Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja ću danas govoriti o zakonu o potvrđivanju Protokola za izmenu i dopunu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o naučnoj i tehnološkoj saradnji.

Ovo je, inače, kao što je već i sam ministar rekao, dopuna važećeg ugovora koji važi već 10 godina, a naravno, posle izglasavanja, tj. ratifikacije, ovde u parlamentu, što ćemo mi sutra učiniti, važiće narednih 10 godina ali je, da kažemo, dopunjen, uvažen, sa jednom veoma bitnom stavkom, koja počinje i kod nas da bude sve važnija, a to je regulisanje pitanja intelektualne svojine.

To je veoma bitno pitanje u SAD, u Evropskoj uniji, u svim savremenim demokratijama, sve je bitnije, naravno, svugde u svetu, jer nekako smo do sada i mi, ne baš do sada, do pre nekoliko godina, do dolaska vlade Aleksandra Vučića sigurno se nije o tome toliko vodilo računa, ali kasnije je i premijerka Ana Brnabić kroz digitalizaciju i ostalo, uvođenja prava koja radimo u Srbiji. Jedna je stvar tu od posebnog značaja.

Naime, nekako smo ranije vodili računa o pravima koja imaju oni koji štampaju knjige, a nismo mnogo vodili računa o pravima onih koji pišu te iste knjige. Pa, tako isto vremenom, razvojem tehnologije, pravljenjem softvera i svega ostalog što nam je potrebno i sada već i u svakodnevnom životu svima, svakome od nas, našoj deci i u budućnosti, ali naravno i o onome što nas sve čeka.

Stvar je u tome da moramo da zaštitimo ljude koji stvaraju intelektualnu svojinu i da oni od toga što su pametni, što znaju da naprave softver, što znaju da napišu knjigu od koje kasnije svi imamo koristi, mogu pristojno, lepo, normalno da žive, a ne da stalno rizikuju da li će… Imamo i sad slučaj pandemije, ja sam siguran da se i ministarka sa time susretala kroz krizni štab, gde su mnogi umetnici i mnogi ljudi koji su bili samostalni se našli u problemu, pitanje je - kako da, recimo, njima regulišemo status, kako njima da pomognemo, jer su i oni ostali bez posla, bez prihoda, a kao društvo se nismo, nažalost, na vreme za sve te stvari pripremili, nismo ih očekivali, ali hvala Bogu, efikasna Vlada Republike Srbije i te probleme rešava što je bolje moguće u datoj situaciji.

Na ovaj način se štite naučni patenti i projekti od krađe, pre svega, ali i štiti materijalna dobit, kao što sam rekao, stvaraoca. Sajber kriminal je nešto što se i te kako razvija u svetu i koji je sve prisutniji i prisutniji. U tim istim SAD imamo 10.000 slučajeva na dnevnom nivou, a mnogo ne zaostaje, verujte, i Kina, jer i ona je tehnološki i naročito u informacionim tehnologijama sve razvijenija i razvijenija, 10.000 kriminalnih slučajeva dnevno, pokušaja krađe identiteta, kopiranja vaših podataka koji se nalaze na internet mreži, upada u bankarske račune, socijalne brojeve itd. To se radi svugde u svetu, sve više i više, i mi što budemo razvijeniji, što više budemo koristili te tehnologije… Recimo, na primer, ja sad samo onlajn plaćam račune, znači sa mobilnim telefonom i većina ljudi, to su sve veći i veći brojevi, ja sam čak čuo od nekih bankara da misle da u narednih 10-15 godina više ni one podružnice po ulicama neće ni postojati, neće imati potrebe za njima, jer će ljudi sve raditi, pa čak i prijave za kredit preko interneta, preko telefona, preko lap-topa itd.

Budućnost je razvoj tehnologije. To je nešto što ide ubrzano više nego ikada. Mi smo jednom zbog loše politike koju smo vodili u ovoj zemlji, bili pod sankcijama skoro 10 godina i propustili smo čitavu jednu industrijsku revoluciju i od tada se mučimo. Danas i nadalje više to ne smemo sebi nikada da dozvolimo i hvala Bogu danas to nije situacija takva.

Više ni informacione tehnologije nisu nešto što se može nazvati budućnošću, one su sadašnjost, one su sada tu među nama, ali smart tehnolodžis ili pametne tehnologije su budućnost. Ujedinjene nacije predviđaju da će do 2050. godine 70% postojećih zanimanja nestati. Moramo ljudima da smislimo nova zanimanja. Moraće ljudi da imaju nove poslove koje će raditi i od kojih će živeti. To je tema broj jedan u svetu, pa tek onda broj dva je tema globalno zagađenje, životna sredina. Tema broj jedan u svetu su pametne tehnologije i budućnost, robotizacija, sve ovo što nas čeka u narednom periodu.

Opet kažem hvala Bogu pa je Srbija i za to nekako sada spremnija, nego što je bila u nekim ranijim vremenima. Srbija je po nekim podacima 4. u Evropi, 10. u svetu po broju digitalnih radnika. Neke stvari sada rešavamo. Prošle nedelje smo usvojili taj zakon koji rešava pitanje frilensera. Znači, potrebno je te ljude zadržati i bolje je da rešimo to pitanje i da oni ovde plaćaju porez, nego na nekom drugom mestu, iako ih dugo naš poreski sistem nije prepoznavao kao nekog ko radi i privređuje u Srbiji, a oni su bili tu, među nama i radili su. Opet kažem, to je pitanje tehnologije. Mi imamo kapacitet.

Zašto je bitan ovaj sporazum? Zato što u najvećoj meri taj naš kapacitet možemo da iskoristimo, pa čak i da uvećamo mogućnosti i potencijale saradnjom sa SAD. Pričali mi, mislili, kako god mislili, njihova tehnologija je najviše otišla unapred i zbog toga nam je ova saradnja potrebna.

Pominjemo Teslu, pominjemo Pupina. Bez njihovih naučnih radova ne bi postojala ni NASA. Pre nekoliko dana NASA je praktično formirala prvu stanicu na Marsu. Na Marsu se sa Zemlje upravlja helikopterom koji leti tamo. To bez Tesle i Pupina nikad ne bi bilo moguće. Nikada ne bi bilo moguće, ali još bez jednog naučnika – Milutina Milankovića koji je prvi u svetu, još 1915. godine, objavljivao naučne radove o klimi na Marsu. Mi smo vezani. Mi imamo saradnju koja je vekovna, koja je uvek bila sjajna, koja je u jednom trenutku prekinuta, ali se zalažem da resetujemo i, godinama o tome pričam, da vratimo te naše, kao što reče koleginica Pupin, da resetujemo te naše odnose, taj termin često koristim, i da ih vratimo na ono što smo nekada bili. To je najvažnije za Srbiju.

Videli smo i po pitanju vakcina i vakcinacije. Možda grešim, ali doktorka će me ispraviti ako grešim, koliko znam, preko 97% je efikasnost Fajzerove vakcine. Znači, dobro sam rekao, 97%. To znači da vam se ne podigne imuni sistem posle primanja te vakcine statistička greška, da vam se to ne dogodi. Znači, na nivou statističke greške je da vam se ne dogodi da imate imuni sistem i da se zaštite od tog virusa, a kada se primi Fajzerova vakcina. To ne znači da su Amerikanci bili naučnici koji su radili. Ko zna ko su, možda su bili neki iz Vijetnama u tom naučnom timu, možda je bilo i Srba, ne znam? Nekako uvek se u Americi dogodi da ti naučni timovi najbolje rade. Uostalom, i Tesla, i Pupin, i Milanković su to radili u Americi.

Možemo mi opet da kažemo da nam se to sviđa ili ne sviđa, ali to je činjenica, tako se živi, to je nešto što nam se dešava, i to je nešto što svi živimo u svetu. Znači, svi sa tim živimo. Najčuvenija lista univerziteta, profesor će potvrditi da li sam tačno rekao ili ne, je Šangajska lista najbolje ocenjenih univerziteta u svetu. Od deset najboljih osam je u Americi, a dva u Velikoj Britaniji, a to se u Šangaju pravi lista univerziteta, ne u Vašingtonu.

Zbog toga je od ogromnog značaja ovaj sporazum, od ogromnog značaja, a zašto? Ne da bismo mi ovde rekli kako su Amerikanci najbolji, nego kako bismo imali najveću korist od te saradnje. Mi, kao Srbija, naša država i naša omladina, da ovo što pričamo zadržimo, da ovde rade, da ovde imaju velike plate. Zahvaljujući ovakvim sporazumima, imamo kompanije, kao što je NCR u Srbiji koja zapošljava dve hiljade ljudi, a gde je najniža plata hiljadu evra. Mi ovde pričamo kako se otvaraju firme u našim opštinama i zadovoljni smo zbog toga i hvala predsedniku Vučiću na njegovoj energiji po pitanju vakcina i po pitanju investicija koje imamo, ali nam treba još više ovakvih investicija, gde će biti veoma visoke plate zaposlenih, a to možemo samo napretkom u oblasti nauke i tehnologija.

Nove tehnologije donose nova uposlenja, donose sve veći broj obrazovanih ljudi i donose veći ekonomski rast. Zbog toga su nama potrebne takve kompanije i potrebni ovakvi ugovori da bismo iskoristili naš potencijal i da bi smo išli dalje.

Nadam se da ćemo i u buduće imati što više ovakvih sporazuma i nadam se da će ovaj sporazum uz pametnu spoljnu politiku dovesti do toga da iskoristimo potencijal koji Srbija ima i da ekonomski napredujemo. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Šormaz.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministrice, poštovani ministre, pred nama su jako važni sporazumi koji dokazuju da naš državni vrh vodi jednu mudru politiku i najveći kritičari ove Vlade i predsednika države kada je u pitanju spoljna politika ne mogu da nađu ama baš nikakvu zamerku. Mislim, da mi kao parlament dajemo maksimalan doprinos dajući podršku za usvajanje ovih sporazuma.

Usvajanje ovih sporazuma dokazuje respekt koji naša zemlja ima u svetu, jer kada vi potpisujete jedan sporazum, to nije dokaz da samo vi želite sa nekim da sarađujete, već je dokaz da i drugi hoće da sarađuju sa vama. Jako je retka situacija da jedna zemlja u svetu u jednom danu potpisuje sporazum sa dve možda najveće svetske sile, kao što su SAD i kao što je Rusija.

Što se tiče Sporazuma sa SAD o naučno-tehničkoj saradnji, posebno se radujem. Prvo, zato što ne treba govoriti šta znače SAD. Zapravo, želim da naša deca, da naši naučnici, da naši radnici putuju i upoznaju šta su SAD. To je tržište i kapitala i nauke, gde igraju i deluju zaista najbolji. Ako hoćete da budete najbolji morate da odete i da vidite kako funkcioniše njihova industrija, IT industrija, kako funkcioniše „Silikonska dolina“, kako funkcionišu njihovi ekonomski divovi.

Ako hoćemo da napravimo našu zemlju jakom, moramo da učimo od najboljih, a Sjedinjene Američke Države, svakako su to. Onog trenutka kada imamo razmenu ljudi i kada imamo razmenu ideja, bolje ćemo se upoznati i naši odnosi će postati bolji. U prvom momentu to treba da bude jedno iskreno prijateljstvo, a u budućnosti, svakako, to treba da bude i savezništvo.

Što se tiče Sporazuma sa Ruskom Federacijom, ono što je problem i to je nešto čime se usko bavim jeste reeksport naših kompanija. Znači mnogi lovci u mutnom su pokušali da sankcije EU prema Ruskoj Federaciji iskoriste i ne da plasiraju naše proizvode, da plasiraju naše meso, da plasiraju naše proizvode i voće i povrće, već da uvoze, da čine reeksport. Velike smo probleme imali i kada je u pitanju reeksport mesa i mesnih prerađevina i kada je u pitanju reeksport voća.

Pošto dolazim iz jednog kraja koji se bavi voćarstvom, Prijepolje, sandžačke opštine, dosta se ljudi bavi malinama. To je jedno veliko tržište koje je u povoju i koje nudi veliku šansu za naše kompanije.

U Danu za glasanje, svakako ćemo podržati sva tri sporazuma. Što se tiče sporazuma sa Kvebekom, to je sporazum koji rešava osnovne ljudske probleme. Hvala.

Hvala, gospodine Tandir.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministri sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas na dnevnom redu imamo tri veoma važna sporazuma sa tri države, Ruskom Federacijom, SAD i Vladom Kvebeka.

Srbija je danas na evropskom putu, ali to nije prepreka održavanju naših tradicionalno bliskih odnosa sa Rusima. Rusija je danas jedna od najvažnijih strateških partnera Srbije. Viševekovni prijatelj čvrsto podržava politiku naše zemlje i naš su saveznik u međunarodnim organizacijama.

Ruska Federacija pruža čvrstu i doslednu podršku očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije i na tome smo im neizmerno zahvalni. Zahvalni smo i svim drugim državama koje nam pružaju podršku i nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. „Kosova“, kao i državama koje su povukle priznanje nezavisnosti ove lažne države.

Zahvaljujući hrabroj i mudroj politici našeg državnog rukovodstva, pre svega predsednika Aleksandra Vučića, Vlade ali i Ministarstva spoljnih poslova, na čijem čelu je bio Ivica Dačić, 19 država je povuklo svoje priznanje.

Sa Ruskom Federacijom sarađujemo u brojnim oblastima. Imamo puno zaključenih i potvrđenih sporazuma. Rusija je sve značajniji investitor u srpskoj privredi, sa razvojem u naučno-tehnološkoj i inovacionoj oblasti. Kulturna saradnja je takođe veoma intenzivna. Redovno se održavaju kulturno-umetničke manifestacije.

Veoma je značajna uloga Ruskog centra za nauku i kulturu koja postoji 85 godina u našoj zemlji. Rusiji dugujemo veliku zahvalnost i za svu nesebičnu pomoć u medicinskoj opremi i pre svega vakcinama koje nam pružaju od početka pandemije.

Jedna od najlepših vesti je ta da smo u aprilu počeli sa proizvodnjom ruske vakcine „Sputnjik V“ na Torlaku i na taj način dodatno učvrstili veze sa nama bratskom državom Rusijom i ovim načinili jedan ozbiljan iskorak u budućnost.

Istakao bih i zadovoljstvo napretkom ekonomske saradnje između Srbije i Rusije, značaj infrastrukturnih projekata i projekata u oblasti energetike. Svi ovi projekti doprineće ekonomskom napretku naše zemlje i kvalitetnijem i boljem životu naših građana. Između Srbije i Rusije na snazi je režim slobodne trgovine, što doprinosi rastu međusobne robne razmene.

Sporazum koji je danas na dnevnom redu odnosi se i na saradnju Srbije i Rusije u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina. Zaštita bilja je deo poljoprivredne proizvodnje i čini veoma značajan segment u povećanju prinosa i kvaliteta bilja i njegovih proizvoda. U skladu sa tim, ističe se značaj zdravstvenog stanja biljaka.

Jedna od mera u sprečavanju širenja štetnih organizama je biljni karantin, koji kao mera postoji u čitavom svetu. Biljni karantin može biti unutrašnji i spoljašnji kojem se pridaje sve veća pažnja i značaj.

Često se ne poznaje kvalitet pošiljke koja se uvozi u zemlju, pa je razlog uvođenja mere biljnog karantina opravdana, jer se na taj način zemlja brani od unošenja štetnih organizama koji mogu da izazovu dalekosežne negativne posledice po čitavu poljoprivrednu proizvodnju.

Recimo, kukuruzna zlatica je uneta u Jugoslaviju iz SAD i prvi put se pojavila u okolini aerodroma, da bi u narednih nekoliko godina bila rasprostranjena ne samo u našoj zemlji, već i u nekoliko susednih zemalja i na taj način uzrokuje velike štete usevima kukuruza.

Iz navedenih razloga, veoma je važno da usvojimo ovaj Sporazum i time zaštitimo poljoprivredne proizvođače od uvoza potencijalno štetnih proizvoda. Poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati sva tri sporazuma koja su na dnevnom redu. Hvala.

Hvala, gospodine Steviću.
Reč ima Vladica Maričić. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući, gospodine Orliću.

Uvaženi ministre sa saradnikom, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, otkako je započeo ovaj poslanički mandat 3. avgusta 2020. godine mi smo na dnevnom redu imali skoro jednak broj reformskih zakona, odnosno izmena i dopuna postojećih zakona, kao i međunarodnih sporazuma kojima Republika Srbija na bilateralnoj osnovi uređuje određene oblasti života ljudi i funkcionisanja privrede, što pokazuje da je Republika Srbija kredibilan partner svim međunarodnim saugovaračima.

Bilo je tu sporazuma sa vodećim svetskim silama kao što su SAD, Rusija, Kina, sa vodećim državama EU kao što su Nemačka, Francuska, mnogo sporazuma sa zemljama u razvoju. To su nama posebno drage i važne zemlje zato što su većina njih nekada bili u Pokretu nesvrstanih, a skoro sve listom nisu priznale lažnu državu „Kosovo“ i podržavaju međunarodno pravo i teritorijalnu celovitost Republike Srbije.

Danas na dnevnom redu imamo potvrđivanje tri međunarodna sporazuma sa SAD, sa Ruskom Federacijom i sa provincijom Kvebek u Kanadi.

Sporazum o socijalnoj sigurnosti sa provincijom Kvebek u Kanadi nastavlja se na isti takav sporazum kakav Republika Srbija već ranije ima sa Kanadom, ali s obzirom da Kvebek ima isključive nadležnosti u oblasti socijalne sigurnosti kao i pravo da zaključuje međunarodne sporazume u toj oblasti, naš sporazum sa Kanadom, koja je federativna država nije, ne odnosi se na naše građane koji žive u provinciji Kvebek, pa je Vlada Republike Srbije ušla u proces pregovaranja sa provincijom Kvebek i zaključila sporazum o kome mi danas odlučujemo.

Ovim sporazumom mi kompletiramo celokupnu teritoriju Kanade za naše građane, za prava iz oblasti socijalne sigurnosti i socijalnog osiguranja, kako u Kvebeku tako i u svim ostalim provincijama na koje se odnosi naš sporazum sa Kanadom iz 2014. godine. Sporazum se odnosi na prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, na prava u slučaju bolesti i profesionalne povrede i na prava iz zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja.

Vidimo da su to prava koja su u najtešnjoj vezi sa radom i radnim odnosima, tako da je svima jasno da će mnogo veće koristi od ovog sporazuma imati Republika Srbija i građani Republike Srbije, jer je mnogo više naših građana koji su na radu ili su nekada bili na radu u Kanadi, nego kanadskih državljana u Srbiji.

Kada govorimo o pravima iz oblasti penzijske i invalidske zaštite važno je napomenuti da se ovaj sporazum zasniva na dva načela. Prvo načelo je načelo neumanjenja, drugo načelo načelo sabiranja. Načelo neumanjenja znači da iznos penzije, odnosno davanja priznata od strane jednog saugovarača ne može biti umanjeno građanima koji žive na teritoriji druge strane ugovornice. Ovo je posebno važno za sve one koji su radni vek proveli u Kanadi, odnosno u Kvebeku, tamo stekli penziju, a žele da je koriste u Republici Srbiji. Iznos te penzije neće moći da bude umanjen zahvaljujući ovom sporazumu, a poznate su tendencije pojedinih zapadnih zemalja, u kojima je nekada boravio veliki broj stranih radnika, da zbog nekih problema sa penzionim fondom žele da umanje iznos penzija, čak i do polovine za sve one koji penziju ne koriste u toj zemlji, nego u svojoj matičnoj zemlji.

Načelo sabiranja znači da oni osiguranici koji nemaju dovoljno staža osiguranja po pravilima jedne ugovorne strane mogu da ostvare prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja sabiranjem perioda, odnosno staža osiguranja koji su ostvarili u obe strane ugovornice. To je posebno važno za sve one naše građane koji žele da par godina rada provedu u Kanadi, a kasnije radni vek nastave u Republici Srbiji.

Kada govorimo o pravima iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja važno je napomenuti da se ona osim na radnike odnose i na naše studente i istraživače koji borave u Kvebeku.

Što se drugog sporazuma tiče to je Sporazum o naučnoj i tehnološkoj saradnji između Republike Srbije i SAD. Znamo da su SAD vodeća svetska sila iz oblasti nauke i tehnološkog razvoja. Svi vodeći naučni instituti nalaze se sa one strane Atlantika. Najveći broj nobelovaca državljani su SAD i rade u SAD i najveći budžeti i za nauku i istraživanja su upravo oni koji imaju njihovi naučni instituti.

Ovaj sporazum koji Republika Srbija zaključuje sa SAD omogućuje našim naučnicima i i istraživačima pristup američkim institutima i učešću u projektima koje finansira američka vlada i američke korporacije. Ovaj sporazum reguliše prava iz oblasti intelektualne svojine. Znamo da je onima koji ulažu u sredstva u istraživanje i nauku jako bitno vlasništvo nad svim onim patentima koji proizađu iz tih naučnih istraživanja. Sa druge strane, naučnicima je bitno da ovakvim jednim bilateralnim sporazumom bude uređeno njihovo pravo iz oblasti intelektualne svojine.

Treći sporazum, sporazum sa Ruskom Federacijom odnosi se na saradnju u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina. Znamo izreku da možda celokupna proizvodnja jabuka u Srbiji može da zadovolji tek nedeljne potrebe Moskve ili nekog regiona u Rusiji. Svi govorimo o tome da je potrebno da izvoznici voća i povrća iz Srbije iskoriste geopolitičku situaciju vezanu za sankcije Rusiji koje su uvele mnoge zemlje zapada, a koje Srbija nije uvela i neće ih uvesti i plasiraju veću količinu voća i povrća iz Srbije.

Ovaj sporazum upravo to omogućava. Država je prepoznala da našim izvoznicima možda najveći problem mogu da prave te administrativne procedure. Ušla je u proces pregovaranja i zaključila bilateralni sporazum sa Ruskom Federacijom koji je pravni okvir vezan za saradnju u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina.

Sada na scenu treba da stupe naši poljoprivrednici, naše kompanije iz oblasti agrobiznisa i ispune standarde jer znamo da je rusko tržište jako zahtevno i da je robu potrebno sertifikovati i ispuniti odgovarajuće standarde koje traži rusko tržište. U tome im mnogo može pomoći i Privredna komora koja ima dobro odeljenje za Rusiju i generalno Istočnu Evropu.

Kao i moje kolege iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu ću u danu za glasanje podržaću sva ova tri međunarodna sporazuma, kao što smo podržali i ranije sporazume koje je Vlada Republike Srbije zaključivala sa mnogim državama u svetu. Srbija je kredibilni partner svim državama i sa istoka i sa zapada, država sa kojom se rado ulazi u pregovore iz najrazličitijih oblasti privrede i života građana i sa kojom se zaključuju međunarodni sporazumi. To je zato što je Srbija država u kojoj vlada politička stabilnost, država u kojoj vlada fiskalna stabilnost i država sa dobrim ekonomskim rastom i dobrim ekonomskim karakteristikama. Sve to je započelo 2014. godine sa reformama koje je pokrenuo tada premijer, a sada predsednik Aleksandar Vučić. Obnovili smo našu privredu, napunili državnu kasu i postali kredibilan partner svima u svetu. Hvala.

Hvala gospodine Maričiću.
Reč ima Danijela Veljović.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, Sporazum o naučno-tehnološkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD je veoma značajan i veoma važan sporazum jer zapravo predstavlja viziju zemlje gde bi ona želela da bude za jedno 20, 30 godina. Upravo iz tog razloga ja ću svoj govor bazirati na ovom sporazumu.

Ulaganje u nauku i tehnologiju je ulaganje u budućnost. Razvoj nauke crta siguran put ka prosperitetu i napretku i predstavlja zapravo vođenje jedne dobre politike. Mladi talentovani naučnici, vizionari sigurno su među našim najboljim ambasadorima u svetu. Ono što bi sigurno bilo važno jeste da ulažemo u znanje, obrazovanje jer je to kapital koji će se sigurno višestruko vratiti.

Isto tako je važno da kao država zaštitimo tu investiciju i ne dozvolimo da je u potpunosti izgubimo.

Naučnici moraju biti uvaženi, zaštićeni, slobodni da razvijaju svoje potencijale, a ujedno ponosni na zemlju koja ulaže u njih.

Grad Kragujevac je prepoznao značaj ulaganja u nauku potpisivanjem ugovora o izgradnji ustanove od posebnog naučnog i tehnološkog značaja, o izgradnji centra izvrsnosti.

Centar je definisan kao prioritetno mesto istraživačkih oblasti, biomedicine za molekularna i ćelijska istraživanja, mesto za čuvanje matičnih ćelija i za njihovo istraživanje i korišćenje u lečenju različitih bolesti, ali i kao mesto za obrazovni proces.

Kragujevački biomedicinari, mladi naučnici imali bi prostor za rad i stručno usavršavanje, a pacijenti iz cele Srbije mesto za čuvanje matičnih ćelija koje bi se koristile za ozbiljne terapije i lečenje mnogih bolesti, kao i za gensku terapiju.

Svedoci smo, nažalost, da život bolesne dece zavisi od finansija, jer su genske terapije i lekovi basnoslovno skupi.

Zbog svega navedenog, centar izvrsnosti bi predstavljao veliko blago države, a njegovo postojanje je pitanje od državnog značaja i nacionalnog interesa. Zato bih vas, gospodine Ružiću, kao ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ovim putem zamolila da u dogovoru sa Vladom Republike Srbije, ako ikako možete, ubrzate, odnosno utičete na proces izgradnje, na brzinu izgradnje centra, jer je do sada izgrađeno oko 32% planiranog. Nastavak radova, što je dobro, je najavljen, ali nažalost ne ide baš odgovarajućom brzinom.

Sigurno sam da i ste i vi svesni koliko bi ovakav naučno-tehnološki centar bio važna investicija i važno mesto za čitavu državu, ujedno koliko bi je osnažio u pogledu njenog mesta na listi ozbiljnih zemalja koje ozbiljno ulažu u naučno-tehnološki razvoj. Hvala.