Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana gospođo Atanasković, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku gospodin Arsić, kao izvestilac Odbora, rekao je da ovaj zakon, između ostalog, jeste potvrda dobrih ekonomskih tendencija i privrede i da će poboljšati svakako investiciono okruženje i stvoriti jednu poslovnu sigurnost u Srbiji, da će od Srbije napraviti još atraktivniju investicionu destinaciju.
Pre nego što započnem da govorim o samom zakonskom predlogu, osvrnuo bih se na ono što smatram da je jako važno, s obzirom na vaše prisustvo, a to je privreda, to je ekonomija, to su brojke, to su pokazatelji. Mislim da je jako važno da javnosti još jednom predstavimo sve ono što je Vlada, što je predsednik, što je Narodna skupština Republike Srbije, što je učinjeno u jednom izuzetno teškom periodu, u periodu kada se i Srbija i čitav svet suočavaju sa najvećim zdravstvenim izazovom čiji se kraj, ja se nadam, nazire. Sistem je u čitavom tom periodu od marta meseca do danas funkcionisao. Ne samo da je sistem funkcionisao, već je ostvarivao jako dobre rezultate.
Znate, vi možete da pokušate da prevarite kada govorimo o ovoj kvaziopoziciji, da pokušate da degradirate, da devalvirate, da minimizirate nešto, ali kada govorite o ekonomiji, brojke, cifre, one su egzaktne, tu prosto ne možete da prevarite. Najbolji odgovor na svaku kritiku kada je reč o ekonomiji, kada je reč o privredi, kada je reč o rezultatima koje je u periodu od marta meseca do danas postigla Vlada Republike Srbije jesu upravo rezultati, jesu upravo činjenice.
Dakle, u periodu od marta meseca do danas, po mišljenju poslaničke grupe SPS, mi smo mnogo puta do sada o tome govorili, tri su bila ključna pitanja. Prvo ključno pitanje je bilo – da li je bilo otpuštanja u Srbiji? Naravno da nije. Od onog istorijskog maksimuma, kada govorimo o nezaposlenosti u Srbiji, iz 2012. godine, koji je bio 25,9%, došlo se do istorijskog minimuma ispod 9%.
Da li je bilo zatvaranja fabrika? Naravno da nije. Dakle, sačuvano je svako radno mesto.
Da li su strani direktni investitori odustali od ulaganja u Srbiju, što je izuzetno važno? Naravno da nisu. Jesu prolongirani neki planovi, što je potpuno razumljivo, ali hajde da se bavimo konkretnim stvarima, da izađemo sa konkretnim činjenicama i konkretnim podacima.
Da li je japanska kompanija „Nidek“ otvorila svoj pogon u Novom Sadu, koji će najpre uposliti 470 ljudi i da li će od 1,5 milijardi evra koliko su planirali da investiraju u ovoj godini, čak pola uložiti u Srbiju? Da li neko misli na japanski investitori dolaze tamo gde je nestabilno i nesigurno tržište? Ja moram, nemojte mi zameriti, da li će danas konkretno Ministarstvo privrede, moram kao lokal patriote pre svega jer dolazim iz Valjeva, da li će danas Ministarstvo privrede, kada kažem Ministarstvo privrede mislim i na Vladu, mislim i na predsednika, sa predstavnicima nemačke kompanije „Bizerba“ potpisati ugovor o podsticanju za investiranje kompanije u Valjevu? To je 305 radnih mesta u Valjevu. Konačno jedna investicija u Valjevu.
Pored obilaznice, pored izgradnje obilaznice koja će omogućiti, ne samo Valjevu, već čitavom tom delu zapadne Srbije da ne ostane slepo crevo. To je magnet za potencijalne investitore. Ako nemate infrastrukturu, bez infrastrukturnog nema ekonomskog razvoja. Mi smo to naučili od našeg druga Milutina Mrkonjića. To je tačno. Bez infrastrukturnog nema ekonomskog razvoja. Ako nemate infrastrukturu, ako nemate industrijsku zonu, ako nemate gradsko-građevinsko zemljište da ponudite investitorima, naravno da neće niko doći.
Velika zahvalnost, mene pre svega kao Valjevca i poslaničke grupe, a nadam se da mogu da govorim u ime poslaničke grupe kao Valjevac, pre svega, i kao predsednik poslaničke grupe, za ono što će Vlada danas učiniti, konkretno za grad Valjevo i za građane Valjeva.
Jednom prilikom sam se našalio sa gospodinom Momirovićem. Govorili smo o obilaznici, između ostalog, i on je govorio o tome kako je putovao železnicom i kako susreo jednog Valjevca koji putuje vozom i odlazi iz Valjeva za Beograd da bi radio u Beogradu. Ja sam rekao da sam ubeđen da će vrlo brzo, nakon potpisivanja ovog sporazuma, nakon dovođenja još jednog investitora koji je najavljen, nakon završetka obilaznice, Valjevce u vozovima sretati samo u smislu turističke destinacije ka Beogradu, a da će Valjevci moći dostojno da žive od svoga rada u svome gradu i da će to omogućiti i Vlada i predsednik, a da će sve potvrditi i verifikovati Narodna skupština Republike Srbije. Dakle, velika zahvalnost za ono što će Valjevo danas dobiti konkretno potpisivanjem ovog sporazuma.
Dakle, kada govorimo o merama. Da li je jedna država, ja nikada ne poredim i nikada ne želim da potcenjujem ni države u regionu, ni u Evropu, ni u svetu, ali nameće se pitanje, da li je jedna država prihvatila ovoliki teret krize na sebe u periodu od marta meseca do danas? Prva dva paketa pomoći 800 milijardi dinara, treći paket pomoći o kojem smo govorili tokom rebalansa budžeta 88 milijardi dinara. Prvi paket je bio 12,7% BDP, drugi paket 4,3%. Kada saberemo iznos, to je otprilike negde oko 17, oprostite, treći paket pomoći je bio 257,1 milijardi dinara, moja greška, a 88 milijardi je za infrastrukturu izdvojeno, što je izuzetno važno. Kada saberemo sve, to je otprilike 17,2% BDP. Da li je i jedna država u svetu ovoliki teret ekonomske krize prihvatila na sebe?
Mislim da mere koje je preduzela Vlada Republike Srbije su usmerene u najboljem mogućem pravcu. To upravu potvrđuje ovaj period. Nismo mi rebalans budžeta radili slučajno. Mi smo rebalans budžeta radili da bi zauzeli dobru startnu poziciju za onaj prvi dan posle korone, da nastavimo sa dobrim ekonomskim pokazateljima i da nastavimo sa dobrim rezultatima.
Kada govorimo o merama, rekao sam, potpuno opravdano, usmerene ka životnom standardu građana, da se sačuva i očuva životni standard građana. Recite mi i jednu državu koja je povećala plate, penzije, omogućila jednokratnu pomoć građanima od marta meseca do danas. Drugi deo usmeren ka tome da se sačuva svako radno mesto u Srbiji. Ono što je izuzetno važno, a tiče se resora koji vi vodite, usmeren ka mikro, malim i srednjim preduzećima, a poslednjim paketom su obuhvaćena i velika preduzeća.
Srbija je u 2021. godinu ušla ekonomski jaka i stabilna, privredno stabilna sa najvećom stopom privrednog rasta u Evropi, odnosno pada od 1%. Preduzeća su sa privredom na potpuno stabilnim nogama i sa potpunim uverenjem da ćemo uspeti da realizujemo onu projektovanu stopu BDP od 6%. Pre nekoliko večeri predsednik je govorio i rekao da će to biti 7%. Smatram da je i to jako dobro u smislu da uvek treba podizati lestvicu, uvek treba podizati ciljeve, nove zadatke davati, jer to je dobro za budućnost Srbije, to je dobro za budućnost građana Srbije.
Dakle, ne možete vi ekonomske podatke opovrgnuti i demantovati jer činjenice su prisute, a činjenice kažu, recimo, da je minimalna cena rada 2021. godine bila 183,93 dinara, da smo došli u martu mesecu, sjajna vest za građane Srbije, prosečna neto plata je bila 555 eura. Dakle, to je nešto što mnogi nisu verovali da će se uspeti uraditi baš u periodu korone.
Zatim, kada govorimo o ekonomskim pokazateljima, prosečna penzija u dinarima za period januar – mart mesec 2021. godine 29.380 dinara. Sledeći ekonomski pokazatelj koji je takođe važan, rekao sam već, tiče se nezaposlenosti, dakle, od 25,9% došli smo na istorijski minimum 9%. Bruto društveni proizvod 1%, javni dug na dan 31. marta 2021. godine iznosio je 55,7% što je manje od nivoa Mastrihta od 60%. Inače, 60% BDP je kriterijum iz Mastrihta koji je usvojen još 1991. godine unutar tadašnje EU, odnosi se na to koliki je nivo duga koji države maksimalno mogu da imaju da bi bile kandidat za članstvo u evrozoni, odnosno u valutnoj uniji i od tada figurira taj podatak od 60%.
Maločas sam govorio o stranim direktnim investicijama, strane direktne investicije su tokom prošle godine iznosile otprilike tri milijarde dinara. A kada govorimo o infrastrukturnim projektima, to je ono što je izuzetno važno, dakle, nije život stao u Srbiji, nastavilo se sa radom, nastavilo se sa aktivnostima. Jedan podatak, od januara do novembra prošle godine, su realizovane investicije u ukupnoj vrednosti, čini mi se, oko 146 ili 147 milijardi dinara, što je ukoliko poredimo sa istim periodom prethodne godine za 14,7% više. To sasvim dovoljno govori na koji način je sistem funkcionisao upravo u periodu kada je bilo najteže.
Sada, što se tiče konkretno zakonskog predloga o kojem danas govorimo, a to je Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, novim zakonom, kao što je već rečeno i vi ste o tome govorili u uvodnom izlaganju, zamenjuje se važeći zakon iz 2011. godine. Suštinski razlog za obimnije izmene koje su pretočene u novi tekst zakona jeste obaveza da se pravni okvir zaštite poslovne tajne uskladi sa pre svega relevantnim propisima EU i obezbedi bolja zaštita.
Inače, suštinsko pitanje jeste šta je poslovna tajna. Poslovnu tajnu bismo mogli definisati kao podatak o privrednom društvu koji bi mogao izazvati znatnu štetu ukoliko bi postao dostupan nekim trećim licima koji bi dolaskom u posed tog podatka mogao ostvariti određenu ekonomsku dobit. Takođe, možemo reći da je službena tajna podatak o privrednom društvu koji se čuva kao posebna kompanijska vrednost i prednost u odnosu na konkurenciju pre svega.
Pitanje čuvanja poslovne tajne dobija sve više na značaju sa industrijalizacijom, a posebno sa novom erom digitalizacije, kada se lakše može pristupati različitim bazama podataka, pa tako lakše doći do poslovne tajne i privrednih društava.
Veoma često nelojalna tržišna konkurencija proističe iz krađe poslovnih tajni privrednih društava, odnosno krađe industrijske ili intelektualne svojine. Nažalost, krađa je veoma često dokaziva, naročito kada je u pitanju intelektualna svojina, tako da su falsifikati veoma česti, a falsifikatori vešto izbegavaju slovo zakona.
Krađa industrijske intelektualne svojine često poprima obeležja organizovanog kriminala jer se dešava na različitim robnim brendovima, falsifikuju se oni ili kradu kao originalni proizvodi ili plasiraju na tržišta drugih država.
Kako je poslovna tajna ključ razvoja i konkurentnosti, to je u Srbiji bilo potrebno formulisati jedan bezbedniji zakonski okvir, odnosno omogućiti adekvatniju zaštitu poslovne tajne, i to upravo u skladu sa relevantnim ekonomskim zakonodavstvom. Dakle, harmonizacija našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.
Važno je reči da je Srbija, shvatajući značaj ovog pitanja, donela krovni dokument javnih politika u oblasti pravne zaštite poslovne tajne, a to je strategija razvoja intelektualne svojine, i to upravo za period od 2018. do 2022. godine.
Strategijom je predviđeno donošenje novog zakona o zaštiti poslovne tajne, a radi postizanja harmonizacije nacionalnog zakonodavstva iz oblasti intelektualne svojine sa evropskim i radi unapređenja sprovođenja upravo prava intelektualne svojine.
Strategija treba i da doprinese stvaranju društvenog i ekonomskog okruženja koje će pogodovati kreativnom i inovativnom radu, boljoj zaštiti poslovne tajne u svim njenim aspektima, čime će se posledično uticati na stvaranje pogodnije klime za brži ekonomski rast Republike Srbije i, naravno, za ono ka čemu zaista napredujemo, a to je dolazak stranih direktnih investicija.
Da podsetimo da je Republika Srbija u pregovorima za pristupanje EU otvorila Poglavlje 7 - Pravo intelektualne svojine, tako da je neophodno da se zaštita poslovne tajne u Republici Srbiji uskladi sa relevantnom direktivom EU.
Zašto je važno pitanje poslovne tajne i njene zaštite? Zato što se zaštitom poslovne tajne štite investicije privrednih subjekata koje počivaju na primeni znanja, iskustava i drugih informacija koje im obezbeđuju pre svega prednost kod konkurencije. Industrijska intelektualna svojina su dragoceni intelektualni kapital privrednih subjekata, investiranje i stvaranje u primeni intelektualnog kapitala privrednih subjekata, ali i inovatori i pronalazači štite prava intelektualne svojine patentom, dizajnom ili autorskim pravom kao i zaštitom pristupa znanju koje je privrednom subjektu dragoceno a nije opšte poznato.
Tako dragoceno znanje i iskustvo, kao i poslovne informacije koje su neotkrivene i predviđene da ostanu kao poverljive čine zapravo poslovnu tajnu, ono o čemu danas govorimo.
Poslovnom tajnom se štite različite vrste informacija koje se odnose na privredni subjekt, kao što su proces proizvodnje, poslovni planovi, finansijski planovi, reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i klijenata, crteži, arhitektonski projekti, građevinski nacrti i još mnogo toga.
Takođe, podaci o tekstovima i rezultatima istraživanja i ispitivanja predstavljaju posebnu vrstu poslovnih tajni.
Pored navedenog, značajno je podvući da sve kreativne tvorevine koje se štite pravima intelektualne svojine mogu u sebi da sadrže i poslovnu tajnu koja ima komercijalnu vrednost i koja kao takva treba da bude zaštićena od svih akata nelojalne konkurencije.
Faktori koji utiču na vrednost intelektualne svojine su različiti i od njih zavisi to koliko oni koji bi se usudili da uzurpiraju nečiju industrijsku ili intelektualnu svojinu ili autorska prava imaju motiva da to i učine, odnosno da tom krađom pre svega profitiraju, što i jeste cilj.
Pitanje određivanja vrednosti intelektualne svojine je danas od velike važnosti, budući da se procenjuje da nematerijalna aktiva sa intelektualnom svojinom, kao svojim sastavnim delom, danas čini čak oko 75 do 80% tržišne vrednosti preduzeća. Zato je intelektualna svojina atraktivna za one koji bi na nezakonit način želeli da dođu do profita.
Ako znamo da krađa intelektualne svojine, prema podacima Kancelarije za intelektualnu svojinu EU, košta evropske kompanije preko 60 milijardi evra, onda je jasno kakav je značaj zaštite poslovne tajne, odnosno industrijske intelektualne svojine u posedu privrednih kompanija.
Smisao zaštite poslovne tajne zapravo jeste da se pravno sankcioniše svaki akt neovlašćenog otkrivanja, neovlašćenog umnožavanja, sticanja ili korišćenja od strane trećeg lica, poverljivih informacija koje imaju status poslovne tajne.
Poslovna tajna ima važnu ulogu u razmeni znanja između istraživačkih institucija privrednih društava, posebno malih i srednjih preduzeća, što i jeste cilj i što jeste nešto na šta moramo da stavimo akcenat, pre svega kada je reč o privatnom sektoru, jer mala, mikro i srednja preduzeća su krvotok, ona su budućnost i ona zapravo, hajde da se izrazim tim vokabularom, na svojim plećima drže najveći deo državnog aparata.
Ona se takođe koristi da bi se zaštitio pronalazak u toku postupka podnošenja prijave patenta, kao i podaci koje patent ne obuhvata ili koji ne mogu da budu patentirani.
Za razliku od drugih prava industrijske svojine, gde se podrazumeva ispunjavanje određenih formalnosti da bi se obezbedila zaštita podataka putem poslovne tajne, ne zahteva nikakvu formalnu registraciju tih podataka i zbog toga zaštita poslovne tajne ne podrazumeva vođenje upravnog postupka kojim bi se poslovna tajna ustanovila.
Takođe je važno da se ovim novim zakonom uređuje pod kojim uslovima se pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu smatra zakonitim, a pod kojim se smatra nezakonitim.
Dakle, možemo konstatovati da novi Predlog zakona predstavlja jedan kvalitetniji i kvalitativniji pravni okvir, jedan iskorak napred, ogroman iskorak napred, koji treba pre svega da omogući efikasnije suprotstavljanje zloupotrebi poslovne tajne po usaglašenim standardima sa EU.
Naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Zahvaljujem.