Hvala.
Reč ima potpredsednica i ministarka Maja Gojković.

Hvala vam zaista na ovom izuzetno važnom pitanju za Republiku Srbiju, pre svega za naš narod i za očuvanje našeg nacionalnog identiteta.
Da krenemo od toga da je ideja nekada bila da se formira fond u okviru Ministarstva kulture i informisanja koji bi koristili za otkup, onda kada već pronađemo neko naše delo iz zaostavštine koje se nalazi van granica Republike Srbije ili se nalazi u Srbiji, ali nije u rukama države nego se prodaje, kao što smo imali nedavno primer na ovim licitacijama stečajnih upravnika ili neko privatno lice želi da proda neko značajno delo.
Mislim da je možda to i prevaziđen oblik shvatanja zaštite kulturnog nasleđa, da ozbiljno razmislimo i formiramo komisiju na nacionalnom nivou, dakle, državnu komisiju onako kako to rade mnoge države koje su se našle i nalaze u sličnoj situaciji kao što je sada naša Komisija na nacionalnom nivou, za povraćaj i otkup važnih artefakata za istoriju našeg naroda.
To je nekada radila Melina Merkuri kada je bila ministar kulture Grčke, svojevremeno, kasnije i evropski komesar za kulturu. Ostala je upamćena po tome što se borila za povraćaj blaga Grčkog koje su razvlačili svi po Evropi, koji su otimali svojevremeno njihove artefakte. I danas se vodi ta bitka, da ne kažem rat za povraćaj grčkog blaga nazad u maticu. Mi samo možemo na tom pozitivnom primeru jedne od država koje su bliske nama, da naučimo nešto i stvarno da formiramo komisiju na nacionalnom nivou, državnu komisiju koja bi se bavila i povraćajem, ali i otkupom kulturnog nasleđa.
Spomenuli ste poslednje dešavanje i događaj i pokušaj privremene vlasti tzv. samoproglašene države Kosovo da ukradu deo našeg nacionalnog identiteta time što pišu pisma pojedinim državnicima, predsednicima država, uglavnom evropskih zemalja, ali pišu i čelnicima UNESKA i drugim međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom kulturnog blaga, tvrdeći da nešto što pripada Republici Srbiji ili pripada srpskom narodu, SPC, pre svega, i našem kulturnom nasleđu, pripada sada volšebno nekom od njih, lažno se predstavljajući i lažno predstavljajući da oni imaju nekakve ustanove kulture, brišući naše naziva ili prerogative srpsko.
Interesantno je veoma i tu se vidi jedna opasna namera da su oni u poslednjim pismima počeli da izostavljaju onaj prefiks srpski pravoslavni manastiri i počeli da koriste samo pravoslavni manastiri, što može da se vidi već, jer imali smo i takve prakse u našem regionu, da možda i pokušavaju ili imaju nameru da stvaraju nekakvu crkvu koja bi zamenila SPC na teritoriji naše južne Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Naravno, treba da delimo svi zabrinutost povodom ovog poslednjeg događaja jer vidimo iz dana u dan da su se ostrvili i bacili, da imaju neku novu taktiku i bave se samo kulturom, kulturnim nasleđem, njihovim pokušajima da izgrade nekakav identitet ili nacionalni i kulturni identitet kradući ono što svi znamo da vekovima pripada SPC i srpskom kulturnom nasleđu.
I predsednik države je dao takve izjave i predsednica Vlade, svi članovi Vlade, Ministarstvo kulture i informisanja. Na svaki takav njihov pokušaj jednako ćemo i još žešće odgovarati jer ne damo da neko, kada pokušava da nam ukrade deo teritorije, da sada dozvolimo da ukrade i SPC, da ukrade manastire, ukrade naše ikone, svetinje. Tu rade i pišu pisma po Evropi oni koji su 2004. godine u onom strašnom pogromu uništili na hiljade i hiljade naših relikvija. Niko od nas u Srbiji, dok god je živ zaboraviti onu scenu kada se neko od albanskih terorista i secesionista popeo na vrh SPC, jedne svetinje, manastire i pokušao da divljački skine onaj krst. To je ta briga o kojoj govore privremeni organi prištinski, kako oni navodno brinu o kulturnom nasleđu na teritoriji KiM.
Oni nisu članice UNESKA, a pokušavaju da komuniciraju sa ovom važnom međunarodnom organizacijom. Pozivanje na Ahtisarijev plan može samo podsmeh kod nas da izazove, jer Ahtisarijev plan nikada nije ni usvojen. Moramo da ih podsetimo, da kada nešto pišu, evo ima nas koji živimo u istoj državi gde žive i oni u Republici Srbiji, koji znamo mnogo više od njih, pa možemo i da ih podučimo nečemu, a to je da im kažemo šta je usvojeno, a šta nije usvojeno od međunarodnih akata a odnosi se na našu, isključivo našu teritoriju u Republici Srbiji koje ima sada nekakav privremeni status.
Kažem, oni nisu država, nisu ni članice UNESKA, nalaze svi artefakti, kulturno nasleđe u zemlji porekla, nalaze se u Republici Srbiji. Prema tome, pukovniku nema ko da piše. Mislim da su potpuno promašili temu, ali mi moramo da budemo oprezni, jer nemoguće da ne postoji neka jača i veća namera politička od ovoga da oni sada u poslednje vreme, baš svaki dan imaju temu kultura i kulturno nasleđe Srbije koje se nalazi na teritoriji KiM. Hvala.

Hvala.
Reč ima Justina Pupin Košćal.

Ja bih se samo zahvalila i ministarki Maji Gojković, i ministru Branku Ružiću na odgovorima, i nadam se da će se i u jednom i u drugom Ministarstvu naći načina za sprovođenje onih ideja u delo koje su na dobrobit srpskog naroda.

I poslednji poslanik, narodna poslanica, Jelena Žarić Kovačević.
Ne znam da li sam napravio grešku, a verovatno jesam, nisam još dobio priručnik da li treba da kažem poslanik ili poslanica.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.

Hvala predsedniče Dačiću.

Uvažena predsednica Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je meni uvek smetalo jeste obmanjivanje javnosti, namerno ili iz neznanja ili nedostataka informisanosti, nije važno.

Smatram da je bez osnova plasiranje naslova kao što je - samo bogati će moći da tuže, ili parnični postupci će u Srbiji duže trajati. Svakako nije u redu, jer unose nemir među naše građane, najblaže rečeno. Ovo govorim, pre svega zbog toga što ne znam da li ste vi predsednice Vlade ili bilo koji ministar imali prilike da na poziv određenih medija ili portala objasnite i da date neke odgovore.

Zato danas želim da postavim pitanje, pre svega ministarki pravde Maji Popović. Po pravilu, naravno, to su uvek mediji koji su pod kontrolom Dragana Đilasa, neverovatno je, složićete se da postoji takva slučajnost da se apsolutno svaka tema iskoristi protiv rada Vlade Srbije, protiv Aleksandra Vučića, jer sada možemo da vidimo kako se predsednik Republike, čak dovodi u vezu sa navodno lošim izmenama Zakona o parničnom postupku, koje se pripremaju.

Dakle, pre svega zbog građana Srbije i zainteresovane stručne javnosti, ja želim gospođo Popović, da vas pitam sledeće – kako ocenjujete zahteve dela advokature za povlačenje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, iz javne rasprave, koja je počela 19. maja?

Da li su rešenja iz Nacrta zakona koji je na javnoj raspravi usklađena sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, Ustavnog suda i da li slična ili ista rešenja postoje u uporednom pravu, odnosno u uporednoj praksi?

Koji je strateški okvir bio od značaja za izradu nacrta zakona i da li donošenje ovog zakona, predstavlja uslov za napredak u procesu evropskih integracija?

Danas imam pitanje za još jednu ministarku, i to gospođu Mariju Obradović, ministarku državne uprave i lokalne samouprave, kada sam malopre pomenula određene medije koje kontroliše Dragan Đilas i određene portale, kada smo kod neistinitih i zlonamernih navoda tih medija, ali i Đilasovih jurišnika, želim da vas pitam – kako komentarišete medijske objave da je na nekom vašem imanju U „Gakovu“ pronađena farma marihuane?

Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Maja Popović.

Gospođo Žarić, hvala vam na ovom pitanju. Radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Pojavili su se zaista u tim medijima naslovi da je ovaj zakon pravljen samo za bogate, da siromašni građani neće moći da ostvare svoja prava. To su apsolutne laži, neistiniti navodi.

Upravo za ovaj zakon smo pokrenuli proceduru za njegovo donošenje iz razloga pod 1 - zato što je to predviđeno Akcionim planom za Poglavlje 23. Najvažniji razlog za pokretanje radne grupe za izradu nacrta ovog zakona jeste bio preopterećenost sudova parničnih odeljenja, prvostepenih sudova, posebno u Beogradu Prvog i Trećeg suda, kao i Osnovnog suda u Novom Sadu.

U praksi nam se desilo da su sudovi zatrpani. Svaki sudija je sa po 2.000-3000 predmeta u radu, tako da prvo sledeće ročište može da bude zakazano za godinu, ili čak dve godine.

Država je morala da reaguje na određeni način, da spreči tu situaciju, da kažem, zagušenja sudova. Moram da kažem i činjenicu da je do tog zagušenja sudova došlo upravo zbog tih postupaka koji su tzv. masovke, koji su pokrenuti zbog bankarskih sporova.

Ni u jednom trenutku ne želim da osporim građanima pravo da traže poništaj pojedinih delova tog ugovora, odredaba ugovora, međutim, ovde se radi o zloupotrebi prava koje vrše punomoćnici koji zastupaju građane, te na osnovu jednog ugovora o kreditu oni postavljaju više tužbenih zahteva kroz više tužbi.

Rade na način, tako što završe sa jednim parničnim postupkom, i tek nakon toga oni pokreću drugi postupak, da bi sprečili sud da spoji te postupke zbog razloga ekonomičnosti postupaka.

Tako da, došli smo u situaciju da je Vrhovni kasacioni sud morao da delegira, da izvrši delegaciju preko 95 hiljada parničnih predmeta i da zaduže ostale sudove u Srbiji.

Takođe, cilj ovog zakona jeste ravnomerna opterećenost sudova po Srbiji. Ideja je da sudije koje primaju istu platu budu ravnomerno opterećene.

Tako da su ovim Nacrtom zakona predviđene i promene odredaba nadležnosti u smislu da će sada biti nadležni oni sudovi po prebivalištima tužioca. Predlog te radne grupe je bio takav, jer bi to dovelo do lakšeg i ekonomičnije i svakako, jeftinijeg postupka za stranke.

Moram da naglasim i činjenicu, tu radnu grupu sam formirala ja, kao ministar pravde, da nju čine sudije Vrhovnog kasacionog suda, predsednik te komisije, predsednik građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda. Da tu radnu grupu čine i advokati koje je delegirala Advokatska komora, kao i druge neke institucije.

Činjenica da advokati nisu znali ko im je delegiran, nije problem države, nego same Komore. Svesni smo i činjenice da su tu različite struje u samoj Komori i da prave problem jedni drugima, da kažem, to su neka politička prepucavanja unutar Komore, u kojima ne želim da učestvujem, ali samo hoću radi znanja građana da saopštimo da će svakom građaninu biti omogućen pristup pravdi.

Još od 1977. godine, u našem zakonu je predviđen institut siromaškog prava, tako da svaki građanin koji nema sredstava on će biti svakako oslobođen plaćanja sudske takse. Postoji i mogućnost plaćanja sudske takse na rate.

Ono što sam u tim medijima čula - mogu sudovi da izvršavaju prinudnim putem naplatu sudske takse. To je tačno da mogu, ali je propušteno da se kaže, da taj postupak izvršenja, takođe sa sobom nosi određene troškove, što bi značilo da bi građani više platili u tim izvršnim postupcima.

Moram da naglasim još jednu činjenicu da je naplata sudske takse u ovom trenutku 35% u Srbiji. Mislim da je normalno da u svakoj zemlji svako plaća sudsku taksu. Mi nemamo sada mogućnost da to uradimo i da na neki način obavežemo ljude da to rade.

Upravo iz tih razloga želim da građani znaju da sudska taksa nije menjana u zadnjih deset godina, da je advokatska tarifa promenjena, na primer pre mesec dana u iznosu od 30% je povećana.

Takođe je jako bitno naglasiti da taksa u 75% sporova u Srbiji iznosi 1.900 dinara, što priznaćete, nije malo.

Takođe, želim da kažem da ono što je izneto na televiziji „N1“ u raznim istupanjima advokata je da i nove odredbe o reviziji koje su predviđene ovim izmenama i dopunama će usporiti rad Vrhovnog kasacionog suda, što nije tačno. Upravo će ubrzati sve to.

Na kraju, da zaključim. Mi imamo situaciju kada je tek počela javna rasprava u ovom zakonu istog dana kada je počela javna rasprava određeni advokati su izašli, zaustavili saobraćaj ispred Advokatske komore.

Smatram da nije mesto javnoj raspravi na ulici, već na mestu gde će svojim argumentima, tamo gde je zakazana javna rasprava i gde će advokati ukoliko su nezadovoljni svojim argumentima istaći ono čime su nezadovoljni. Mislim da treba da vratimo to u pravne okvire, a ne da demonstriramo silu.

Imala sam razgovore sa predsednikom Advokatske komore, gde smo se dogovorili da će javna rasprava trajati onoliko dugo dok ne postignemo konsenzus u korist svih nas.

Hvala.

Reč ima ministarka Marija Obradović.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Gospođo Žarić, hvala vam na ovom pitanju. Nije prijatno za mene, ali svakako je zgodno, iako se ne tiče konkretno rada Vlade, a u ova tri sata treba da proveravamo rad Vlade i ministara, dobro je da se možda pojasne neki napisi o članu Vlade Srbije, o ministru Državne uprave i lokalne samouprave, potpredsednici Glavnog odbora Srpske napredne stranke i verujem da su mnogi ljudi u Srbiji dovedeni z zabludu. Ne mislim da su zbunjeni, samo dovedeni u zabludu.
Naime, ono što je i Đilas, i Marinika Tepić, i Jeremić i sve ono što oni sprovode u poslednje vreme, a to je jedno fantastično takmičenje u laganju. Ko će jače, masnije i gore da slaže, ko će da nanese tom laži veću štetu fabrikujući lažne afere, oni misle SNS da nanose štetu. Oni nanose štetu Srbiji.
Ne voliš svoju državu kada fabrikuješ afere koje umanjuju rad, trud i rezultate predsednika države, predsednika Vlade, svih članova Vlade, pa i vas u parlamentu koji zdušno i ozbiljno radite u interesu svih građana Srbije.
Tako jedan Jeremićev potrčko smisli, ali ne mogu reći smisli, doneli su mu gotov materijal, gotovu priču, postoji jedna interesna grupa, složena od različitih političara, bezbednjaka, nekih drugih ljudi koji imaju interes da ja i slični meni ispadnemo iz politike i to naglavačke, da se nikad ne setimo da se vratimo ovde. Što kažu, ako ste mislili da je politika vaša, pa politička scena u Srbiji malo je i naša, svih nas koji učestvujemo u politici, pa, ćeraćemo se još.
Pre nekoliko godina na farmi u zemljoradničkoj zadruzi Gakovo, Graničar Gakovo, je zaista otkrivena farma marihuane. Počinioci su uhapšeni, osuđeni, procesuirani, neki služe kazne, neki su još uvek van zemlje u bekstvu i dobro se zna, to policija odlično zna, bezbednosne službe odlučno znaju da tu Gakovo i ta cela priča farma marihuane se završila.
Završena je priča pre nekoliko meseci. Ministar Vulin u jednoj stambenoj kući, koja nema veze sa tim Gakovom, takođe pronađe neku količinu marihuane, ali to je priča za nešto drugo.
E onda se seti ta neka interesna grupa da Marija, odnosno neki članovi porodice Marije Obradović i aktuelne ministarke i potpredsednice stranke imaju jedan hektar, doduše deset kilometara od te farme Graničar Gakovo na kojoj je pre nekoliko godina pronađena farma i kažu – što mi ne bismo rekli da je upravo ona dovedena u vezu, ona, ljudi bliski njoj, njena porodica, pa dok ona objasni, mi smo završili svoj posao.
U svakom slučaju naneli su veliku ljagu meni lično, mojoj porodici posebno. Uznemirili su nas sve i ja se izvinjavam i svojoj političkoj organizaciji, svakako i Vladi Srbije ukoliko sam nekome od njih nanela štetu.
Zapravo, ova lažna afera i ova velika ljaga koja je naneta mom imenu, radu, profesionalnoj karijeri, koja je oduvek bila bez mrlje, nemerljiva je.
Ja vodim proces protiv Miroslava Aleksića. Posle jučerašnjeg ročišta, gde smo takođe dokazali da je neistina sve što on govori, ali ja dve godine ne govorim o tom procesu, ćutim, jer poštujem sud, posle samog ročišta, Aleksić izađe sa svojim spremnim novinarima i, N1, Nova S i brdo njihovih lažljivih portala, prenesu kako sam priznala da sam vlasnik tog imanja.
Ja sam na tom ročištu izgovorila da mi zaista imamo jedan hektar u naselju Rastina, u selu Gakovo pored Sombora, a to je desetak kilometara od te pomenute farme ili od bilo koje kuće u kojoj je pronađena marihuana u Gakovu, u tom ozloglašenom sada Gakovu, inače tamo žive divni ljudi, zaista.
Ja nemam zaista ništa da krijem. Žao mi je zbog štete koju sam bilo kome nanela, ali sam želela da ljudi znaju da budu sigurni.
Znam i da su neki ljudi u Somboru, takođe, dovedeni u zabludu, pa su neke druge akcije proizveli, misleći da je istina ovo o čemu ja govorim, ali to je politička igra i ja sam toga svesna.
Ono što jeste važno, ja neću odustati od ovoga. Aleksandar Vučić je mene svemu naučio što ja znam danas u politici i što ću ikada znati.
Svoje pozicije i kao poslanik i kao potpredsednik stranke zaslužila sam na njegov predlog, odnosno imenovana sam na njegov predlog.
Stranku izuzetno volim, 13 godina poštenog političkog rada. Mnogi od vas me znaju. Mnogima od vas sam pomogla da bolje razumete politiku i da date sve od sebe.
Mi ne treba da odustanemo. Oni neka lažu, naše je da govorimo istinu. Istina, marljiv rad, posvećenost, ljubav prema državi, to će vam pomoći kojoj god stranci da pripadate.
Pozdravljam svoje prijatelje u SNS, mnogo je ozbiljne borbe pred nama. Znate, ima mnogo pristojnog sveta u politici, iako je politika jako prljav posao. Ne dajte da vas oteraju odavde, neka istina bude vaš vodič, a mi treba da razmišljamo o tome gde smo se dogovorili da idemo, a onda da pitamo sebe a dokle stigosmo?
Hvala vam.