Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/201-21

2. dan rada

26.05.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović.
Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Nenad Filipović

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani građani, danas Skupština raspravlja o Predlogu zakona o zaštiti poslovne tajne. Kao mnogo puta do sada, raspravljali smo o mnogim zakonima, ulagali smo razne amandmane na te zakone i na kraju ih usvajali u izvornom obliku ili ovako unapređenje tj. dopunjene amandmanima. Tako ćemo i sa ovim zakonom.

Ako pogledamo šta zapravo svaki zakon radi, on je tu kao određeni korektiv, da spreči da određena ponašanja pređu određene granice, bilo da su to moralne granice, pravne ili dogovorne granice, ali zakon je taj koji ima određene okvire unutar kojih treba postupati. Sve izvan tih okvira on je tu ne da ima ulogu kažnjavanja, već uloga zaštitništva. On je tu koji štiti sve nas koji znamo granice i pristojnosti i mogućnosti od onih koji smatraju da te granice mogu samostalno da pomere zbog navike koju su stekli, najpre na sitnicama koje ne prouzrokuju veliku ili ikakvu štetu, pa sve do stvari koje imaju katastrofalne posledice za pojedince i društvo u celini.

Zakon može da bude i savršen, ali će postojati slučajevi gde neće moći da vas tj. nas zaštiti, jer kao što u svakom žitu ima kukolja, tako i u društvu postoje pojedinci koji se od svojih navika teško odvajaju.

I danas može da se ide izvan okvira zakona i da se prozivaju i pojedinci i cele organizacije, da se lažno optužuju i da se nude lažni svedoci, da optužbe toliko budu gnusne da ih je teško i slušati, a kamoli izgovarati. Ali, takve koje plene pažnjom i koje same presuđuju, ne dozvoljavajući onome koga optužuju ni da se brani, ni da spere ljagu sa svog imena.

Danas, onaj ko ima dovoljno novca ili drugog resursa misli da može da ide izvan okvira o kojima sam govorio, a da svoj stečeni oblik ponašanja nameće celom društvu kao normalan. Za zakone i njegove okvire zaduženi su i tužilaštvo i sudstvo. Od brzine njihovog rada, naravno koja neće uticati na kvalitet, zavisi i šteta koja vam se stvara. Što sporije radi tužilaštvo i sudstvo, šteta je veća. Zato imate pravo da se branite i niko vam to pravo ne može uzeti, čak ni oni koji vas lažno optužuju i odmah presuđuju.

Najteže u svemu ovome je što ovakav izlazak iz okvira zakona daje ogromne negativne posledice i za pojedinca i za njegovu porodicu i prijatelje i svi koji ga zaista znaju žele da pomognu, kao sada i ja, ali na kraju dana on ipak u ovom ostaje sam, jer sva težina gnusnih reči je samo na njegovim leđima, koliko god mi želeli da ih skinemo.

I ovaj zakon koji ćemo danas doneti, zakon o zaštiti poslovne tajne, je zakon koji treba da zaštiti investicije privrednih subjekata uz sticanje, razvoj i primenu znanja, iskustva i drugih informacija koje će im obezbediti prednost nad konkurencijom. Poslovna tajna se takođe koristi da bi se zaštitio pronalazak u toku postupka podnošenja prijave patenata, kao i podaci koje patent ne obuhvata ili oni ili koji ne mogu biti patentirani.

Kada sam malopre rekao i da je zakon savršen, ne može nas u potpunosti zaštititi od onih koji igraju izvan okvira takvog zakona. Imao sam na umu i neke slične situacije koje su se dešavale u skorijoj prošlosti. Naime, naš najveći naučnik Nikola Tesla je imao neprijatna iskustva upravo na ovu temu. Italijanski naučnik Markoni je deo svog radnog veka proveo kao tehničar upravo kod Nikole Tesle i tu je video i radio sa nekim tehničkim pronalascima koje je nastavio da razvija samostalno i uskoro će mu biti priznat patent na radio-prenos. Taj isti patent je kasnije bio poništen, pa opet priznat, da bi 1943. godine, juna meseca, šest meseci posle smrti Nikole Tesle, Vrhovni sud SAD priznao pravo Nikole Tesle na ovaj patent i time je stavljena tačka na nepravdu koju su naneli našem naučniku. Čudno je da i danas u mnogim udžbenicima naših srednjih škola stoji da je Markoni izumeo radio.

I zato i pored zakona, za koji mi iz poslaničke grupe Jedinstvene Srbije smatramo da je dobar i koji ćemo u danu za glasanje, naravno, podržati, svako mora da vodi dodatnu pažnju kome sve mogu da budu dostupne informacije koje se mogu okarakterisati kao poslovna tajna. Naravno, poslovna tajna se razlikuje od patenata i autorskog prava, jer i patenti i autorska prava na kraju tog puta, da tako kažem, nalažu da se objave informacije definisane postupkom. Dakle, one na kraju postanu javne, a poslovna tajna traži čak i trajno čuvanje informacija.

Jedna od najpoznatijih poslovnih tajni je recept za „koka-kolu“, koji je star 135 godina, gde taj recept zna samo nekoliko ljudi u svetu i do dan-danas taj recept nije otkriven. Ovo je jedan dobar primer kako se čuva poslovna tajna. Iako za njeno čuvanje „brinu“ i lokalni i državni i međunarodni zakoni i propisi, moraju se uspostaviti i lične i dodatne mere opreza, upravo kako je to uradila i kompanija „Koka-Kola“.

Takođe, sve više poslovnih tajni imamo i u svetu programiranja, tj. računarskih programa, gde je stalna borba između programerskih kuća i hakera. S obzirom da ja dolazim iz Leskovca, a Leskovac je poznati grad roštilja, što uopšte nije slučajno, jer se kod nas u Leskovcu odavno pravi najbolje roštilj meso, po recepturi koja je slična ostalim recepturama, uz par tajni, poslovnih tajni i trikova u pripremi, zbog kojih je leskovački roštilj i stekao takav status. Naravno, svake godine se u Leskovcu održava velika smotra roštilja, dobro poznata „Leskovačka roštiljada“, gde svoje umeće demonstriraju kako leskovački, tako i ostali roštilj-majstori iz svih krajeva naše zemlje. Ove godine će biti održana 31. roštiljada, a s obzirom da prošle godine zbog pandemije korona virusa nije bila održana u obliku u kome je već tri decenije održavana, nadam se da će ove godine od 23. do 29. avgusta biti održana u punom kapacitetu, gde će svako moći da okusi poslovnu tajnu leskovačkog roštilja.

Da se ipak vratimo ponovo na temu. Naravno, kada pogledamo ovaj predlog zakona o zaštiti poslovne tajne o kome danas govorimo, postavlja se logično pitanje – zašto nismo iskoristili već postojeći zakon iz 2011. godine, sa određenim brojem izmena i dopuna, ali kada vidimo promene koje su opisane u ovom predlogu zakona u odnosu na važeći, zaključujemo da su one zahtevale nove formulacije zakonskih odredbi koje nisu mogle da se ostvare izmenama i dopunama važećeg zakona.

Ovaj predlog zakona definiše i šta se smatra poslovnom tajnom, ko je držalac poslovne tajne, šta su to razumne mere kako bi se sačuvala tajnost, takođe se definiše i kako se na zakonit način može pribaviti, koristiti i čak otkriti poslovna tajna, a isto to definiše i kada je u pitanju nezakonit način. Ovaj predlog zakona potpuno definiše i građansko-pravnu zaštitu, od podnošenja tužbi i njihovih rokova do odlučivanja, objavljivanja presuda, uvođenja privremenih mera do naknade štete.

S obzirom na to da je cilj smanjenje nelojalne konkurencije koja bi se ogledala u neovlašćenom prisvajanju poslovnih tajni konkurenata, ove mere će doprineti sankcionisanju i odvraćanju nelojalnih privrednih subjekata od preduzimanja nezakonitih radnji, čime će se pozitivno uticati na uslove tržišne konkurencije.

Dakle, da zaključim, ovaj predlog je sveobuhvatan, kompletan i usklađen sa relevantnim propisima Evropske unije. Njegovim donošenjem ćemo staviti pravne okvire da bi se sankcionisao svaki akt neovlašćenog otkrivanja poslovne tajne, a time zaštitio njen držalac.

Zbog svih ovih elemenata, poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće ovaj predlog zakona. Hvala.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik je Đorđe Milićević.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana gospođo Atanasković, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku gospodin Arsić, kao izvestilac Odbora, rekao je da ovaj zakon, između ostalog, jeste potvrda dobrih ekonomskih tendencija i privrede i da će poboljšati svakako investiciono okruženje i stvoriti jednu poslovnu sigurnost u Srbiji, da će od Srbije napraviti još atraktivniju investicionu destinaciju.

Pre nego što započnem da govorim o samom zakonskom predlogu, osvrnuo bih se na ono što smatram da je jako važno, s obzirom na vaše prisustvo, a to je privreda, to je ekonomija, to su brojke, to su pokazatelji. Mislim da je jako važno da javnosti još jednom predstavimo sve ono što je Vlada, što je predsednik, što je Narodna skupština Republike Srbije, što je učinjeno u jednom izuzetno teškom periodu, u periodu kada se i Srbija i čitav svet suočavaju sa najvećim zdravstvenim izazovom čiji se kraj, ja se nadam, nazire. Sistem je u čitavom tom periodu od marta meseca do danas funkcionisao. Ne samo da je sistem funkcionisao, već je ostvarivao jako dobre rezultate.

Znate, vi možete da pokušate da prevarite kada govorimo o ovoj kvaziopoziciji, da pokušate da degradirate, da devalvirate, da minimizirate nešto, ali kada govorite o ekonomiji, brojke, cifre, one su egzaktne, tu prosto ne možete da prevarite. Najbolji odgovor na svaku kritiku kada je reč o ekonomiji, kada je reč o privredi, kada je reč o rezultatima koje je u periodu od marta meseca do danas postigla Vlada Republike Srbije jesu upravo rezultati, jesu upravo činjenice.

Dakle, u periodu od marta meseca do danas, po mišljenju poslaničke grupe SPS, mi smo mnogo puta do sada o tome govorili, tri su bila ključna pitanja. Prvo ključno pitanje je bilo – da li je bilo otpuštanja u Srbiji? Naravno da nije. Od onog istorijskog maksimuma, kada govorimo o nezaposlenosti u Srbiji, iz 2012. godine, koji je bio 25,9%, došlo se do istorijskog minimuma ispod 9%.

Da li je bilo zatvaranja fabrika? Naravno da nije. Dakle, sačuvano je svako radno mesto.

Da li su strani direktni investitori odustali od ulaganja u Srbiju, što je izuzetno važno? Naravno da nisu. Jesu prolongirani neki planovi, što je potpuno razumljivo, ali hajde da se bavimo konkretnim stvarima, da izađemo sa konkretnim činjenicama i konkretnim podacima.

Da li je japanska kompanija „Nidek“ otvorila svoj pogon u Novom Sadu, koji će najpre uposliti 470 ljudi i da li će od 1,5 milijardi evra koliko su planirali da investiraju u ovoj godini, čak pola uložiti u Srbiju? Da li neko misli na japanski investitori dolaze tamo gde je nestabilno i nesigurno tržište? Ja moram, nemojte mi zameriti, da li će danas konkretno Ministarstvo privrede, moram kao lokal patriote pre svega jer dolazim iz Valjeva, da li će danas Ministarstvo privrede, kada kažem Ministarstvo privrede mislim i na Vladu, mislim i na predsednika, sa predstavnicima nemačke kompanije „Bizerba“ potpisati ugovor o podsticanju za investiranje kompanije u Valjevu? To je 305 radnih mesta u Valjevu. Konačno jedna investicija u Valjevu.

Pored obilaznice, pored izgradnje obilaznice koja će omogućiti, ne samo Valjevu, već čitavom tom delu zapadne Srbije da ne ostane slepo crevo. To je magnet za potencijalne investitore. Ako nemate infrastrukturu, bez infrastrukturnog nema ekonomskog razvoja. Mi smo to naučili od našeg druga Milutina Mrkonjića. To je tačno. Bez infrastrukturnog nema ekonomskog razvoja. Ako nemate infrastrukturu, ako nemate industrijsku zonu, ako nemate gradsko-građevinsko zemljište da ponudite investitorima, naravno da neće niko doći.

Velika zahvalnost, mene pre svega kao Valjevca i poslaničke grupe, a nadam se da mogu da govorim u ime poslaničke grupe kao Valjevac, pre svega, i kao predsednik poslaničke grupe, za ono što će Vlada danas učiniti, konkretno za grad Valjevo i za građane Valjeva.

Jednom prilikom sam se našalio sa gospodinom Momirovićem. Govorili smo o obilaznici, između ostalog, i on je govorio o tome kako je putovao železnicom i kako susreo jednog Valjevca koji putuje vozom i odlazi iz Valjeva za Beograd da bi radio u Beogradu. Ja sam rekao da sam ubeđen da će vrlo brzo, nakon potpisivanja ovog sporazuma, nakon dovođenja još jednog investitora koji je najavljen, nakon završetka obilaznice, Valjevce u vozovima sretati samo u smislu turističke destinacije ka Beogradu, a da će Valjevci moći dostojno da žive od svoga rada u svome gradu i da će to omogućiti i Vlada i predsednik, a da će sve potvrditi i verifikovati Narodna skupština Republike Srbije. Dakle, velika zahvalnost za ono što će Valjevo danas dobiti konkretno potpisivanjem ovog sporazuma.

Dakle, kada govorimo o merama. Da li je jedna država, ja nikada ne poredim i nikada ne želim da potcenjujem ni države u regionu, ni u Evropu, ni u svetu, ali nameće se pitanje, da li je jedna država prihvatila ovoliki teret krize na sebe u periodu od marta meseca do danas? Prva dva paketa pomoći 800 milijardi dinara, treći paket pomoći o kojem smo govorili tokom rebalansa budžeta 88 milijardi dinara. Prvi paket je bio 12,7% BDP, drugi paket 4,3%. Kada saberemo iznos, to je otprilike negde oko 17, oprostite, treći paket pomoći je bio 257,1 milijardi dinara, moja greška, a 88 milijardi je za infrastrukturu izdvojeno, što je izuzetno važno. Kada saberemo sve, to je otprilike 17,2% BDP. Da li je i jedna država u svetu ovoliki teret ekonomske krize prihvatila na sebe?

Mislim da mere koje je preduzela Vlada Republike Srbije su usmerene u najboljem mogućem pravcu. To upravu potvrđuje ovaj period. Nismo mi rebalans budžeta radili slučajno. Mi smo rebalans budžeta radili da bi zauzeli dobru startnu poziciju za onaj prvi dan posle korone, da nastavimo sa dobrim ekonomskim pokazateljima i da nastavimo sa dobrim rezultatima.

Kada govorimo o merama, rekao sam, potpuno opravdano, usmerene ka životnom standardu građana, da se sačuva i očuva životni standard građana. Recite mi i jednu državu koja je povećala plate, penzije, omogućila jednokratnu pomoć građanima od marta meseca do danas. Drugi deo usmeren ka tome da se sačuva svako radno mesto u Srbiji. Ono što je izuzetno važno, a tiče se resora koji vi vodite, usmeren ka mikro, malim i srednjim preduzećima, a poslednjim paketom su obuhvaćena i velika preduzeća.

Srbija je u 2021. godinu ušla ekonomski jaka i stabilna, privredno stabilna sa najvećom stopom privrednog rasta u Evropi, odnosno pada od 1%. Preduzeća su sa privredom na potpuno stabilnim nogama i sa potpunim uverenjem da ćemo uspeti da realizujemo onu projektovanu stopu BDP od 6%. Pre nekoliko večeri predsednik je govorio i rekao da će to biti 7%. Smatram da je i to jako dobro u smislu da uvek treba podizati lestvicu, uvek treba podizati ciljeve, nove zadatke davati, jer to je dobro za budućnost Srbije, to je dobro za budućnost građana Srbije.

Dakle, ne možete vi ekonomske podatke opovrgnuti i demantovati jer činjenice su prisute, a činjenice kažu, recimo, da je minimalna cena rada 2021. godine bila 183,93 dinara, da smo došli u martu mesecu, sjajna vest za građane Srbije, prosečna neto plata je bila 555 eura. Dakle, to je nešto što mnogi nisu verovali da će se uspeti uraditi baš u periodu korone.

Zatim, kada govorimo o ekonomskim pokazateljima, prosečna penzija u dinarima za period januar – mart mesec 2021. godine 29.380 dinara. Sledeći ekonomski pokazatelj koji je takođe važan, rekao sam već, tiče se nezaposlenosti, dakle, od 25,9% došli smo na istorijski minimum 9%. Bruto društveni proizvod 1%, javni dug na dan 31. marta 2021. godine iznosio je 55,7% što je manje od nivoa Mastrihta od 60%. Inače, 60% BDP je kriterijum iz Mastrihta koji je usvojen još 1991. godine unutar tadašnje EU, odnosi se na to koliki je nivo duga koji države maksimalno mogu da imaju da bi bile kandidat za članstvo u evrozoni, odnosno u valutnoj uniji i od tada figurira taj podatak od 60%.

Maločas sam govorio o stranim direktnim investicijama, strane direktne investicije su tokom prošle godine iznosile otprilike tri milijarde dinara. A kada govorimo o infrastrukturnim projektima, to je ono što je izuzetno važno, dakle, nije život stao u Srbiji, nastavilo se sa radom, nastavilo se sa aktivnostima. Jedan podatak, od januara do novembra prošle godine, su realizovane investicije u ukupnoj vrednosti, čini mi se, oko 146 ili 147 milijardi dinara, što je ukoliko poredimo sa istim periodom prethodne godine za 14,7% više. To sasvim dovoljno govori na koji način je sistem funkcionisao upravo u periodu kada je bilo najteže.

Sada, što se tiče konkretno zakonskog predloga o kojem danas govorimo, a to je Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, novim zakonom, kao što je već rečeno i vi ste o tome govorili u uvodnom izlaganju, zamenjuje se važeći zakon iz 2011. godine. Suštinski razlog za obimnije izmene koje su pretočene u novi tekst zakona jeste obaveza da se pravni okvir zaštite poslovne tajne uskladi sa pre svega relevantnim propisima EU i obezbedi bolja zaštita.

Inače, suštinsko pitanje jeste šta je poslovna tajna. Poslovnu tajnu bismo mogli definisati kao podatak o privrednom društvu koji bi mogao izazvati znatnu štetu ukoliko bi postao dostupan nekim trećim licima koji bi dolaskom u posed tog podatka mogao ostvariti određenu ekonomsku dobit. Takođe, možemo reći da je službena tajna podatak o privrednom društvu koji se čuva kao posebna kompanijska vrednost i prednost u odnosu na konkurenciju pre svega.

Pitanje čuvanja poslovne tajne dobija sve više na značaju sa industrijalizacijom, a posebno sa novom erom digitalizacije, kada se lakše može pristupati različitim bazama podataka, pa tako lakše doći do poslovne tajne i privrednih društava.

Veoma često nelojalna tržišna konkurencija proističe iz krađe poslovnih tajni privrednih društava, odnosno krađe industrijske ili intelektualne svojine. Nažalost, krađa je veoma često dokaziva, naročito kada je u pitanju intelektualna svojina, tako da su falsifikati veoma česti, a falsifikatori vešto izbegavaju slovo zakona.

Krađa industrijske intelektualne svojine često poprima obeležja organizovanog kriminala jer se dešava na različitim robnim brendovima, falsifikuju se oni ili kradu kao originalni proizvodi ili plasiraju na tržišta drugih država.

Kako je poslovna tajna ključ razvoja i konkurentnosti, to je u Srbiji bilo potrebno formulisati jedan bezbedniji zakonski okvir, odnosno omogućiti adekvatniju zaštitu poslovne tajne, i to upravo u skladu sa relevantnim ekonomskim zakonodavstvom. Dakle, harmonizacija našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.

Važno je reči da je Srbija, shvatajući značaj ovog pitanja, donela krovni dokument javnih politika u oblasti pravne zaštite poslovne tajne, a to je strategija razvoja intelektualne svojine, i to upravo za period od 2018. do 2022. godine.

Strategijom je predviđeno donošenje novog zakona o zaštiti poslovne tajne, a radi postizanja harmonizacije nacionalnog zakonodavstva iz oblasti intelektualne svojine sa evropskim i radi unapređenja sprovođenja upravo prava intelektualne svojine.

Strategija treba i da doprinese stvaranju društvenog i ekonomskog okruženja koje će pogodovati kreativnom i inovativnom radu, boljoj zaštiti poslovne tajne u svim njenim aspektima, čime će se posledično uticati na stvaranje pogodnije klime za brži ekonomski rast Republike Srbije i, naravno, za ono ka čemu zaista napredujemo, a to je dolazak stranih direktnih investicija.

Da podsetimo da je Republika Srbija u pregovorima za pristupanje EU otvorila Poglavlje 7 - Pravo intelektualne svojine, tako da je neophodno da se zaštita poslovne tajne u Republici Srbiji uskladi sa relevantnom direktivom EU.

Zašto je važno pitanje poslovne tajne i njene zaštite? Zato što se zaštitom poslovne tajne štite investicije privrednih subjekata koje počivaju na primeni znanja, iskustava i drugih informacija koje im obezbeđuju pre svega prednost kod konkurencije. Industrijska intelektualna svojina su dragoceni intelektualni kapital privrednih subjekata, investiranje i stvaranje u primeni intelektualnog kapitala privrednih subjekata, ali i inovatori i pronalazači štite prava intelektualne svojine patentom, dizajnom ili autorskim pravom kao i zaštitom pristupa znanju koje je privrednom subjektu dragoceno a nije opšte poznato.

Tako dragoceno znanje i iskustvo, kao i poslovne informacije koje su neotkrivene i predviđene da ostanu kao poverljive čine zapravo poslovnu tajnu, ono o čemu danas govorimo.

Poslovnom tajnom se štite različite vrste informacija koje se odnose na privredni subjekt, kao što su proces proizvodnje, poslovni planovi, finansijski planovi, reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i klijenata, crteži, arhitektonski projekti, građevinski nacrti i još mnogo toga.

Takođe, podaci o tekstovima i rezultatima istraživanja i ispitivanja predstavljaju posebnu vrstu poslovnih tajni.

Pored navedenog, značajno je podvući da sve kreativne tvorevine koje se štite pravima intelektualne svojine mogu u sebi da sadrže i poslovnu tajnu koja ima komercijalnu vrednost i koja kao takva treba da bude zaštićena od svih akata nelojalne konkurencije.

Faktori koji utiču na vrednost intelektualne svojine su različiti i od njih zavisi to koliko oni koji bi se usudili da uzurpiraju nečiju industrijsku ili intelektualnu svojinu ili autorska prava imaju motiva da to i učine, odnosno da tom krađom pre svega profitiraju, što i jeste cilj.

Pitanje određivanja vrednosti intelektualne svojine je danas od velike važnosti, budući da se procenjuje da nematerijalna aktiva sa intelektualnom svojinom, kao svojim sastavnim delom, danas čini čak oko 75 do 80% tržišne vrednosti preduzeća. Zato je intelektualna svojina atraktivna za one koji bi na nezakonit način želeli da dođu do profita.

Ako znamo da krađa intelektualne svojine, prema podacima Kancelarije za intelektualnu svojinu EU, košta evropske kompanije preko 60 milijardi evra, onda je jasno kakav je značaj zaštite poslovne tajne, odnosno industrijske intelektualne svojine u posedu privrednih kompanija.

Smisao zaštite poslovne tajne zapravo jeste da se pravno sankcioniše svaki akt neovlašćenog otkrivanja, neovlašćenog umnožavanja, sticanja ili korišćenja od strane trećeg lica, poverljivih informacija koje imaju status poslovne tajne.

Poslovna tajna ima važnu ulogu u razmeni znanja između istraživačkih institucija privrednih društava, posebno malih i srednjih preduzeća, što i jeste cilj i što jeste nešto na šta moramo da stavimo akcenat, pre svega kada je reč o privatnom sektoru, jer mala, mikro i srednja preduzeća su krvotok, ona su budućnost i ona zapravo, hajde da se izrazim tim vokabularom, na svojim plećima drže najveći deo državnog aparata.

Ona se takođe koristi da bi se zaštitio pronalazak u toku postupka podnošenja prijave patenta, kao i podaci koje patent ne obuhvata ili koji ne mogu da budu patentirani.

Za razliku od drugih prava industrijske svojine, gde se podrazumeva ispunjavanje određenih formalnosti da bi se obezbedila zaštita podataka putem poslovne tajne, ne zahteva nikakvu formalnu registraciju tih podataka i zbog toga zaštita poslovne tajne ne podrazumeva vođenje upravnog postupka kojim bi se poslovna tajna ustanovila.

Takođe je važno da se ovim novim zakonom uređuje pod kojim uslovima se pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu smatra zakonitim, a pod kojim se smatra nezakonitim.

Dakle, možemo konstatovati da novi Predlog zakona predstavlja jedan kvalitetniji i kvalitativniji pravni okvir, jedan iskorak napred, ogroman iskorak napred, koji treba pre svega da omogući efikasnije suprotstavljanje zloupotrebi poslovne tajne po usaglašenim standardima sa EU.

Naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Zahvaljujem.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem.
Ministar Anđelka Atanasković ima reč. Izvolite.

Anđelka Atanasković

| Ministarka privrede
Zahvaljujem se.
Prokomentarisala bih vaše izlaganje u vezi privrede i uopšte stanja u našoj zemlji. Kao što ste i sami konstatovali, ja neću da ponavljam cifre, ali cela Vlada, zajedno sa predsednikom Republike, radi na poboljšanju uslova života svih naših građana u celoj Srbiji. Sami vidite da nemamo čak ni nedelju da je radna i koliko on ulaže sebe, tako da moramo i mi i cela Vlada da ulažu sebe u njegov put i da zajedno pratimo sve to što radi, da se izgradi što više puteva, bolnica, škola, a samim ti i preduzeća.
Sami ste rekli da naše investicije i dalje dolaze u Srbiju, svakodnevno imamo dolazak ambasadora svih zemalja koji traže da se ulaže kod nas, što je veoma povoljno. Nema gašenja radnih mesta, nema gašenja firmi i to je vrlo povoljno uz investiciju, tj. samu pomoć preko osam milijardi evra koje je data građanima Srbije kroz sve ove vidove pomoći u kovidu, pokazuje koliko je Srbija napredna, a da je sam pad BDP-a minimalan 0,9%. Znači, ispod 1%, to je prvo mesto, maltene u Evropi.
Mi smo jedina zemlja koja je uspela da svoje stanovništvo spasi sa vakcinacijom, da spasi privredu i da ima minimalan pad BDP-a, što stvarno nijedna nije uspela to da uradi.
Mislim da nam čak i Švajcarska zavidi na ovakvoj organizaciji, uopšte vakcinaciji u zemlji i spašavanju svog stanovništva, barem ja imam taj komentar, svi ambasadori koji mi dolaze u posetu i u razgovorima kažu da su zadivljeni i da nam čestitaju na svemu tome.
Srbija ide krupnim koracima napred, samo trebamo da se još više aktiviramo svi kao građani, da budemo svesni da moramo svi da damo doprinos i vratićemo se na onaj put kada je Srbija bila pojam i u Evropi, a i u svetu, ujedno.
U svakom slučaju, hvala na lepim rečima.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Pravo na repliku.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Ne replika, pre svega zahvalnost za to što ste se uključili u raspravu i što ste prokomentarisali ono o čemu sam govorio.

Želim u potpunosti da se složim sa vama u konstataciji da je period pandemije pokazao pravu snagu sprske politike. I ne samo da je pokazao pravu snagu srpske politike, već je na jedan određen način, pre svega, ujedinio region, a predsednik se pokazao kao neko ko je faktor političke stabilnosti u smislu ujedinjenja regiona. Nije reč samo o tome da nekome donirate desetine hiljada vakcina, ovde je reč, pre svega, o poverenju.

Još jedna sugestija. Dakle, mi ovde govorimo o ekonomskoj politici koja je pre svega, socijalno odgovorna. To je ono što je izuzetno važno za poslaničku grupu Socijalističke partije Srbije i mi ćemo tu politiku uvek podržavati.

Šta znači ekonomska politika koja je socijalno odgovorna? To je ekonomska politika koja u svom središtu ima onog običnog čoveka, građanina Srbije.

Imali smo mi prilike ovde da razgovaramo sa predstavnicima Fiskalnog saveta, koji uvek imaju analizu. Nikada nismo želeli da vršimo pritisak na nezavisna regulatorna tela. Naš cilj je da ojačamo nezavisna regulatoran tela i potpuno je logično da u određenim trenucima oni imaju suprotno mišljenje od mišljenja Vlade i od mišljenja Skupštine Republike Srbije. Čemu svrha postojanja ako nekada nije tako? Ali, uvek je korisno da razgovaramo i uvek je korisno da vodimo dijalog, pa smo, između ostalog, imali i sugestiju, zapravo kritiku nekakve netransparentnosti. Pa, kada je bilo transparentnije ako ne u periodu od marta meseca do danas? Nekakve neselektivnost? Pa, kada je bilo selektivnije, ako ne ovom periodu?

I imali smo kritiku koja je upućena, 100 evra koje je obezbeđeno svakom punoletnom građaninu. Molim vas, pa to nije mera koju je izmislila Vlada Republike Srbije. Pa, sve svetske ekonomije su koristile tu meru, i Japan, i Amerika. I Međunarodna organizacija rada kaže da je to mera koja doprinosi smanjenju siromaštva u Srbiji.

Ja mogu samo da konstatujem da su oni koji tako govore protiv siromaštva u Srbiji i predstavnici Fiskalnog saveta moraju da shvate da uskostručna politika nije čarobni štapić. Mi ovde govorimo o živoj politici, a živa politika su ovi rezultati.

Zahvaljujem.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem.
Inače, replika je Poslovnikom propisana forma za ovu vrstu dijaloga, pa se razumemo.
Pre sledećeg govornika, da podelim jednu informaciju sa vama.
Dakle, upravo ste primili ostavku narodnog poslanika Jelice Sretenović na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Ozveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 3. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština u smislu člana 88. stav 3. i stav 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stav 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabrana narodnom poslaniku Jelici Sretenović danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Sada bih prozvao koleginicu Anu Čarapić, koja je sledeća po spisku.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ana Čarapić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Poštovana ministarka, poštovani građani, uvažene kolege narodni poslanici, tema današnje rasprave je Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne.

Uvažena ministarka je na početku današnje rasprave detaljno obrazložila Predlog zakona o kom danas raspravljamo. Takođe, imali smo priliku i od strane kolega ovlašćenih predstavnika iz ostalih poslaničkih grupa da čujemo sve prednosti Predloga zakona o zaštiti poslovne tajne.

Ono što želim da kažem na samom početku svoga izlaganja jeste da je Republika Srbija na evropskom putu. U skladu sa tim, obavezali smo se Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju da svoje zakonodavstvo iz oblasti zaštite intelektualne svojine usaglasimo sa pravnim tekovinama EU.

Podsetiću sve građane i kolege narodne poslanike da smo 20. juna 2017. godine otvorili Poglavlje 7. Na snazi je trenutno i Zakon o zaštiti poslovne tajne, ali važeći zakon nije usaglašen sa Direktivom EU iz 2016. godine.

Takođe, važeći zakon ne štiti na adekvatan način investitore i destimulativno deluje na investicije, posebno kada je u pitanju naučno-istraživačka delatnost i iz tih razloga je neophodno usvajanje potpuno novog zakona iz ove oblasti.

Strategijom razvoja intelektualne svojine predviđeno je, dakle, ovde govorimo o Strategiji za period od 2018. do 2022. godine, da usvojimo potpuno novi zakon o zaštiti poslovne tajne do kraja drugog kvartala ove godine.

Mi svi jako dobro znamo da od dolaska Srpske napredne stranke na vlast Republika Srbija je postala ozbiljna država. Vlada Republike Srbije poštuje sve rokove i obaveze koje ima i prema građanima i prema privredi, ali i obaveze koje proističu iz međunarodnih ugovora. S tim u vezi, usvajanjem potpuno novog zakona o zaštiti poslovne tajne mi ćemo ispoštovati našu obavezu koja proističe iz pregovora za pristupanje EU.

Osim što zakon precizno definiše pojam poslovne tajne, zakonskim rešenjem je regulisano pitanje zakonitog i nezakonitog raspolaganja poslovnom tajnom.

Ukoliko novinar istraživač objavi neku informaciju koja je u skladu sa pravom građana na obaveštenost ne smatra se povredom poslovne tajne.

Takođe, ukoliko sindikalni predstavnik prilikom zastupanja prava radnika kod poslodavca sazna poslovnu tajnu i to se ne smatra povredom poslovne tajne, s tim što sindikalni predstavnik ima obavezu da se ponaša u skladu sa kolektivnim ugovorom i ne sme da saopštava poslovnu tajnu koju je saznao trećim licima.

Novina zakona je da će poslovnom tajnom biti zaštićene informacije kao što su proizvodni proces, kao što su spiskovi klijenata, dobavljača, reklamne strategije. O tome su detaljno govorile moje kolege, kolega Milićević i koleginica Jevtić.

Ono što ja želim da vam kažem jeste da bi se neka informacija smatrala poslovnom tajnom, ona mora imati komercijalnu vrednost. Ona mora donositi nekakav prihod poslodavcu u budućem periodu.

U skladu sa zakonom, poslodavac je u obavezi da zaštiti poslovnu tajnu i to usvajanjem adekvatnog priručnika o zaštiti poslovne tajne, zatim da određena dokumenta označi kao poslovna tajna, da ograniči pristup poslovnoj tajni i to do sada nije bio slučaj.

Ono što je jako važno, a predstavlja novinu zakona je da se držaocu poslovne tajne pruža mogućnost da se tužbom izjasni da se određena informacija objavi u sredstvima javnog informisanja i to o trošku tuženog i to do sada nije bio slučaj. To je, dakle, prednost ovog zakonskog rešenja iz razloga što će se odvratiti budući počinioci, ali i probudiće se svest kod šire javnosti o značaju poslovne tajne.

Ono što smatram da je najvažnije kod Predloga zakona o zaštiti poslovne tajne to je što će ovo zakonsko rešenje doprineti suzbijanju nelojalne konkurencije, sa jedne strane, a sa druge strane stimulativno će delovati kako na domaće, tako i na strane investicije upravo da ulažu u oblast naučno-istraživačke delatnosti.

Ono što mogu da kažem jeste da je Vlada Republike Srbije od 2014. godine pa na ovamo preuzela zaista niz mera i aktivnosti na suzbijanju i sive ekonomije, ali i nelojalne konkurencije. Ovde prvenstveno mislim na mere digitalizacije koje se aktivno sprovode od 2014. godine, pa na ovamo.

Kada je reč o stranim investicijama, Srbija je apsolutni lider u regionu po pitanju privlačenja stranih investicija i od svih investicija, mislim na strane, koje se sliju u zemljama Zapadnog Balkana, čak 65% završi u Republici Srbiji. A, šta to zapravo znači za našu zemlju? Znači da je u Srbiji uspostavljena vladavina prava, znači da nam je bezbednost na visokom nivou, znači da imamo razvijenu infrastrukturu, da raspolažemo stručnim i kvalitetnim kadrovima, zato što su to upravo činioci koji privlače strane investitore, a Srbija prednjači u Zapadnom Balkanu u odnosu na sve ostale zemlje.

Za Aleksandra Vučića i SNS privlačenje stranih investitora i strane investicije koje se realizuju znači rast bruto domaćeg proizvoda, znače otvaranje novih radnih mesta, rast životnog standarda, svih građana naše države, a za prethodnu vlast priliv stranih investicija je značio prodaju državne imovine ispod cene, pri čemu je sav novac od takvih investicija, da nazovemo investicije, završavao na računima političara iz prethodnog režima.

Za razliku od njih, samo je Aleksandar Vučić u poslednjih nekoliko godinama otvorio preko 230 fabrika i upravo te fabrike su nam omogućile viši životni standard i rast BDP. Sve fabrike koje su otvorene u poslednjih nekoliko godina uglavnom su izvozno orijentisane, a o tome smo najbolje mogli da se uverimo prilikom posete Aleksandra Vučića Češkoj Republici, kada je iznet podatak o našoj trgovinskoj razmeni sa Češkom i ne samo da je udvostručena trgovinska razmena između Češke i Srbije, već Srbija ostvaruje suficit u trgovinskoj razmeni sa Češkom.

Najveći izvoznici u Češkoj su nam obrenovačka „Meita“, šabački „Jazaki“, Smederevska železara, „Habis“, zatim niški „Džonson elektrik“ i to su kompanije koje je SNS izgradila od temelja do krova. To su kompanije koje je Aleksandar Vučić doveo u Srbiju i upravo te kompanije su ostvarile izvoz od preko 635 miliona evra. Ovo su zaista odlični rezultati, zato što izvoz znači rast, znači snagu jedne države.

Govorila sam, dakle, samo o našoj trgovinskoj razmeni sa Češkom, a da nisam pomenula ni Nemačku, koja je jedan od naših najznačajnijih spoljno-trgovinskih partnera, nisam pomenula ni Rusiju, ni Kinu, ni ostale države. Ono što mogu da vam kažem da su naše investicije, kako domaće, tako i strane, geografski rasprostranjene po čitavoj državi i upravo to nam je omogućilo da se u prvoj polovini prošle godine, tačnije u junu mesecu vratimo na pretkrizni nivo kada je u pitanju robni izvoz, kada je u pitanju industrijska proizvodnja.

Što se tiče BDP, mi smo se u prvom tromesečju ove godine vratili na pretkrizni nivo i to su zaista odlični rezultati.

U uslovima krize, ekonomskim merama u vrednosti od preko osam milijardi evra, snažnim prilivom investicija, ogromnim ulaganjima u realizaciji infrastrukturnih projekata, uspeli ne samo da očuvamo postojeće proizvodne kapacitete, već smo otvorili i nove. I upravo to nam je omogućilo da u prvom tromesečju ove godine ostvarimo rast robnog izvoza od čak 16,6%.

U prvom tromesečju 2021. godine Srbija je ostvarila suficit na računu platnog bilansa, što se nikada nije dogodilo, a vrednost suficita nam je 160 miliona evra. To je za čak milijardu i 100 miliona evra više nego u prvom tromesečju prethodne godine.

To su zaista odlični rezultati. Kada pogledamo ostale države, nažalost, koje se suočavaju sa ogromnim gubicima i proizvodnih i uslužnih kapaciteta i sa ogromnim gubitkom radnih mesta, Srbija zaista prednjači u svemu što smo ostvarili tokom 2020. godine i što ćemo ostvariti čak štaviše i krajem ove godine.

Ono što želim da kažem, zbog svih tobož dušebrižnika koji se brinu o javnom dugu Srbije, da nam je javni dug pod kontrolom. I Srbija je u uslovima krize tokom 2020. godine imala najmanje povećanje javnog duga.

Da bih bila potpuno jasna, izneću podatak da smo tokom 2020. godine uvećali javni dug za samo 5,4%. Zašto kažem samo? Pa, zato što najrazvijenije zemlje Evrope imale su uvećanje javnog duga od preko 20% u odnosu na BDP tokom 2020. godine. Ovde mislim na Francusku, Italiju, Španiju, Kipar, Grčku, takođe i zemlje iz našeg najbližeg okruženja, kao što je Mađarska, Slovenija, Hrvatska, imale su uvećanje javnog duga od preko 15%.

Zaista mi je kao ekonomisti degutantno da slušam da nam neki političari i ekonomisti iz prethodnog režima govore o javnom dugu. U vreme njihove vlasti javni dug je dostizao vrednost i do 78% BDP, a ono što je najgore od svega, ni jedan jedini dinar iz kredita nisu uložili u realizaciju infrastrukturnih projekata, kako bi stvorili uslove da te iste dugove i vraćaju. Sav novac iz kredita gurali su u potrošnju, što je zaista suludo i na taj način su nas gurali u začarani krug, gde smo 2020. godinu dočekali, u takvoj situaciji smo bili da nam je pretio bankrot.

Danas nam o javnom dugu govore političari u čije vreme je vrednost BDP iznosila, dakle, BDP je bio niži od 32 milijarde evra. Mi smo u uslovima krize izazvane korona virusom, u uslovima kada smo imali 2014. godine katastrofalne poplave, u uslovima kada smo 2012. godine zatekli katastrofalnu situaciju u državnoj kasi, uspeli da povećamo BDP za čak 55% i naš BDP danas premašuje vrednost od preko 50 milijardi evra. To su zaista odlični rezultati.

Takođe mi je degutantno da slušam da nam drže predavanje neki ekonomisti i političari koji su imali dok su vladali ovom državom stopu inflacije preko 15%. Mi smo u uslovima krize uspeli da održimo nisku stopu inflacije i ona je tokom 2020. godine iznosila 1,2%. To su zaista odlični rezultati, jer mi smo na taj način sačuvali makroekonomsku stabilnost i sačuvali smo realnu vrednost dohotka građana.

Kada smo kod dohotka građana, izneću podatak koji je objavljen pre dva dana, a to je da smo u martu mesecu ostvarili prosečnu zaradu u Srbiji od 555 evra. Setimo se samo 2012. godine prosečna zarada je iznosila 330 evra. To je odgovorna politika Vlade Republike Srbije i SNS.

Ono što smatram jako bitno za građane Srbije je da ćemo godinu završiti sa većim privrednim rastom od 6%, inače, 6% je projektovana stopa privrednog rasta, ukoliko nastavimo i sa realizacijom infrastrutkurnih projekata, a nema razloga da ne nastavimo i ukoliko nastavimo da privlačimo i u budućem periodu strane investitore, a nema razloga da ne privlačimo, nema apsolutno nikakvih razloga.

Kako bi premašili projektovan rast od 6%, neophodno je da u narednom period nastavimo sa procesom vakcinacije, da bi se u najkraćem mogućem roku oporavili i u uslužnim delatnostima.

Jedan od najvećih uspeha Vlade Republike Srbije i NBS smatram da su ekonomske mere tokom 2020. godine koje smo sproveli i koje sprovodimo i tokom ove godine, zato što su upravo ekonomske mere bile pravovremene, dobro skrojene, sveobuhvatne i zahvaljujući njima, mi smo stvorili takav privredni ambijent da nam je privreda ostvarila veću dobit tokom 2020. godine u odnosu na 2019. godinu za čak 433,6 milijardi dinara. To su zaista odlični rezultati koje smo ostvarili.

Zahvaljujući tim rezultatima, mi smo stvorili uslove da do sada imamo najveće izdvajanje BDP-a za realizaciju infrastrukturnih projekata, čak 7% BDP opredeljeno je u 2021. godini za realizaciju infrastrukturnih projekata.

U poslednje vreme zaista slušamo gomilu, da kažem slobodno, gluposti od pojedinih ekonomista i političara. Sa jedne strane govore nam da ne treba da povećavamo zarade u javnom sektoru, kako ne bi opteretili budžet Republike, a sa druge strane kažu nam da nam stručni kadrovi odlaze iz javnog sektora zbog niskih plata.

Smatram da to nema nikakve veze sa realnošću. Prvo, svako povećanje zarada, bilo da su u pitanju zarade u privatnom ili u javnom sektoru, se multipliciraju, i to se vraća u budžet Republike kroz poreze i doprinose i upravo zahvaljujući stvaranju dobrog privrednog ambijenta mi smo ojačali naš privatan sektor i omogućili smo u periodu od 2015. godine da nam se u privatnom sektoru povećaju zarade za čak 42,9%, dok je to povećanje u javnom sektoru bilo znatno manje - 28,4%. Uspeli smo da smanjimo jaz u visini zarada između privatnog i javnog sektora i mnogo više građana nam se danas zapošljava u privatnom sektoru, što i jeste cilj Vlade Republike Srbije.

Za SNS uspeh su priznanja koja nam stižu od svih međunarodnih institucija za ekonomske rezultate koje smo postigli u prethodnom periodu. Za nas je uspeh stotine kilometara autoputeva koje smo izgradili u prethodnom periodu. Za SNS je uspeh kada predsednik Republike otvori fabriku u Priboju i tom prilikom pita radnika - koliko vas radi u kući i dobije odgovor - radimo svi. Setimo se samo kakva je situacija bila pre par godina gde nam više od trećine radno sposobnog stanovništva nije radilo i gde smo imali masu porodica gde nijedan član u kući nije radio. Danas gotovo da ne postoji ni grad, ni opština u Srbiji gde nešto nije urađeno ili izgrađeno.

Upravo moja opština, opština Kuršumlija, zbog loše političke prethodne vlasti, svrstana je u kategoriju devastiranih područja, a samo u poslednje dve godine dobili smo i fabriku namenske industrije, dobili smo i domaćeg investitora u Kuršumlijskoj banji i Kuršumlijska banja će, nakon 17 godina propadanja, krajem ove godine ugostiti prve turiste. To su zaista odlični rezultati.

O ovom što se danas dešava u Srbiji pisaće istorija, učiće se u školama i na fakultetima kao primer dobre prakse. Upravo sve ovo, o čemu sam govorila, upravo zbog ovog poslanička grupa Aleksandar Vulić – Za našu decu podržaće Predlog zakona koji je na dnevnom redu. Hvala.