Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/201-21

2. dan rada

26.05.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Trinaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 68 prijavljenih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 123 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Đuro Perić.
Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres o 3. tački dnevnog reda - PREDLOGU ZAKONA O ZAŠTITI POSLOVNE TAJNE.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Anđelka Atanasković, ministar privrede, prof. dr Darija Kisić Tepavčević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede, Jelica Trninić Šišović, načelnik odeljenja u Ministarstvu privrede, Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu i Sandra Tasić, šef odseka u Ministarstvu privrede.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o zaštiti poslovne tajne.
Pozivam predstavnika predlagača da uzme reč.
Reč ima ministarka Atanasković.

Anđelka Atanasković

| Ministarka privrede
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi potpredsednici, uvaženi narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, kao zakon od naročito značaja, kojim se štite investicije privrednih subjekata uz sticanje, razvoj i primenu znanja i iskustva i drugih poslovnih i tehnoloških informacija, čijim bi se neovlašćenim otkrivanjem nanela šteta njihovim držaocima.
Poslovnom tajnom mogu da se zaštite različite vrste informacija, kao što su: postupci proizvodnje, poslovni i finansijski planovi, reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i klijenata, arhitektonski projekti i slično.
Sve navedene informacije privrednim subjektima obezbeđuju prednost nad konkurencijom i stoga je za njih veoma značajno da im se zakonom garantuje zaštita od akata nelojalne konkurencije, tj. neovlašćenog otkrivanja, pribavljanja i korišćenja poslovne tajne.
U uslovima savremenog poslovanja, povećanog korišćenja informacione i komunikacione tehnologije, prekogranične trgovine i povećane mobilnosti radne snage, rizici od povreda poslovne tajne su sve izraženiji, pa je potreba za adekvatnim regulisanjem zaštite poslovne tajne posebno aktuelna.
Smisao zaštite poslovne tajne je da se pravno sankcioniše svaki akt neovlašćenog otkrivanja, umnožavanja, sticanja ili korišćenja od strane trećih lica, poverljivih informacija koje zakonito kontroliše držalac poslovne tajne, tj. fizičko ili pravno lice.
Osnovni preduslovi za obezbeđivanje ovakvog vida zaštite neke poverljive informacije su da ta informacija predstavlja tajnu, jer nije u celini ili u pogledu precizne strukture i skupa svojih sastavnih delova opšte poznata ili lako dostupna licima u krugovima koji se uobičajeno bave tom vrstom informacija, da ima komercijalnu vrednost zato što je tajna i da je predmet razumnih mera koje preduzima lice koje zakonito kontroliše informaciju da bi je sačuvalo u tajnosti.
Predloženim zakonom zaštita poslovne tajne se usklađuje sa relevantnim propisima EU, Direktivom 2016/943 EU Evropskog parlamenta i Saveta, od 8. juna 2016. godine, o zaštiti neotkrivenih znanja i iskustva i poslovnih informacija, tj. poslovne tajne, od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja i Direktivom broj 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine.
Ciljevi zakona o zaštiti poslovne tajne su: jačanje zaštite zakonitog držaoca poslovne tajne, zaštita investicija privrednih subjekata u sticanje, razvoj i primenu znanja i iskustva i drugih informacija kojima obezbeđuju prednost nad konkurencijom, jačanje zaštite privrednih subjekata čija se poslovna tajna odnosi na postupak proizvodnje robe, smanjenje broja građansko-pravnih postupaka zbog povrede poslovne tajne iz razloga što su novim zakonom postupci i pravna sredstva namenjena za zaštitu poslovne tajne, koncipirana na način da odvraćaju konkurenciju od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne, harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU.
Ključne izmene, to jest rešenja su:
Pod 1 - precizira se koja informacija i pod kojim uslovima uživa zaštitu kao poslovna tajna.
Naime, to su informacije koje predstavljaju tajnu, jer nisu u celini ili u pogledu strukture i skupa njihovi sastavni delu uopšte poznate ili lako dostupne licima koja u okviru svojih aktivnosti uobičajeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija koje imaju komercijalnu vrednost, jer predstavljaju tajnu i koje su predmet razumnih mera koje preduzima lice koje zakonito kontroliše informacije da bi sačuvalo u tajnosti.
Pod 2 – preciziraju se slučajevi u kojima se pribavljanje poslovne tajne smatra zakonitim i to: nezavisnim otkrićem ili stvaranjem, posmatranjem, proučavanjem, rastavljanjem ili testiranjem proizvoda, ostvarivanjem prava zaposlenih ili njihovih predstavnika na informisanje i konsultovanje i bilo kojom drugom radnjom koja je u skladu sa dobrim poslovnim običajima.
Pod 3 – preciziraju se slučajevi u kojima se pribavljanje poslovne tajne smatra nezakonitim.
Naime, precizira se koje radnje i u kojim slučajevima se smatraju nezakonitim pribavljanjem poslovne tajne, te se polje primene proširuje i na ostale aktivnosti, npr. naučno-istraživačke, u kojima se navedene radnje preduzimaju, a ne samo na industrijske i komercijalne aktivnosti, kao što je bio slučaj do sada.
Pod 4. – proširen je broj slučajeva u kojima se pribavljanje poslovne tajne neće smatrati nezakonitim i to: otkrivanje poslovne tajne od strane novinara pod uslovom da je novinar to učinio u cilju obaveštavanja javnosti o pitanjima koja su od javnog značaja. Na taj način se omogućava nesmetan rad novinara istraživača i omogućava zaštita njihovih izvora; otkrivanje poslovne tajne od strane uzbunjivača, lica koja u javnom interesu otkrivaju nezakonite aktivnosti. Njihova aktivnost ne treba da bude ograničena zbog bojazni da će povrediti poslovnu tajnu. Ipak, ukoliko su uz informaciju koje otkriva uzbunjivač sadržani tajni podaci, on je u postupanju sa takvom informacijom dužan da se pridržava zakona koji uređuje zaštitu uzbunjivača. Zatim, otkrivanje poslovne tajne od strane zaposlenih, njihovim predstavnicima u okviru zakonitog vršenja funkcije predstavnika pod uslovom da je otkrivanje poslovne tajne bilo neophodno za zakonito vršenje funkcije predstavnika i slično.
Pod 5 – nove mera građansko pravne zaštite. Jača pravna zaštita privrednih subjekata čija se poslovna tajna odnosi na postupak proizvodnje robe.
Na njihov zahtev sud će, pored mere obustave proizvodnje robe nastale nezakonitim korišćenjem poslovne tajne koja je bila propisana i važećim zakonom, moći da naloži i mere povlačenja, uništenja robe koja je već u prometu.
Tužba zbog povrede poslovne tajne se može podneti ne samo protiv lica za koje se sumnja da je povredila poslovnu tajnu, već i protiv lica čije postupanje predstavlja neposrednu pretnju da će doći do pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne, kao i protiv posrednika, to jest lica koje pruža usluge licima koja nezakonito pribavljaju ili koriste poslovnu tajnu.
Mogućnost da tužilac koji zahteva povlačenje robe kojom je učinjena povreda poslovne tajne sa tržišta ima pravo da zahteva i da se takva roba preda imaocu poslovne tajne ili dobrotvornim organizacijama.
Prelazne i završne odredbe. Stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, osim odredbe člana 17. tačka 1) u delu koji se odnosi na primenu propisa EU, koji se primenjuje od dana pristupanja Repbulike Srbije EU. Tačnije, od dana pristupanja Republike Srbije EU pribavljanje poslovne tajne neće se smatrati nezakonitim i u slučaju kada je ista otkrivena radi ostvarivanja prava na slobodu izražavanja i obaveštenost, a u skladu sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, presudama Evropskog suda za ljudska prava i Poveljom EU o osnovnim pravima.
Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.

Da li se izvestioci odbora javljaju? (Da.)

Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče gospođa ministar u vezi ovog zakona, donošenjem ovog zakona usklađujemo naše zakonodavstvo sa određenim direktivama EU. To je svakako važno, pogotovo što je strateški cilj i politika koju vodi Republika Srbija punopravno članstvo u EU. Međutim, jeste važno, ali u ovom trenutku možda nije i najvažnije.

Hteo bih da podsetim građane da su prethodnih godina, od sprovođenja fiskalne konsolidacije i privrednih reformi u Srbiji, predstavnici bivšeg režima ovde upinjali da nam dokažu kako su radnici u Srbiji jeftina radna snaga i kako su investitori koji dolaze u Srbiju jedino motivisani jeftinim radnicima da investiraju ovde.

Donošenje ovog zakona ukazuje na neke sasvim drugačije ekonomske tendencije, privredne aktivnosti i ovaj zakon je, pre svega, bilo neophodno doneti zbog naše privrede, naše regulative zato što Srbija je sve, ali ne sigurno izvor jeftine radne snage, s jedne strane.

S druge strane, privredne aktivnosti koje se dešavaju u ovom trenutku u Republici Srbiji pokazuju da je Republika Srbija interesantna i kao zemlja za investicije, a svakako sa povećanjem standarda života naših građana Srbija postaje interesantno tržište i za sve one koji žele da učestvuju na ovom tržištu i tu se ogleda neophodnost donošenja ovog zakona. Time se i rukovodi Odbor kada je predložio Narodnoj skupštini da prihvati ovaj zakon u načelu.

Ima tu još drugih sekundarnih posledica za donošenje ovog zakona koje su jako pozitivne i o kojima ćemo kasnije u raspravi da istaknemo to, ali u svakom slučaju ovo je jedan korak napred ka još boljem poboljšanju investicionog okruženja koje je u ovom trenutku u Srbiji i svakako da ćemo usvajanjem ovog zakona stvoriti sigurnost kod svih investitora u Republici Srbiji, bez obzira da li su oni domaći ili strani. Znači, onaj pravni okvir da ona delatnost sa kojom se oni bave, ono čime oni istražuju određena tržišta, određene proizvode, određene tehnologije budu zaštićeni u skladu sa našim zakonodavstvom, koje je usklađeno i sa zakonodavstvom EU i sa međunarodnim pravom.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima Elvira Kovač kao izvestilac.
Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, predsedništvo, gospođo ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo to čuli, Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne se zaista vrši usklađivanje našeg zakonodavstva na polju zaštite poslovne tajne sa pravnim tekovinama, relevantnim propisima EU. Konkretno, sa dve direktive. Prva je Direktiva 943 Evropskog parlamenta i Saveta iz 2016. godine, 08. juna. To je Direktiva o zaštiti neotkrivenih znanja i iskustava i poslovnih informacija od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja, a druga je Direktiva broj 48 Evropskog parlamenta i Saveta još iz 2004. godine, 29. aprila, a to je Direktiva o sprovođenju prava intelektualne svojine.

Šta se zapravo štiti? Zaštitom poslovne tajne se štite investicije privrednih subjekata u sticanje, razvoj i primenu znanja i iskustva i drugih informacija, kao što smo čuli, svih onih informacija kojima obezbeđuju prednost nad konkurencijom.

Investiranje u stvaranje i primenu intelektualnog kapitala štiti se pravima intelektualne svojine, patentnom, dizajnom ili autorskim pravom, kao i zaštitom pristupa znanju koje je privrednom subjektu dragoceno.

Znanje i iskustvo i neotkrivene poslovne informacije predviđene da ostanu kao poverljive čine poslovnu tajnu. Štite se različite vrste informacija. Čuli smo od uvažene ministarke koje one mogu da budu. Zanimljivo je možda još naglasiti da su podaci o testovima i raznim rezultatima ispitivanja da oni takođe predstavljaju posebnu vrstu tajnih podataka koje lice koje ih po zakonu kontroliše mora da objavi, otkrije prilikom podnošenja nadležnom organu.

Kreativne tvorevine koje se štite pravima intelektualne svojine mogu u sebi da sadrže takođe poslovnu tajnu koja ima komercijalnu vrednost i koja kao takva treba da bude zaštićena od nelojalne konkurencije. Smisao zaštite poslovne tajne je da se pravno sankcioniše, dakle kažnjava, svaki akt neovlašćenog otkrivanja, umnožavanja, sticanja ili korišćenja od strane trećih lica.

Predlogom ovog zakona, koji je, moram naglasiti, sada potpuno nov, definiše se poslovna tajna, precizira se koje informacije i pod kojim uslovima uživaju zaštitu kao poslovna tajna, uređuje se pod kojim uslovima pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koje predstavlja poslovnu tajnu, pod kojim uslovima se to smatra zakonitim, a pod kojim uslovima se smatra nezakonitim.

Ovim predlogom zakona se predlaže da povreda poslovne tajne bude sankcionisana kao privredni prestup, a ukoliko je sačinjena od strane privrednog subjekta, privredno društvo, odnosno odgovornog lica u tom privrednom društvu, a da se sankcioniše kao prekršaj ukoliko je sačinjena od strane fizičkog lica ili preduzetnika.

Mi smo čuli da je zapravo na samoj sednici Odbora za evropske integracije, da je, ukoliko se ne varam, 2011. godine donet zakon, ali sada je to ovo ipak potpuno novi, drugi, i zapravo, posle analize i ovih direktiva, najpre direktive koju sam spomenula iz 2016. godine 943, ali i direktivom 48 se shvatilo da mora da se dođe izrade potpuno novog zakona i da je to sada prvi put zapravo u ingerenciji Ministarstva privrede. I zapravo je cilj donošenja ovog zakona da se pospeši i unapredi zaštita poslovne tajne.

Odbor za evropske integracije, naravno, u načelu je podržao ovaj predlog zakona. Zahvaljujem na pažnji.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Pošto nema više izvestilaca, prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, Zakon o zaštiti poslovne tajne spada u red onih zakona čija intencija je zaštititi zdravost privrede, zaštititi ono što je zdravo u privredi od onog što je bolesno u privredi, zaštititi dobre, poštene, profesionalne i korektne privrednike od švercera, mešetara, plagijatora i raznih drugih kriminalaca u privredi.

Dakle, ovaj zakon teži određenoj perfekciji u privredi i tretira jednu veoma delikatnu i bitnu materiju, koja svakako u zakonskoj formi predstavlja važan formalno proceduralni aspekt zaštite zdrave privrede, ali s druge strane, on duboko zadire i u suštinu, koja se u određenim oblastima naziva – poslovnom etikom.

Dakle, ovim dodirujemo nešto što je važno, suštinsko neopipljivo, nešto što se ne može samo zakonom regulisati, nešto što zadire u ljudskost, nešto što je danas veoma aktuelno i na polju određenih naučnih zanimanja i oblasti, nešto što se pokušava tretirati sa više aspekata, kako bi se zapravo ukazalo na važnost poslovne etike ili etike u poslovanju.

Nije slučajno da se interesovanje za etiku u poslovanju pojačava, već je vezano za zapravo opšte, da kažemo, ideološko i sistemsko stanje u svetu, gde je na neki način materija i materijalno doživelo dominaciju u društvu, i tada u takvim okolnostima, a posebno kada je u pitanju privreda, ekonomija i poslovanje, finansije, sve je to vezano za materijalno, odnosno materijalnu dobit i interes, a sve je to opet vezano za onaj materijalni biološki aspekt čoveka. A, materija u svojoj prirodi, ona nema etiku, ona nema metafiziku, ona nema osećaja, ona nema tu stranu ljudskosti koju sadrži, koju zapravo čovek treba da zaštiti određenim mehanizmima, pre svega svešću, a osim svesti, odgoja i duhovnih načina zaštite ljudskosti, potrebno je svakako da te vrednosti dobiju i svoju pravnu formu, odnosno da kroz kvalitetan zakon budu zaštićeni. To je ono što danas činimo i to je ono što je neskrivena namera ovoga zakona i što zasigurno predstavlja važan iskorak u pogledu obezbeđivanja zdravog ambijenta za privređivanje.

Zapravo, ono čemu je doseglo savremeno društvo nakon stotina godina raznih iskustava i raznih eksperimenata u pogledu sistemskog odnosa prema privredi, jeste da je zapravo slobodno tržište ono što treba da bude duh zdravog i normalnog privređivanja, ali ne svakako haotično slobodno tržište, već uređeno slobodno tržište, jer zapravo i sama sloboda, ukoliko nije uokvirena principima, a sve to definisano zakonima, dakle, tada sloboda postaje anarhija, postaje haos. Tako je za sve aspekte života kada je u pitanju čovek i njegov odnos prema slobodi, ali je isto tako ta zakonitost važeća i za privredu, odnosno ekonomiju.

Prema tome, slobodno tržište da, ali uređeno, suštinski uređeno određenim principima. Naravno da pravno uvek imamo različite teorije po kojima treba da uredimo jedan prostor. Jedan od pravnih principa jeste da pravo jednog čoveka doseže do granice prava drugog čoveka. Međutim, to je, da kažem, jedan formalni, pojednostavljeni okvir, ali uređenje sistema se ne odnosi samo na prava dva čoveka, već je u pitanju kompleksna potreba uređenja odnosa u društvu, gde imamo relaciju između dva čoveka, između čoveka i zajednice i između čoveka i države, i to dvosmerno.

Zato u tom kompleksnom paketu uređenja, jako je važno da imamo dobar zakon koji predstavlja okvir. Dakle, ukoliko mi uspemo, a što jeste težnja i nas ovde u Narodnoj skupštini, kroz sve naše zakonodavne aktivnosti, ali isto tako i članova, odnosno predstavnika Vlade koji sa nama ovde zajedno rade, a pre toga potroše sedmice i mesece na pripremu dobrih zakona, sa sve svojim stručnim timovima. I to je ono kao kada dobijete hranu na stolu, pa očito kada vam dobro serviraju hranu na stolu, još ako je dobro aranžirana, niko ne upušta svoje promišljanje šta je sve trebalo u kuhinji uraditi da bi hrana došla do stola i da bi mi uživali u hrani.

Tako isto u kuvanju, odnosno pripremanju ovih zakona veoma su komplikovane i kompleksne procedure kako biste došli do dobrih zakonskih predloga. I sve dok se ne usvoje ovde u Narodnoj skupštini, to su zakonski predlozi. Zato, kako su god drugi stručnjaci, članovi radnih grupa, predstavnici Vlade, ministri nadležni za određene zakone uložili važan trud, dakle, značajan trud kako bi ovi predlozi bili što kvalitetniji, jednako smo mi dužni kao narodni poslanici da uložimo maksimalan trud kako bismo sagledali sada sa naše tačke gledišta. Naša tačka gledišta jeste da smo predstavnici naroda, da bi trebalo da smo najupućeniji u potrebe naroda, u osećaje naroda, u probleme naroda i da zapravo taj glas i taj ugao gledanja ovde donesemo, donosimo u Narodnu skupštinu i da zapravo sa te tačke gledišta bacimo određene zrake svetla na zakonske predloge i zapravo tim susretom tih zraka ćemo, nadam se, dobiti najkvalitetnija zakonska rešenja.

Dakle, zakon ne može do kraja da uredi jedno polje. Zakon predstavlja okvir. On predstavlja okvir. To je kao i u saobraćaju. Da li ćete kvalitetno da vozite, da li ćete dobro da vozite, da li ćete dobar automobil da vozite, ne mogu da vam pomognu zakonski propisi u saobraćaju. Poštovanje crvenog svetla na semaforu da stanete i zelenog da prođete, kao i poštovanje određenih drugih signalizacija, horizontalnih ili vertikalnih u saobraćaju, ne utiče na vaš kvalitet vožnje u pogledu toga koliko ste vi dobar vozač i koliko imate dobar automobil.

To se morate potruditi sami, vežbati u vožnji, dakle možda i biti talentovani, a onda i zaraditi na regularan način, kupiti dobar automobil. Međutim, ono što zakonski propisi i u saobraćaju i u privredi treba da vam obezbede jeste da ne ugrozite sebe i nekoga drugoga u saobraćaju, da ne izazovete udes, da ne sletite sa puta. To je ono što treba da obezbedi ovaj zakon i svi drugi zakoni.

U tom pogledu ovaj zakon svakako treba podržati, posebno što sam na početku naglasio da on zapravo ima ambiciju da odvoji žito od kukolja. Dok nemamo uređenu dobru zakonsku regulativu na ovoj i sličnim temama, tada mi imamo jedan prostor koji nije sistematizovan, koji nema dobru regulativu i koji nema dobar okvir, gde je mnogo lakše kukolju da klija i raste, nego žitu. To je ono što je permanentno bio problem.

Dakle, ja ću sa vama ponovo podeliti određena iskustva koja nisu tako nepoznata, ali su jako krupna i upečatljiva, pre svega, sa namerom da ako šta možemo popraviti popravimo, a ako ne možemo, onda da barem to imamo u vidu kako se ne bi takve greške ponavljale.

Vi se sećate tzv. novopazarskog čuda u maloj privredi koje smo imali devedesetih godina. Dakle, mi koji smo tamo živeli i sada živimo smo zapravo svedoci sa terena. Dakle, dešavalo se nešto što nije kriminal, što nije neka, da kažemo, pojava koju mnogi tako tumače, jer se dešavala u ratnim godinama. Dakle, kriminal se najčešće odvija u spekulativnim privrednim aktivnostima, raznim oblicima nelegalne sive ili crne trgovine, ali teško se kroz kriminal baviti proizvodnjom. Dakle, onaj ko se odluči da proizvodi nešto, pa se odluči da ima legalno registrovanu porodičnu firmu, porodični biznis, da sa svojim članovima porodice osnuje malu firmu i proizvodi pantalone, košulje, cipele, komad nameštaja ili nešto slično, što jeste bio talas koji je zahvatio Novi Pazar i Sandžak uopšteno, devedesetih godina, gde je ta aktivnost narasla do te mere da smo mi imali u jednom trenutku blizu 5.000 proizvodnih subjekata... Dakle, ne nekakvih agencija, mešetarskih, manipulativnih, nego proizvodnih subjekata, malih preduzeća, porodičnih koje su imale celi sistem proizvodnje, koje su znale da naprave pantalone, da naprave razne druge komade odeće.

Istina, tome jeste na neki način dunuo u leđa vetar određene krize tog trenutka, embargo itd, tako da je tu dodatno bilo pojačano interesovanje cele zemlje, dakle građana cele zemlje koji su dolazili u Novi Pazar da kupe tu robu. Da, to jeste šansa, to jeste retki trenutak koji Novopazarci jesu iskoristili na način da je kriza nekada i šansa, ali je za to trebalo biti sposoban, trebalo je znati pokrenuti proizvodnju, trebalo je napraviti proizvod koji neko hoće obući. Nije to stvar nestalo hleba, pa jedemo i hleb kakav god, nego odeću ne oblači niko ako mu se ne dopada, ako nije kvalitetna. Znači, radi se o jednom privrednom bumu koji se desilo i koji je možda imao neke sistemske manjkavosti, ali u suštini je bio ogromna pozitivna energija.

Dakle, to je funkcionisalo između 15 i 20 godina. To je nešto što je moglo da se koristi kao primer kako dalje razviti malu privredu, kako pokazati celom društvu da je moguće da obični ljudi, kada hoće da rade, kada imaju kreativnost, kada imaju ambiciju i na koncu kada im se omogući… Mi smo se tada hvalili sa tim novopazarskim čudom. Hteli smo to da nudimo ostatku zemlje, ostalim biznismenima i građanima u regionu. Međutim, onog trenutka kada se počelo dešavati normalizovanje stanja u zemlji, umesto da ovaj model dobije podršku od tadašnjih vlasti, nažalost nekome je to zasmetalo. Dakle, prošle vlasti su se pobrinule da, ne samo da se ne podrži taj model, nego da se on guši.

Kako se gušio taj model? Gušio se kroz korupciju određenih struktura u vlasti, u poreskoj upravi, u zloupotrebi inspekcija koje umesto da pomažu malu privredu zapravo drastično, brutalno i surovo reketirale te male privrednike, davile ih i samo oni koji bi pristali da im plaćaju veoma skup reket oni bi opstajali. Međutim, s obzirom da su u pitanju jako male firme, da je tržište bilo jako tesno, velika konkurencija, svako manje gušenje je počelo da davi, odnosno da ugrožava one najslabije, njihov se broj počeo smanjivati.

Ključni udarac je došao od organizovanog kriminala. Organizovani kriminal je zadao ključni udarac toj maloj privredi, nečemu za čim sada svi žalimo kako smo dopustili da se tako nešto uništi. Određeni kriminalci, narko-dileri, a mi znamo da krupni kriminalci nikada ne mogu biti krupni ako nemaju svoje saradnike u strukturama vlasti.

Nije prvi put da o tome govorim da na području Novog Pazara i Sandžaka i dalje imamo jako blisku spregu organizovanog narko-kriminala i ostalih aspekata organizovanog kriminala sa sudijama, tužiocima, određenim strukturama u policiji. Postoje određeni pokušaji da se taj u uticaj eliminiše ili smanji. Nažalost, još nemamo puni fokus države da ona krene protiv tih kriminalaca, kao što kreće ovde u Beogradu protiv velikih kriminalnih grupa, što je za svaku pohvalu i podršku, nešto što ni na koji način ne treba omalovažiti, ali ta energija se mora preliti na periferiju, pogotovo tamo gde je veoma plodno tlo za kriminal, jer su u pitanju pogranična područja, područja sa značajnim komunikacijskim mogućnostima, sa određenim tačkama kriminala i unutar zemlje i izvan zemlje.

Šta se dešavalo? Krupni kriminalci su zapravo osnivali proizvodne strukture određene fabrike koje su im bile paravan za trgovinu droge. Sada takvi ljudi kojima je glavna zarada trgovina drogom su zapravo imali potrebu da imaju neku fabriku. Kada oni proizvedu pantalone koje njih koštaju u proizvodnji 15 evra, oni treba da ih prodaju 25 da bi nešto zaradili. Da li je tako?

Međutim, oni su prodavali svoju robu, odnosno te pantalone po 10 evra, jer im nije bilo bitno da li će zaraditi, izgubiti, jer njihova zarada nije bila proizvodnja pantalona, nego trgovina drogom.

Šta se dalje dešava? Svi oni pošteni, svi oni proizvođači koji nisu kriminalci, koji nisu narko-dileri, moraju da zatvore svoju fabriku. Imao sam prijatelja koji, ne samo da je zatvorio sve svoje proizvodne pogone, nego se iselio, prosto je doživeo potpuni kolaps, poraz. Nekolicina njih je pobegla iz Pazara, nisu mogli da se suoče sa time. Dakle, prepuštali smo grad kriminalcima, narko-dilerima. To se desilo nakon 2000. godine. To se desilo i mi danas ne možemo od toga da se oporavimo.

Sa druge strane, prljavi narko-kapital koji je bio najkonkurentniji u procesima privatizacije, gde su prodavani razni pogoni, fabričke hale po Novome Pazaru… Svi oni koji su teško i pošteno došli do svoga kapitala nisu mogli biti konkurentni na tržištu privatizacije i sada te dve, da kažem, nuklearne bombe, zapravo je Pazar privredno razoren. Danas je veoma mali broj tih ljudi ostao na nogama i proizvodi to što su proizvodili tada, što je zaista za žaljenje.

Još nije kasno da se mnogi spasu. Još imamo one koji tavore, koji se bore, koji su uporni, koji nisu odustali, ali i dalje još imamo dominaciju kriminalaca i narko-dilera. Tu mi moramo zajedno da delujemo. Preko Ministarstva privrede da se zaštite ovi mali, pošteni koji tavore, krvare, jedva spašavaju svoje privredne subjekte, da se preko MUP-a, Ministarstva pravde krene u konačni obračun sa kriminalcima koji piju krv poštenih ljudi kroz poresku upravu, kroz povraćaj PDV-a.

Ljudi, ne trebaju vam posebne kriminalističke službe. Samo uzmite izveštaje kroz Poresku upravu i vidite zašto jedni te isti ljudi vrše povraćaj toliko enormno velikih cifara PDV-a, vrlo jasno sa knjiženjem da je to otišlo dalje negde za Crnu Goru, a svi znaju da nije.

Dakle, radi se o stvarima koje su zapisane. Ne treba vam nekakav Eliot Nes koji će to otkriti. Dakle, jednostavno je potrebno da se dobije nalog od Ministarstva finansija, od ostalih drugih nadležnih službi da se uđe u taj obračun. Pominjao sam juče carinu, ponovo je pominjem. Dakle, vrlo jednostavno, zašto su samo neki ljudi privilegovani da carine određenu robu na jednom mestu, a drugi nisu. Znači, gde god postoje ekskluzive, to je kriminal, gde god nisu svi jednako u jednakoj šansi, to je kriminal. Dakle, potrebno nam je sa dve strane da krenemo, oštar obračun sa organizovanim kriminalom koji ne može da bude ni organizovan ni jak ukoliko nema podršku određeni vladajućih struktura, u ovom slučaju su vrlo jasne adrese na lokalnom i srednjem, možda i nekim drugim nivoima, a sve to drugo treba istražiti.

Tada, dakle, ukoliko mi bazično, bazično se pozabavimo stopama, pozabavimo se stubovima, pozabavimo se temeljima, onda će i ovi zakoni perfekcionistički ako ih tako mogu nazvati, kao što je zaštita poslovne tajne, onda će oni imati smisla. Znači, to je kao kod zdravlja, ako neko ima maligno oboljenje, a vi se bavite liposukcijom, bavite se njegovom kožom i da li ima neku boru ili nema boru, verujte to nema smisla. Moramo se pozabaviti bazičnim, statističkim, dakle, konstrukcijama, tu popraviti stanje, tu sprečiti pukotine i onda će zasigurno ovaj zakon koji je veoma dobar i potreban dati svoje rezultate. Hvala vam.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem uvaženom potpredsedniku Narodne skupštine.

Sledeća je koleginica Sanja Jefić Branković.

Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Sanja Jefić Branković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, danas razmatramo Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne. Mi u ovom trenutku već imamo zakon koji reguliše ovu materiju iz 2011. godine i on je tada kada je bio donet bio usklađen sa direktivama EU, konkretno, direktivom iz 2004. godine. U međuvremenu promenile su se i okolnosti, promenilo se tržište, promenio se način poslovanja, ali i uslovi poslovanja i potpuno je bilo logično da će EU posvetiti posebnu pažnju ovom jednom ovako važnom segmentu u poslovanju svakog privrednog subjekta.

U tom smislu doneta je nova direktiva, vi ste malopre o njoj govorili, i prirodno se pojavila potreba za usklađivanjem našeg zakonodavnog okvira sa direktivom EU koja je u međuvremenu i doneta.

Između ostalog, tom direktivom, a sada i našim Predlogom zakona, preciziraju se određene formulacije, odnosno jasnije se definišu neki pojmovi koji su možda izazivali nedoumicu prilikom same primene zakona i suštinski možemo reći da Predlog ovog zakona, odnosno potreba za usvajanjem, odnosno donošenjem ovog Predloga zakona, jeste harmonizacija domaćeg prava sa pravom EU.

Svi mi znamo, a posebno oni koji dolaze iz privrede, šta je poslovna tajna i vrlo često u svakodnevnom govoru suočavamo se sa ovim terminom, ali kada dođemo u situaciju da primenimo isti nismo u potpunosti sigurni da li ta ista informacija, dokument ili roba, bilo koji element predstavlja poslovnu tajnu i zato je veoma važno precizno zakonom definisati na šta se poslovna tajna odnosi da bismo pravilno mogli i da je primenjujemo, odnosno da bi građani razumeli šta je ono šta se smatra zakonitim, odnosno nezakonitim postupanjem.

Za početak Predlogom zakona daje se definicija poslovne tajne i pod kojim uslovima određene informacije uživaju pravnu zaštitu.

Mislim da je važno istaći da je između ostalog ovim zakonom pojačana i građansko-pravna odgovornost onih na koje se sumnja da povređuju poslovnu tajnu i u tom smislu proširena je definicija samih pojmova zakonitog i nezakonitog pribavljanja informacija. Vi ste malopre pomenuli da je novina u ovom Predlogu zakona i to što su njima obuhvaćeni i naučno-istraživačke institucije i udruženja građana jer oni do sada važećim zakonom nisu imali neku posebnu zaštitu jer se štitila samo komercijalna delatnost, odnosno domen, odnosno doseg zakona se odnosio samo na robu.

U tom smislu važno je napomenuti da naučno-istraživački instituti međusobno razmenjuju jako važne informacije sa privredom i to su informacije koje proizilaze iz njihovog uzajamnog poverenja, rada, istraživanja, možda i nekih uzajamnih praksi i zato je važno što je ovaj zakon obuhvatio i taj deo.

Do sada se ovom temom vaše ministarstvo nije bavilo. Ono je bilo u ingerenciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Upravo iz razloga koje sam malopre pomenula jeste značajno što se sada ono nalazi u domenu vašeg delovanja. Rad na donošenju ovog zakona započeo je još 2019. godine u okviru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje je u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu izradio predlog, odnosno nacrt ovog zakona. On je dalje prosleđen Evropskoj komisiji na mišljenje decembra 2019. godine, nakon što je u martu 2020. godine su stigli komentari na taj naš predlog, nakon toga usledilo je i usklađivanje predloga o kome mi sada govorimo sa mišljenjem Evropske komisije na taj zakon.

Malopre sam pomenula da je ovim zakonom pojačana građansko-pravna odgovornost držaoca poslovne tajne sa jedne strane, ali i njegova odgovornost sa druge. Vrlo često zanemarujemo da naspram svakog prava stoji i obaveza i da ono što za jednog titulara nekog prava predstavlja pravo, za sva treća lica istovremeno predstavlja i obavezu i mi se time moramo rukovoditi.

Još jedna od stvari na koju bih skrenula pažnju jeste i da je Predlogom zakona došlo do izmene rokova za ostvarivanje zaštite u slučaju povrede poslovne tajne, odnosno za podnošenje tužbe zbog povrede poslovne tajne. Važećim zakonom predviđen je subjektivni rok od šest meseci od dana saznanja, odnosno tri godine od učinjene povrede. Ovim zakonom se sada menjaju rokovi na godinu, odnosno na pet godina, što dodatno stvara, odnosno pruža pravnu sigurnosti i omogućava onima koji smatraju da je došlo do povrede poslovne tajne neki duži vremenski period u kome oni mogu zahtevati i sudsku zaštitu.

Još jedna od novina koja je uvedena ovim predlogom jeste i to da je do sada onaj koji je držalac poslovne tajne, odnosno od sada onaj ko je držalac poslovne tajne može zahtevati da se roba povuče sa tržišta u slučaju da neki od elemenata te robe sadrži povredu poslovne tajne i ne samo roba, nego i svi drugi dokumenti bili oni u elektronskom obliku ili nekoj drugoj formulaciji, a koja suštinski predstavlja poslovnu tajnu.

Još jedna od bitnih stvari kada govorimo o povlačenju robe sa tržišta koja često može da bude veoma skupa, a koju sada ovaj Predlog zakona daje jeste i to da se ona može predati u dobrotvorne svrhe umesto što će povući sa tržišta kako bi možda poslužila nekim drugim istraživačkim timovima ili u nekom budućem radu i dala neke rezultate za koje možda u tom trenutku na tržištu nema mesta ili nije prilika za iste.

Pomenula sam da se Predlogom zakona uvodi i preciznija formulacija u smislu šta se smatra zakonitim sticanjem. Recimo, ukoliko u toku nekog istraživanja ili proizvodnje nezavisno od samog tog procesa proizvođač dođe do određenih rezultata koji predstavljaju poslovnu tajnu, ali u isto vreme je do njih došao na zakoniti način one se neće smatrati kršenjem poslovne tajne upravo iz razloga postojanja njegove savesnosti u postupanju u smislu da je u trenutku kada je došao do određenih saznanja možda paralelno rukovodeći se nekim sopstvenim proizvodnim procesima ili planovima došao do nekim informacija koje istovremeno predstavljaju poslovnu tajnu nekog drugog privrednog subjekta.

Osim toga, ovaj zakon obezbeđuje i zaštitu šireg kruga lica, odnosno obuhvata i širi krug lica koji se može podneti tužba i obuhvata ne samo ona lica za koja se sumnja da nezakonito pribavljaju poslovne informacije, odnosno tajne, već i protiv lica koja pružaju usluge takvim licima i ovakvim proširenjem subjekata protiv kojih se može usmeriti tužba jeste u stvari način da se obuhvati što veći broj ljudi, da se samim tim ozbiljnost ove teme stavi na neki odgovarajući nivo.

Složićete se sa mnom da je teren razgraničenja zakonitog i nezakonitog pribavljanja informacija veoma, mogu slobodno reći klizav, i on ostavlja dovoljno prostora za interpretaciju koju ne smemo dozvoliti. U tom smislu, član 17. Predloga zakona upravo se bavi ovom temom navodeći izuzetke od slučajeva u kojima se neće primenjivati odredbe ovog zakona, a sve sa ciljem ostvarivanja nekog drugog cilja, odnosno javnog interesa, u konkretnom slučaju kada se te informacije i pribavljaju.

Tu mislim na novinare koji dolaze do određenih informacija kroz istraživačko novinarstvo, mislim na advokate koji prikupljaju određene informacije u slučaju zastupanja svojih klijenata i mislim na zaposlene koji su u okviru određene firme prinuđeni da daju, ne bih rekla prinuđeni, možda je grupa reč, koji su dužni da daju određene informacije predstavnicima sindikalnih organizacija u okviru same firme. U tom slučaju oni te informacije daju kako bi se ostvarilo pravo na slobodu izražavanja i obaveštenosti, ali tu istu odredbu treba tumačiti sa dosta opreza.

Upravo iz tog razloga, ovaj član 17. Predloga zakona isključuje primenu odredaba ovog zakona ako se informacije objavljuju ili čine javno dostupnim radi ostvarivanja prava na slobodu izražavanja i obaveštenosti, a u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zatim, presudama Evropskog suda za ljudska prava itd. Njegova primena je sa razlogom odložena do pristupanja Srbije EU, što jasno pokazuje svesnost činjenice da možda nije najbolje krenuti sa primenom ovakve jedne odredbe zakona u ovom trenutku, nego onda kada se dostigne odgovarajući nivo usaglašenosti sa postupanjem, ali i sa dokumentima EU.

Složićete se sa mnom da je sa aspekta privrednih subjekata poslovna tajna od ogromnog značaja. Suštinski, ozbiljnost jednog poslovnog sveta se upravo ogleda u zaštiti podataka i informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu, a posebno u oblasti finansija. U privredi je takođe značajna i odredba koja se odnosi na sankcionisanje nezakonitog korišćenja poslovne tajne, jer uspeh svake poslovne kompanije i privrednih subjekata u ogromnoj meri zavisi i od načina na koji će ona sačuvati sve one informacije koje jesu sastavni deo njenih proizvodnih ili razvojnih procesa.

Ako pođemo od toga da poslovna tajna predstavlja znanje, a da je znanje kapital, u toliko pre ćemo shvatiti i značaj ove teme o kojoj danas govorimo.

Da bi bilo jasnije, ja bih iznela samo to da se poslovnom tajnom štite različite vrste informacija, ne samo roba, kao što je to do sada bio slučaj, već su to i procesi proizvodnje, to su poslovni planovi, finansijski planovi, reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta koji vrlo često mogu biti od značaja za to ka kojim će se klijentima, odnosno kupcima usmeriti poslovanje određenog privrednog subjekata, zatim spiskovi dobavljača, itd.

Da bismo govorili uopšte o poslovnoj tajni, poslovna tajna mora da sadrži određene karakteristike. Za početak, ona mora biti poverljiva, to znači da čak i kada je takva ona je poznata određenom krugu lica u okviru preduzeća ili firme koja se bavi tim pitanjem. Složićete se sa mnom da je u praksi vrlo često neka informacija vredna upravo zbog toga što je sakrivena od očiju javnosti. Zato treba jasno razgraničiti koja se informacija u smislu poslovne tajne zaista smatra i bitnom za poslovanje.

Dalje, informacija mora biti nedostupna, što znači da nije lako saznatljiva trećim licima i mora biti zaštićena, a to znači da imaoc informacije ima dovoljno jasno izraženu volju da je ne otkriva. Tu dolazimo do jednog preduslova koji se mora ostvariti kako bi se zaštitila određena informacija ili dokument privrednog subjekta koji će se kao takav smatrati poslovnom tajnom. To znači da svi ti takvi dokumenti moraju biti javno, odnosno jasno obeleženi kao poslovna tajna. To onda znači da svaki od njih mora preduzeti razumne mere kako bi zaštitio određenu informaciju, proizvod ili bilo koji segment svog poslovanja od očiju javnosti, odnosno od trećih lica, jer jedino u tom slučaju možemo smatrati da se radi o poslovnoj tajni i sprečavamo mogućnost za zloupotrebe istih od strane samih pravnih lica.

Na kraju, malopre sam pomenula sindikalne predstavnike u okviru preduzeća. Mislim da je to jedan od važnih aspekata i da moramo naglas izgovoriti šta u stvari znači, kako se ne bi odredba ovog zakona tumačila drugačije. Nameće se logično pitanje da li sindikalni predstavnik, osim prava da dođe do određene informacije ima i obavezu da istu i sačuva.

Ličnog sam mišljenja da sindikalni predstavnici u okviru svake firme, odnosno kompanije mogu koristiti određenu informaciju kao poslovnu tajnu samo u svrhu posla kojim se bave i samo u onim okvirima koji su određeni kao ingerencija sindikalnog predstavnika internim dokumentima svakog privrednog subjekta. Zato se mora uložiti dodatni napor, posebno od strane sudova, da u svakom konkretnom slučaju oceni da li postoji javni interes ili ne za odavanje određene informacije, odnosno ima dovoljno mehanizama da pruži zaštitu i očekujemo do sudova da će zaista uložiti dodatan oprez u ovom smislu.

Napraviću jednu kratku komparaciju. Ono što Ustav Srbije garantuje fizičkim licima kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti, to ovaj zakon čini sa pravnim licima, odnosno privrednim subjektima i on im omogućava da uskrate svim nepozvanim licima podatke koji za njih predstavljaju poslovnu tajnu. Ukoliko ovako shvatimo predlog zakona, mislim da će nam biti jasnije kog je obima i koji opseg u životu svakog od nas pokriva.

Na kraju, rekla bih samo to da ako je „Koka-kola“ čija je receptura obično isticana kao najuspešnija priča o poslovnoj tajni, uspela da sačuva tu tajnu više od jednog veka, ako je boza, napitak koji se na ovim prostorima služi više od 1000 godina uspeo da ostane dobro čuvana tajna koja se i danas poslužuje u poslastičarnicama, zašto mi onda ne bismo na isti način zaštitili informacije i sve druge elemente i dokumente, kao i znanja koja su predmet regulisanja ovog predloga zakona? Hvala.