Samo jedna ispravka, ja sam zamenica predsednika Odbora. Odbor za rad, socijalna pitanja, društvena uključenost i smanjenje siromaštva, na svojoj sednici koju je juče održao, razmatrao je predlog izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

Odbor je jednoglasno usvojio predlog zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, zato što je pitanje zapošljavanja i pitanje kontinuiranog rasta zapošljavanja od suštinskog značaja za građane Republike Srbije.

Ono što je takođe na Odboru istaknuto, to je da ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona, pre svega usaglašen, zato što je pitanje zapošljavanja i pitanje kontinuiranog rasta zapošljavanja od suštinskog značaja za građane Republike Srbije.

Ono što je takođe na Odboru istaknuto, to je da ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona, pre svega usaglašen sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, u kome se predviđa da najznačajniji akt koje je ministarstvo, a ovde je u pitanju Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, predlaže Vladi, a Vlada ga usvaja, jeste upravo strategija zapošljavanja. Vremenski rok koji je ranije bio 10 godina, upravo u skladu sa zakonom o planskom sistemu, je promenjen i taj vremenski rok može da bude najmanje od 5 do 7 godina, a strategija zapošljavanja doneta je i Vlada je usvojila za period 2021. – 2026. godine.

Takođe, moram da istaknem da je Ministarstvo uradilo, a Vlada je usvojila Akcioni plan za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja kako bi se broj nezaposlenih lica sveo na najmanju moguću meru. Pitanja zdravlja, pitanja rada dostojanstvenog jesu jedno od pitanja koji su gotovo jedni od najvažnijih pitanja za građane Republike Srbije.

Predsednik Republike Srbije i Vlada Republike Srbije u ovom slučaju resorno ministarstvo kontinuirano rade upravo u tom pravcu.

Moram da istaknem da je prošle godine bez obzira na pandemiju Kovida – 19 u avgustu mesecu 2020. godine, zabeležen istorijski pad nezaposlenosti koji je iznosio 7,3% do kraja godine procenat nezaposlenosti je i dalje jednocifren.

Ono što, takođe moram da istaknem, a što je od velikog značaja i što smo na Odboru konstatovali, to je da je merama aktivne politike zapošljavanja, odnosno Akcionim planom za sprovođenje tih mera, da su obuhvaćeni oni najugroženiji i najranjiviji koji na teži način ili uz više poteškoća dolaze do posla, a to su mladi do 30 godina, to su Romi, to su korisnici novčane socijalne pomoći, to su osobe sa invaliditetom, to su nekvalifikovana radna snaga, kao i žrtve porodičnog nasilja.

Ono što je veoma značajno ovim zakonom to je da lokalne samouprave moraju da usklade svoja planska dokumenta koja se odnose na zapošljavanje i takođe moraju svojim planom i programom da predvide tačno kolika su finansijska sredstva potrebna za sprovođenje jedne mere aktivne politike zapošljavanja, kako bi se obratili Ministarstvu rada i Ministarstvo rada imalo realan i stvaran pregled u finansijsko stanje lokalnih samouprava i dodelilo sredstva za finansiranje.

Borba za svako radno mesto, borba za zapošljavanje jeste ono što je jedan od prioriteta Vlade, jer to je šesti cilj programa koje je proklamovao naš predsednik Aleksandar Vučić, a to je ekonomski napredak zemlje.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginici.

Ja vas pamtim iz prošlog saziva kada ste bili predsednica Odbora za socijalna pitanja. Izvinjavam se, kolegi Tvrdišiću koji je sada predsednik pomenutog odbora.

Reč ima narodna poslanica Sandra Božić ispred Odbora za kulturu.

Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Jevđić.

Uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, Odbor za kulturu i informisanje je razmatrao izmenu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnivanju muzeja žrtava genocida. Ono što bih ja, pre svega, želela da istaknem to je da donošenje ovih izmena i dopuna, rešiće se, pre svega, problem usaglašavanja sa odredbama Zakona o kulturi i na taj način će ova ustanova, se praktično izjednačiti sa drugim ustanovama zaštite kulturnog nasleđa i utvrdiće se specifičnosti ovog muzeja koji zahtevaju ipak posebnu regulaciju.

Kao što je sama ministarka rekla, Zakon o osnivanju muzeja žrtava genocida je na snazi od 1992. godine i predstavlja jedan od retkih propisa u oblasti kulture kojim se posebno reguliše osnivanje i delatnost jedne ustanove kulture, odnosno muzeja.

Donošenjem Zakona o muzejskoj delatnosti svedoci smo izuzetne posvećenosti Vlada i Ministarstva kulture i informisanja koja prepoznaju značaj očuvanja kulturnog nasleđa kao jednog od najvažnijeg prioriteta kulturne politike Republike Srbije.

Uporedno sa uspostavljanjem efikasnijih procedura i poboljšanjem pravne regulative mnogo je važnija činjenica da Vlada i predsednik Republike Srbije posvećuje velike napore na sećanje svih žrtava u 20. veku, donošenjem, pre svega, kao što smo maločas i čuli i podsetili se Zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ koji je donet u februaru 2020. godine, ulaganjem u filmsku industriju koja neguje sećanje na žrtve genocida, zatim otvaranje izložbe pod nazivom 22. aprili - Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu, koji se u Srbiji obeležava uz pomen na 22. april 1945. godine, kada je došlo do proboja dela zatočenika sistema logora smrti Jasenovac. To je upravo pokazatelj ove politike koju propagira i Ministarstvo za kulturu i informisanje, ali i predsednik Aleksandar Vučić.

Dozvolite mi da ovom prilikom i citiram predsednika Republike koji je na otvaranju ove izložbe koju sam maločas spomenula, istakao - Obnovljenom kulturom sećanja, radimo dobre stvari za naš narod i pokazujemo odgovornost i ozbiljnost, pre svega, pristupanja problemima regiona.

To jeste i suština rada ove Vlade i Narodne skupštine, posvećenost i temeljnost u rešavanju suštinskih pitanja, ne samo oblasti kulture i umetnosti čiji zadatak jeste, između ostalog, da se bavi čovekom u prošlom, budućem i sadašnjem vremenu, već i u drugim oblastima koje su od značaja za prosperitet i napredak društva u celini.

Kultura je ono što ostaje kada se sve drugo zaboravi. Mi to nećemo dozvoliti i zato ćemo ostati čvrsto na putu očuvanja kulturnog nasleđa i sprovođenju strateških ciljeva kulturne politike Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, naravno uz podršku, pre svega, inicijativu predsednika Aleksandra Vučića.

U danu za glasanje pozivam moje kolege da ovaj zakon i podrže.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svi predlozi koji su danas pred nama razmatrani su na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo gde smo ocenili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Iz brojnih predloga koji dolaze pred poslanike od strane Vlade, odnosno od strane resornih ministarstava možemo da vidimo da se zaista ubrzano radi na rešavanju mnogih pitanja u svim oblastima u našoj zemlji i da naša država nastavlja, sa jedne strane da se jako dobro bori sa korona virusom koji nas je zadesio, ali, sa druge strane i da nastavlja sa nezaustavljivim razvojem i izgradnjom infrastrukture jačanjem ekonomije i privrede.

Podsetiću vas. Pre nekoliko dana počela je isplata privih 30 evra za oko 150.000 korisnika novčane socijalne pomoći i za oko 10.000 lica lišenih slobode. Danas je u ovom trenutku taj broj svakako veći. Takođe, penzioneri su dobili prve uplate.

Upravo na ovaj način građani mogu da vide da je naša država jaka, da je naša država finansijski stabilna, da imamo jedan finansijski stabilan sistem i da imamo kapacitete da brinemo, kako o građanima, tako i o privredi.

U drugoj polovini maja uplatu od 100 evra moći će da očekuju Srbi na KiM, uključujući i decu, a nezaposleni na KiM dobiće i po 200 evra.

Kako danas na dnevnom redu imamo i predlog koji se tiče železničkog saobraćaja, želim da kao neko ko dolazi iz Niša ukažem na veliki značaj najavljene brze pruge Beograd – Niš, o čemu je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio krajem prošlog meseca, kada je upravo u Briselu dogovorio podršku EU, kako za deonicu Beograd – Niš, tako i za deonicu od Niša do Severne Makedonije.

Dakle, radi se na novim infrastrukturnim projektima, radi se na stvaranju boljeg ekonomskog i političkog položaja Srbije. Gradovi, opštine u Srbiji se povezuju. Srbija se povezuje i u regionu. Dakle, imamo i povezivanje regionalnog karaktera, što je takođe za Srbiju jako važno.

Ono što sam na kraju želela da kažem jeste da samo podsetim na činjenicu kada je ministarka danas govorila o merama aktivnog zapošljavanja, da samo podsetim na činjenicu da je 2012. godine, stopa nezaposlenosti bila 26%, a sada je oko 7,3% i to je činjenica koja govori sve o tome koliko smo mi radili i koliko smo se trudili da našim građanima obezbedimo i nova radna mesta, ali naravno i bolji životni standard.

Shodno svemu što sam navela iskoristiću priliku da pozovem koleginice i kolege da u danu za glasanje podržimo važe predloge.

Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač, predsednica Odbora za evropske integracije.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice, predsedništvo, članice Vlade sa saradnicima, utvrđivanje Predloga zakona o tehničkim zahtevima za proizvode o ocenjivanju usaglašenosti planirano je trećom revizijom Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU, tzv. NPAA-om, kao i Planom rada Vlade za ovu 2021. godinu.

Ova oblast je do sada, kao što smo to čuli, bila uređena Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode, ocenjivanje usaglašenosti, ali ovaj zakon je bio delimično usaglašen sa evropskom regulativom.

Nakon perioda primene ovog zakona, kao što je to iznela uvažena ministarka u svom uvodnom izlaganju, praksa je pokazala da u cilju efikasnijeg obavljanja poslova iz oblasti tehničkog zakonodavstva neophodno je propisati potpuno nova zakonska rešenja. Ovo naročito, imajući u vidu potrebu daljeg usaglašavanja tehničkog zakonodavstva u Republici Srbiji kako sa regulativom, tako i sa praksom koja se primenjuje u zemljama EU.

Kroz tekst Predloga zakona definiše se usklađivanje sa najboljom praksom

EU i savremeni standardima u oblasti tehnike, poboljšanje uslova za poslovanje i razvoj privrede, kao i, kao što smo čuli, smanjivanje nelojalne konkurencije i uklanjanje neopravdanih prepreka trgovine.

Predlogom zakona se omogućava unapređivanje zaštite javnih interesa, kao što je zaštita zdravlja, bezbednost potrošača i drugih korisnika, zaštita imovine, zaštita životne sredine i zaštita na radu.

Analiza primene važećeg zakonodavstva, dakle ovog dosadašnjeg, je identifikovala određene probleme u praksi, kao što su, na primer, neusaglašenost određenog broja proizvoda koji se isporučuju na tržište, neadekvatnost dela važećih tehničkih propisa i slično i, kao što sam spomenula, procenjeno je da će se značajan deo ovih problema rešiti upravo nastavljanjem usklađivanja sa važećim zakonodavstvom EU u ovoj oblasti.

Propisi EU su doneli važne novine u tehničkom zakonodavstvu. Predloženim rešenjima se propisuju, između ostalog, načela, to jest principi propisivanja postupaka ocenjivanja usaglašenosti u harmonizovanoj oblasti kojom se preuzima relevantno zakonodavstvo EU. Ono što je osnovni cilj, želi se postići potpuna integracija privrede u jedinstveno tržište EU koje, kao što znamo, danas čini tržište 27 zemalja članica EU. Biti deo ovog jedinstvenog tržišta zapravo znači otvoren pristup tržištu sa 500 miliona potrošača i punu integraciju u međunarodne proizvodne tokove.

U preostalom vremenu izvestioca Odbora za evropske integracije ću se osvrnuti na drugi predlog zakona koji se takođe tiče usaglašenosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu železničkom saobraćaju. Ove izmene i dopune su takođe planirane trećom revizijom Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU, tzv. NPAA-om, ovim aktuelnim, i predviđen je, planom NPAA, za ovaj period od 2018. do 2021. godine, dakle, među onim zakonima koji je neophodno izmeniti.

Ovim Predlogom zakona se takođe sprovodi dalji postupak usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju, kao što smo to čuli od uvažene ministarke i to pre svega u oblasti prava putnika. Ovo usklađivanje se, pre svega, odnosi na uslove i pravila u pogledu povraćaja i naknade cene karte u slučaju kašnjenja voza, kao i pravo osoba sa invaliditetom, odnosno osoba sa smanjenom pokretljivošću koje koriste uslugu železničkog saobraćaja.

Neophodna promena je potrebna, pre svega, zaista radi podizanja nivoa kvaliteta usluga prevoza za putnika železnicom, što i jeste osnovni cilj uredbe koja je spomenuta, Uredbe 1371. iz 2007. godine, ali i radi ovde daljeg potpunog integrisanja domaćeg tržišta železničkih usluga u tržište EU kroz usaglašavanje kako regulatornog okvira, što na kraju treba da rezultuje zaista ono što je cilj i suština, unapređenjem prava putnika, naročito u pogledu povraćaja naknade cene karte u slučaju kašnjenja voza i, kao što sam i spomenula, u slučaju osoba sa invaliditetom ili osoba sa smanjenom pokretljivošću.

Ovim odredbama se dodatno garantuje jednak pristup uslugama železničkog prevoza. Stoga i Odbor za evropske integracije smatra da su ovi predlozi usaglašeni sa pravnim tekovinama EU i daju pozitivno mišljenje na iste.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ispred Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu narodni poslanik Dejan Kesar.

Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministri sa saradnicima, poštovani građani Srbije, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je na svojoj sednici razmotrio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pečatu državnih i drugih organa i predložio plenumu Narodne skupštine da isti predlog zakona u celosti prihvati.

Vlada Republike Srbije i nadležno resorno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu predlogom teksta zakona ima za cilj utvrđivanje elektronskog kvalifikovanog pečata kako za državne, tako i za druge organe.

Predloženi zakon će svakako urediti namenu, sadržinu, izgled i upotrebu elektronski kvalifikovanog pečata kada u vršenju poslova iz delokruga svoje nadležnosti s jedne strane državni organi, kao što su predsednik Republike Srbije, Narodna skupština, Vlada Republike Srbije i sa druge strane imaoci javnih ovlašćenja, kao što su agencije, javna preduzeća i druge ustanove, razmenjuju dokumentarni materijal.

Svakako, predloženim zakonom se u punom kapacitetu stvaraju pravni okviri za uspostavljanje elektronskog poslovanja, imajući u vidu da je elektronska uprava svakako jedan od glavnih pokretača unapređenja kvaliteta i efikasnosti javne uprave.

Svakako, 2012. godine mi smo kao država uradili mnogo na polju digitalizacije kako javne uprave i drugih segmenata života, što je u mnogome olakšalo kako poslovne, tako i životne procese i doprinelo skraćivanju vremena zarad postizanja boljih rezultata javne uprave i privrede.

Dokaz dobre prakse jeste unapređenje portala eUprave koji je doprineo da građani više ne moraju da čekaju u redovima i smanjenju nepotrebnih gužva u nadležnim državnim institucijama kada građani podnose zahtev za ostvarivanje jednih od zakonom propisanih prava.

Tako danas građani mogu da podnesu zahtev preko portala eUprave za zamenu lične karte, izdavanje vozačke dozvole, izdavanje zdravstvene knjižice.

Digitalizacijom smo uspeli da smanjimo negativne efekte pandemije koronavirusa, jer su građani u prethodnih godinu i po dana mogli tokom 24 sata da podnose zahteve kako za testiranje, tako i za postupak imunizacije, odnosno vakcinacije i upravo na ovaj način smo jasno pokazali da kada se država nalazi u najizazovnijim trenucima, interese građana stavljamo svakako na prvo mesto.

Predlogom zakona obezbeđujemo da zaposleni u administraciji mogu na brži i efikasniji način da obavljaju svoje poslove, a da građani u potpunosti budu ravnopravni prilikom ostvarivanja svojih prava.

Predlogom zakona se predviđaju dve forme pečata i to prva u formi otiska na papirnim dokumentima i druga forma u elektronskom obliku, koja će biti sastavni deo elektronskog dokumenta.

Svakako, procedura za dobijanje saglasnosti na izgled i formu pečata će se obavljati takođe preko portala eUprave.

Kako bi građani mogli da razumeju značaj ovog Predloga zakona jeste što će veliki broj državnih organa koristiti elektronski pečat, čime će se ubrzati komunikacija između građana i javne uprave.

Takođe, predlagač je imao za cilj da se zaštite interesi nacionalnih manjina, pa je predviđeno da će elektronski pečat biti ispisan na jeziku nacionalne manjine.

Želeo bih, takođe, da napomenem da su u zakonu jasno definisane prekršajne i krivične sankcije ukoliko odgovorno lice izradi pečat bez saglasnosti nadležnog državnog organa ili taj pečat iskoristi u određenim radnjama koje se mogu u skladu sa krivičnim zakonom definisati kao zloupotreba.

Svakako jeste da ćemo efekte primene ovog zakona sigurno videti u narednih godinu dana, čime pokazujemo da su nam jednako bitni svi segmenti društva i života, pogotovo sada, kada u toku pandemije koronavirusa vidimo svetlo na kraju tunela, koje se zove imunizacija.

Ovim i sličnim zakonima želimo da stvorimo uslove za brže, lakše i jednostavnije ostvarivanje prava građana, a da privredi pomognemo da u narednim godinama ostvari svoj puni potencijal i da bude motor razvoja cele Srbije. zato bih pozvao sve moje kolege da u danu za glasanje podrže Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pečatu državnih i drugih organa.

Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima predsednik Odbora za privredu, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.