Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani predsedniče pokrajinske Vlade, poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, ministre prosvete, obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, mnogo imate, ministre, oblasti u okviru jednog ministarstva, poštovana ministarko Čomić, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, uz dužno poštovanje i nemajući nameru da minimiziram i umanjujem značaj zakonskih predloga, obzirom da danas imamo pet zakonskih predloga na dnevnom redu, ali nemoguće je, obzirom na vreme koje poslanička grupa, da govorim o svih pet zakonskih predloga i ja ću akcenat staviti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.
Želim da uputim jednu sugestiju i jedan predlog.
Srbija pokazuje jasnu odlučnost i opredeljenost kada je reč o evropskom putu, i kada je reč o evropskim integracijama. I ne postoji nijedan zadatak na putu evropskih integracija, koji Srbija nije sa uspehom realizovala.
Sa druge strane, znate za sam uspeh evropskih integracija zavisi i to da li imamo dobronamerno partnerstvo sa druge strane, jer za tango je uvek potrebno dvoje, ne dvostruki standardi, dvostruki aršini, već je uvek potrebno dvoje, ne da Prištini uvek gledate kroz prste, a da Beograd bude uvek taj koji je kriv za nešto.
To da li će Srbija, dakle, naša intencija i naš krajnji cilj, glavni strateški cilj, glavni spoljno politički cilj jeste da postanemo punopravni član EU.
To apsolutno nije sporno. Tu odlučnost i opredeljenost smo mi potvrdili i ovde u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, jer smo po prvi put u praksi razgovarali o izveštaju Evropske komisije i kroz zaključke koje smo doneli, upravo dali jedan vetar u leđa Vladi Republike Srbije, na putu evropskih integracija.
Nikada se mi kao Srbija, kada je reč o evropskim integracijama, nismo plašili pregovora, ali nikada i nismo razgovarali iz straha. To da li će Srbija i kada će Srbija biti član i da li će biti punopravni član EU, a mi se nadamo da hoće, ali ne zavisi samo od onoga šta Srbija čini i radi, šta čine i rade institucije u Srbiji. Zavisi, pre svega od Brisela, od članica EU, od situacije u EU, od toga koliko su oni podeljeni ili nisu.
Zašto ovo kažem? Treba dobro nekada da razmislimo, kada razgovaramo o zakonskim predlozima. Neke stvari i neke zakone, treba da usvajamo, ne zbog EU, nego zbog građana Srbije. I tu ću stati, da ne bih dalje razvijao priču, jer smatram da u trenutku kada se suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom, čiji se kraj, ja se nadam, vrlo brzo nazire, nama nisu potrebni zakoni koji će biti bilo kakva vrsta podele u društvu, niti nam je potrebna bilo koja vrsta podele u društvu.
E sada što se tiče, gospodine Ružiću, vašeg zakona, dakle, predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, znate, znanje je moć, rekao je Frensis Bejkon, a Nelson Mendela je rekao da je obrazovanje najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet.
Istina je i u jednom i u drugom, bez znanja ne može napredovati ni pojedinac, ali bez znanja ne može napredovati ni društvo u celini.
Znanje se stiče učenjem, kroz proces vaspitanja i obrazovanja, onog formalnog i neformalnog, celoživotnog učenja, koje je egzistencijelna potrebna, rekao bih, svakog čoveka.
Učenje nam pomaže u izgradnji karaktera, u razvoju mišljenja i intelekta. Obrazovanje je privilegija koju bi svaka osoba trebala da ceni na previ način. Ulaganje u obrazovanje je kapitalna investicija svakog društva, jer društvo počiva na znanju. Znanje je uslov svako napretka.
Obrazovanje jeste skupo, ali je neznanje još skuplje. Ni čovek ni društvo ne dostižu svoj maksimum bez znanja i obrazovanja. Dakle, poruka je samo jedna – u znanju je budućnost i treba ulagati u obrazovanje, jer obrazovanje je budućnost.
Srbija koja ima tradiciju obrazovanja, još iz vremena Svetog Save prolazila je kroz različite periode i brojne obrazovne reforme, ali je uvek ulagala u obrazovanje, prepoznajući pre svega ulogu znanja za napredak društva i prepoznajući ulogu znanja za napredak države u celini.
Posebno danas u svetu modernih tehnologija, Srbija traži svoje mesto ulažući u obrazovanje, ulažući u kadrove koji će moći da odgovore izazovima vremena, jer obrazovanje je strateško opredeljenje Srbije, obrazovanje je strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije.
Kako mi je poznato i koliko mi je poznato, nedavno je gospodine ministre, završena javna rasprava o nacrtu nove Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine. Inače, aktuelna strategija za period od 2020. godine, doneta je 2012. godine u vreme kada je ministar prosvete bio uvaženi prof. dr Žarko Obradović, koji je danas ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.
Nova strategija obrazovanja do 2030. godine, nastavak je takvog opredeljenja i jasan pokazatelj odnosa države prema značaju obrazovnog sistema za razvoj društva. Nova strategija treba, pre svega, da odgovori izazovima novog doba i da doprinese izgradnji modernog, prepoznatljivog obrazovanog sistema koji će biti među sistemima najvišeg ranga u pogledu kvaliteta obrazovnih programa, nastavnih aktivnosti, istraživanja i naravno, stručnog rada, što je od izuzetne važnosti i značaja.
U kontekstu unapređenja kvaliteta obrazovanja, danas razgovaramo, dakle, o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju. Okosnica ovih izmena jeste svakako stvaranje, i vi ste o tome govorili, zakonskog okvira za uvođenje državne mature na kraju srednjeg obrazovanja.
Državna matura predstavlja veliku promenu u obrazovnom sistemu Republike Srbije i zato zahteva temeljne pripreme u svakom segmentu njene realizacije, tako da Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju predviđa pomeranje uvođenja državne mature, praktično za dve godine.
Komisija za praćenje aktivnosti, uvođenja državne mature u obrazovni sistem koji formira upravo ministar Branko Ružić, donela je odluku da se vremenski interval za pripremu implementacije državne mature produži.
Ovakva odluka proistekla je pre svega, iz analize aktuelne situacije i okolnosti uzrokovanih pandemijom virusa Kovida 19 i njen uticaj na obrazovni sistem, tako da je za ovako značajnu promenu potrebno dodatno vreme sagledavanjem svih aspekata.
Iz tih razloga se još za dve školske godine, prolongira uvođenje državne mature i to za učenike trogodišnjih srednjih škola, škola državne mature se uvodi školske 2022/2023. godine, dok se opšta umetnička i stručna matura za četvorogodišnje škole uvodi 2023. godine, odnosno 2024. godine.
Uvođenje državne mature treba da obezbedi veću pravednost i jednakost svih učenika koji stiču sertifikaciju o završenoj srednjoj školi ili se kvalifikuju na visokoškolske ustanove.
Postojeća neujednačenost maturskih ispita koji se razlikuju od škole do škole biće prevaziđena upravo standardizovanim testovima za celu generaciju učenika i pri tome treba posebno voditi računa, jer imamo gorko iskustvo kada je reč o testovima u periodu koji je iza nas.
Uvođenje državne mature kao ulaznice za upis na visokoškolske ustanove obezbediće efikasnost sistema, transparentnost procesa polaganja, a nadasve pravednost i jednako pravo svih učenika koji imaju nameru da nastave školovanje na visokoškolskim ustanovama.
Državna matura će značajno smanjiti troškove učenika i njihovih porodica, a povećati šanse, ono što je suštinski najvažnije za nastavak školovanja.
Što se tiče ostalih izmena i dopuna, one su takođe usmerene ka unapređenju kvaliteta obrazovanja, podrazumevaju usklađivanje zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a odnosi se na operativno i tehničke i evidencione poslove, tačnije, u pitanju je uvođenje propisanih registara i podataka koje vode ustanove iz oblasti obrazovanja preko uvedenog portala „Moja srednja škola“.
Sve aktivnosti u vezi sa završetkom osnovne škole, kao i upis u srednju školu ove školske godine će se prvi put obavljati putem ovog portala bez podnošenja i jednog papira, što je takođe od izuzetne važnosti i značaja.
Dakle, uvedene su i digitalizovane prijave za polaganje prijemnog ispita i upisa u srednju školu, tako da ovo pojednostavljenje postupaka možemo smatrati dobrim efektom digitalizacije i E-uprave.
Ovde bih pohvalio ministra Ružića, koji je u svojstvu ministra državne uprave i lokalne samouprave bio izuzetno posvećen digitalizaciji javne uprave, jer digitalizacija je bila jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, jedan od okosnica Vlade Republike Srbije, ekspozea premijerke Vlade Republike Srbije, gospođe Ane Brnabić, odnosno uvođenje elektronske uprave koja pojednostavljuje sve procedure pred organima javne vlasti i svim institucijama sistema.
Kada već pominjem digitalizaciju, podsetio bih da je Vlada Srbije obezbedila sredstva za digitalne učionice i to do sada opremljeno 10.000 učionica, a planirano je da taj broj bude, koliko je meni poznato, 35.000.
Takođe, kroz projekat „Premošćavanje digitalnog jaza za najugroženiju decu“, koji Ministarstvo realizuje u saradnji sa UNICEF-om, i uz finansijsku podršku EU, obezbeđeni su kompjuteri i tableti za 30 škola u kojima se obrazuju, pre svega, učenici romske populacije, što je takođe za svaku pohvalu.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sprovodi Projekat inkluzivnog predškolskog obrazovanja i vaspitanja, čiji je cilj unapređivanje dostupnosti kvaliteta i pravednosti predškolskog vaspitanja, obrazovanja kroz uvećanja broja mesta u predškolskim ustanovama, povećanje obuhvata dece iz osetljivih socijalnih grupa.
Gospodine ministre, iskoristiću priliku kao lokal patriota da vas podsetim na posetu koju ste pre nekoliko dana imali u Valjevu, ja se nadam da ćemo zajedno da izgradimo novo obdanište u Valjevu, jer imamo preko 400 mališana koji čekaju na upis u obdanište.
Od školske 2009/2010. godine, kada je ministar prosvete bio ministar dr Žarko Obradović, realizuje se Projekat besplatnih udžbenika i to upravo za učenike od prvog do osmog razreda osnovne škole. Od te godine se iz budžeta Republike Srbije obezbeđuju sredstva za ovaj projekat, a ove godine izdvojen je iznos od 700 miliona dinara.
Poznato nam je da Ministarstvo aktivno radi na obezbeđenju dobrih uslova za učenje i rad u svim ustanovama obrazovanja, posebna pažnja se posvećuje univerzitetskom obrazovanju i imajući u vidu da mnogi fakulteti u Srbiji ne raspolažu sa dovoljno kapaciteta, da nije bilo obimnijih i značajnijih obnova i rekonstrukcija u proteklom periodu, kroz sveobuhvatan program izgradnje i obnove obezbediće se da neki fakulteti dobiju sopstvene zgrade, da prošire kapacitete, ali i da budu izgrađeni jedinstveni kompleksi koji će imati u svom sastavu više srodnih fakulteta i instituta. Sve to pokazuje da ministarstvo nastoji da doprinese podizanju kvaliteta obrazovanja učenika, studenata, ali i nastavnika.
Sada, gospodine ministre, pošto prošli put kada sam govorio, vi iz opravdanih razloga niste bili u sali, bio je vaš saradnik, ja se nadam da vam je preneo, a ja sam to preneo Valjevu, ja bih voleo da vi budete, obzirom da svi pričamo o decentralizaciji i ja smatram da je decentralizacija jako važno pitanje, ja sam vam to rekao i u Valjevu, hajde da pokušate da napravite prvi korak u decentralizaciji visokog obrazovanja.
Pošto dolazim iz zapadne Srbije, ponosan sam, kao ponosni lokal patriota, evo, sad ćemo imati obilaznicu, imaćemo brze trake, investitori dolaze, dakle imamo sve preduslove da napravimo, gospodine ministre, univerzitet zapadne Srbije. Neka centar bude u Valjevu. Znam da su za univerzitet potrebna tri fakulteta, da je proces akreditacije ozbiljan proces, imao sam prilike nekada davno i da učestvujem u procesu akreditacije, ali sam ubeđen i znam i da Valjevo u zapadna Srbija ima dovoljno obrazovnog, stručnog kadra koji je spreman i da radi na fakultetima, a i koji je spreman i da učestvuje u procesu akreditacije.
Znam da to nije moguće uraditi u ovoj godini i u ovom mandatu, ali je važno napraviti prvi korak. Važno je napraviti dugoročne ciljeve i važno je uvek podizati lestvicu na nove zadatke, postavljati nove zadatke, jer to je dobro za budućnost obrazovanja.
Maločas sam rekao - ulaganje u obrazovanje je budućnost. Zamislite, deca iz Bajine Bašte, iz Bogatića i iz Ljubovije, pa oni će pre studirati, recimo, u Valjevu ili ako bude jedan fakultet u Šapcu, mi nemamo sa tim problem. Jeftinije će biti za njih, za njihove porodice, nego da studiraju u Beogradu.
Znam da to nije jednostavan proces, ali verujem da ćete imati razumevanja i da ćete na pravi način sagledati predlog.
Između ostalog, mi smo išli i korak dalje, ja sam o tome govorio sa vašim saradnikom, pa smo, između ostalog, i analizirali koja su to zanimanja u ovom trenutku najinteresantnija za uzrast nakon četvrte godine srednje škole i to su uglavnom poljoprivreda, farmaceutska industrija i ekologija, kada je reč o zapadnoj Srbiji, što je potpuno logično da je poljoprivreda na prvom mestu, jer zapadna Srbija je poljoprivredni kraj, a Valjevo je grad koji ima jednu od najboljih, ako ne i najbolju, hajde da ne bude da hvalim previše svoj grad, ali jednu od najboljih srednjih poljoprivrednih škola u Srbiji.
Takođe bih želeo još jednom da pohvalim efikasan rad ministarstva za vreme vanrednog stanja i tokom padnemije Kovida – 19. Od prvog trenutka proglašenja vanrednog stanja organizovana je onlajn nastava za sve nivoe obrazovanja, opet zahvaljujući, pre svega, rezultatima postignutim u digitalizaciji. Ministarstvo je uspelo da pruži isti kvalitet obrazovanja za svako dete u Srbiji i zahvaljujući posvećenosti i naporima prosvetnih radnika, kojima smo zahvalni što su učinili velike napore, kombinujući onlajn i živu nastavu, što nije bilo nimalo jednostavno.
Na kraju, iskoristio bih priliku da pitam ministra – kada možemo očekivati da u skupštinsku proceduru uđe predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji treba da omogući povratak nacionalnog akreditacionog tela u punopravno članstvo Evropske asocijacije za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju, kao i Predlog zakona o studenskom obrazovanju? Zahvaljujem.