Zahvaljujem.
Jedno obaveštenje o današnjom radu.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada, u skladu sa članom 87, određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i 15 minuta.
(Posle pauze)

Dame i gospodo, nastavljamo dalje.
Pre nego što dam reč Žarku Obradoviću, samo da vas obavestim da načelno ćemo raditi danas do 19.00 časova.
Reč ima Žarko Obradović. Izvolite.

Hvala.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana gospođo ministarko, poštovani predsedniče Vlade AP Vojvodine gospodine Miroviću, koleginice i kolege narodni poslanici.

Kao ovlašćeni predstavnik SPS, ja ću govoriti o ova četiri zakonska dokumenta o kojima Skupština danas raspravlja i želim da kažem odmah na početku da će SPS podržati ove predloge bilo da je reč o izmenama i dopunama zakona, bilo da je reč o potpuno novim zakonskim rešenjima, jer ovi zakoni svaki na svoj način unapređuju sistem na koji se odnose i unapređuju kvalitet života u Republici Srbiji, obezbeđuju poštovanje ljudskih prava i sloboda i ravnopravnost građana.

Želeo bih pre svega da kažem nekoliko reči o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju. Naime, izmenama ovoga zakona se omogućava funkcionisanje sistema obrazovanja i vaspitanja na nivou srednjeg obrazovanja, i to u vreme kada smo pogođeni pandemijom ovog virusa Kovid-19. Mora se reći na početku bilo koje priče vezano za zakone iz oblasti prosvete da je Ministarstvo uspelo u prethodnih godinu i nešto dana, praktično za dve školske godine, da reši osnovni problem s kojim se suočava Republika Srbija, odnosno celo društvo, to je da sačuva zdravlje učenika, da je našlo rešenje kako da u postojećim uslovima drži nastavu i u isto vreme izmenama i dopunama različitih zakona i na drugi način vršilo je promene, bilo da je reč o kratkoročnim ili dugoročnim ciljevima koje treba postići u sistemu obrazovanja i vaspitanja. To samo po sebi govori da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja stalno radi na unapređenju kvaliteta dostupnosti i pravednosti sistema obrazovanja u Republici Srbiji.

Sa Predlogom zakona o kojem danas govorimo Ministarstvo rešava jedan nasleđeni problem, reč je o velikoj maturi, pomeraju se rokovi održavanja tog završnog ispita pre ulaska u prostor visokog obrazovanja i rešava se nekoliko tekućih problema, kao što je reč o evidenciji podataka koji se dostavljaju prilikom upisa u srednje škole ili podaci o nacionalnoj pripadnosti u slučajevima kada pojedine grupe ili lica koja ostvaruju upis u srednje škole se upisuju pod povoljnijim uslovima, radi postizanja pune ravnopravnosti.

Na ovaj način, kada se govori baš o ovom delu Zakona, možemo slobodno povezati sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, jer ovde Ministarstvo primenjuje pozitivnu diskriminaciju da bi određenim licima ili grupama lica obezbedila one uslove koji su im potrebni da bi nastavili svoje obrazovanje. To govori da i sistem obrazovanja pokazuje spremnost da izvrši promene kako bi sva deca dobila jednake šanse da pokažu sposobnosti koje poseduju. Naime, za ova lica predviđeno je da individualni obrazovni plan koji oni poseduju prati upis učenika u srednje škole i da mogu da nastave svoje školovanje u skladu sa njihovim potrebama i mogućnostima.

Postoji još jedan deo koji predstavlja rešenje u odnosu na aktuelno pitanje unutar sistema srednjeg obrazovanja. Naime, omogućeno je da se reši nastava na stranom jeziku u onim školama gde postoje određeni problemi. Naime, predlagač zakona je predvideo mogućnost da u onim odeljenjima za decu koja imaju posebne sklonosti za filološke nauke, a ne postoji mogućnost da se obavi nastava vezano za strani jezik na kvalitetan način, da dođe do formiranja odeljenja koja će obuhvatiti đake različitih razreda i da se formira odeljenje, bilo da je reč o odeljenju od 15 ili od 12 đaka. Naravno, vi uvek možete postaviti pitanje – da li će činjenica da to odeljenje obuhvata đake iz različitih razreda uticati na kvalitet obrazovanja, na ceo saznajni proces? To može biti dovedeno u pitanje, naravno, u odnosu na način na koji se izvodi ta nastava. Jer imate i drugo pitanje. Ako se ne pristupi ovakvom rešenju kao što je Ministarstvo predvidelo, postavlja se pitanje kako će ta deca savladati taj strani jezik, da li je to moguće obezbediti unutar škole ili se mora tražiti neka druga obrazovna ustanova ili će jednostavno deca ostati bez tog nivoa nastave.

Kada je reč o velikoj maturi, inače, treba podsetiti, samo da kažem još jednu stvar, da se u našim školama uči šest stranih jezika i onda možete razumeti kompleksnost rešavanja ovog problema, ali i nameru Ministarstva da čak i taj naizgled mali problem reši na kvalitetan način. Kada je reč o velikoj maturi, mora se reći da je reč o nasleđenom problemu. Naime, nacrt koncepta završnog ispita u srednjem obrazovanju napravljen je još oktobra 2012. godine i od tada, što kaže ministar Ružić, ne ulazeći u to ko je odgovoran i u kojoj meri, činjenica je da nismo uspeli da ovaj posao završimo na određeno vreme ili u postavljenim rokovima i Ministarstvo radi na rešavanju ovog pitanja. Ministar Ružić nas je upoznao sa svim elementima vezanim za realizaciju ovog važnog projekta.

Treba pomenuti da je potrebno uspostaviti veoma kvalitetnu saradnju između Ministarstva prosvete, srednjih škola i fakulteta kako bi se napravio kvalitetan program održavanja završne mature, jer je reč o tome da ta završna matura, završni ispit treba da obezbedi zastupljenost i opšteobrazovnih predmeta, zastupljenost stručnih predmeta, usaglašenost programa prijemnog ispita i programa srednjeg obrazovanja, onda kada je reč o raspodeli poena na testu po nivoima obrazovanja, šta predstavlja prag prohodnosti i brojne druge stvari.

Činjenica je, i to je ministar pomenuo, a i piše u obrazloženju ovog zakona, da pojedine visokoškolske ustanove još uvek nisu usvojila potrebna dokumenta, da se protekle dve školske godine nastava odvija u sistemu u okvirima pandemije, da nije obezbeđen softver kao tehnička komponenta državne mature, ali da su urađene brojne druge pozitivne stvari. Mislim da je predviđeni rok 2023/2024. godina kao početak održavanja ovog završnog ispita, da kažem, prava mera, vremenska mera u odnosu na sav onaj sadržaj poslova koji stoji pred Ministarstvu nauke, prosvete i tehnološkog razvoja. Nije ovo naša umotvorina, ovaj program, program završnog ispita se održava i u drugim zemljama i važno je pomenuti da on predstavlja sastavni deo sistema obrazovanja i vaspitanja.

Inače, želeo bih samo da iskoristim priliku da kažem da Ministarstvo i mimo velike mature stalno radi na reformi opšteg srednjeg obrazovanja, implementaciji novih programa i njihovom praćenju u gimnazijama, da se radi na razvoju sistema priznavanja prethodnog učenja, govorim o srednjem obrazovanju. Ministar je govorio o projektu „Moja srednja škola“, tj. uvođenju digitalizovane prijave za polaganje prijemnog ispita i upisa u srednju školu. Takođe, implementirani su digitalni udžbenici i digitalne učionice u srednjem obrazovanju, usvojeni novi programi nastave i učenja u specijalizovanim odeljenjima za učenike sa sposobnim sposobnosti u gimnaziji, za matematiku, fiziku, istoriju, geografiju, hemiju i biologiju.

Sve ove stvari sam pomenuo da bih javnosti Srbije stavio do znanja koliko je važno sve ono što Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja radi, pogotovo u ovim uslovima pandemije. Mislim da je na kvalitetan način rešio problem sa kojim se suočava, a u isto vreme rešava i neke sistemske stvari.

U svakom slučaju, svi ovi elementi, izmene i dopune Zakona o srednjem obrazovanju, koje sam pomenuo svaka na svoj način unapređuje sistem. Kao što sam pomenuo na početku, SPS će glasati za usvajanje ovog zakona.

Sada mi dozvolite da kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanja razvoja Sremskih Karlovaca. Šteta je da ne kažemo nekoliko reči o ovom važnom zakonu. Drago mi je što je gospodin Mirović danas ovde sa svojim saradnicom u Narodnoj skupštini Republike Srbije i što ima priliku da nas upozna sa sadržajem ovog zakona, jer je reč o gradu koji predstavlja jedan pravi dragulj Republike Srbije po mnogo čemu. Mislim da je dobro što pokrajinska Skupština i pokrajinska Vlada nastavljaju da se bavi ovom temom i 30 godina posle donošenja prvog zakona i što će na nivou Republike biti formiran odbor koji će se baviti obnovom kulturno-istorijskog nasleđa i razvojem Sremskih Karlovaca.

Sremski Karlovci su, ako mogu reći, jedno od najlepših mesta u Republici Srbiji. Sve one stvari koje je gospodin Mirović pomenuo, a koje se znaju ili ne znaju, vezano za Sremske Karlovce, govore koliko ko je to za istoriju Srbije bilo i jeste važno mesto. Mislim da on apsolutno zaslužuje pažnju koja mu se ukazuje i sve ono što je planirano da se uradi, jer jedan grad koji ima i Bogosloviju, evo čuli smo od gospodina Mirovića da je po starosti, ako mogu upotrebiti taj izraz, druga posle Kijevske bogoslovije, onda postojanje Magistrata, Rimokatoličke crkve Svetog Trojstva, Bogoslovskog seminara i Stefaneuma.

Sve one stvari koje je on pomenuo vezano i za srpsku gimnaziju i za druge institucije koje su osnovane u Sremskim Karlovcima govore koliko je to važno mesto. Pomenuo je i Branka Radičevića i druge. Evo, ja ću pomenuti Simu Milutinovića Sarajliju, Dimitrija Davidovića, Steriju Popovića i druge koji su završili školu u Sremskim Karlovcima. Pomenuo je Karlovce i u istorijskom smislu, kao mesto susreta istoka i zapadam 1699. godine Karlovački mir.

To sve govori šta su Sremski Karlovci značili i šta znače u istoriji Republike Srbije. Mislim da je sjajna stvar što se pokrajinska Vlada bavi očuvanjem kulturno-istorijskog nasleđa koje poseduju Sremski Karlovci i što radi na podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca.

Inače, podsetio bih prisutne koleginice i kolege da je status kulturno-istorijske celine gradsko jezgro Sremskih Karlovaca je utvrđeno još 1990. godine, a zakon koji se bavi očuvanjem kulturno-istorijskog nasleđa je donet 1991. godine. Zakon vrlo precizno utvrđuje sve one elemente koji su važni za realizaciju očuvanja, odnosno obnovu kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanje razvoja Sremskih Karlovaca. Mislim da će na najbolji način unaprediti razvoj Sremskih Karlovaca, ali i pomoći svima ostalima, i građanima Republike Srbije, a i ostalima koji budu dolazili u Republiku Srbiju da posete Sremske Karlovce i da se upoznaju sa njihovim sadržajem.

Dobro je što je gospodin Mirović pomenuo i različite infrastrukturne projekte koji će povezati Sremske Karlovce sa ostalim delovima Srbije i to samo po sebi govori koliko je važno donošenje ovog zakona. Naravno, mi ćemo ga podržati.

Kada je reč o sledeća dva zakona, zakona o izmenama i dopunama Zakona zabrani diskriminacije i rodnoj ravnopravnosti, oba zakona su posvećena unapređenju i proširenju ravnopravnosti u Republici Srbiji, jednakosti među građanima. Oba zakona sama po sebi daju jednu ocenu o kvalitetu poštovanja ljudskih prava, govori o stepenu razvoja jednog društva, u ovom slučaju Republike Srbije, o demokratskom kapacitetu Republike Srbije, o tolerantnosti, uvažavanju, različitosti, poštovanju i o nameri Republike Srbije da sve svoje građane dovede u situaciju da uživaju ista prava i da imaju iste šanse za uspeh u životu.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, moram reći da je zabrane i prevencija svih vidova diskriminacije jedna od ključnih tema većine međunarodnih regionalnih organizacija pod čijim okriljem su i donete brojne konvencije koje Republika Srbija ratifikovala, ali se mora reći da je zabrana diskriminacije i ustavna kategorija. Ustav Republike Srbije u članu 21. stav 3. propisuje da smo pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zaštitu i da se zabranjuje svaka diskriminacija neposredno ili posredno po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti društvenog porekla, rođenja, veroispovesti i političkog i drugog uverenja, imovinskog stanja, kulture jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog kredibiliteta. Nekom može izgledati i nepotrebno ponavljanje ovih ustavnih odredbi, ali ja mislim da to treba reći, javno, podsetiti sve građane Republike Srbije šta znači zabrana diskriminacije.

Naime, mi znamo da je ovaj zakon donet 2009. godine i da je bilo potrebno uskladiti sadržaj ovog zakona sa pravnim propisima EU i naravno prilagoditi novim okolnostima. Članom 2. ovog zakona se proširuje pojam diskriminacije i diskrimitornog postupanja po rodu po onim karakteristikama i na nivou prihoda. U članu 5. se pored već predviđenih oblika diskriminacije propisuju uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, polno i rodno uznemiravanje, navođenje na diskriminaciju. Uvodi se pojam segregacije kao svaki akt kojim fizičko ili pravno lice, razdvaja se bez objektivnog razloga u opravdanje drugu grupu lica, na osnovu ličnog svojstva. U članu 7. se preciznije određuje posredna diskriminacija. Članom 12. se uvodi pojam rodnog i polnog uznemiravanja i on sada glasi da je zabranjeno uznemiravanje i ponižavanje postupanje, polno i rodno uznemiravanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstava lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva.

Zakon iz 2009. godine predviđa i teške oblike diskriminacija, izmene i dopune koje su na dnevnom redu ovaj pojam proširuju i dodaju diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije, starosnog doba, i segregacije.

Član 20. se menja i glasi – diskriminacija po osnovu pola, roda i rodnog identiteta, i kaže se da diskriminacija postoji ukoliko se po osnovima protivu načela rodne ravnopravnosti.

Menja se takođe i član 22, proširuje se zabrana diskriminacije u odnosu na invaliditet, seksualnu orijentaciju, rodni identitet i prema polnim karakteristikama, etičkom poreklu, nacionalnoj pripadnosti. Takođe, je zabranjena diskriminacija starih lica.

Imaju i odredbe ovog zakona koje se odnose na Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, njegovog zamenika i činjenicu da jedan od zamenika treba da bude, da u slučaju odsutnosti, sprečenosti, Poverenika, moći da obavlja njegov posao.

Osnovni cilj ovog zakona je osnaživanje, antidiskriminacionog mehanizma za sprovođenje mera iz ove oblasti, ali i stvaranje društvene klime u kojoj postoji nulta tolerancija za svaki vid diskriminacije.

Dozvolite mi da pomenem, kažem pomenem, zato što će moje kolege govoriti daleko više o Predlogu zakona o rodnoj ravnopravnosti, da je reč veoma važnom zakonu. Zakon o rodnoj ravnopravnosti je krovni dokument za stvaranje društva u kom svi građani imaj jednake uslove za život, kojim se unapređuju institucionalni okvir i stvaraju se uslovi za sprovođenje politike jednakih mogućnosti i uslova za život, rad i razvoj žene muškarca.

Kroz unapređivanje zakonodavnog okvira neophodno je obezbediti ravnopravno učešće žena u svim sferama života, kao i mogućnost da se njihov glas čuje, što će doprineti ne samo njihovom boljem položaju već i razvoju čitavog društva.

Ovaj zakon će regulisati rodnu ravnopravnost u oblastima rada, zapošljavanja, samo zapošljavanja, socijalnog, zdravstvenog osiguranja, obrazovanja, sporta, političkog delovanja, javnih poslova, reproduktivnih i seksualnih prava, pristupu robi i uslugama, kao i mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Zakon je predvideo da se na nivo Vlade formiraju dva tela koja će imati savetodavnu i funkciju koordinacije u oblasti rodne ravnopravnosti i brojna druga rešenja koja u Republici Srbiji treba da obezbede ravnopravnost svih pripadnika svih članova, Republike Srbije po ovom osnovu. Naime, postoje statistički podaci izneti u sadržaju ovog zakona, pokazuju da postoji potreba da jedan ovakav zakon bude donet, i da se obezbedi rodna ravnopravnost na svim nivoima kao i svim oblicima života.

U svakom slučaju, zakon sadrži odredbe koje se odnose na Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u smislu da se prošire njegove nadležnosti. Mi ćemo sigurno govoriti o tome i u nastavku ove diskusije, a i kada bude reč o amandmanima.

Za nas u SPS važno je donošenje ovog zakona, kao i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o diskriminaciji, zato što smatramo da se na ovaj način unapređuje kvalitet života građana, položaj svih ljudi i jednostavno, Republika Srbija usvajanjem ovog zakona pokazuje nameru da sledi društvene tokove koji postoje na nivou Evrope i da unapređuje položaj svih njenih građana. Hvala vam.

Zahvaljujem se, ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe SPS.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, prof. dr Marko Atlagić.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovani gospodine Miroviću, predsedniče Pokrajinske Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem da će SNS, glasati za oba predloga zakona i izmene i dopune, druga dva izmene i dopune zakona. Odmah na početku da smo načisto sa tim.

Sada ću početi najpre od predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Poštovani narodni poslanici, zadnja izmena zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, stupile su na snagu 2020. godine, negde 24. januara i upravo su te tada izmene omogućile unapređivanje primene pojedinih zakonskih rešenja. A ta pojedina zakonska rešenja doprinela su kvalitetu obrazovanja. Ne mnogo i veliko, ali su doprinela.

Danas pred nama imamo izmene i dopune Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, i upravo te izmene koje danas razmatramo, i dopune, pridoneće jedinstvenosti ukupnog sistema vaspitanja i obrazovanja, kao jedne od osnovnih karakteristika, ukupnog sistema. To je vrlo važno, da kažemo, a da bi to postigli, moramo odredbe ovog danas zakona i izmene i dopune usaglasiti sa odredbama zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, a to je tzv. da bi poslanici znali, a verujem da znaju, tzv. krovni zakon.

Tu postižemo tu jedinstvenost, i ove izmene i dopune zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, doprineće kvalitetu obrazovanja, dostupnosti obrazovanja, pravednosti obrazovanja, što je za nas izuzetno važno u ovim pandemijskim uslovima, relevantnosti srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

To su osnovne, pored drugih, karakteristike srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, sagledalo je sadašnju situaciju u ovim teškim pandemijskim vremenima, i kako se sprovodi vaspitanje i obrazovanje. Mora da zaključimo i mi, a i Ministarstvo i naši roditelji, koji nas sada posmatraju da smo dve školske godine, počevši od 2019. godine, i 2020, i ova 2021. godina, ostvarivali vaspitanje i obrazovanje, u izuzetno teškim uslovima, zbog pandemije Kovid 19 virusa, da ne kažem, još gorim ratnim uslovima.

E kada smo tu dali ocenu, čitav sistem obrazovanja i vaspitanja, pokazao je jedan visoki stepen prilagođavanja pandemijskim uslovima, zahvaljujući, moram to da istaknem, u prvom redu našim vaspitačima, našim nastavnicima, našim profesorima, našim učenicima i našim studentima, i njihovim profesorima, i roditeljima naših učenika, Ministarstvu prosvete i Vladi Republike Srbije, predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

Dakle, svi građani Republike Srbije su dali doprinos tom sistemu za koji je, ipak bio u odnosu na okruženje na jednom zavidnom nivou. Možemo slobodno konstatovati bez obzira na ovaj visoki stepen, prilagođavanja novnonastaloj pandemijskoj situaciji, čitav sistem vaspitanja i obrazovanja, nije na onom nivou na kojem je bio pre pandemije i sa tim moram da se složim.

Naravno da su ovo objektivni razlozi.

Naši nastavnici i vaspitači od predškolskih ustanova, do Univerziteta, kao i naši učenici i studenti, morali su se prilagođavati novim metodama realizacije nastavnih sadržaja. To je jako teško i zato je težina tog nastavničkog poziva, morali su se prilagođavati novim načinima izvođenja praktične obuke, novom načinu predavanja i načinu ispitivanja i ocenjivanja, upotrebi novih nastavnih sredstava, koji do tada nisu čak upotrebljavali.

Dakle, gledajući ovo u novonastaloj situaciji, moram da kažem, kao što su naši doktori, vojnici, policajci, i drugi građani, tako su i naši građani dali doprinos ovim teškim vremenima u ukupnom društvenom kretanju.

Ministarstvo prosvete je stalno pratilo, i danas to radi, prati stanje, donosi mere, čiji je osnovni cilj kvalitet i dostupnost obrazovanja i vaspitanja.

Naglašavam, dostupnost, zbor ruralnih sredina. Jedan broj visokoškolskih ustanova, kao što je i rečeno, nije usvojio dokumente, kojima se propisuju uslovi za kvalifikaciju kandidata, posle maturskog ispita, sa ovog mesta apelujemo na naše visokoškolske ustanove, zbog njih samih da donesu te dokumente, ali i zbog naše omladine. Ispitni centar zavoda, za vrednovanje kvaliteta, obrazovanja i vaspitanja, opremljen je savremenom štamparijom i uspostavljeno je osam regionalnih centara, i naši predstavnici iz Ministarstva kažu da tu treba određeni broj zaposlenosti ljudi, na šta apelujemo na Vladu da se i to realizuje.

Komisija za implementaciju državne mature obavlja svoju funkciju u punom kapacitetu, ovo posebno naglašavam u ovim pandemijskim uslovima.

Zaključno sa školskom 2021/2022. godinom, u školi se polaže završni ispit za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u trogodišnjem trajanju. Zaključno sa školskom 2021/2023. godinom, u školi se polaže maturski ispit za učenike koji završavaju obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju, u skladu sa zakonom. Počevši od školske 2022/2023. godine, u školi se polaže završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa zakonom. Počevši od školske 2023/2024. godine, u školi se polaže stručna, umetnička i opšta matura, u skladu sa zakonom. To će značiti ukidanje prijemnih ispita na fakultetima od 2024. godine, na koji smo dugo čekali. I konačno je i tome došao kraj, jer će završni ispit biti jedini kvalifikacioni uslov za upis naših studenata odnosno učenika u visokoškolske ustanove.

Predviđene su izmene članova Zakona o srednjem obrazovanju kojima se propisuju evidencije koje vode srednje škole, ali i podaci koji su deo tih evidencija i odredbe kojima je propisano koje podatke dostavlja osnovna škola prilikom upisa učenika u srednje škole i koje podatke dostavljaju srednje škole koje sprovode prijemne ispite za proveru izuzetnih sklonosti i sposobnosti. Ovo podvlačim – za proveru izuzetnih sklonosti i sposobnosti.

Podatak o nacionalnoj pripadnosti za one učenike koji se izjasne, osnovne škole dostavljaju Ministarstvu prosvete u postupku upisa učenika u srednje škole. I da razjasnimo, radi naših roditelja, to je radi postizanja pune ravnopravnosti u sticanju znanja svih naših učenika.

Podatak o individualnom obrazovnom planu osnovne škole dostavlja se Ministarstvu prosvete u postupku upisa učenika u srednje škole. Molim vas, to je radi toga kako bi se omogućilo školovanje učenika u srednjoj školi u skladu sa njihovim sposobnostima i mogućnostima.

Nije tačno da ovaj plan nije dobar, on je izuzetan. Ovo je individualni pristup i prvi put po vertikali imamo, da tako kažem, od predškolskih ustanova do visokog obrazovanja.

Isto tako, izvršiće se usklađivanje ovog zakona sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Izmene su neophodne i radi usklađivanja Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju sa odredbama Zakona sa osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja.

Poštovani narodni poslanici, dozvolite da kažem da se ipak ovaj zakon neće moći tako realizovati bez nastavnika. Oni su ključ rešenja. Naši nastavnici, koji su heroji bili u ovim uslovima, i učenici i nastavnici i roditelji, oni su ključ problema, ali nastavnik mora u prvom redu da voli svoj posao, mora da voli učenike, mora sarađivati i sa učenicima i sa roditeljima i sa društvenom sredinom, a i sa vlastima u lokalnoj zajednici.

Uspešnost vaspitanja i obrazovanja zavisi od pedagoške spreme nastavnika, podvlačim – pedagoškoj spremi, jer onaj ko ne voli posao, ko nije pravi pedagog, neće uspeti. Nažalost, danas zaista nemamo jedan deo pedagoški obrazovanih nastavnika.

Samo ću da citiram najvećeg švajcarskog pedagoga Pestalocija koji je rekao – oduševljenje što ću moći da pokrenem svoje ruke dalo mi je toliko snage da se mogu popeti na najviše Alpe, samo da mogu započeti. Misli na vaspitavanje dece. E, takvi nastavnici su nam danas potrebni, potrebniji nego ikada.

Dozvolite da kažem koliko je vaspitanje i obrazovanje važno za državu, najbolje je pokazao Platon u svom delu „Država“, koji je rekao: „Država neće biti na štetu ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atinjani biti loše obuveni, ali ako učitelj bude rđavo vaspitavao decu, buduće generacije biće neznalice“.

Na kraju, dozvolite da citiram ruskog pedagoga Bjelinskog, koji je rekao: „Da se deset puta rodim, deset bih puta uzeo učiteljski poziv, jer nema plemenitijeg poziva nego što je učiteljski.“

Na kraju, o ovom zakonu, poštovani narodni poslanici, poštovana potpredsednice Narodne skupštine, nije lako biti učitelj, ja pod učiteljem podrazumevam do univerzitetskih profesora, jer naučiti dete broj, složiti slova u reč, čitati ih, pisati ih, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što učitelj zaista jeste. Namerno ne kažem ono što učitelj radi, jer biti učitelj nije posao. Biti učitelj je voleti. Biti učitelj je osećati, biti učitelj je umeti, biti učitelj je jednostavno biti.

Da ne bismo ovaj drugi zakon zanemarili, kako reče gospodin Pastor, ja ću sad nešto reći i o Predlogu zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticaja razvoja Sremskih Karlovaca.

Odmah da kažem da ga je uputila, kao što je i rečeno Skupština AP Vojvodine i njen predsednik gospodin Pastor na predlog Pokrajinske vlade, gospodina Mirovića na čemu im, zaista zahvaljujemo.

Mi ćemo ovim zakonom regulisati osnove za obnovu kulturno-istorijskog nasleđa i podsticaja razvoja Sremskih Karlovaca, jer je do donošenja prethodnog zakona prošlo 30 godina.

Pitaju građani i danas ispred Skupštine zašto ovaj zakon. Dozvolite da kažem zašto i da mu posvetimo zaista malo više vremena. Zato što su Sremski Karlovci jedinstveno kulturno nasleđe, jedno od jedinstvenih kulturnih nasleđa u čitavoj našoj državi, zato što je obaveza i dužnost svih generacija da pamte da je u Sremskim Karlovcima sklopljen 1699. godine Karlovački mir, mestu gde se krojila sudbina Evrope, a da ne kažem i uticaj na svetsku istoriju u to vreme.

Zato Sremski Karlovci, što je 1734. godine održana prva pozorišna predstava, zato što je 1743. godine u Sremskim Karlovcima osnovana prva slikarska, ili kako reče gospodin Mirović juče na Odboru, crtačka odnosno slikarska škola. Zato što je 1752. godine, u Sremskim Karlovcima otvorena prva i danas najstarija biblioteka u Srbiji, zato što je 1758. godine u Sremskim Karlovcima osnovana jedna od privih štamparija i bakrorezačkih radionica. Zato što je 1792. godine u Sremskim Karlovcima osnovana Prva srpska gimnazija o kojoj je govorio gospodin Balint danas. Zato što je 1848. godine, upravo u Sremskim Karlovcima proglašena Srpska Vojvodina. Zato što je 1901. godine doktor Laza Popović instalirao jedan od prvih rengena na Balkanu. Zato što su se 1920. godine, upravo u Sremskim Karlovcima ujedinile crkve i uspostavila Srpska patrijaršija. Zato što je upravo prošlo, dame i gospodo 18 vekova da se na obroncima Sremskih Karlovaca uzgaja vinova loza i prvo i najbolje vino na ovim našim prostorima i zato što su u Sremskim Karlovcima živeli i školovali se jedni od najvećih imena naše istorije ili prošlosti, kako hoćete, ja ću spomenuti ipak nekoliko od njih: Vuk Stefanović Karadžić, Branko Radičević, Sima Milutinović Sarajlija, Patrijarh Josif Frajarčić, Laza Terečki, Jovan Sterija Popović, Đorđe Natošević, vojvoda Stefan Šupljikac, akademik Dejan Medaković, Borislav Mihajlović Mihiz i mnogi drugi kojima smo ostali dužni da očuvamo i predamo u nasleđe mlađim generacijama naše zlatno nasleđe, Sremski Karlovci su zlatno nasleđe, i kako reče gospodin Pastor, ne samo Sremskim Karlovci, nego mnogi gradovi u Vojvodini i Srbiji u celini.

Ovo je primer kako ćemo raditi u budućnosti svako kulturno i istorijsko nasleđe u Vojvodini i Srbiji u celini. Poštujući našu istoriju, ali smo još više dužni, dame i gospodo, našoj budućnosti, za koju smo mi, dame i gospodo, odgovorni.

Danas ove generacije, bićemo dostojni naših predaka, a na ponos naših potomaka, baš zbog ovakvih stvari.

Sredstva će biti obezbeđena za realizaciju ovog zakona iz budžeta Republike Srbije, AP Vojvodine, lokalne samouprave i, naglašavam, sredstvima Evropske unije i drugih međunarodnih fondova, donacija i drugih sredstava.

Posebno je važno da znamo da država Srbija ulaže ogromne napore, kako reče i gospodin Mirović u uvodnom delu, u rekonstrukciju pruge i izgradnje Fruškogorskog koridora.

Sve je ovo važno za potpuni privredni, turistički i kulturni razvoj opštine Sremski Karlovci, Novog Sada i Vojvodine u celini. Verujte mi na reč, Vojvodine u celini, kada se ovo sve napravi.

Sve je to sastavni deo modernizacije Republike Srbije, koju sprovodi Vlada Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije, najveći broj građana naše zemlje, a kako znate, motor ubrzane modernizacije Republike Srbije jeste naš predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Pored ostalog, dozvolite da kažem, iako je gospodin Mirović rekao nekoliko reči, šta je do sada napravljeno. Izrađena je projektno-tehnička dokumentacija parternog uređenja Sremskih Karlovaca, izrada projekta tehničke dokumentacije za budući arhiv, kako reče gospodin Mirović, u objektu Svetosavkog doma, izrada idejnog projekta sanacije, konzervacije i adaptacije i rekonstrukcije objekta Osnovne škole „23. Oktobar“ u Sremskim Karlovcima, izrada dokumentacije za realizaciju obnove fasada, naglašavam, obnove fasada, u ulicama Mitropolita Stratimirovića, Patrijarha Rajačića, Trga Branka Radičevića, kao ste čuli, i katoličke crkve i ostalih naših kulturnih građevina.

Urađena je i sanacija i restauracija Patrijarškog dvora. Izrađena je tehnička dokumentacija za rekonstrukciju ulica Karlovačkih đaka, Karađorđeve i dela Preradovićeve ulice.

Predsednik pokrajinske Vlade, gospodin Igor Mirović, koji je danas ovde među nama, inicirao je sređivanje pristana u Sremskim Karlovcima do Petrovaradina. Sredstva su obezbeđena, kako smo i rekli, iz budžeta Republike Srbije, AP Vojvodine, lokalne samouprave, ali podvlačim još jednom, iz sredstava Evropske unije i drugih međunarodnih fondova.

Posebno je važno naglasiti da država Srbija ulaže ogromne napore na rekonstrukciju, kako rekoh, onih železnica.

Na kraju, poštovane dame i gospodo, nakon 30 godina, nažalost što ovo konstatujemo, vraćamo se, jer je toliko prošlo, na ideju akademika Dejana Medakovića, jednog od inicijatora tadašnjeg zakona 1992. godine, a u susret stogodišnjice obeležavanja njegovog rođenja. Upravo ovaj zakon treba sveobuhvatno u finansijskom, u tehničkom, ali i u organizacionom smislu da omogući stabilan institucionalan i finansijski okvir za održivi razvoj jedinstvenog kulturnog nasleđa Karlovaca.

Sve ovo je veoma važno za potpuni privredni, turistički i kulturni razvoj Sremskih Karlovaca.

Hvala predsedniku Skupštine AP Vojvodine, gospodinu Pastoru, hvala narodnim poslanicima Skupštine AP Vojvodine, hvala vladama, pokrajinskoj Vladi AP Vojvodine, na čelu sa gospodinom Mirovićem, Vladi Republike Srbije, na čelu sa Anom Brnabić, građanima Srbije, a hvala predsedniku Vučiću na modernizaciji naše otadžbine.

Ova obnova kulturno-istorijskog nasleđa u Sremskim Karlovcima, poštovane dame i gospodo, je za pamćenje, za pamćenje, za pamćenje. Živela Srbija.

Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Poštovani narodni poslanici, pošto nemamo više prijavljenih ovlašćenih predstavnika ili predsednika, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodna poslanica prof. dr Misala Pramenković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas rasprava o četiri jako važna zakona. To smo već više puta čuli danas, konstataciju da nije moguće u relativno kratkom vremenskom roku dati adekvatan osvrt na sva četiri važna zakona.

Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju je jako značajan i kao što vidimo, tretira bitna pitanja. Jedno od važnih pitanja jeste pitanje državne mature, koje se ovim zakonom tretira i u doglednom vremenskom periodu ovo će se implementirati u praksi svakako.

Ono što bih pohvalila kod ovog zakona, između ostalog, jeste i pitanje modernizacije, odnosno digitalizacije kroz portal „Bolja srednja škola“, kako je i ministar u svojoj diskusiji najavio, što će u mnogome olakšati sam pristup informacijama i svemu ostalom što je potrebno kako srednjoškolcima, tako i njihovim roditeljima i ostalima koji sudeluju u procesu obrazovanja.

Pitanje zaštite kulturnog nasleđa, u ovom slučaju Sremskih Karlovaca, ali i kulturnog nasleđa svih naroda koji žive na teritoriji Republike Srbije je jedno od važnih pitanja. Zato kroz određenu zakonsku regulativu samo se može sačuvati i unaprediti kulturno nasleđe koje je jako važno za budućnost generacija koje svakako dolaze.

Dva zakona, istina, prvi zakon je izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, a potpuno novi zakon jeste zakon o rodnoj ravnopravnosti, dva su zakona koja su izazvala dosta pažnje. Činjenica da se na ovim zakonima, posebno na Zakonu o rodnoj ravnopravnosti dugo radilo, govori o kompleksnosti same materije i o tome kako smo već istakli da se ne može jednostrano i da kažemo nekada i brzopleto prići određenim pitanjima.

Dakle, zabrana diskriminacije je nešto što bi trebala biti tekovina savremeni društava, država, ukoliko žele da se osiguraju prava građana, jer diskriminacija po bilo kom osnovu je zapravo nešto što je nedopustivo, da li po osnovu nacionalne, verske pripadnosti, polna diskriminacija, diskriminacija po starosnoj dobi, po bilo kom drugom osnovu je apsolutno nedopustiva.

Kada je u pitanju zakon o rodnoj ravnopravnosti, lider naše stranke akademik Zukorlić je u uvodnom predavanju istakao šta su naše zapravo zamerke i negde, da kažemo, obazrivost i opreznost po pitanju ovog nacrta zakona. U mnogome je on ukazao na sve manjkavosti koje mi smatramo da bi se trebali doraditi i još jednom možda razmotriti.

Zapravo, mi kada kažemo zakon o rodnoj ravnopravnosti, obično se misli na zakon koji tretira samo neka ženska prava, a zapravo nije tako, jer ravnopravnost podrazumeva ravnopravnost kako muškaraca, tako i žena, na svim životnim poljima. U praksi su zapravo prava žena vrlo često bila kršena. Sa tog aspekta verovatno uvek se aludira na onaj pol koji je više bio ugrožen u jednom momentu, a to su svakako bile žene.

Tako da, pravima žena i garantovanju ženskih prava u pogledu kako privatne, tako i javne sfere, političke sfere, treba biti apsolutno nepristrasan i dati podršku ovakvoj vrsti ravnopravnosti, u čemu smo mi svakako i potpuno jasni.

Ono što smo istakli, a što jeste naša opreznost u pogledu ovog zakona, jeste upravo pokušaj da se na neki način promeni etički i kulturološki, a negde i religijski kodeks ili obrazac, zapravo. Činjenica je da narodi koji žive prostoru Republike Srbije, to je jako važan segment njihovog života.

Dakle, jesmo za evropski put, jesmo za ono što nudi EU, ali kroz jedno bogatstvo, kroz lepezu različitosti da u pogledu ekonomskih pitanja, dakle razvoja, da imao zajednički pristup i politiku u okviru EU, ali sa druge strane da se autentičnost naroda unutar te Unije sačuva, a to je nešto što je jako značajno.

Sa druge strane, pitanje jezičkog značenja reči pol i rod čini mi se da u javnosti nije dovoljno diferencirana, odnosno razgraničena, jer mi kada govorimo o rodnim odrednicama kažemo da je to nešto što se u društvu tako percipira, a opet sa druge strane kad god se diskriminacija dešava u pogledu prava žena, ostvarivanja prava žena, diskriminacija se dešava uvek po osnovu toga što je neko žena, pa svejedno da li je majka, da li ne znam po nekoj drugoj vokaciji nešto drugo. Tako da bi da tu jasnija diferencijacija trebala se postaviti. U svakom slučaju, smatramo da se ovim stvarima treba jako osetljivo, ozbiljno prići i ponuditi se još adekvatniji model. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Selma Kučević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, pred nama se danas na dnevnom redu nalaze veoma važni zakoni za sve građane Srbije.

Ja ću se u svom obraćanju osvrnuti na Zakon o zabrani diskriminacije. Iako je u poslednjim godinama evidentno zaostajanje Srbije u evropskim procesima, ovim predlogom zakona ukazala se mogućnost za poštovanjem evropskih izveštaja, te unapređenjem samih procesa evrointegracija.

Kao što je pretpostavljam svima vama poznato da je za sve kandidate koji pretenduju da uđu u proces evrointegracija, prava nacionalnih manjina su izuzetno važna i spadaju politički, odnosno tzv. kopenhaških kriterijuma i kao takva predstavljaju i zauzimaju veoma značajno mesto u ovim procesima. Međutim, do sada je u praksi u skoro svim oblastima sveprisutan diskriminatorski odnos, kako državnih organa prema Bošnjacima, takođe i prema Albancima, takođe i veoma tolerantan odnos državnih organa prema kršenju osnovnih prava nacionalnih manjina.

Ovde, pre svega, mislim na to da u gradovima Sandžaka, kao i gradovima Preševske doline nije dovoljno izražena želja države za ravnomernim razvojem svih regiona, pa su tako kapitalne investicije, ulaganja, radna mesta totalno zaobišla ove gradove Srbije.

Veoma izražena zabrinutost građana prisutna je i u pogledu neadekvatne zastupljenosti u državnim organima, sudstvu, policiji, tužilaštvu, carinskim i graničnim ispostavama, pa i službama inspekcija. Mladi ljudi Preševske doline dovode se u neravnopravan položaj sa ostalim vršnjacima iz drugih delova Srbije nepriznavanjem diploma.

Ja zaista moram da spomenem i to da građani u ovim opštinama ne mogu neka svoja osnovna prava da ostvare u svojim gradovima, već moraju da odlaze u druge gradove zbog izmeštanja republičkih ustanova i institucija, što naravno dodatno ugrožava i otežava već dovoljno težak položaj ovih građana, te iziskuje mnogo više troškova, a i vremena.

Sve napred rečeno jeste razlog zbog kojeg se mi u ovom predstavničkom telu zalažemo i zalagaćemo se svakako za proces decentralizacije i regionalizacije, kako bi svim regionima obezbedili ravnomeran razvoj i napredak svih oblasti unutar same države.

Dakle, ta višedecenijska nebriga i zanemarivanje ovih gradova, izražena u nedovoljnom obimu investicija u infrastrukturi, danas veoma, veoma opterećuje svakodnevni život građana i onemogućava privredni razvoj. Drugim rečima, više je nego očigledan izostanak strateški osmišljenog i sveobuhvatnog pristupa pri rešavanju ovih problema.

Jedan od vidova diskriminacije svakako bio je prilikom pisanja Akcionog plana, govorim o Poglavlju 23 i 24, a konkretno manjinskog dela, iz kojeg su izbačeni svih legitimnih predstavnika Bošnjaka. Dakle, ovakav Akcioni plan totalno ignoriše Bošnjake i njihove realne potrebe. Takav Akcioni plan za nas je apsolutno neprihvatljiv i nelegitiman, tako da ćemo mi svakako se zalagati za reviziju istog.

Dalja diskriminacija se ogleda u slučaju koji smo imali prilikom predlaganja formiranja redakcije na bosanskom jeziku, gde smo rapidno dobili negativan odgovor, bez adekvatnog objašnjenja. Jedan od najtežih vidova diskriminacije koju su Bošnjaci doživeli jeste negiranje bosanskog jezika.

Dakle, na ovaj način prekršene su odredbe Zakona o regionalnim i manjinskim jezicima. Međutim, i uprkos utvrđenoj diskriminaciji niko ništa niti je preduzeo, niti je bio procesuiran.

Drago mi je da je gospodin ministar Ružić prisutan, pa me zanima da li je on upoznat sa ovakvim postupanjem člana Nacionalnog prosvetnog saveta, te da ukoliko je znao, da li je preduzeo neke mere kojima bi se zaustavio ovakav vid diskriminacije i zadiranja u nacionalna osećanja jednog naroda.

Dakle, pri poslednjem izboru sudija svedočili smo osporavanju kandidature dva Bošnjaka, bez ikakvog obrazloženja, iako u Poslovniku o radu Narodne skupštine stoji, član 201. stav 3, da svako osporavanje mora biti izričito osporeno. Naravno, mi obrazloženje dobili nismo. Mi slobodno možemo zaključiti da su ovi kandidati osporeni zbog svog imena i prezimena. Ovi kandidati su prošli sve, kako sudske, takođe i bezbednosne provere, ali njihove kandidature su osporene.

Ako govorimo o strateškom dokumentu, kakav je Prostorni plan, dokument koji određuje budućnost Srbije u narednih 15 godina, a u koje smo imali uvid u proteklih nekoliko dana, slobodno možemo reći da Prostorni plan apsolutno ne predviđa ni jedan kapitalni projekat za gradove Sandžaka. Dakle, pojedine političke partije serviraju građanima Sandžaka nekakve sporazume, a Prostorni plan nas totalno diskriminiše.

U nekoliko navrata sam već govorila o raznim oblicima diskriminacije koja je nekada bila uobičajena, koja je bila prepoznatljiva, pa zatim i fino upakovana i teško prepoznatljiva od nedovoljne zastupljenosti u državnim organima, pa onda prekida snabdevanja električnom energijom, ne zapošljavanja u zdravstvu. Nameće se jedno pitanje – kakve to nade gajimo u pogledu novog Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko država nije uprkos svim mehanizmima i kapacitetima kojima raspolaže uspela već da zaštiti ono što je napisano u njenom Ustavu i zakonima? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Čomić.
Izvolite.