Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi sugrađani, najpre bih želeo da kao pravoslavni hrišćanin iskoristim priliku i čestitam krsnu slavu svim vernicima, svim našim sugrađanima, sunarodnicima koji danas slave Đurđevdan.
Dva su razloga zbog kojih sam se odlučio da uzmem učešće u današnjoj diskusiji.
Prvo, zato što mislim da je kultura izuzetno važna tema, tema koja je decenijama unazad bila nepravedno zapostavljena, nepravedno gurana u drugi, pa i treći plan i mislim da je konačno poslednjih godina polako počela da zauzima ono mesto koje joj pripada u našem društvu.
Drugi razlog zbog koga sam se odlučio da učestvujem u današnjoj diskusiji jeste i taj što dolazim iz kraja iz kojeg potiče reformator srpskog jezika, što dolazim iz kraja gde se održava najstarija kulturna manifestacija srpskog naroda i prosto osećam moralnu obavezu, moralnu dužnost da kažem nekoliko rečenica o ovoj raspravi u pojedinostima o Zakonu o kulturi.
Naravno, kao i sve moje kolege podržaću sve predložene amandmane, kao i generalno Zakon o kulturi, ali na samom početku želeo bih da istaknem jednu važnu činjenicu, a to je da pohvalim postupak pripreme za donošenje ovog zakona gde uprkos svim otežavajućim okolnostima, dakle uz poštovanje svih epidemioloških mera, sama priprema za donošenje zakona doneta, odnosno organizovana na jedan vrlo transparentan način u skladu sa svim demokratskim standardima i načelima da je u mesecu februaru održana javna rasprava kroz pet okruglih stolova u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Subotici i Čačku.
Mnogo toga smo već čuli u prethodnom delu diskusije, međutim ja ću se ponoviti sa nekim činjenicama koje su kolege iznele, jer mislim da su tri veoma važne novine koje donosi ovaj zakon. Dakle, tri novine koje će otkloniti nejasnoće koje je omogućavao, odnosno dozvoljavao postojeći Zakon o kulturi.
Dakle, prvo, rekli smo da će usvajanjem ovog zakona biti omogućeno, odnosno jasno definisano da svaka ustanova kulture, odnosno njen upravni odbor ima pet članova, što ranije nije bila obaveza. Zatim, precizno će se definisati status samostalnih umetnika i ono što je vrlo važno unaprediće se način funkcionisanja Nacionalnog saveta za kulturu.
Nacionalni savet za kulturu kada je formiran, to je zapravo bila jedna veoma dobra ideja, ali u postojećem zakonu njegov status je bio prilično nedefinisan. On je ostao negde između izvršne i zakonodavne vlasti što je bio vrlo ozbiljan nedostatak.
Takođe, ono što je ozbiljan nedostatak Nacionalnog saveta za kulturu bila je i njegova preglomaznost. Dakle, 19 članova što je veoma, veoma ograničavalo njegovu efikasnost u radu.
Novim Predlogom zakona umesto da Nacionalni savet bira Skupština, koji je veoma važno telo za kreiranje naše kulturne politike, on će biti formiran kao telo pri Vladi gde će biti bliže povezan funkcionalno sa Vladom Republike Srbije i ono što je još važnije Ministarstvom kulture.
Predloženi zakon otkloniće i ozbiljan nedostatak sa kojim su se suočavali samostalni umetnici. Prethodnih godina državno rukovodstvo predvođeno SNS, predvođeno predsednikom Vučićem, nakon što je stabilizovalo privredu, nakon što je smanjilo nezaposlenost i rešilo veliki broj egzistencionalnih problema sa kojim su se u ranijim vremenima suočavali građani Srbije.
Sve više pažnje, sve više sredstava posvećuje kulturi i kulturnim radnicima. Tako da će samostalni umetnici u buduće imati mogućnost, odnosno lokalnim samoupravama biće data obaveza da samostalnim umetnicima uplaćuju penzijsko i zdravstveno osiguranje što je vrlo važna stvar za ovu vrstu ove kulturne radnike.
Danas mi u Srbiji imamo svake godine hiljade radnih mesta, hiljade novih autoputeva, hiljade puteva. Međutim, za kvalitetan život svakog čoveka, svakog pojedinca to nije dovoljno. Radna mesta jesu preduslov, ali potrebna je i bogatija kulturna ponuda, bogatiji kulturni život.
Poslednjih godina mnogo toga država menja u pozitivnom smislu. Dobar podatak je i činjenica da je u budžetu za 2021. godinu obezbeđeno 12,7 milijardi dinara za kulturu, što je suma čak za 10% veća u odnosu na 2020. godinu, odnosno značajno veća u odnosu na ranije godine. Na taj način mi ćemo imati sredstva za stabilno funkcionisanje svih ustanova kulture, za stabilno finansiranje svih projekata, gde bih ja posebno izdvojio projekat – „Gradovi u fokusu“ za koji je u ovoj godini predviđeno blizu 350 miliona dinara. Dakle, čak 200 miliona više u odnosu na prethodnu godinu.
Dakle, godinama unazad Vlada izdvaja značajna sredstva za modernizaciju za osavremenjavanje naših najznačajnijih ustanova kulture.
Ovde bih se osvrnuo posebno na Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, koji zbog nesposobnosti nekih drugih, prethodnog režima, bio je više od jedne decenije zatvoren za posetioce, da bi tek ovo državno rukovodstvo, predvođeno SNS, završilo ovu rekonstrukciju i muzej otvorilo, odnosno ova dva muzeja otvorilo za posetioce.
Kako se vodi odgovorna kulturna politika, ja imam i u gradu iz koga dolazim, u Loznici, navešću samo nekoliko primera. Dakle, prethodnih godina lokalna samouprava je u Loznici rekonstruisala biblioteku Vukovog zavičaja u Tršiću na saborištu, dakle mestu odražavanja najstarije kulturne manifestacije kod Srba, otvoren je Muzej jezika i pisma, a zajedničkim sredstvima lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije 2017. godine otvorena je jedna veoma važna institucija, jedna veoma važna kulturna ustanova Naučno-obrazovno kulturni centar „Vuk Karadžić“, koji će biti i koji je već sada stecište mladih naučnika iz oblasti društvenih nauka, pre svega slavista čiji je zadatak da neguju naš nacionalni identitet, naše nematerijalno kulturno nasleđe, pre svega srpski jezik i ćirilično pismo.
Međutim, ono što je još važnije od ovih sve većih finansijskih ulaganja u kulturu, je odnos koji država neguje prema kulturi poslednjih godina, prema kulturnim institucijama, prema važnim ličnostima iz naše bliže i dalje prošlosti koji su zadužili ovu zemlju. Dakle, na tom planu načinjen je veliki zaokret, veliki napredak u odnosu na neka ranija vremena.
Danas je Đurđevdan i čuli smo od nekih prethodnih govornika kako je nastala čuvena pesma koju sigurno svi znamo – Đurđevdan. Dakle, Srbija je danas dovoljno ekonomski jaka, dovoljno ugledna da stvari nazove pravim imenom. Zašto sam pomenuo ovu pesmu koja je vezana za Drugi svetski rad i stradanje Srba? Danas Srbija može i sme da kaže da je u Drugom svetskom ratu NDH izvršen genocid, da je „Oluja“ zločin, da je bombardovanje 1999. godine agresija. Za razliku od bivšeg režima Borisa Tadića i Dragana Đilasa koji su, pored toga što je počinjen genocid u NDH nad Srbima, počinili kulturni genocid nad svojim narodom izručujući Haškom tribunalu sve one patriote, sve one junake koji su branili ovaj narod i ovu zemlju. Dakle, širom naše zemlje od Košara, Morine, Paštrika itd, za razliku od njih mi danas odajemo počast našim herojima, podižemo im spomenike od Stefana Nemanje pa sve do pilota Milenka Pavlovića i Zorana Radosavljevića, koji su dali svoje živote za svoju zemlju.
Za sam kraj, u samo jednoj rečenici, mada smo u nekoliko navrata to čuli, a kada smo se već dotakli ovog kulturnog genocida koji je počinio bivši režim, juče smo po ko zna koji put imali priliku da vidimo prave namere dela opozicije, a u stvari pripadnika bivšeg režima koji su mnogo puta do sada otvoreno pokazivali građanima Srbije da je njihovo poimanje bavljenja politikom lično bogaćenje.
Ono što je mene zaprepastilo je to što su evroparlamentarcima, dakle, predstavnicima Evropskog parlamenta, otvoreno rekli, dakle, Dragan Đilas otvoreno traži nacionalnu frekvenciju za svoju televiziju sa ciljem, naravno, da na onih 619 miliona evra, uvećavanjem vrednosti svoje televizije, stekne još koju desetinu ili stotinu miliona evra.
Naravno, da se on pita, to bi bilo tako. Na svu sreću, Srbija je demokratska država u kojoj se vlast osvaja izborima, u kojoj građani odlučuju kome će dati poverenje, a građani Srbije su mnogo puta do sada, a uveren sam i u budućnosti da će tako biti davati poverenje Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću, jer samo politika koju vodi Aleksandar Vučić je garancija i ekonomskog i privrednog, ali i kulturnog prosperiteta našeg društva i naše države. Zahvaljujem.
