Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja ću danas govoriti o zakonu o potvrđivanju Protokola za izmenu i dopunu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o naučnoj i tehnološkoj saradnji.
Ovo je, inače, kao što je već i sam ministar rekao, dopuna važećeg ugovora koji važi već 10 godina, a naravno, posle izglasavanja, tj. ratifikacije, ovde u parlamentu, što ćemo mi sutra učiniti, važiće narednih 10 godina ali je, da kažemo, dopunjen, uvažen, sa jednom veoma bitnom stavkom, koja počinje i kod nas da bude sve važnija, a to je regulisanje pitanja intelektualne svojine.
To je veoma bitno pitanje u SAD, u Evropskoj uniji, u svim savremenim demokratijama, sve je bitnije, naravno, svugde u svetu, jer nekako smo do sada i mi, ne baš do sada, do pre nekoliko godina, do dolaska vlade Aleksandra Vučića sigurno se nije o tome toliko vodilo računa, ali kasnije je i premijerka Ana Brnabić kroz digitalizaciju i ostalo, uvođenja prava koja radimo u Srbiji. Jedna je stvar tu od posebnog značaja.
Naime, nekako smo ranije vodili računa o pravima koja imaju oni koji štampaju knjige, a nismo mnogo vodili računa o pravima onih koji pišu te iste knjige. Pa, tako isto vremenom, razvojem tehnologije, pravljenjem softvera i svega ostalog što nam je potrebno i sada već i u svakodnevnom životu svima, svakome od nas, našoj deci i u budućnosti, ali naravno i o onome što nas sve čeka.
Stvar je u tome da moramo da zaštitimo ljude koji stvaraju intelektualnu svojinu i da oni od toga što su pametni, što znaju da naprave softver, što znaju da napišu knjigu od koje kasnije svi imamo koristi, mogu pristojno, lepo, normalno da žive, a ne da stalno rizikuju da li će… Imamo i sad slučaj pandemije, ja sam siguran da se i ministarka sa time susretala kroz krizni štab, gde su mnogi umetnici i mnogi ljudi koji su bili samostalni se našli u problemu, pitanje je - kako da, recimo, njima regulišemo status, kako njima da pomognemo, jer su i oni ostali bez posla, bez prihoda, a kao društvo se nismo, nažalost, na vreme za sve te stvari pripremili, nismo ih očekivali, ali hvala Bogu, efikasna Vlada Republike Srbije i te probleme rešava što je bolje moguće u datoj situaciji.
Na ovaj način se štite naučni patenti i projekti od krađe, pre svega, ali i štiti materijalna dobit, kao što sam rekao, stvaraoca. Sajber kriminal je nešto što se i te kako razvija u svetu i koji je sve prisutniji i prisutniji. U tim istim SAD imamo 10.000 slučajeva na dnevnom nivou, a mnogo ne zaostaje, verujte, i Kina, jer i ona je tehnološki i naročito u informacionim tehnologijama sve razvijenija i razvijenija, 10.000 kriminalnih slučajeva dnevno, pokušaja krađe identiteta, kopiranja vaših podataka koji se nalaze na internet mreži, upada u bankarske račune, socijalne brojeve itd. To se radi svugde u svetu, sve više i više, i mi što budemo razvijeniji, što više budemo koristili te tehnologije… Recimo, na primer, ja sad samo onlajn plaćam račune, znači sa mobilnim telefonom i većina ljudi, to su sve veći i veći brojevi, ja sam čak čuo od nekih bankara da misle da u narednih 10-15 godina više ni one podružnice po ulicama neće ni postojati, neće imati potrebe za njima, jer će ljudi sve raditi, pa čak i prijave za kredit preko interneta, preko telefona, preko lap-topa itd.
Budućnost je razvoj tehnologije. To je nešto što ide ubrzano više nego ikada. Mi smo jednom zbog loše politike koju smo vodili u ovoj zemlji, bili pod sankcijama skoro 10 godina i propustili smo čitavu jednu industrijsku revoluciju i od tada se mučimo. Danas i nadalje više to ne smemo sebi nikada da dozvolimo i hvala Bogu danas to nije situacija takva.
Više ni informacione tehnologije nisu nešto što se može nazvati budućnošću, one su sadašnjost, one su sada tu među nama, ali smart tehnolodžis ili pametne tehnologije su budućnost. Ujedinjene nacije predviđaju da će do 2050. godine 70% postojećih zanimanja nestati. Moramo ljudima da smislimo nova zanimanja. Moraće ljudi da imaju nove poslove koje će raditi i od kojih će živeti. To je tema broj jedan u svetu, pa tek onda broj dva je tema globalno zagađenje, životna sredina. Tema broj jedan u svetu su pametne tehnologije i budućnost, robotizacija, sve ovo što nas čeka u narednom periodu.
Opet kažem hvala Bogu pa je Srbija i za to nekako sada spremnija, nego što je bila u nekim ranijim vremenima. Srbija je po nekim podacima 4. u Evropi, 10. u svetu po broju digitalnih radnika. Neke stvari sada rešavamo. Prošle nedelje smo usvojili taj zakon koji rešava pitanje frilensera. Znači, potrebno je te ljude zadržati i bolje je da rešimo to pitanje i da oni ovde plaćaju porez, nego na nekom drugom mestu, iako ih dugo naš poreski sistem nije prepoznavao kao nekog ko radi i privređuje u Srbiji, a oni su bili tu, među nama i radili su. Opet kažem, to je pitanje tehnologije. Mi imamo kapacitet.
Zašto je bitan ovaj sporazum? Zato što u najvećoj meri taj naš kapacitet možemo da iskoristimo, pa čak i da uvećamo mogućnosti i potencijale saradnjom sa SAD. Pričali mi, mislili, kako god mislili, njihova tehnologija je najviše otišla unapred i zbog toga nam je ova saradnja potrebna.
Pominjemo Teslu, pominjemo Pupina. Bez njihovih naučnih radova ne bi postojala ni NASA. Pre nekoliko dana NASA je praktično formirala prvu stanicu na Marsu. Na Marsu se sa Zemlje upravlja helikopterom koji leti tamo. To bez Tesle i Pupina nikad ne bi bilo moguće. Nikada ne bi bilo moguće, ali još bez jednog naučnika – Milutina Milankovića koji je prvi u svetu, još 1915. godine, objavljivao naučne radove o klimi na Marsu. Mi smo vezani. Mi imamo saradnju koja je vekovna, koja je uvek bila sjajna, koja je u jednom trenutku prekinuta, ali se zalažem da resetujemo i, godinama o tome pričam, da vratimo te naše, kao što reče koleginica Pupin, da resetujemo te naše odnose, taj termin često koristim, i da ih vratimo na ono što smo nekada bili. To je najvažnije za Srbiju.
Videli smo i po pitanju vakcina i vakcinacije. Možda grešim, ali doktorka će me ispraviti ako grešim, koliko znam, preko 97% je efikasnost Fajzerove vakcine. Znači, dobro sam rekao, 97%. To znači da vam se ne podigne imuni sistem posle primanja te vakcine statistička greška, da vam se to ne dogodi. Znači, na nivou statističke greške je da vam se ne dogodi da imate imuni sistem i da se zaštite od tog virusa, a kada se primi Fajzerova vakcina. To ne znači da su Amerikanci bili naučnici koji su radili. Ko zna ko su, možda su bili neki iz Vijetnama u tom naučnom timu, možda je bilo i Srba, ne znam? Nekako uvek se u Americi dogodi da ti naučni timovi najbolje rade. Uostalom, i Tesla, i Pupin, i Milanković su to radili u Americi.
Možemo mi opet da kažemo da nam se to sviđa ili ne sviđa, ali to je činjenica, tako se živi, to je nešto što nam se dešava, i to je nešto što svi živimo u svetu. Znači, svi sa tim živimo. Najčuvenija lista univerziteta, profesor će potvrditi da li sam tačno rekao ili ne, je Šangajska lista najbolje ocenjenih univerziteta u svetu. Od deset najboljih osam je u Americi, a dva u Velikoj Britaniji, a to se u Šangaju pravi lista univerziteta, ne u Vašingtonu.
Zbog toga je od ogromnog značaja ovaj sporazum, od ogromnog značaja, a zašto? Ne da bismo mi ovde rekli kako su Amerikanci najbolji, nego kako bismo imali najveću korist od te saradnje. Mi, kao Srbija, naša država i naša omladina, da ovo što pričamo zadržimo, da ovde rade, da ovde imaju velike plate. Zahvaljujući ovakvim sporazumima, imamo kompanije, kao što je NCR u Srbiji koja zapošljava dve hiljade ljudi, a gde je najniža plata hiljadu evra. Mi ovde pričamo kako se otvaraju firme u našim opštinama i zadovoljni smo zbog toga i hvala predsedniku Vučiću na njegovoj energiji po pitanju vakcina i po pitanju investicija koje imamo, ali nam treba još više ovakvih investicija, gde će biti veoma visoke plate zaposlenih, a to možemo samo napretkom u oblasti nauke i tehnologija.
Nove tehnologije donose nova uposlenja, donose sve veći broj obrazovanih ljudi i donose veći ekonomski rast. Zbog toga su nama potrebne takve kompanije i potrebni ovakvi ugovori da bismo iskoristili naš potencijal i da bi smo išli dalje.
Nadam se da ćemo i u buduće imati što više ovakvih sporazuma i nadam se da će ovaj sporazum uz pametnu spoljnu politiku dovesti do toga da iskoristimo potencijal koji Srbija ima i da ekonomski napredujemo. Hvala.