Hvala.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi gospodine ministre sa svojim saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i građani Republike Srbije, u potpunosti se slažem sa svim ovim amandmanima koji se tiču Zakona o ličnoj karti.

Ono što bih želeo ovom prilikom da istaknem, jeste da je svakako jedno od najvažnijih pitanja, pitanje stanja bezbednosti u Srbiji. Jako mi je drago ovo što je ministar izložio i što su izložile moje kolege, poslanici, iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, da je danas situacija u Srbiji, bezbednosna situacija, stabilna.

Tako je danas, ali tako nije bilo, recimo do 2012. godine i danas smo imali prilike i da čujemo i na podsećanja bahatosti Dragana Đilasa, u vremenu dok je bio ministar i dok je bio gradonačelnik, jer znate šta građani Srbije, Dragan Đilas i njegovi saborci iz DS i iz svih stranaka koji su sa njima bili tada u toj užoj koalicij, naročito u periodu u vladavine DOS i periodu same DS, imali smo situaciju u Srbiji jednog oličenja bahatosti i vladavine kriminala i korupcije.

To samo potvrđuje moju tezu da je jedina alternativa sadašnjoj vlasti vladavina kriminala i korupcije. Zato je dobro da ne dozvolimo, tj. građani Srbije da prepoznaju napore koje ulaže i Vlada Srbije, predsednik Vučić, MUP i u borbi protiv mafije i u borbi za brigu za našu decu, za budućnost za našu decu.

Jer, samo se setimo šta je radio Dragan Đilas. Dragan Đilas je bio najmirniji i najsrećniji kada je imao obezbeđenje, a evo ministar će me ispraviti ako grešim, njega su obezbeđivali specijalci MUP-a, kako njega tako i ministarku pravde Snežanu Malović, a posle toga nemam podatak da je i jedan policajac obezbeđivao i gradonačelnika Malog i gradonačelnika Beograda Radojičića, ni ministra Selakovića, ni ministarku Nelu Kuburović, ni ministarku Maju Popović.

Dakle, oni koji su bili na vlasti poput Dragana Đilasa i njegovi saborci oni su navikli, pod jedan da otimaju od građana, da milione stavljaju u svoje džepove, da imaju vozila sa rotacijama i blinkerima, ne samo oni, nego i njihovi saradnici, sekretarice i šefovi kabineta i da ih obezbeđuju specijalne snage MUP-a.

Od čega da ih čuvaju? Od naroda? Od njihovih saboraca iz sveta kriminala? Od tajkuna sa kojima su sastavljali vlade, od stranih ambasadora sa kojima su se dogovarali? Od čega da ih čuvaju specijalne snage MUP-a?

Onda se desi 2012. godina. Onda se dogodi i 2014. godina, kad smo imali definitivne promene u Beogradu i Draganu Đilasu više to ne odgovara. Jedno vreme je bio primiren, dok je bio predsednik Košarkaškog Saveza Srbije. Ja ću samo podsetiti javnost na sve njegove izjave gde je kao predsednik Košarkaškog Saveza Srbije dolazio na noge i predsedniku i premijeru Srbije i gradonačelniku Beograda i dolazio redovno ovde na prijeme u Skupštinu Grada da se zahvaljuje i predsedniku države, Vladi Srbije i Gradu Beogradu na svemu što čine za KSS, za mušku i žensku košarkašku reprezentaciju koji su tada osvajali svetske i evropske medalje.

Onog trenutka kada mu je istekao mandat, onog trenutka kada su mu sprečene njegove poslovne kombinacije i da trpa milione u svoje džepove, onog trenutka kada je razotkriveno kako je radio sa SBB na štetu Telekoma, tog trenutka Đilas krene žestoko da napada aktuelnu vlast, predsednika Vučića i da se naglo vraća u politiku, zbog jednog interesa.

Prvi interes je da se vrati na vlast kako bi mogao ponovo da otima i krade, a drugi interes da odu sa vlasti oni koji su krenuli da istražuju njegove mutne radnje i kako je on to krao i kako je otimao od građana Srbije za vreme njegove funkcije.

Onda krene, ne samo kritika vlasti, nego kritika i predsednika Vučića i svih njegovih saradnika koji se bore žestoko protiv kriminala i korupcije i ne samo kritika saradnika, nego u toj borbi je nažalost, moram da kažem nažalost, jer to nije normalno za bilo kojeg političara da vređa porodicu svog političkog protivnika.

To je radio Đilas, to radi Đilas, nadam se da to više neće da radi, ali on i njegovi saradnici to rade, vređaju, napadaju, naručuju tekstove, naručuju blogove, naručuju razne vrste napada, naravno i lažne optužbe i na račun predsednika Vučića i na račun njegove porodice.

I, sada kad je MUP ne samo stalo na put mafiji, nego stalo na put i huliganima što smo imali prilike da vidimo prethodnih dana kad je ministar sa svojim saradnicima izašao na teren, izašao među građane da im kaže da su građani danas zaštićeni, da niko u Srbiji ne može da bude bahat, da huligani ne mogu više da vladaju Srbijom, da mangupski fazoni i huliganski i bahati način ponašanja Dragana Đilasa i njegovih saradnika ne može da prođe. Može on to da uradi, može on to da pokuša, ali mora da odgovara u skladu sa zakonom.

Nadam se da će sve ove afere o kojima govorimo danas i o kojima smo govorili prethodnih dana da će ugledati sudski epilog i onda kada vidim presude, a nadam se da će sudstvo tu nezavisno da odreaguje i da će oni koji su krivi biti osuđeni na adekvatne kazne, da će biti osuđeni i oni koji su otimali od građana Srbije stotine miliona, ali i oni koji su na bilo koji način kršili Ustav i radili protiv države Srbije i radili protiv predsednika Aleksandra Vučića, na bilo koji način.

Jer, potvrđeno je u više navrata poslednjih meseci da u Srbiji nema zaštićenih, e onda ako u Srbiji nema zaštićenih, onda mora sudstvo brzo i efikasno baš kao što radi policija, baš kao što radi Tužilaštvo, baš kao što rade bezbednosno obaveštajne službe u Srbiji, onda i sudstvo mora brzo i efikasno, energično, snažno i hrabro da odreaguje da ti sudski procesi budu brzi, efikasni i da se narod u Srbiji i da se celom svetu pošalje poruka zašto je Srbija zemlja pravde i da onaj koji radi protiv građana, da onaj koji se ponaša huliganski, koji se ponaša bahato, koji hoće da krade, da li je tajkun, da li je kriminalac, da li je Velja Belivuk, da li je pripadnik Kavačkog ili nekog drugog klana u Srbiji, ovde će odgovarati u skladu sa Zakonom, jer Srbija je zemlja pravd.

Srbija je zemlja koja ima Vladu Srbije i predsednika Srbije koji vodi računa ne samo o ekonomiji i privredi naše države, ne samo što se tiče borbe protiv mafije, nego što se tiče i budućnosti dece i budućnosti i pomenutog Novog Pazara, i Novog Sada, Kraljeva, Niša, Prokuplja i svih onih gradova i opština koji se nalaze na teritoriji Srbije, jer i Ministarstvo unutrašnjih poslova je u obavezi i to odlično radi i nadam se da će tako i biti, ne samo da se bori protiv mafije, nego da se bori protiv huligana.

Jako je bitno kada roditelji prošetaju sa svojom decom, kad odu u vrtić, kad odu u školu, kad odu u park da se osećaju bezbedno, a mogu se osećati bezbedno samo ako je stopa kriminala minimalna, tj. ako se smanjuje iz meseca u mesec, ako nema droge na ulici i ako se nastavi sa ovim sjajnim akcijama hapšenja narko-dilera, nema veze da li neko kod sebe kad je uhapšen ima jedan gram, deset grama ili kilogram, jer taj jedan gram se prodaje nekom detetu i to treba sprečiti. Nek se otme jedan gram od narko-dilera, nek se uhapsi jedan narko-diler danas, to je sprečeno ugrožavanje najmanje desetoro života, najmanje desetoro dece.

Zato puna podrška i u borbi protiv narko mafije, ali da bi mogla ova borba da bude efikasna, da bi moglo Ministarstvo unutrašnjih poslova uopšte da funkcioniše, mi moramo imati i jednu podršku građana.

Dakle i podrška medija, nemojte da pojedini mediji i pojedine nevladine organizacije, pojedini portali kad god nešto MUP-a i bezbednosne službe urade dobro, oni krenu to da napadaju zato što su prikazane određene fotografije.

Pa, šta ako su prikazane određene fotografije određenih strašnih monstruoznih dela jednog kriminalnog klana? To se pokazuje ne da bi se zastrašivali građani Srbije, ne da bi nekom pozlilo kad vidi te strašne snimke, nego da se vidi ko je protivnik aktuelnoj vlasti u Srbiji, da se vidi ko vodi te organizovane kriminalne grupe, da narod utvrdi i da shvati kakva opasnost vreba i u Srbiji, i u regionu, da shvati kako imamo jednu ozbiljnu mafijašku hobotnicu sa svojim pipcima po celom Balkanu kao jednog od glavnih protivnika Republike Srbije.

Prema tome, naravno da ću u danu za glasanje podržati ove amandmane, podržati ovaj zakon i podržati sve ono dobro što radi i MUP, i Vlada Srbije i mi kao narodni poslanici, kao zakonodavna vlast koji svi zajedno pružamo punu podršku u borbi protiv mafije koju uspešno sprovodi naš predsednik Aleksandar Vučić sa svojim saradnicima.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Prvo, gospodo, želim da čestitam nama Valjevcima što smo juče najzad dobili fabriku, fabriku koju smo čekali mesecima, da ne kažem godinama, fabriku koja će rešiti najvažniji problem u Valjevu, a to jeste da mladi ljudi koji završe tehničke fakultete se ponovo vraćaju u Valjevo. Zašto? Zato što će nova fabrika od 305 radnika koliko će zaposliti u septembru 2022. godine, preko 60% njih biti sa visokom stručnom spremom. To je za Valjevo i za njegov razvoj najvažnija i najbitnija stvar.

S druge strane, sa uvećanim platama podićićemo standard građana Valjeva. Taj podatak je vrlo bitan. Gospodo, budžet grada Valjeva je 3.092 miliona, a 1.340 miliona je porez na dohodak, na plate i to onih 77% što ostaje gradu, a ono resto ide, naravno, Republici. Po toj samo stavci grad Valjevo dobija, a da ne kažem da ćemo dobiti gasovod. Gasovod ćemo dobiti cevima direktno iz Beograda.

Šta rešavamo tim gasovodom? Ne samo tu fabriku, nego rešavamo problem o kome govorimo godinama, a to je ekološki problem. Ekološki problem je veliki problem grada Valjeva. Rešićemo problem grejanja u Valjevu, rešićemo problem grejanja u Krušiku. Znači, ovom fabrikom rešićemo mnoge probleme.

Naravno da smo nešto dali, ali to što smo dali nije ni jedan posto od onoga što ćemo dobiti.

Naravno, nikada nisam video srećnijeg predsednika, nego u onom momentu kada je potpisao da Valjevo dobije fabriku, jer i njemu je laknulo. Dugo smo to čekali. Uvek se nešto namestilo da Valjevo ostane, da taj problem ne bude rešen. Sada smo to rešili i da ne prejudiciram, ali očekuje se da ćemo mi negde 23. juna dobiti još jednu fabriku. Ako se to desi i ako 23. juna ponovo dobijemo jednu fabriku, i to ponovo iz Nemačke, da vam kažem, mi ćemo biti prvi grad u Srbiji. Nemojte da se ljutite, ali tako će to biti.

Još jednom se zahvaljujem predsedniku i čestitam građanima Valjeva na dobitku.

E, sada vama, druže ministre, da kažem nešto u vezi ličnih karata, u vezi bezbednosti građana.

Za bezbednost građana i poverenje građana u državu, u sistem je najvažnije da oni koji rade u MUP-u, civilni, znači, uniformisani i oni neuniformisani budu to 24 sata, a ne samo, ministre, osam sati. Znači, 24 sata inspektor je inspektor.

Šta to znači? Sagledava se njegovo ponašanje u malim gradovima, kao što je Valjevo, pa i u svim mestima - šta on to radi, sa kim se druži, kako se vlada itd, čime se bavi kada nije tih osam sati u službi? Kada to budemo stavili pod kontrolu, onda će se građani osetiti još bezbednijim, još sigurnijim.

Ne mogu građani da prihvate da inspektor u slobodnom svom vremenu sedi za stolom nekog kriminalca ili problematičnog tipa, a to se dešava. To se dešava.

Mi donosimo zakone, ali mi moramo da kontrolišemo izvršenje tih zakona. Šta nama nedostaje u MUP-u? Iznenadna i češća kontrola.

Ja znam da MUP ima unutrašnju kontrolu, ali ta unutrašnja kontrola se mora pojačati, mora se nadzor vršiti češće i čvršće da bi bilo bolje.

Slažem se ovo za pozornike i tako dalje. Znači, ljudi se moraju poznavati.. Građani moraju poznavati svog policajca, ali je vrlo bitno ovo što sam vam rekao. Znači, kao za sudije - ponašanje, vladanje onih koji su zaduženi da obezbede red i mir.

Hvala i toliko.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podneo Odbor za odbranu i unutrašnje poslove.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni o amandmanu.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Kao što smo rekli, svi amandmani koje su narodni poslanici predložili od Vlada Republike Srbije su usvojeni, tako i ovaj amandman.
Iskoristiću priliku da se osvrnem na izlaganje uvaženog poslanika Jokića.
Kada sam postao ministar unutrašnjih poslova, moj prvi akt je bila depeša svim policijskim stanicama, dakle, i svim policajcima samim tim, svim pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, u kome se podseća na obavezujuću instrukciju o operativnom radu policije, gde se, između ostalog, posebno naglašava da se svaki kontakt sa licem iz kriminogene sredine mora prijaviti neposrednom starešini.
Kao što znate, postoje u policiji i oni koji imaju obavezu i zadatak da kontaktiraju sa kriminalcima. To su naša obaveštajna odeljenja, to je javni red i mir itd. kada je potrebno. Ali, svaki kontakt mora da bude prijavljen i odobren.
Bila je neka praksa da se kaže – pa, to mi je prijatelj, brat, rođak, šta ja mogu kada je on moj rođak, vidimo se na slavi itd. To se mora prijaviti. To je, dakle, bila prva depeša.
Druga depeša koju sam poslao jeste u kojoj sam tražio da mi se dostavi spisak onih koji su prijavili svoje kontakte sa kriminalcima. Svi koji nisu prijavili svoje kontakte sa kriminalcima, posle toga su disciplinski sankcionisani.
Dakle, to je ozbiljan rad. Ima tačno određen broj lica koja smo prepoznali da vrše obezbeđenja kod kriminalaca, da koriste službena oružja i službenu značku tako što posle radnog vremena obezbeđuju razne kriminalce, pa kada ih nađete, kažu – to mi je drug, povezao me je kolima, šta sam ja tu mogao, gde je biće dela? Sada, posle ove dve depeše tu je biće dela – nisi prijavio taj kontakt, morao si i, shodno tome, ide disciplinska odgovornost.
Neće se tolerisati to. Apsolutno je neprihvatljivo da policajci obezbeđuju kriminalce. To je, naravno, veoma mali broj, ali taj veoma mali broj pravi problem čitavoj onoj masi divnih i poštenih ljudi.
Pa, vi svaki drugi dan pročitate u medijima da je neki policajac van dužnosti pomogao nekome, sprečio neku pljačku iako je bio u civilu, bio nenaoružan, ali on je policajac uvek, kao što i sami kažete. Dakle, striktno će se voditi računa o tome da nema kontakata policije sa kriminalcima po bilo kom obrazloženju.
Znači, kontakt sa kriminalcima mora biti prijavljen. Ako nije prijavljen, onda će biti disciplinski sankcionisan i onda ti ljudi ne mogu da zadrže ni svoju značku, ni oružje, ni status koji do sada imaju.
Da je to lako i da je brzo, nije, ali da postoji snažno opredeljenje unutar MUP-a da tako mora da bude, e postoji. Samo toliko.
Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Bratislav Jugović.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, druže Vulin sa saradnicima, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, naravno da ćemo podržati predložene amandmane i ovaj zakon, ali postoji jedna nedoumica kod starijih sugrađana.

U razgovoru sa starijim sugrađanima koji planiraju da promene adresu prebivališta, ali ne planiraju da u narednom periodu, narednim godinama putuju izvan ove zemlje, kod njih je jedna dilema da li su u obavezi i da promene pasoš, obzirom da im, zapravo, i ne treba pasoš.

Dakle, građanin Čačka želi da se preseli u selo, ima 70 godina, ima važeći pasoš i zanima ga da li je u obavezi i da menja pasoš i da plati tu taksu od 3.600 dinara.

Kada smo već kod ličnih karata, želeo bih da izdvojim dve stavke iz lične karte druga Vulina, ali i iz lične karte drugih učesnika na političkoj sceni Srbije.

Drug Vulin je 2000. godine, nakon 5. oktobra, kada su mnogi napuštali SPS, nakon revolucije koja je pojela svoju decu, on se učlanio u SPS kada je bilo najteže, zapravo učlanio se u stranku Slobodana Miloševića. Napustio je SPS kada je ona mimo volje svojih birača i svog članstva ušla u savez, odnosno u saradnju sa DS koja je Slobodana Miloševića isporučila Haškom tribunalu.

Kada bismo po ovom osnovu posmatrali ličnu kartu Dragana Đilasa, videli bismo da je on DS napustio nakon što mu je DS omogućila da stekne nepristojno bogatstvo, koje se meri stotinama miliona evra. Dakle, DS je učestvovala u pljačkaškim privatizacijama, pljačkala je Srbiju da bi se Dragan Đilas obogatio i on je onda napustio stranku koja mu je omogućila da se nepristojno obogati. Tu je razlika između njih i nas.

Takođe, kada bismo pričali o ličnoj karti Aleksandra Vučića, ima tu mnogo toga da se kaže, ali ja ću reći samo jednu stvar, da skoro 10 godina preko 50% građana Republike Srbije podržava Aleksandra Vučića, uprkos nezapamćenoj kampanji laži o njemu i članovima njegove porodice. Srbija zna zašto je to tako i građani znaju zašto ga glasaju i zašto ima tako veliku podršku. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč im ministar. Izvolite.

Samo ukratko da odgovorim.
Obaveza promene putne isprave, ukoliko je došlo do promene prebivališta, je predviđeno izmenom i dopunom Zakona o putnim ispravama koji je usvojen pre nekih godinu, godinu i po, nemojte me baš držati striktno za reč.
Dakle, ukoliko imate pasoš koji hoćete da koristite, a promenili ste prebivalište, morate da prijavite promenu prebivališta. Ukoliko nećete, nemate obavezu, jednostavno ne koristite. Isto važi, na primer, za saobraćajnu dozvolu, morate saobraćajnu, to morate da, tu se upisuje promena prebivališta, to morate da registrujete, ali recimo za vozačku dozvolu nemate, zato što u vozačkoj dozvoli se ne upisuje adresa, ne upisuje se prebivalište. Isto važi, na primer, za oružane listove, tamo se upisuje adresa.
Ja znam da sad neko će reći - eto sada moramo i to da radimo. Čekajte ljudi, ali jedno moramo da uvedemo da znamo gde ko živi, to je zakonska obaveza i to je zakonska obaveza starija od ovog parlamenta. Otkako je donet prvi Zakon o putnim ispravama, regulisano je da morate prijaviti promenu, odnosno svoje prebivalište.
Znam da je uvek nezgodno kada nešto morate da kažete ljudima - hajde sada morate i to da uradite, ali jednom mora da se uradi, jednom ćemo svi morati da se prijavimo tamo gde živimo. Mislim, nije baš tako komplikovano. Znam da nekad iziskuje određene napore, ali jednom to morate da uradite.
Hajdemo da budemo realni, koliko građana Srbije menja na svakih mesec dana ili šest meseci svoje prebivalište? Pa, nije to baš tako često, ali i ako jeste, izvinite, evo sada govorim kao ministar unutrašnjih poslova, meni je jako stalo da znam gde ko živi stvarno, između ostalog, da bi mogao da mu dostavi recimo poziv od suda ili da bi moglo da stigne sve ono što od države traži.
Znate, niko se nije bunio, recimo, kada kaže, evo, ovo što država daje ovu pomoć od 100 evra, pa od 50 evra, pa od 30 evra, pa sve ovo što se dalo, niko se nije bunio da se prijavi, niko se nije bunio i da dođe i kaže - ja sam tu, ovo je moja adresa, moj račun, uplatite tu, a sad kada treba da ode da promeni svoj pasoš, ako hoće već da putuje, onda je problem. Pa, nemoj da bude problem, mislim, završite taj posao.
Dakle, ja razumem da građani uvek misle i što je normalno, niko ne želi dodatni posao, ali ovo je samo pokušaj da se uvede jedan red i kada ovo završimo, ovo pitanje se više nikad ni postavljati, biće normalno i prirodno da tamo gde živiš, to ti i piše u ličnim dokumentima i šta tu ima u krajnjoj liniji neobično. Eto, ništa više, samo to. Dakle, mislim da sam razjasnio. Hvala.