Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe Aleksandar Vulić – Za našu decu.
Reč ima ministarka privrede.
Izvolite.

Ja se zahvaljujem na podršci.
Pošto sam skoro 40 godina provela u privredi, mnogi od vas su i mladi, pa i nisu taj period prošli, srećom, ne sećaju se tog vremena, možda samo njihovi roditelji, kada je u prethodnom režimu bilo zatvoreno sve, znači maltene u svakom gradu bar po jedna fabrika, a u mnogima i više. Znači, ne treba da pominjem velike centre i u Nišu, Kraljevu, čak i u Trsteniku kod mene, pa redom svuda, već ovde u Beogradu. Svaki grad je imao bar jednu fabriku i sve su bile zatvorene i uništene.
Srećom da je Aleksandar Vučić na čelu naše države i naše stranke i da zajedno sa Vladom radi ubrzanim tempom, svom snagom da svaki grad ponovo dobije bar jednu fabriku, da se ljudi uposle, što kažete i sami, da bar rade mnoge porodice, da više ne bude siromaštva, nego jednostavno da gledamo samo na bolje. Stvarno se radi, moram reći, na dovođenju investitora, ne samo stranih. Ja sam mnoge gradove obišla do sada i ima mnogo dobrih i domaćih privrednika koji odlično rade i dosta ljudi upošljavaju, imate čak i do 300 radnika, koji upošljavaju, imaju izvoz i do 90%, tako da je u Srbiji stvarno stanje ne deset, nego 100% puta bolje, možda i više nego u tom prethodnom periodu.
Moram reći da naše Ministarstvo privrede radi, pored tih kapitalnih infrastrukturnih investicija, koje se odnose na puteve, na bolnice, na sve ove druge velike investicije, baš na tom infrastrukturnom lokalnom poboljšanju gde mogu lokalne samouprave da dođu i da prave praktično mesto za investitore. Mi im tu pomažemo sa našim besplatnim sredstvima, delom, i delom preko Fonda za razvoj gde oni prave, praktično, poziciju za nekog investitora koji bi nam sutra došao, jer svaki investitor traži mesto koje mu odgovara i koje ima pored infrastrukture da ima i radnu snagu.
Tu moramo da poradimo na toj radnoj snazi. Znači, imala sam mnogo tih razgovora sa privrednicima gde se žale na nedostatak radne snage. Dok, sa druge strane, imate da na birou ima 5.000 nezapošljenih, što nije normalno. Ako imate 5.000 nezapošljenih, a nemate radnu snagu, nešto tu nije u redu ili neće da rade, ima i takvih slučajeva, a ima i slučajeva gde nacionalna služba nije to sve regulisala.
Predstoji nam još i taj put, ali toliko investicija koje su došle u Srbiju zadnjih godina, nije došlo ni u jednu zemlju i, što je najvažnije, još traže, još imamo toliko ugovora i predugovora. Danas ćemo potpisati sa nemačkom firmom za Valjevo. To znači samo boljitak u Srbiji. Zajedno sa predsednikom cela Vlada radi na tome. Svi ovi zakoni koji se donose su preduslov za bolje poslovanje i osiguranje svih tih firmi koje dolaze u Srbiju, a ujedno i naš put ka EU. Sav ovaj trud, koji mi svi odradimo iz Vlade, na donošenju novih zakona, novih aneksa zakona, bilo šta da se radi, radi se na poboljšanju uslova i pribavljanju boljih investitora. U svakom slučaju, idemo na bolje. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Pošto u sistemu nema više prijavljenih ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa, prelazimo na listu.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministrice, poštovani predstavnici ministarstva, na početku želim da kažem da će Stranka pravde i pomirenja, kao najjača bošnjačka stranka, glasati za sve zakone koji su na dnevnom redu.

Želim da se zahvalim ministrici koja je nedavno posetila sandžačke opštine. Videli smo se i u Prijepolju. Imali smo taj radosni događaj u Priboju gde je otvoren hotel i nova kompanija. Bili ste u Novoj Varoši i u Sjenici. Bili smo zajedno na sastanku kome je prisustvovao predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić. Čuli smo šta je on rekao. Čuli ste i podršku građana politici Vlade, politici predsednika. Čuli ste i moju diskusiju prema predsedniku.

Ono što mi očekujemo, ja vas molim, apelujem, sandžačke opštine čekaju jednu veliku investiciju. Radosni smo zbog uspeha lokalne samouprave u Priboju i to je dokaz da može, nemamo autoput, gradi se autoput, ali hajde da vidimo od onoga što može da učinimo da ti građani ne napuste svoja vekovna ognjišta. Imamo dobar odnos građana koji tu žive, jer to je međunacionalna, međuetnička sredina, ljudi dobro žive i hajde da sa pozicije i Vlade i sa pozicije parlamenta pošaljemo jednu poruku. Ja znam, i video sam koliko je predsednik posvećen i predsednica Vlade, vidim to i kod vas, ali vas molim da ne čekamo neku novu posetu, već da vidimo šta možemo da učinimo sa linija sa kojih poseduje ministarstvo, sa pozicija da se utiče na investitore i domaće i strane da otvore neku kompaniju u tim opštinama.

Hvala vam još jednom na trudu i energiji i dobroj poruci i dobroj veri koju ste do sada pokazali.

Zakon je jako dobar i rekao bih neophodan. Zašto? Znači, neka uža specijalnost kojom se bavim jeste kontrola kvaliteta. Baš nam je trebao jedan ovakav zakon. Vi imate situaciju industrijske špijunaže, imali smo situaciju da radnici snimaju po pogonu, šalju to medijima, pokušavaju da vrše pritisak na svoje vlasnike i drugo, imamo situaciju da radnik radi u kontroli kvaliteta, ode u penziju i onda krčmi na neki način tu recepturu i to je nešto što ne sme da se dozvoli.

Zašto rast naše privrede, ozbiljne kompanije koju ovde imamo nisu, kako da kažem, i u regionu i među konkurencijom prihvaćeni na način da se i oni raduju? I mi moramo da sačuvamo brendove koje ovde imamo u svim oblastima, pogotovo proizvodnja hrane kojom se inače usko stručno bavim. Mislim da je ovaj zakon jako bio neophodan, pogotovo u ovom vremenu industrijske špijunaže, apsolutno ga pozdravljam i glasaćemo za njega. Hvala vam.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Samiru Tandiru.
Preostalo vreme za poslaničku grupu tri minuta.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.

Zakon o zaštiti poslovne tajne je jedan od onih zakona koji usaglašavamo sa pravnim tekovinama EU. U tom smislu ja bi veću pažnju obratio na to da što je stavljeno u obrazloženju, a to je da ovim postupamo saglasno članu 75. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i u oblasti intelektualne svojine usaglašavamo svoje zakonodavstvo sa pravim tekovinama EU.

Međutim, pored ovih zakona na koje ne možemo imati primedbe, zato što predstavljaju ono što je dobra tekovina EU, a to je sređivanje odnosa intelektualne svojine i zaštite ljudi koji nešto u svom životu i radu postignu, steknu neka znanja, imaju pravo da ta saznanja zaštite, to je jedna od tekovina zaštite individualnih prava i svega onoga što je EU u svom korenu i ideologiji, na kojoj je nastala ima, samo da kažem još jednu stvar koja je tu bitna, ne mogu zbog ograničenja svog vremena da to elaboriram, ali tiče se toga da u savremenoj političkoj i socijalnoj teoriji, ideja hiper zaštite intelektualnih prava nije svuda prihvaćena i nije svuda tako dignuta na pijadestal, kao što to nama prikazuju ljudi koji nas guraju u pravcu EU. Pogotovo narodi koji su doživeli kolonijalno ropstvo, koji su gurnuti u nemaštinu i siromaštvo, zato što su ih ovi narodi koji danas čine EU, kao kolonijalni gospodari eksploatisali vekovima nisu raspoloženi da štite intelektualnu svojinu njihovih korporacija, mislim korporacija zapadnog sveta, jer to znači da ovi narodi koji su bili pljačkani kroz vekove nikada neće moći izaći iz svog siromaštva.

Ovo izgleda kao jedna načelna rasprava i načelna priča koja ne bi trebala da se tiče Srbije, ali ja hoću da vam skrenem pažnju da Zakon o zaštiti poslovne tajne, kao i ova hiper zaštita intelektualne svojine, pre svega se radi zbog stranih investitora i stranih korporacija.

Znači, jedna je stvar da na ovaj način štitite jedno malo, mikro i srednje porodično preduzeća, a druga je stvar kada štite multinacionalnu korporaciju koja dolazi iz zemalja NATO, iz zemalja EU ili SAD. Te korporacije, gospodo, su učestvovale u podršci svojim zemljama kada su čitave devedesete godine bombardovale, tukle naš narod, uništavale našu privredu, zavodile sankcije.

Znači, te zemlje bi možda prema nama mogle imati isti tretman kao kolonijalne metropole prema kolonijama gde su iz zadužile, što znači ako mi danas imamo toliko mnogo pozitivne diskriminacije, recimo po pitanju ravnopravnosti polova, zašto mi ako smo suverena zemlja ne bi uveli jedan nivo pozitivne diskriminacije po pitanju korporacija koje dolaze iz zemalja koje su nama ostale dužne ratnu odštetu, koje su ubijale naše ljude i koje su i u onoj pljačkaškoj privatizaciji, koju vi često pominjete, posle dvehiljaditih godina zaradile na pljačkanju naše privrede i našeg naroda.

Hajde da pun obim ove zaštite poslovne i svake druge tajne, intelektualne svojine primenimo na našoj domaćoj privredi, na privredi prijateljskih i neutralnih zemalja, na malim, mikro i srednjim i porodičnim preduzećima, a da ovu zaštitu baš i ne damo stranim korporacijama koje dolaze iz zemalja koje su uništavale ovu zemlju. To je jedna ideja koju možete prihvatiti, a ne morate.

Ima jedna druga koja je mnogo bolja ideja, a tiče se ovih drugih zakona, ne Zakona o poslovnoj tajni i Zakona o zaštiti intelektualne svojine, koji jesu zakoni koji mogu i da se prihvate, a to je ideja da one zakone koji izazivaju velike probleme u našem društvu, a tiču se usaglašavanja sa pravnim tekovinama EU, kao što su bili prošle nedelje Čomićkini zakoni, kao što je na kraju Zakon o akcizama koji rakiju čini skupljom od viskija pa izlazeći u susret uvozničkom lobiju uništava naš brend, da u svim tim zakonima uradimo nešto što je gospodin advokat Goran Petronijević dao jednom kao ideju, a meni se dopala, a to je da uvedemo neku vrstu klauzule društvene zaštite, da sve zakone koje po nuždi usaglašavamo sa EU, da samo uvedemo da njihovo dejstvo počinje prvog dana posle punopravnog članstva Srbije u EU. Ako smo suverena zemlja, hajde da to tražimo od njih, da kada dođu Čomićkini zakoni mi ih usvojimo, kažemo – prvi dan po učlanjenju Srbije u EU krenuće sa dejstvom. Recimo tako i Zakon o akcizama, pa tako razni zakoni i na taj način zaštitimo naše društvo od onoga što veliki deo naših građana gleda kao štetno za naše društvo.

Ako ste raspoloženi za takve ideje, ja sam vam na raspolaganju, a mislim da je krajnje vreme da vratimo suverenitet Srbiji koji su joj davno oduzeli. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Atanasković.

Verovatno niste slušali moje izlaganje, ali to u Zakonu za intelektualnu svojinu i piše. Znači, naš zakon stupa na snagu po ulasku u EU. To je već urađeno, tako da je taj deo urađen. Nema potrebe da dalje polemišemo. Za ostale zakone stvarno nisam u toku. Hvala.

Vladan Glišić.
Izvolite.

Hvala.

Naravno, i zato nemam spor sa ovim zakonom i neću glasati protiv njega, ali sam govorio o drugim zakonima koji su vrlo problematični i koji bi trebalo da se stave kao i ovaj zakon, pri čemu ovakve zakone, bez obzira na ovu idejnu postavku o kojoj sam malopre govorio, mislim da treba da usvajamo bez obzira da li ćemo ikada biti članovi EU jer treba nama i našem društvu. Hvala.