Zahvaljujem, potpredsedniče Orlić.

Pre svega, hvala vam što smo se vratili na tačku dnevnog reda koja je danas i te kako važna. Dnevnopolitičke obračune, rekla bih, trebalo bi ostaviti pre svega za neki lokalni nivo, a ovde se dogovoriti o jedinstvenoj politici, upravo onoj koja treba da bude na usluzi građanima Republike Srbije.

Što se tiče Predloga Regulatornog tela za elektronske medije, sasvim sigurno da smo u ovom mandatu uspeli da napravimo jedan ozbiljan kontinuitet zaista i da omogućimo nesmetan rad Regulatornog tela za elektronske medije, koji je svakako jedan od najbitnijih kada govorimo o uređenju javnog prostora.

Podsetiću samo na nekoliko činjenica, a onda ću ukratko, zarad informisanosti građana, ponoviti samo proceduru po kojoj se skupštinski Odbor za kulturu i informisanje uopšte nalazi u prilici da predloži kandidate za članove REM-a, a Narodna skupština je ta naravno koja u danu za glasanje odlučuje o svakom pojedinačno.

Dakle, Regulatorno telo za elektronske medije osnovano je Zakonom o elektronskim medijima 2014. godine. Jedan od osnovnih zadataka Regulatora je da unapredi kvalitet i raznovrsnost usluga elektronskih medija, da očuva i zaštiti razvoj slobode mišljenja, izražavanja, a u cilju zaštite interesa javnosti u ovoj oblasti, kao i zaštite korisnika usluga elektronskih medija.

Savet Regulatora broji devet članova, oni se biraju iz redova uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Regulatora. Dakle, tu pričamo o medijskim stručnjacima, zatim ekonomistima, pravnicima, inženjerima, s obzirom da bih ovim putem istakla i činjenicu da pravo predlaganja kandidata za članove Saveta imaju nadležni odbor Narodne skupštine, zatim nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine, o kojem ćemo danas i govoriti, univerziteti akreditovani u Republici Srbiji, udruženja izdavača elektronskih medija, udruženja novinara u Republici Srbiji, udruženja filmskih, scenskih, dramskih umetnika, udruženja kompozitora, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja, zaštita dece, nacionalni saveti nacionalnih manjina, kao i crkve i verske zajednice.

Ovo je izuzetno važno napomenuti i naznačiti, s obzirom da u ovoj zakonskoj odredbi mi možemo da vidimo širok dijapazon prava koja treba ostvariti i, zapravo ono što je još bitnije, prava koja treba zaštititi u svojstvu regulatornog tela, koja oslikavaju, naravno, strukturu našeg društva. Iako ovaj aspekt upravo mnogi osporavaju, Savet Regulatora je, u skladu sa odredbama zakona, samostalan i nezavistan u svom radu i u donošenju odluka i između ostalog je vrlo aktivan u svom radu, što pokazuje činjenica da je u 2020. godini održao 36 sednica.

Pre prelaska na obrazlaganje ove tačke dnevnog reda, podsetila bih da je Narodna skupština 17. decembra prošle godine izabrala dva člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, što govori upravo u prilog činjenici koju sam maločas spomenula, a to je efikasnost i predan rad Narodne skupštine, Odbora za kulturu i informisanje i odgovornost u poštovanju zakonskih propisa i rokova.

S obzirom da Savet regulatora čini devet tela, nakon ovog jednog kojeg ćemo izabrati sutra, u danu za glasanje, ostaje nažalost upražnjeno još jedno mesto koje je ostalo upražnjeno zbog smrti jednog od članova Regulatornog tela za elektronske medije, koji je preminuo usled posledica kovida.

Dakle, pravni osnov za izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije sadržan je u odredbi člana 8. Zakona o elektronskim medijama, člana 8. Zakona o Narodnoj skupštini i članove Saveta, kao što sam i rekla, bira Narodna skupština, na predlog ovlašćenih predlagača, u ovom slučaju Odbora za kulturu i informisanje.

Postupajući po ovoj tački, Odbor za kulturu i informisanje, na sednici održanoj 6. aprila 2021. godine, doneo je Odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i, postupajući po tački 5. ove odluke, u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o elektronskim medijima, Javni poziv za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koji se bira na predlog nadležnog odbora Skupštine AP Vojvodine objavljen je na internet stranici Narodne skupštine 6. aprila. Takođe, Javni poziv je istog dana uručen i nadležnom odboru Skupštine AP Vojvodine. Na osnovu Javnog poziva, ovaj ovlašćeni predlagač imao je rok od 15 dana od dana objavljivanja Javnog poziva da Odboru dostavi obrazloženi predlog dva kandidata za člana Saveta Regulatora.

Samo da napomenem iz kog razloga čitam ove pravne regulative. S obzirom da se uvek spočitava da Narodna skupština, od strane nekih drugih medija, koji očigledno nikad nisu bili u stanju ni da ispoštuju nijednu osnovnu zakonsku regulativu kojom se bavi Regulatorno telo za elektronske medije i u stalnom su prekršaju, a znate vrlo dobro o kome govorim, spočitavaju da se članovi za Savet Regulatora ne biraju na vreme. Samo hoću da istaknem činjenicu da ova procedura, kako bi zakonski bila ispoštovana u potpunosti, traje i da će svaki put morati da traje ovoliko, koliko god se to nekome svidelo ili ne, zato što je to zakon.

U Republici Srbiji svi su dužni da poštuju zakon, pa i oni koji ovakvu vrstu primedbi redovno imaju, a to su uglavnom oni koji se, kako i koliko znate, emituju ne iz Republike Srbije, nego iz Luksemburga i ne plaćaju ni porez ovde i isto tako čini mi se da im je apsolutno nevažno da poštuju bilo koje od pravila ili zakona koje je sadržano i koje je naravno Regulatorno telo za elektronske medije i samo dužno da poštuje i da čak i ove medije, naravno, bez ikakvog izuzetka stavi pod tu vrstu kontrole.

Dakle, na osnovu ovog javnog poziva, ovlašćeni predlagač, kao što sam rekla, imao je 15 dana od dana objavljivanja Javnog poziva da Odboru dostavi obrazloženi predlog dva kandidata. Rok je istekao 21. aprila. Lista kandidata za člana Saveta Regulatora je utvrđena na sednici Odbora održanoj 27. aprila, u skladu sa članom 10. stav 5. i objavljena na internet stranici Narodne skupštine.

Odbor je na sednici održanoj 28. aprila obavio javni razgovor sa kandidatima za člana Saveta Regulatora, obavio je razgovor sa Miloradom Vukašinovićem i Goranom Erorom. To su bile zaista sadržajne diskusije narodnih poslanika članova Odbora, koji su zaista na jedan sebi svojstven način, s obzirom na to da su i te kako upućeni u rad i ono što Savet Regulatora ima u svojoj nadležnosti, pitali na koji način pre svega ova dva člana vide rad Regulatornog tela u budućem periodu, šta je ono što bi svojim radom i učinkom u tom telu pospešili i šta je ono što bi eventualno promenili. Zaista, nakon toga imali smo, kažem, jednu sadržajnu raspravu. Nakon toga je lista kandidata od spomenuta dva puštena u plenum i vi ćete u danu za glasanje moći da, na osnovu svega onoga što mi danas iznesemo, pravično i objektivno izaberete jednog od dva člana.

Savet Regulatora, podsećam vas, trenutno ima ukupno sedam, od devet članova, te bih stoga želela da pozovem i narodne poslanike da se u danu za glasanje po ovoj tački dnevnog reda i izjasne.

Na kraju krajeva bih dodala samo jednu stvar, s obzirom na to da sam prekoračila vreme, da zaključim svoje izlaganje podsećanjem da smo mi proizvod našeg sveta, ali smo takođe i te kako i njegov kreator. Izgovarajući ovu misao podvlačim značaj etike i osnovnih moralnih načela u oblasti medija, pa i u svim drugim životnim aspektima, jer svako od nas mora i obavezan je da osudi nemoralne političke ambicije onih koji napadaju ono što je svima nama najdragocenije, a to su naša deca, jer deca se čuvaju, deca se štite, oni su osnova koja nas sve ovde spaja.

Jednostavno, molim i ovom prilikom Savet Regulatornog tela za elektronske medije da sve ono što se u prethodnih nekoliko dana dešava predsedniku Republike, odnosno njegovoj porodici, napadi koji su upućeni na njegovog sina Danila Vučića, molim Savet da odreaguje i da oni koji su bili nalogodavci, a ovo je sasvim sigurno ciljano delo kojim se stavlja meta na čelo predsednikovog sina Danila Vučića, ne samo osude, nego preduzmu sve mere kako bi ovo sprečili. Hvala vam.

Zahvaljujem predsednici Odbora za kulturu i informisanje.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SDPS gospođa Nataša Mihailović Vacić.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Koleginica Božić dala mi je odličan šlagvort za sam početak. Najveću opasnost po slobodu medija, ali i po ljudska prava u opšte najveća opasnost preti od paušalnih, neznalačkih, politikanskih i neistinitih ocena o radu REM-a i o medijskoj slici i SDPS i ova poslanička grupa nikada neće sebi dozvoliti, niti da tako nastupa, niti će dozvoliti da se u ovom domu stvara nepoverenje u institucije sistema i na neadekvatan način govori o onome što je tema i tačka dnevnog reda.

Nismo čekali dugo nakon što je jedan od članova REM-a najpre podneo ostavku, a potom i drugi član REM-a na žalost preminuo da na dnevnom redu imamo izbor novog člana u ovom slučaju njega predlaže pokrajinska Skupština.

Mi imamo danas dva kandidata od kojih ćemo izabrati jednog. Oni su dostavili iscrpne biografije i ja ih naravno sada neću analizirati. Vidimo, kao što je i koleginica Božić rekla da oni formalno ispunjavaju uslove da budu izabrani za članove Saveta REM-a, kao i do sada prilikom izbor o tome ko će biti izabran odlučiće većina demokratski, ali koga god Narodna skupština danas izabere za člana REM-a treba da zna da i nadležni Odbor za kulturu i informisanje, ali i svi narodni poslanici prate rad i novih i starih članova REM-a, ali rad tog tela prati budno i javnost.

Prema Zakonu o elektronskim medijima, REM ima izuzetno velika ovlašćenja. Mi, Narodna skupština, narodni poslanici, naročito koleginice i kolege iz Odbora za kulturu i informisanje, imamo obavezu da sa dužnom pažnjom pratimo rad regulatora i sprovođenje zakona. I jedni i drugi po svojim funkcijama birani smo i preuzeli odgovornost za taj posao. Odgovornost je dakle važna i kako je rekao Abraham Linkoln ne možete pobeći od odgovornosti sutrašnjice izbegavajući je danas.

Kredibilitet rada REM-a prate mnogobrojne kontroverze gotovo od njegovog samog osnivanja. U javnosti i danas postoje mnogobrojne zamerke na rad tog tela. Regulatorno telo za elektronske medije bi o tome, a i ja sam o tome često govorila u ovom domu, morao da vodi više računa i morao bi adekvatnije i efikasnije da komunicira sa javnošću i da građanima približi ono što su njegove nadležnosti i što je njegov posao kako bi se upravo izbegle i nedoumice i manipulacije i površnosti o onome što jeste nadležnost REM-a, ali naravno i političke zloupotrebe.

Članovi Saveta regulatora elektronskih medija su samostalni i nezavisni u svom radu. Regulatorno telo za elektronske medije sprovodi javna ovlašćenja u cilju unapređenja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja, a u cilju najšire javnosti i interesa javnosti.

U svom radu REM ne zastupa stavove ili interese organa ili organizacija koje su ih predložile već isključivo svoju dužnost obavljaju samostalno i to je važno da zna jedan od kandidat koga ćemo danas izabrati, uostalom to je i zakonska odredba. Dakle, članovi REM-a po sopstvenom znanju i savesti, a u skladu sa zakonom i ovlašćenjima obavljaju svoju funkciju. Podrazumeva se da ne smeju individualno da zastupaju ničije i nikakve partikularne interese.

Niko nema pravo sa druge strane da na bilo koji način utiče na rad članova Saveta niti su oni dužni da poštuju bilo čije instrukcije u vezi sa svojim radom izuzev odluka nadležnog suda. Regulator se stara da se u svom programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti i ljudska prava, a naročito se stara da se ne prikazuju ponižavajuće postupanje i scene nasilja i mučenja.

To su dakle, samo neka od ovlašćenja Saveta REM i Zakona o elektronskim medijima. Jasno je da REM ima ključnu ulogu u uređenju audio-vizuelnog prostora u Srbiji.

Kada je reč o medijima, regulatornom telu, radio-difuziji, morali bismo malo da sagledamo širu sliku. Realnost je da smo mi bili kao zemlja u višedecenijskom lutanju i zakašnjenju u usklađivanju medijskih zakona sa evropskim zakonodavstvom i onim što su istinske potrebe javnosti u Srbiji.

Reforma medijske sfere u Srbiji o 2000. godini tekla je sporo i uz niz problema koji su pratili i izradu zakona i njihovu primenu. Vlasti su odbijale da se u potpunosti odreknu formalnih i neformalnih mehanizama kontrole nad medijima. Ako se vratimo i pogledamo izveštaje drugih regulatornih tela, naći ćemo u izveštajima, jedan od njih je svakako i izveštaj Verice Barać u kome sve precizno i detaljno piše. Na delu je dakle bilo nespremnost da se medijske scena uredi u uskladi sa evropskim standardima, a interesu javnosti.

Zakonodavne i izvršne vlasti bile su neefikasne. Odugovlačenje uspostavljanja nezavisnih regulatornih tela u oblasti radio-difuzije bio je pored ostalog i nedostatak političke volje da se ta oblast ozbiljno uredi. Zakon o radio-difuziji kojim je uvedeno i formirano nezavisno regulatorno telo u oblasti radio-difuzije usvoje je još 2002. godine. Do 2009. godine taj zakon je menjan četiri puta. Republička radio-difuzna agencija, kako se tada zvala, faktički počela je sa radom tek tokom 2005. godine nakon još dve izmene zakona.

Nedostatak odgovarajuće regulacije omogućio je i političku i finansijsku zloupotrebu medijskog prostora, ali nažalost i nesmetano emitovanje neadekvatnih medijskih sadržaja. Tek 2009. godine počela je sa radom stručan služba za analizu i nadzor u okviru RRA. Rad na zakonskoj regulativi često je dakle, bio netransparentan i kontroverzan, u najmanju ruku, kao uostalom i rad Radio-difuzne agencije. Da ne spominjem Zakon o informisanju iz 2009. godine kada smo se kao društvo u oblasti informisanja i medija vratili nekoliko koraka i decenija unazad i kada se sav moderni, razvijeni svet i Evropa digla da se taj zakon povuče i ne primenjuje više u praksi, tolika je bila njegova pogubnost.

Godine 2014. konačno su doneti medijski zakoni koji su usklađeni sa zakonodavstvom EU u okviru kojih je i Zakon o elektronskim medijima koji bliže uređuju rad Saveta REM. To su drage kolege činjenice i činjenice su teško osporive. To je nepromenljiva kategorija.

Sigurna sam da ćemo i u budućnosti menjati propise jer se menja i svet oko nas, u smislu tehnološkog razvoja i pojave novih audio-vizuelnih usluga i medija. U ovom trenutku mi smo kao država obavezni da poštujemo i dosledno primenjujemo postojeće zakone i to u najboljem interesu javnosti. U tom smislu uređenje medijskog prostora u Srbiji je važno kako za dalje jačanje medijskog pluralizma i demokratije, tako i uspešnost samih evrointegracija. Nas vrlo brzo, bar prema medijskoj strategiji i akcionom planu za njeno sprovođenje čekaju i izmene i dopune medijskih zakona.

Medijska strategija je više nego dobra, odlična, kažu u Evropskoj komisiji i OEBS-u. Na nama je da zakone uskladimo sa Strategijom i tako popravimo ocenu o slobodi medija i medijskoj slici, ocenu Evropske komisije u nekom sledećem izveštaju o Srbiji.

Dakle, važno je napomenuti da je medijska strategija koja je dobila najveće i najbolje ocene stručnjaka, ne samo u zemlji već i u EU, rezultat je proaktivne uloge Vlade premijerke Ane Brnabić, naravno uz posredovanje OEBS-a, jer je na taj način i to bio pokazatelj kako je moguće uspostaviti dijalog sa relevantnim udruženjima i asocijacijama i napraviti dobro rešenje i dobar tekst medijske strategije koju je vrlo brzo pratio i akcioni plan za njeno sprovođenje.

Medijska strategija, kao što vidimo, ima šansu da stvari preokrene u pozitivnom smeru. U novoj medijskoj strategiji iskazana je namera da se stvari poprave što je izuzetno važno i dobro i zato je neophodno da mi kao parlament što pre kreiramo mehanizme koji bi to i praktično omogućili.

Evo samo jedna napomena o tome da je prethodna medijska strategija za period od 2011. do 2016. godine usvojena na telefonskoj sednici Vlade 2011. godine, a pratio ju je akcioni plan koji je imao 13. tačaka.

Dragoceno vreme izgubljeno u prvoj godini nakon usvajanja medijske strategije, delom opet pogađate zbog odsustva političke volje tokom mandata ministra kulture, tadašnjeg ministra Predraga Markovića, a delom usled izborne kampanje.

Nakon 2012. godine i izmenom vladajuće strukture, na svu sreću, te izmene nisu se reflektovale i na strateška opredeljenja nove Vlade koja je kroz politiku kontinuiteta prihvatila ono što propisuje medijska strategija usvojena od strane prethodne vlasti. Na žalost, opet smo imali veliko kašnjenje u ispunjavanju ambiciozno zamišljenih rokova.

Značajno ubrzanje i ispunjavanje akcionog plana usledilo je nakon imenovanja našeg kolege, danas Ivana Tasovca, za ministra kulture, 2013. godine. Dakle, tri godine nakon donošenja medijske strategije u avgustu 2014. godine Skupština je donela set medijskih zakona koji je izuzetno dobro ocenjen od strane EU, a politička volja bila je motivisana upravo otvaranjem pregovora sa EU i članstvom Srbije u EU.

Dakle, maksimalna mobilizacija tadašnjih kadrovskih resursa Ministarstva kulture i informisanja i koordinacija unutar Vlade rezultirali su vidljivim pomacima u medijskoj sferi, ali na žalost na kraju primene te prve medijske strategije, odnosno strategije od 2011. do 2016. godine.

Medijska strategija ova usvojena je 30. januara 2020. godine sa zakašnjenjem. Već ta činjenica je dovoljna, iako ju je pratio vrlo brzo i akcioni plan za njeno sprovođenje. Ta činjenica je dovoljna da nas sve uozbilji u nameri da što je pre moguće ubrzamo proces usklađivanja medijskih zakona sa strategijom i akcionim planom, budući da su oni već, ponavljam opet, ocenjeni kao izuzetno dobri i to od strane Evropske komisije.

Još jedan podatak je važan kada govorimo REM-u, a REM je uvek prilika i da šire razgovaramo i o medijima i medijskim slobodama i pravima i obavezama. Godine 2018. REM je tražio, a u ime REM Savet Evrope naložio da se uradi nezavisna procena rada Regulatornog tela za elektronske medije u Republici Srbiji. Ta studija izrađena je po naučno zasnovanoj metodi procena formalne i defakto nezavisnosti nadzornih tela u oblasti medija.

Meri se pet različitih dimenzija i to: status i nadležnost, finansijska nezavisnost, autonomija odlučivanja, znanje i transparentnost i odgovornost. Dakle, zakon iz 2014. godine i važeći zakon, predviđa brojne obaveze REM-a koju ojačavaju ta ovlašćenja. Postoje, međutim, ta studija je vrlo stručno i jasno pokazala, i jasni nedostaci u mogućnostima upotrebe različitih mera koje bi REM mogao da koristi kako bi odvratio emitere od kršenja zakona.

S jedne strane nadzorno telo nema ovlašćenja da nametne finansijske sankcije koje su sasvim sigurno mnogo delotvornije nego i upozorenja. S druge strane REM nedovoljno koristi sankcije sa najvećim efektom zastrašivanja koje poseduje, tj. privremenu zabranu emitovanja programa svima onima koji krše pravo i ono što je dozvolom za emitovanje medijskog sadržaja priznato i podneto kao zahtev za dozvolu emitovanja programa.

Premda su postupak donošenja budžeta i njegova odobrenja vrlo jasni, a pravne obaveze predvidive za situaciju koju parlament ne odobrava novi budžet, činjenica u kojoj se REM nalazio, a svi smo svedoci tome u prethodnom periodu jeste da je više godina za redom radio na bazi zastarelog plana koji ograničava samim tim i njihovu autonomiju u odlučivanju u pogledu načina na koji će se novac trošiti. Dobro je što smo u ovom sazivu i to ispravili i na vreme odobrili finansijski plan REM-a.

Izveštaj koji je tražio REM, a Savet Evrope naručio ocenjuje se da organizacija postupka, nominacije i imenovanja članova Saveta predstavlja najbolju praksu i postiže dobre rezultate u pravnoj proceni alata za rangiranje. Ono gde su uočeni nedostaci koje treba popraviti u nekim budućim izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, a to je i ova studija pokazala, odnose se uglavnom na složenost pojedinih faza u procesu nominacije kandidata REM-a.

Dakle, studija vrlo direktno preporučuje da se REM-u moraju dati dodatna ovlašćenja za izricanje finansijskih sankcija i daju precizne preporuke o tome na koji način mogu da se ojačaju nadzorni mehanizmi tela koje ima, kao što već rekoh, ključnu ulogu u razvoju audio-vizuelnog prostora u Srbiji.

U danu za glasanje, odnosno sutra već, mi ćemo kao što rekoh većinom izabrati jednog od dvojice predloženih kandidata koji će imati ni malo lak zadatak da štiti medijske slobode i unapređuje i pluralizam i slobodu izražavanja upravo kroz ono što jesu zakonska ovlašćenja i obaveza članova Saveta REM-a. Hvala.

Hvala gospođo Mihajlović Vacić.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, magistar Đorđe Kosanić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, pred nama su dva kandidata koji ispunjavaju uslove. U danu za glasanje većinom izabraćemo jednog od ta dva kandidata. Ovim izborom stvara se uslov da Savet Regulatornog tela za elektronske medije bude popunjen sa još jednim članom.

Kada govorimo o REM-u on je funkcionalno i finansijski nezavistan od državnih organa i organizacija, pružalaca sa druge strane medijskih usluga i operatera. Za obavljanje poslova i svoje nadležnosti REM podnosi izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije, a za vršenje stručnih i administrativnih poslova obrazovane su stručne službe. Statutom su propisana osnovna pravila o organizaciji i načinu rada Regulatornog tela za elektronske medije.

Članovi da kažem Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, na čijem je čelu Olivera Zekić biraju se na period od pet godina i postoji pravo na jedan reizbor na kraju i aktuelni predsednik, kako sam rekao, Olivera Zekić je imala reizbor i posle toga je izabrana za predsednika Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

Savet Regulatornog tela za elektronske medije ima devet članova i praktično od decembra meseca i ostavke Slobodana Cvejića koji je izabran na to mesto iz redova kandidata koje predlaže nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine.

Ovaj Savet ne radi u punom sastavu, a da kažem da su i ova dva kandidata koje danas imamo na predlogu predlog nadležnog odbora Skupštine AP Vojvodine.

Takođe je važno zbog javnosti napomenuti da je Savet Regulatornog tela za elektronske medije mogao da donosi odluke za koje potrebna dvotrećinska većina, čak i sa samo šest članova. Naravno da je bolje da jedno ovakvo nezavisno telo radi u punom kapacitetu.

Zakon po pitanju šta je posao i šta su nadležnosti REM-a je sa druge strane veoma jasan. Na članovima pogotovo kada rade u punom kapacitetu je u potpunosti da poštuju sve ono što im zakon kao takav daje u zadatak.

Kada govorimo o medijskoj sferi, treba reći da je njeno uređenje od 2000. godine teklo veoma sporo. Postoje niz problema koji su pratili kako izradu zakona sa jedne strane, ali sa druge strane i njegovu primenu.

Dakle, postojala je jedna apsolutna nespremnost da se medijska scena uredi u skladu sa evropskim standardima, a u potpunosti u interesu čitave javnosti. Godine 2014. donet je zakon u oblasti medija po prvi put u potpunosti usklađen sa standardima EU. Usvajanjem nove medijske strategije stvoren je još samo jedan prostor da se zakon unapredi uvažavajući sve ono što je praksa do sada pokazala.

Veoma važan segment je medijska pismenost koje je strategijom prepoznata kao dugoročan cilj, ali ne postoje konkretne mere što se tiče ove oblasti. Sa druge, strane ne postoje istraživanja koja se u potpunosti ili bolje rečeno sveobuhvatno bave nivoom medijske pismenosti.

Zajednički zaključak svih sprovedenih istraživanja ne zalazeći u procente koji govore da je edukacija medijske pismenosti neophodna u svim segmentima i starosnim grupama društva.

Na samom kraju, kada govorimo o ovoj temi veoma važno je još jednom reći da je važno da REM radi u punom kapacitetu. Od novog člana očekivanoj, naravno i od svih članova da pored toga da poznaje medije i da svoj posao radi potpuno profesionalno.

Na samom kraju, ne govoreći više o ovoj temi želim da kažem da je politička scena i neću ništa novo reći tj. opoziciona scena dotakla dno.

Moj kolega Vojislav Vujić je danas pročitao saopštenje koje je dao Dragan Marković Palma. Dakle, Dragan Đilas i Marinika Tepić su na poziv za duel koji im je uputio Dragan Marković Palma govorili negativno tj. ne mogu da izađu, tačnije ne smeju da izađu na taj duel i da pogledaju istini u oči. To dovoljno govori o tome ko govori istinu, a ko govori laži. Oni kada govore istinu daju sebi za pravo da budu i sud i Tužilaštvo i policija. Kome oni na ovaj način lažima presude, nema pravo na odbranu, nema pravo na istinu i laž, a sa druge strane ne smeju da izađu na duel i da pogledaju u oči istini.

Ne znam dokle ćemo kao društvo tolerisati da neko zarad jeftinih političkih poena ovoliko laže, a da pri tom nema nikakvu odgovornost. Mi u potpunosti verujemo u instituciju ove države i znamo da su istina i pravda na našoj strani.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Kosaniću.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS Snežana Paunović.

Zahvaljujem, potpredsedniče Orliću.

Uvažene kolege, poštovane građanke i građani Srbije, nekako uvek simpatična rasprava kada govorimo o izboru članova Regulatornog tela za elektronske medije, zato što nam je nametnut, pre svega jedan manir da stalno nešto branimo intenzivnije nego što bi trebalo.

Odbor za kulturu i o tome je govorila predsednica odbora i ovlašćeni predstavnik moja uvažena i draga koleginica Sandra Božić, završio je svoj deo posla i utvrđena je lista kandidata na osnovu predloga nadležnog odbora Skupštine AP Vojvodine.

Ono što moram da kažem sa pozicije nekog ko je i sreo kandidate o kojima ćemo se izjasniti u danu za glasanje jeste da se zaista radi o dva čoveka koja zavređuju pažnju i zavređuju poverenje i sigurno bi, odnosno ko god od njih bude bio izabran u danu za glasanje odgovoriće onom zadatku koji ima na najbolji mogući način i oko toga gotovo da nemam dilemu.

Prvi kandidat Milorad Vukašinović, zaslužuju ovi ljudi da se o njima kaže par reči, sa bogatim iskustvom, jedna bogata biografija koja zaista delegira njega na funkciju člana Regulatornog tela za elektronske medije i drugi kandidat, znatno mlađi, Goran Eror, takođe novinar ali isto tako jedan mlad i rešen čovek da se posveti poslu koji podrazumeva članstvo u ovom telu.

Međutim, ono što se dešavalo i sa čim su se prvo oni suočili, pošto govorimo o kandidatima iz AP Vojvodine, jeste ta nemilosrdna prozivka kako su i jedan i drugi politički bliži SNS, SPS ili kome već i opet se vraćamo na onaj početak, a ja ću se svesno baviti time da se samo nama iz vlasti spočitava nekakav direktan uticaj na izbor članova Regulatornog tela za elektronske medije, kao da u periodu pre nas… Mi nikada nismo imali situaciju da Skupština Srbije ili Skupština AP Vojvodine predlaže članove i ne znam tačno po kom se to ključu radilo tad.

Ako mi danas sve što radimo radimo sa ambicijom i sve što kažemo ne sagledavajući, pri tome, ko su ljudi o kojima govorimo. Znate, došli smo kao društvo ili bar pokušavaju da nas dovedu do stadijuma da prvo razmišljamo kome neko pripada, a onda šta su mu kvaliteti, što je nedopustivo. Naročito je nedopustivo ako govorimo o kandidatima za članove Regulatornog tela za elektronske medije.

Moramo sagledati šta su elementarne karakteristike ljudi koje predlažemo na ove odgovorne funkcije. Potpuno se slažem i neko je od mojih prethodnika govorio šta sve treba uraditi, koliko treba unaprediti zakone. Da, prirodno je i to će ovaj saziv skupštine uraditi ukoliko dođemo u posed predloga zakona koji se tiču medija.

Ono što je važno reći jeste da nije dovoljno da vi sada budete politički oponent i napadate sve te ljude potpuno nesvesni da oni iza sebe imaju biografije, prijatelje, porodice i dugo radno iskustvo, ili pak, entuzijazam jedne mladosti koji nije nikakav hendikep.

Za mene je zaista posebno interesantno bilo da jedan mlad momak, kakav jeste Goran Eror koji je rođen 1991. godine, ima ambiciju da se uključi u rad Regulatornog tela za elektronske medije. To obećava da generacije kojima treba da ostavimo ovu Srbiju, koje dolaze posle nas i te kako imaju svest o tome šta su obaveze, šta je ono gde mogu da svojim učinkom unaprede sutra za sve nas zajedno.

Kada sa pozicije neko ko je apsolutno zreo, poput uvaženog gospodina Vukašinovića koji je 1967. godište, imamo kandidata onda je to impozantna biografija i ne može se ona osporiti. Zaista, ko god da je pročitao, a ja verujem da jesu, jer je bila dostupna, nema ni jednog zareza koje bi neko ovom čoveku mogao sada da spočita kao nekvalitet, osim što ukoliko čujem vrtelo se po nekim medijima, ja sad ne znam tačno po kojim, kako su to režimski kandidati.

Koliko ja znam, i jedan i drugi su bili u obavezi da nadležnom odboru, odnosno Odboru za kulturu Skupštine AP Vojvodine dostave papire i svoju kandidaturu i da nisu ispunjavali uslove, sigurno se ne bi našli najpre pred Odborom za kulturu Skupštine Republike Srbije, a onda ne bismo ni mi dali pravo da se nađu pred vama u plenumu.

Sve ovo govorim zato što svaki put kada se dotaknemo REM-a, još od onog perioda kada smo imali onaj sjajan zahtev da ne znam kako biramo članove REM-a i da ne znam kako Evropa bude uključena, pa su to uvažene kolege iz EU ili bar predstavnici shvatili bukvalno, iskrivljena kompletna slika, i o tome smo čak juče govorili.

Intenzivno se trudimo da iskrivimo sliku o tome šta Srbija danas jeste, a Srbija danas jeste zemlja u kojoj imate pravo na ambiciju, u kojoj imate pravo i na patriotizam i na rodoljublje, ali nemate pravo da o nama stvarate sliku samo na bazi toga što neke ambicije koje su vam poprilično nerealne, neutemeljene pre svega u činjenici da nemate dovoljnu podršku, prezentujete kao nekakav atak na slobodu, na mogućnosti. Prosto, ja ne poznajem taj vokabular, ne mogu to ni da citiram. To biste, profesore Atlagiću, vi radili bolje nego ja. Stvarno, fali mi reči u tom delu.

Dakle, ko god da bude izabran od predložena dva kandidata, REM će dobiti svog osmog člana i moći da funkcioniše nesmetano. Sigurna sam da će biti kooperativni, pre svega, a drugo, mislim da će uneti jednu novu energiju, nezavisno od toga da li ćemo birati mlađeg ili starijeg kandidata.

Moram da kažem da, ako bi se ticalo mene kao nekog ko će o tome odlučiti, ja bih prednost dala mladom čoveku, ali to je nešto što ja generalno mislim i ne insistiram da tako misli bilo ko od vas, niti mogu da bilo koga od vas okrivim ukoliko biste mislili drugačije nego ja, jer opet se vraćam na početak, dva kvalitetna kandidata bez i jedne jedine mrlje koja bi mogla da im se spočita.

Sve što bih preko ovoga govorila o izboru člana za REM, bilo bi suvišno i vrteli bi se u krug. Iskoristiću svoje vreme da ukažem na još jedan sitan detalj, ne manje važan, nije u skladu sa dnevnim redom, nije u temi.

Izvinjavam se predsedavajućem, a i svim vama što ću iskočiti na trenutak. Ali, TANjUG je upravo objavio vest, citirajući, ja mislim da je ovo „Kohaditore“, kosovska ili šta god da je, takozvani premijer privremenih institucija na Kosovu oglasio se i rekao da su potvrdili interes i spremnost da napreduju ka EU i istovremeno razgovarali sa prijateljima i kolegama ovde u Briselu kako da nam pomognu u sprovođenju reformi, a sa druge strane, da uverimo pet država članica koje nisu priznale nezavisnost Kosova da ga priznaju.

Ne mislim ja da je bilo ko Aljbina Kurtija shvatio niti ozbiljno, niti će ga poslušati, od pet država koje nisu priznale Kosovo, ali ovo svesno govorim u Skupštini Srbije zato što je grubo prekršen Vašingtonski sporazum jednom ovakvom izjavom, a kamoli pokušajem.

Do kad neko misli da će Srbija, koja je tolerantna, iako ja moram, zaista bih ostala dužna ako ne kažem, posle one rečenice – tužba za Srbiju znači pala muva na medveda, predsednika Srbije, grehota bi bilo reći nešto preko toga, jer ja stvarno sve njihove intervencije vidim bukvalno kao – pala muva na medveda. Ali, jedna ovakva zloupotreba Aljbina Kurtija u sred Brisela govori samo o tome da oni neće prestati sa improvizacijom, improvizacijom u kojoj im, nažalost, pomažu da uprkos svom našem trudu, svoj našoj širini, ipak od Srbije naprave nekoga ko nije za konstruktivni dijalog. O, da, za konstruktivni dijalog jesmo, ali nismo za dijalog u kome on očekuje da ćemo doći do normalizacije odnosa Beograda i Prištine isključivo i samo to vidi u međusobnom priznanju.

Nemamo mi šta da priznamo kada je u pitanju Aljbin Kurti, osim što bi time mogli da se pozabave stručnjaci. Imam uvažene kolege poslanike iz oblasti medicine. Tu bi bilo prostora za neka priznanja, ali sam ja ekonomista, ne smem time da se bavim. Sve ostale ambicije Aljbina Kurtija svode se i na ambicije ili bar na slične u odnosu na one koje nam spočitavaju sve ostalo što u Srbiji danas imamo ili nemamo.

Još jednom se izvinjavam što sam izašla iz dnevnog reda čitajući ovu vest, ali mislim da je zaista važno da srpska javnost čuje da ono što su kobajagi obećali čak i nekim svojim mentorima u Americi, koji su na njih hipersenzitivni, uvažena gospoda koja sebe zove vlastima niti će poštovati, niti im pada na pamet da se toga drže.

U danu za glasanje ćemo svakako, izjašnjavajući se o svim ostalim tačkama dnevnog reda, kao poslanička grupa SPS dati svoj glas jednom od kandidata, ko god da bude izabran. Ja danas koristim priliku da mu zaista čestitam, ali i da zamolim, pa na koncu i obavežem ga sa pozicije člana Odbora za kulturu, da posao koji ćemo mu poveriti, pre svega, obavlja odgovorno i u skladu sa Ustavom ove države Srbije, a da sve ostale opaske koje će doživeti nekako preživi i ignoriše. To je posledica javnog života i to negde manje-više trpimo svi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, gospođa Jelena Obradović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, iako smo već sada u devetom satu zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, to govori samo u prilog činjenici koliko je danas Narodna skupština itekako spremna da što pre donese zakone i podzakonske akte, kao i relevantne odluke i odredbe koje će doprineti da Srbija danas ide napred, zajedno sa svim njenim građanima.

Stoga mi je izuzetna čast da kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu govorim o današnjoj tački dnevnog reda. To je izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

Regulatorno telo za elektronske medije osnovano je Zakonom o elektronskim medijima, koji je donet 2014. godine. Jedan od osnovnih zadataka ovog regulatornog tela je, pre svega, unapređenje kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, kao i, pre svega, očuvanje, zaštita i razvoj slobode mišljenja i izjašnjavanja u cilju zaštite interesa javnosti u ovoj oblasti, kao i zaštite korisnika samih usluga elektronskih medija.

Savet Regulatornog tela za elektronske medije broji devet članova. Ovi članovi se biraju iz reda eminentnih stručnjaka iz oblasti koje su od izuzetnog značaja za, pre svega, rad i funkcionisanje Regulatornog tela za elektronske medije. To su članovi iz oblasti medija, to su ekonomisti, pravnici, inženjeri telekomunikacija i drugi ljudi koji doprinose, pre svega, efikasnosti u radu ovog Regulatornog tela.

Istakla bih činjenicu ko sve ima pravo da predlaže kandidate za izbor članova Saveta, obzirom da smo bili svedoci da se u medijima spočitava baš upravo ova činjenica ko sve ima pravo da predlaže, a pogotovo ovaj danas od strane tih tajkunskih medija. Stoga, u skladu sa zakonom, onaj ko ima pravo da predlaže članove Saveta za elektronske medije su, pre svega, nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije, zatim, nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine, zatim, svi akreditovani univerziteti u Republici Srbiji, zatim, udruženja izdavača elektronskih medija, udruženja novinara u Republici Srbiji, zatim, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika, udruženja kompozitora, pre svega, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštite dece, nacionalni saveti nacionalnih manjina, kao i crkve i verske zajednice.

Ovo je izuzetno važno napomenuti, jer u ovoj zakonskoj odredbi su, pre svega, zasnovani ti demokratski principi odlučivanja i ono što je najvažnije, sloboda ko sve ima pravo da kandiduje predstavnike članova Saveta, a vidimo da su zastupljene apsolutno sve strukture našeg društva u Republici Srbiji.

Iako mnogi ovaj aspekt osporavaju, Savet regulatora je, u skladu sa odredbama zakona, pre svega, nezavistan i samostalan u donošenju svojih odluka. Ono što bih posebno napomenula, vrlo aktivan u svome radu. To možemo videti iz Izveštaja REM-a za 2020. godinu u kome stoji da je održano čak 36 sednica na kojima je doneto 690 odluka. Tako su u prošloj godini produžene tri dozvole za pružanje medijskih usluga, izdato je 16, a produženo 20 dozvola na osnovu zahteva. Zatim, pet dozvola za pružanje medijskih usluga je prestalo da važi, dato je 14 saglasnosti za promenu vlasničke strukture i slično.

Međutim, Savet ovog regulatornog tela, iako je stalno kritikovan po ovom pitanju, moram istaći da je doneo i tri mere opomene, šest mera upozorenja, čak i tri mere privremene zabrane objavljivanja programskog sadržaja. Savet regulatora je dužan da pri izricanju ovih mera poštuje načela objektivnosti, nepristrasnosti, a gotovo da sam uverena i da to čini u skladu sa svim zakonskim odredbama.

Pre prelaska na obrazloženje ove tačke dnevnog reda, ono što bih posebno istakla i da vas podsetim to je da je Narodna skupština Republike Srbije 17. decembra 2020. godine donela odluku o izboru članova Saveta REM-a, gde je izabrala dva člana Saveta, što govori u prilog činjenici da je Narodna skupština Republike Srbije danas vrlo efikasna u svom radu, kao i posvećenosti i odgovornosti i poštovanju zakonskih prava i zakonskih rokova.

Pravni osnov za izbor članova Saveta REM-a je sadržan u odredbama člana 8. Zakona o elektronskim medijima, kao i član 8. Zakona Narodne skupštine Republike Srbije. Dakle, u tome stoji da članove Saveta REM-a bira Narodna skupština na predlog ovlašćenog predlagača koji je u ovom slučaju Odbor za kulturu i informisanje i javno informisanje Skupštine AP Vojvodine.

Od moje uvažene koleginice, narodne poslanice, Sandre Božić koja je ujedno i predsednica Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije, imali ste prilike da čujete da je ispoštovana čitava procedura sprovođenja ovog konkursa - od objavljivanja javnog poziva za izbor, dostavljanja članova kandidata do objavljivanja javnog konkursa, sprovođenje čitavog procesa i poštovanje svih rokova. Tako da je rok za predlaganje kandidata istekao 21. aprila 2020. godine, a ovlašćeni predlagač je istog dana dostavio Odboru predloženi predlog od dva kandidata.

Lista kandidata za člana Saveta REM-a je utvrđena na sednici Odbora koja je održana 27. aprila 2020. godine. U skladu sa zakonom, odnosno članom 10. stav 5. zakona, objavljen je na internet stranici Narodne skupštine Republike Srbije koja je upravo dostupna za čitavu javnost.

Ono što moram posebno istaći jeste da je Odbor za kulturu i informisanje 28. aprila 2020. godine na svojoj sednici upravo i organizovao da ti kandidati mogu da govore o sebi, da se izjasne o svojoj kandidaturi, o svojim profesionalnim sposobnostima, ali isto tako su svi članovi Odbora, zamenici članova Odbora, svi zainteresovani poslanici imali prilike da razgovaraju sa predloženim kandidatima i da ih pitaju o njihovim profesionalnim iskustvima, radu u struci i na koji način uošte vide svoj budući rad u Savetu regulatornog tela.

Inače, na toj istoj sednici Odbor Narodne skupštine je uputio listu od dva kandidata i na toj listi se nalaze gospodin Milorad Vukašinović, kao i gospodin Goran Eror. Savet regulatornog tela trenutno broji sedam od ukupno devet članova. Mi sada biramo jednog, ali nedostaje još jedan, iz razloga što je profesor Zoran Simjanović preminuo u aprilu ove godine, tako da će nas ova procedura očekivati i za još jednog člana.

Stoga bih pozvala sve poslanike da u danu za glasanje, pre svega, izaberu jednog od ova dva kandidata, što će doprineti, ne samo tom kandidatu, već i radu samog regulatornog tela. Ja se nadam da će taj kandidat opravdati svoje poverenje, ne samo ovlašćenog predlagača Skupštine AP Vojvodine, već upravo i Narodne skupštine Republike Srbije i na taj način doprineti efikasnijem i još uspešnijem radu ovog tela.

Međutim, kada još govorimo o REM-u, ne možemo, a da ne primetimo činjenicu šta se to dešava u medijima u Srbiji danas. Već jedno duže vreme imamo prisutnu jednu čitavu satanizaciju čitave porodice predsednika Aleksandra Vučića, bilo da se radi o njegovoj deci, o njegovim roditeljima ili o bratu, Andreju Vučiću. Svakako da je jedan od način da se to osudi upravo kroz REM koje mora da reaguje na ovakve stvari.

O čemu se radi? Mi imamo izjave u medijima, i to pogotovo u onim tajkunskim medijima koje su lično vlasništvo Dragana Đilasa. Imamo izjave, ne samo pedofila sa Pravnog fakulteta, koji nije smeo da izađe na poligraf zato što je jedno od pitanja, verovatno, trebalo da bude – da li ste napadali decu koja su mlađa od vas 50 godina. On na najbrutalniji način u medijima iznosi laži o sinu predsednika Aleksandra Vučića, Danilu Vučiću, da ima ikakve veze sa raznim klanovima, kriminalnim klanovima, da želi da preotme nekakve navijačke grupe Partizana, što su apsolutno notorne laži.

Postavlja se pitanje – zašto uopšte danas mediji u Srbiji imaju potrebu da satanizuju jednog mladog čoveka? Da li samo zato što je on sin predsednika Aleksandra Vučića i da li su svesni da na takav način crtaju metu na čelu upravo tom mladom čoveku i ne samo da dovode njegovu bezbednost u pitanje, već mu upravo urušavaju čitav život?

Da li mediji u Srbiji, tajkunski mediji u vlasništvu Dragana Đilasa, danas žele da uopšte politizuju i kriminalizuju čitav proces ne bi li upravo sa tim istim kriminalcima pokušali da dođu na vlast, pošto na jedan legitiman način to ne mogu?

Kako izgleda danas u Srbiji to što tajkunski mediji rade? Upravo ću vam pokazati. Imate list „Danas“ koji na svojoj naslovnici ima – Vučić optužuje Đilasa da je megafon Belivukove grupe. Upravo ispod ovakvog naslova stoji slika predsednika Aleksandra Vučića sa svojim sinom. Da li je ovo politizacija i kriminalizacija čitavog procesa i crtanje mete na čelu sina predsednika Aleksandra Vučića? Naravno da da. Zašto je uopšte potrebno da se nečija deca nalaze na naslovnim stranama kada se govori o politici? Zašto to rade danas mediji Dragana Đilasa?

Imate prilike danas i da vidite list „Danas“ koji, takođe, na naslovnoj strani ima sina predsednika Aleksandra Vučića, Danilo Vučić, gde naslov kaže – dokaz da mafija ima pristup vrhu države. Znači, još jedan dokaz na koji način se danas deca predsednika Aleksandra Vučića uvlače u čitav kriminogeni proces i, pre svega, crta im se meta na čelu, lažno se optužuju i uopšte se politizacija čitavog procesa koji danas država Srbija vodi u borbi protiv kriminala i korupcije upravo uvlače članovi porodice predsednika Aleksandra Vučića, ne bi li ga na takav način emotivno uništili, razorili, a pre svega, uništili život članova njegove porodice.

Imate list „Vreme“, koji na svojoj naslovnoj strani kaže – predsednikov sin među janičarima, i takođe slika Danila, sina predsednika Aleksandra Vučića. Koliko su tako puta do sada ovakvi mediji Dragana Đilasa iznosili notorne neistine i laži o sinu predsednika Aleksandra Vučića, Danilu Vučiću i na takav način, želeći samo jedno da postignu, da upravo emotivno uruše predsednika Aleksandra Vučića, ne bi li pomislili ili došli u situaciju da predsednik jednog trenutka kaže – ja ne želim više sa ovim da se borim i ne želim da se dalje borim i da hapsim klanove Vuka Belivuka i ostalih kriminogenih grupa.

Dame i gospodo, to se u Srbiji više nikada neće desiti. Srbija danas, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, je više nego ikad jača i odlučnija u tome da se izbori sa korupcijom i kriminalom u Srbiji.

Za to su dokazi brojni članovi kriminalnih grupa koji se upravo nalaze danas iza rešetaka, poput Vuka Belivuka i sličnih. Ali, borba sa kriminalom i korupcijom i dan danas traje i nastaviće se sve do kraja, sve dok iza rešetaka ne budu svi oni koji su okaljali ruke krvlju, svi oni koji su doveli do toga da se kriminalizuju razne društvene sfere danas u Srbiji, bilo da su to javne funkcije, bilo da su to druge društvene sfere.

A na koji način to upravo medijski portali Dragana Đilasa rade, upravo ću vam pokazati. Imate portal Direktno koji je 12. maja ove godine objavio naslov pod nazivom – Rat grobara saopštenjima i koja je uloga Danila Vučića. Naravno, ni jedan njihov naslov koji satanizuje porodicu Aleksandra Vučića ne može a da se ne spomene sin predsednika Aleksandra Vučića Danilo Vučić. Ali, ne bi to bilo problem da nisu u pitanju notorne laži upravo ovog portala. O čemu se radi?

Ovaj portal je izneo i pozvao se na izvore jedne navijačke grupe koja je organizovala nekakav skup i u tom svom obaveštenju te navijačke grupe koje upravo možete da vidite ne postoji ni jedna jedina reč o Danilu Vučiću ili uopšte njegovom bilo kakvom učešću u svemu tome što su oni organizovali i radili. I citiraću vam: „Navijačka grupa koja je izdala saopštenje pod nazivom – Obaveštenje za grobarsku javnost grobari glasi – Saznali da najveći šljam grobarstva na čelu sa onima koji su oskrnavili naš hram fudbala pokušava da iskoristi ovu situaciju i ponovo se organizuje. Šobić, Kimi, Rošavi, čak i Rade, na tom sastanku je prisustvovao Isaković, koji je iz njemu znanih razloga isti napustio“, itd. To je bio izvor na koji se pozvao portal Direktno u vlasništvu Dragana Đilasa.

Na koji način su oni to preneli? Citiram: „Danilo Vučić, sin predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prema navodima navijačke grupe Partizana južne strane – to je ovaj portal koji sam upravo citirala – na sastanku vođa pojedinih navijačkih grupa crno-belih obećao je pomoć države u preuzimanju južne tribine“. Citiram dalje: „Grobari, saznali smo da najveći šljam grobarstva na čelu sa onima koji su oskrnavili naš hram fudbala, pokušava da iskoristi ovu situaciju i ponovo se organizuje. Šobić, Kimi, Rošavi, čak i Rade, su na sastanku na kojem je prisustvovao i Danilo Vučić koji, sami dodaju, bez da uopšte stoji u izvoru Danilo Vučić, odlučili da uz pomoć aktuelne vlasti, uz punu podršku, opet ponavljaju – Danila Vučića, pokušaju da preuzmu južnu tribinu“.

Molim vas, gospodo prisutni, kao i budući članovi REM-a, da li i na koji način treba stati na put ovakvim lažnim iznošenjem izjava u medijima? Da li Dragan Đilas sa ovakvim medijima crta metu na čelu sinu predsednika Aleksandra Vučića, želi da satanizuje celu porodicu, ili želi upravo da pošalje poruku onim kriminogenim grupama – da, nastavite tako da radite, jer samo na takav način ćemo srušiti Aleksandra Vučića?

Ne, gospodo, nećete na takav način srušiti Aleksandra Vučića. Niste to uspeli ni kada je Aleksandar Vučić pokrenuo čitavu borbu i kampanju protiv kriminala i korupcije u Srbiji.

Na dan kada je pokrenuta kampanja, pogledajte šta su objavili mediji toga trenutka. Toga trenutka su objavili i sina predsednika Aleksandra Vučića, Danila Vučića, i njegovog brata Andreja Vučića i stavili ga u isti koš sa najozloglašenijim kriminalcima danas u Republici Srbiji.

Da li je ovo sloboda medija koju traže ti opozicionari danas u Srbiji, ti tajkuni danas u Srbiji, koji sebe ne mogu ni nazvati opozicionarima?

Da li je sloboda medija danas u Srbiji ovo što je Koraks nacrtao? Da li je ovakva karikatura predsednika Aleksandra Vučića samo još jedna poruka kriminogenim grupama – nastavite da kriminalizujete Srbiju, pašće Vučić kad-tad? Da li je uopšte podsmeh karikature na ovako važnu i strašnu temu gde smo imali prilike da vidimo gde upravo ti kriminalci, najozloglašeniji, melju ljude, melju našu decu samo zato što neko ne misli kao oni?

Da li upravo ovakvi mediji sa ovakvim saopštenjima daju legitimitet istim tim ljudima da treba da nastave tako da rade? Da li mediji u Srbiji danas nam poručuju da treba ne birati sredstva doći na vlast, da treba satanizovati decu, da treba koristiti najnemoralnije načine da bi se došlo na vlast? Da, to upravo rade mediji Dragana Đilasa danas u Srbiji.

Zato, dame i gospodo, država Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem je i te kako danas odlučnija i jača je nego ikada da stane na put ovakvom političkom talogu, ovakvim nemoralnim ljudima, ne samo njima, već svim kriminalnim grupama, kriminalcima, svima onima koji su se osilili i mislili da mogu da budu iznad države, da misle da mogu da koriste ovu državu, da mogu da koriste njene novce, novce građana Srbije i da kriminalizuju sve sfere našeg društva.

Upravo Aleksandar Vučić se osilio i smeo kao predsednik države da stane na put i da se bori sa korupcijom i kriminalom i sa svim tajkunima i svima onima koji su politički talog u ovoj zemlji. Nastaviće to da radi sve do onog trenutka dok svi oni ne budu iza rešetaka, svi oni koji su ruke obreli u krvi svih nedužnih ljudi.

Htela bih sa ovog mesta na kraju da zaključim i pre svega da poručim svima vama, kako članovima Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, tako i svim građanima Republike Srbije, da li se danas u Srbiji izgubio čast i moral i šta treba, pre svega, da radimo i na koji način treba zajednički da se borimo da se upravo ovakve stvari nikada ne ponove u državi Srbiji, da se nikada više ne satanizuju deca, da se više nikada deci ne crtaju mete na čelu i da se više nikada ničija deca ne zloupotrebljavaju u političke svrhe, pa tako ni deca predsednika Aleksandra Vučića.

Deca su da se štite, deca su najdragocenija, najsvetija od svih nas od pojedinaca i zato postoji jedna jedina reč koja upravo opisuje sve ono što treba zajednički da radimo u narednom periodu, kao i što treba da radi REM, a to je osudimo nemoral, osudimo politički šljam. Hvala.

Zahvaljujem ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe "Aleksandar Vučić – za našu decu“.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim završavamo današnji rad.
Nastavljamo sutra u 10.00 časova. Hvala svima.