Nemojte više, nemate vremena.

Samo jedan trenutak. Ovo je nešto što je bitno za Srbe sa Kosova i Metohije, a ja ću u pisanoj formi dostaviti imena ljudi.
Imamo dosta velike probleme sa ljudima koji su u Specijalnom zatvoru u Podujevu, koji su osuđeni od albanskih sudova potpuno bez osnove i u pisanoj formi ću dostaviti koji su to ljudi i voleo bih da se pozabavite njima.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Misala Pramenković.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana predsednice, članovi Vlade, ja svoje pitanje postavljam prvenstveno Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, a budući da, nažalost, resorni ministar, zbog bolesti, nije danas sa nama, iskoristiću svakako prisustvo premijerke i ostalih ministara.

Naime, Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je donet 2018. godine, Uredbom se određuje da žene, porodilje koje imaju pravo ostvarivati naknadu za porodiljsko po osnovi rođenja deteta i nege deteta, moraju uplaćivati obavezno osiguranje najmanje 18 meseci, dakle godinu i po dana, dok kod žena koje se bave poljoprivedom, koje rade na selu i po tom osnovu uplaćuju svoje doprinose, taj rok je nešto duži, ukupno dve godine, odnosno 24 meseca.

Budući da je Nacrt izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom već krenuo, dakle u toj je nekoj početnoj fazi, smatram da bi neophodno bilo ispraviti ovu očito nepravdu, slobodno mogu reći i diskriminaciju, u pogledu ove kategorije žena i zato ne bismo smeli propustiti priliku.

Ja bih želela znati da li će izmena zakona podrazumevati ovu izmenu? Zbog čega? Pa, upravo žene koje rade na selu su žene koje žive i rade u specifičnim uvetima i njima dodatno treba pružiti podršku. To su, dakle, mlađe žene koje rađaju decu. Prema tome, bilo kakvom zakonskom uredbom ih ne smemo diskriminirati, već, naprotiv, podržati, subvencionisati, itd.

U tom smeru bih želela da se razmisli konkretno o ovoj zakonskoj odredbi, a mislim da je Ustavni sud u decembru protekle godine i doneo odluku da je ova odredba zakonska neustavna, što je još jedan od dodatih argumenata da se u ovom smislu poradi.

Moje drugo pitanje upućujem prevashodno Ministarstvu prosvete, ali svakako vama premijerka i celoj Vladi, a tiče se obrazovanja.

Naime, Grad Beograd je izdvojio sredstva za kupovinu tablet uređaja i to je jako veliki doprinos samoj digitalizaciji, razvoju obrazovanja, tako da će mlađi osnovci od prvog do četvrtog razreda dobiti tablet uređaje i od 1. septembra imati priliku da elektronski prate nastavu, da pristupe udžbenicima.

Moje pitanje je šta je sa ostalim delom zemlje, da li se konkretno radi na tome da se ova pozitivna praksa prenese na ostale gradove i zajednice, posebno kada imamo u vidu činjenicu da deca u seoskim područjima, ruralnim sredinama se suočavaju sa mnogo većim izazovima? Ovo je, dakle, način da se na putu obrazovanja pokaže ravnomeran razvoj u pogledu odnosa prema svim sredinama.

Hvala.

Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić.

Hvala vam za oba pitanja. Oba su zaista izuzetno važna.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, one su završene. Dakle, ja očekujem da, evo, već moguće sledeće nedelje budu na sednici Vlade i da ih odmah uputimo u Skupštinu.
Ja mogu da vam kažem odmah da smo ovo upravo o čemu ste vi govorili ispravili. Dakle, mi smo to predviđenim izmenama i dopunama zakona, koje su prošle javnu raspravu, predvideli, tako da ćemo, u stvari, i za žene koje rade na selu, koje se bave poljoprivredom, smanjiti to vreme sa 24 meseca na 18 meseci.
Takođe smo tu predvideli izmene na koje je, na kraju krajeva, ukazao i Ustavni sud, a to je gde imamo brigu o deci sa posebnim potrebama, da neće biti ili, ili, da dobijate ili naknadu ili se vraćate na posao, nego će biti predviđene obe vrste podrške.
Imamo još neke stvari koje smo tu menjali za preduzetnice, žene koje nisu u stalnom radnom odnosu, ali smo na jedan način, videćete kako je to kada budemo poslali zakon u Skupštinu, u proceduru, na diskusiju i usvajanje, kako smo adresirali i onaj problem gde žene koje su imale najviše plate su dobijale naknadu u visini od tri prosečne plate, a ne kao ostale – pet prosečnih plata i tu smo zajedno sa Ministarstvom finansija našli određeno rešenje, tako da smo predložili da od 01. januara 2022. godine, kada i prođu svi ovi vanredni troškovi usled korona virusa, mi i tim ženama damo naknadu u visini od pet prosečnih plata, tako da je ovo ispravljeno.
Ja sam upravo poslala svom kabinetu poruku, da vidim kada će biti na sednici Vlade, ali mislim da je to već moguće sledeće nedelje.
Što se tiče obrazovanja, mi od 2017. godine se trudimo da olakšamo i roditeljima i deci, ali takođe da ih pripremimo za poslove 21. veka, zbog čega smo tada i krenuli u digitalizaciju škola, krenuli da povezujemo sve naše osnovne i srednje škole na brzi internet.
Mi ćemo to završiti do 1. septembra 2022. godine. Krenuli smo tada da uvodimo i digitalne učionice. Krenuli smo da uvodimo digitalne udžbenike i imali smo na umu dve stvari. Prvo, naravno, da osposobimo našu decu za poslove 21. veka. Drugo, da napravimo naše škole u skladu sa tehnologijama koje su danas mnogo prijamčivije mladima. Treće, naravno da dugoročno sa digitalnim udžbenicima Vlada preuzme na sebe, odnosno Ministarstvo prosvete preuzme na sebe trošak svih licenci za digitalne udžbenike, tako da na najbolji mogući način i održimo.
Nemamo više taj trošak kupovine udžbenika, što je jedini način da vi to uradite, umesto kao što neki neodgovorni i neozbiljni političari, kakav je, na primer Dragan Đilas, koji populističkim merama, besplatnim štampanim udžbenicima pokazuju da zaista nemaju nikakvu ideju o tome šta je u stvari budućnost prosvete i obrazovanja ne samo u Republici Srbiji, nego i u čitavoj Evropi i čitavom svetu. Mi smo otišli jedno pet koraka dalje od toga gde on stoji u svojoj viziji obrazovanja. Mi ćemo u tom trenutku preuzeti kupovinu licence za sve te digitalne udžbenike, tako da roditelji i porodice neće imati taj trošak na sebi.
Onda je grad Beograd otišao korak dalje i već obećao da će oni kupovati tablete za sve osnovce, što je opet neka mogućnost koje same lokalne samouprave imaju. Ja bih pozdravila taj, zaista, čini mi se, značajan i odgovoran i dobar potez lokalne samouprave u Beogradu, ali jeste nešto gde mi gledamo kroz Vladinu Kancelariju za informacione tehnologije i eUpravu, koju smo ponovo mi osnovali 2017. godine. Gledaćemo da li postoji način da u budućnosti mi to uradimo za sve osnovne škole, a opet da napravimo neki strateški ugovor u kome bi stalno obnavljali tu IKT opremu koju učenici koriste u osnovnim, ali i u srednjim školama.
Ja to u ovom trenutku ne mogu da obećam, ali je svakako nešto o čemu mi razmišljamo i gledaćemo kako to da uradimo i u kom nekom vremenskom opsegu je to finansijski održivo da uradimo.
Na kraju krajeva, u sam projekat povezanih škola, digitalizacijom škola, mi smo, i vi ste to odobrili, mi smo sa Evropskom investicionom bankom potpisali sporazum, EIB, potpisali sporazum od 65 miliona evra samo za digitalizaciju škola, tako da zaista na najodgovorniji mogući način pristupamo tome.
Ali, evo, ja vam obećavam da ćemo pogledati to i da ćemo u najkraćem mogućem roku izaći sa nekim predlogom. Do tada, svaka lokalna samouprava, koja može da uradi ovo što je uradio grad Beograd, mislim, to su neke stvari koje lokalne samouprave neke mogu, neke ne mogu, ali volela bih da više ulažu, svakako, u obrazovanje i podršku najmlađima. Hvala vam.

Hvala.
Misala Pramenković ima reč.

Zahvaljujem se na odgovorima, poštovana premijerko. Zaista mi je drago da čujem da su sporne, zapravo zakonske odredbe, koje su bile u prethodnom zakonu, eliminirane na taj način.

Ujedno bih iskoristila priliku i da apelujem na lokalne samouprave, kako ste i sami rekli, da sve svoje resurse i kapacitete usmere prema poboljšanju kvaliteta obrazovanja i sa tog aspekta svi zajedno utičemo na poboljšanje obrazovnog sistema.

Sledeća dva pitanja bih uputila ministrici kulture, gospođi Maji Gojković.

Naime, iz medija smo saznali da je grad Beograd otkupio određeni broj umetničkih dela, prevashodno radi zaštite istih i kako bi umetnička dela ostala u vlasništvu grada, pa bih želela da nas malo više, podrobnije informišete o tome.

Drugo pitanje se, takođe, odnosi na Ministarstvo kulture. Naime, pitanje očuvanja kulturne baštine je jedno od ključnih pitanja za dalji razvoj kulture i zanima me šta Ministarstvo kulture konkretno radi na ovim polju, ukoliko bi ste nas mogli informirati o tome? Zahvaljujem.

Hvala.
Potpredsednica i ministarka Gojković ima reč.

Izvinjavam se, mislila sam da je ovo već treće pitanje, odnosno vaš komentar, pa nisam pažljivo slušala.
Čini mi se da ste pitali nešto oko ove poslednje afere i događaja oko otkupa slika, koje je i grad Beograd, ali i Ministarstvo kulture i informisanja uspelo da spasi od jedne potpuno neobične, da ne budem grupa da kažem nezakonite i nelegalne aukcije.
Tragično je što je država za tako nešto saznala uz pomoć medija, da su mediji prvi dobili informaciju da se priprema prodaja 144 umetničkih dela i 25 umetničkih dela primenjene umesnosti, za nekih, očigledno, nameštenih 80 hiljada evra.
Kada smo videli popis slika, naravno, prvo smo morali uopšte da se prijavimo preko Muzeja grada Beograda, da bi nam dozvolili kao državi pristup. Slike su bile u vrlo lošem stanju, ali sama imena su govorila o tome šta se tu pripremalo, jer danas na tržištu jedan Mića Popović, slika Miće Popovića košta negde oko 300.000 evra, da ne kažem da je tu Milo Milunović, Zora Petrović, Lubarda, velika imena modernog slikarstva ili slikarstva 20. veka naše države.
Prvi put se u istoriji desilo, a tu se govori o zaštiti kulturnog nasleđa, jer to jeste naše kulturno nasleđe, desilo da zajedno grad Beograd, muzej, jedna ustanova kulture i Republika Srbija spreče krađu umetničkih dela.
Možemo samo da zamislimo danas šta se dešavalo od 2000. godine u ono vreme onih surovih, pljačkaških privatizacija, gde su društvene firme odlazile u ruke privatnika, ali nikada nismo saznali, niti ćemo izgleda saznati kome su pripala i na koji način umetnička dela koja su kupovana novcem države, jer nijedna od tih firmi nije bila privatna, pa da se tvrdi da u pitanju privatna kupovina.
Tragično je i sada da postoje ugovori gde ljudi zakupljuju određene poslovne prostore, velike poslovne prostore u kojima se nalaze značajna umetnička dela i oni samim tim smatraju, ako su sklopili ugovor, zaključili ugovor o zakupu nekog prostora, da oni postaju vlasnici i kulturnih umetničkih dela. I moraćemo i takvu bitku da vodimo u budućnosti.
Kažem hvala medijima što su nam skrenuli pažnju na ovu dobro pripremljenu licitaciju koju smo na kraju uspeli zajedničkim snagama da pokvarimo. Videli smo da jedna osoba veštački podiže cenu, znamo koju firmu je zastupala, ali mi smo bili odlučni da ovo bude prvi, ali ne i poslednji put da se odupremo ovakvom otimanju kulturnog blaga naše države. Završena je javna rasprava o Zakonu o kulturnom nasleđu. Sada pripremamo usvajanje primedbi i sugestija. Jedna od primedbi je bila, koju sigurno usvajamo, odnosno sugestija, da zabranimo ovakvu prodaju umetničkih dela stečajem i da pravo preče kupovine bude obavezno, jer sada se dosta, dakle, okreću glavu stečajni upravnici od prava preče kupovine, jer kada se neko proglasi već nacionalnim kulturnim dobrom, odmah država ima pravo preče kupovine u odnosu na druge za onu prvu početnu cenu.
Da je to poštovano, danas bi grad Beograd i Srbija bila vlasnik ovih umetničkih dela za samo 80.000 evra, ne trista i nešto, koliko smo morali da licitiramo. Ali, nastavljamo borbu sudskim putem, da bi dokazali da je prava cena tih dela 80.000.
Da se vratim na zakon. Ugradićemo ovo obavezno, da će morati stečajni upravnici državi da prijavljuju koja kulturna umetnička blaga se nalaze u posedu tih firmi koje se nalaze u stečaju, kako bi mogli mi da ih kupimo, a ne da ih kupe neka lica za koja su te aukcije očigledno bile i pripremljeno.
Ovde je bilo mnogo napada kada sam pripremila jednu izložbu koja se zvala "Umetnost koja čeka pravdu 2000. godine", uz ovu zgradu, uz glasačke listiće iz onog prvog kruga glasanja, kada su bili Milošević i Koštunica takmaci za predsedničko mesto, nestalo je stotinak slika izuzetne velike vrednosti. Napravila sam tu izložbu i katalog, ne bi li nam građani pomogli da nađemo ta kulturna dobra. Napali su me, jer su rekli da 5. oktobar poistovećujem sa krađom umetničkih dela. Nije mi to bila namera, ali kad bolje razmislim, možda i nisam nešto pogrešila.
Najvažnije je da od 2000. godine do današnjeg dana, osim delova nameštaja iz ovog parlamenta, nijedna slika nije pronađena, niti je proradila svest kod građana da to vrate, što znači da je to bila organizovana krađa umetničkih slika u ovom zdanju. Hvala vam zaista što ste postavili ovo pitanje.