međunarodnim ugovorima o socijalnom osiguranju, odnosno socijalnoj sigurnosti, omogućava se usklađena primena nacionalnih zakonodavstava države ugovornice u oblasti socijalnog osiguranja kojima se garantuje jednak tretman državljana, odnosno osiguranika obe države ugovornice u okviru nacionalnog zakonodavstva. Obezbeđuje se očuvanje stečenih prava, garantuje se isplata davanja u slučaju promena prebivališta.

Naša država zaključene sporazume sa 30 zemalja, koji se odnose na socijalnu sigurnost, poput Rusije, Grčke, Austrije, Švajcarske, Kanade itd.

Sporazum između Srbije i Kanade o socijalnoj sigurnosti stupio je na snagu 2014. godine. Na osnovu ovog sporazuma prava na penziju i druge oblike socijalne sigurnosti moći će da ostvaruju građani srpskog porekla koji žive i rade u Kanadi, ili su to već činili, kao i Kanađani koji su radili ili rade u Srbiji.

Ovaj sporazum reguliše prava korisnika penzija u obe zemlje, kao i onih za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti. Ovaj sporazum ne odnosi se na kanadsku pokrajinu Kvebek, gde je prisutna brojna srpska dijaspora i veliki broj onih koji narednih godina stižu na red za penzionisanje.

Sporazum sa Kvebekom je sveobuhvatniji od onog sa Kanadom. Pored isplate penzija i sabiranja staža osiguranja, obuhvata i zdravstveno osiguranje, tako da naši građani koji idu u Kvebek poslovno ili turistički mogu koristiti određene zdravstvene usluge.

Pored toga što vodimo računa o našim najstarijim građanima, veoma je važno i to što mislimo o generacijama koje tek dolaze. Radimo na tome da im obezbedimo nove mogućnosti.

Srbija je zemlja bogate istorije, kulturnog i duhovnog nasleđa. Ponosni smo na naše svetski priznate naučnike i istraživače, poput Nikole Tesle i Mihaila Pupina.

Sa SAD već imamo zaključen sporazum o naučno-tehnološkoj saradnji, a ovim protokolom ta saradnja se nastavlja. Obe zemlje će imati korist od ovog sporazuma. Naučnici će zajedno moći da rade na brojnim projektima i istraživanjima. Dobri bilateralni odnosi Srbije i SAD važni su za stabilnost čitavog našeg regiona, a saradnja u nauci i tehnologiji je dragocena za generacije koje tek dolaze.

Sporazum sa Ruskom Federacijom je veoma važan da ne bismo više dolazili u situaciju da nam se roba vraća zbog loših fitopatoloških uslova.

Poslanička grupa SPS podržava saradnju sa drugim državama, posebno što će našim građanima potvrđivanje ovih sporazuma biti od velike koristi.

U danu za glasanje podržaćemo sve sporazume koji su na dnevnom redu. Hvala.