Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, terorizam predstavlja najveći globalni izazov u 21. veku, koji ne bira ni mesto, ni vreme, a ni žrtve koje ostaju iza njega. Bez obzira da li je reč o verski, o nacionalno ili separatistički motivisanom terorizmu, borbi protiv ove pošasti mora se pristupiti maksimalno odgovorno, sistemski i uz primenu najsavremenijih tehnologija.

Srbija kao zemlja koja je imala nemila iskustva sa albanskim teroristima na KiM i na jugu centralne Srbije krajem prošlog i početkom ovog veka, te koja je bila jedna država kojoj je i teroristička organizacija tzv. "Islamska država" poručivala da će joj biti jedna od sledećih meta, nema drugog izbora osim da se protiv terorizma bori svim raspoloživim sredstvima. Kao što je to rekao bivši ministar spoljnih poslova Narodne Republike Kine, antiterorizam je borba između pravde i zla, između civilizacije i divljaštva. Mi moramo i u toj borbi smo mi kao država uvek zauzimali pravu stranu.

Zato me posebno raduje Predlog zakona o Nacionalnoj bazi podataka za borbu protiv terorizma, koji je danas pred nama. On predviđa da će se u ovoj nacionalnoj bazi podataka naći ne samo lica koja su osuđena za inkriminišuća dela iz oblasti terorizma, već i lica koja su imali bilo kakve neposredne kontakte sa terorističkim ćelijama. Uz pomoć ove jedinstvene baze podataka nadležni organi će imati daleko bolji uvid u podatke o visoko rizičnim osobama, te će im biti dozvoljeno da ih pravovremeno ažuriraju.

Koliko je značajan ovaj poduhvat govori i činjenica da mnoge razvijene zemlje, i razvijenije od nas, nemaju ovako dobru bazu podataka. I ovo nije ad hok ili instant usvojen predlog zakona, već deo kontinuirane borbe naše zemlje u borbi za sprečavanje i borbu protiv terorizma, što je jasno definisano Nacionalnom strategijom za sprečavanje i borbu protiv terorizma u periodu od 2017. do 2021. godine.

O kvalitetu Predloga zakona ne treba puno trošiti reči, jer je Vlada Republike Srbije obrazovala radnu grupu 2017. godine u kojoj su bili inkorporirani najveći stručnjaci iz ove oblasti, iz Ministarstva unutrašnjih poslova, VBA, VOA, BIA, te Tužilaštva za organizovani kriminal i republičkih javnih tužilaštva.

Kao posledicu delovanja terorističke tzv. oslobodilačke vojske Kosova, na teritoriji KiM u periodu od 1996-1998. godine, kao i posle tih ratnih dešavanja, mi u srcu Balkana imamo državoliku tvorevinu koja sebe naziva "Republika Kosovo", koje je postalo rasadnik terorista i radikalnih islamista.

Bezbednosne procene najrazvijenijih država, kao i naše autonomne, govore da je na ratištima Sirije i Iraka na strani terorističke organizacije "Islamska država" sa prostora KiM učestvovalo preko 300 građana. Nakon tih ratnih dešavanja, sa ratišta su se na KiM vratilo preko 100 džihadista koji sada imaju ratno iskustvo, koji su dobro obučeni i ovladali su savremenim tehnologijama, te predstavljaju veliku opasnost za ceo region.

Najavljeni pritisci na Republiku Srbiju u procesu pregovora sa Prištinom, kojih smo svedoci ovih dana, u najmanju ruku deluju nelogično, s obzirom na to da je Srbija svih ovih godina garant mira i stabilnosti u regionu, vodeći svoju politiku dijaloga i pronalaženja političkog i kompromisnog rešenja po svim bitnim pitanjima.

Nasuprot tome, politički vrh tzv. "Republike Kosovo" ne krije svoje veliko-albanske ambicije, ugrožavajući tako ne samo bezbednost Srbije, već i bezbednost nekih članica NATO pakta, kao što su Crna Gora, Grčka ili Severna Makedonija. I umesto pretencioznih planova o tužbi za genocid protiv Srbije ili otvaranju instituta za srpske zločine na prostoru KiM, gospodinu Aljbinu Kurtiju i njegovim saradnicima bi bilo znatno bolje da ove radikalne islamiste koji se slobodno šetaju Kosovom i Metohijom liše slobode i osnuju institut koji bi se bavio islamskim fundamentalizmom i terorizmom, koji sve više seju strah i među miroljubivim Albancima i pripadnicima islamske zajednice, našim dragim komšijama.

Ostaje, međutim, nada da će u dijalogu Beograda i Prištine razum pobediti silu, a faktičko stanje na terenu i objektivni bezbednosni rizici na teritoriji Kosmeta, gole geopolitičke interese zapadnih zemalja.

Kao što je tokom prvih godina svog postojanja OVK na sajtu Stejt Departmenta bila definisana kao teroristička organizacija, ja sam uveren da će zvanični Vašington ubrzo shvatiti da nekadašnji teroristi sa KiM su samo zamenili svoje ratne uniforme sa odelima ratišta sa određenim institucijama, a da su zadržali stare ambicije i da nose sa sobom stari rizik.

Bilo kako bilo, Srbija jeste i ostaće ključni i pouzdan partner svima onima koji su protiv terorizma i jedan od garanta bezbednosti celog regiona.

Samo bih još par minuta uzeo da kažem nešto što mi je privuklo pažnju ovih dana. Naime, pre nekoliko dana smo bili svedoci rušenja jedne pravoslavne bogomolje u selu Konjevići Polje, nedaleko od Bratunca u Bosni i Hercegovini, zato što je jednim delom, ne više od par metara, zvonik te crkve ulazio u dvorište jedne gospođe čije prezime Orlović svedoči da su njeni preci ne tako davno možda verovali baš u tu crkvu i u tog boga. I vrlo brzo su se oglasili i veliki duhovnici i veliki stručnjaci, poput gospodina Miraša Dedejića, koji je podržao ovo i rekao da je tu skalameriju odavno trebalo ukinuti i da će on podržati ukidanje srpskih pravoslavnih crkava na teritoriji Crne Gore kao ono na Rumiji, ne bi li, valjda, iskorenili srpsko ime sa tih prostora.

Ja sam se tada setio kada je tokom Martovskih pogroma 2004. godine, koji je imao za cilj egzodus srpskog stanovništva sa njegovih vekovnih ognjišta, rušene od strane pripadnika terorističke OVK i albanskih ekstremista pravoslavne crkve na teritoriji Kosova i Metohije. Valja podsetiti da je od 1998. godine do danas srušeno oko 150 crkava i manastira na toj teritoriji, koje su neke građene i pre Kosovskog boja i sećam se tada, kada je blaženopočivši mitropolit Amfilohije Radović sa suzama u očima, rizikujući svoj život, branio Bajrakli džamiju u Beogradu od onih koji niti u Boga veruju, niti se Boga boje, koji su je napali.

Ovim putem bih se obratio i toj poštovanoj gospođi Orlović Fati i ovim drugima koji su potrčali da čestitaju nekom neljudskom ne delu, jer ne znam šta je tu pristojno kada gledate kako se ruši bilo koja crkva, i rekao bih im da je Bog jedan i kako god ga oni nazivali, da li Buda, da li Isus, da li Alah, niko od njih im neće reći, niti ikada napisao da valja rušiti, da valja mrzeti i da valja proganjati, već da valja voleti, praštati i graditi. Valja graditi puteve koji će povezivati narode, da valja graditi bogomelje u kojima će se taj narod moliti Bogu, da valja graditi bolnice u kojima će se narod lečiti i fabrike gde ćemo se zapošljavati.

To je ono čime se vodi politika SNS koju je definisao i sprovodi u delo predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ovim ću završiti, citirajući jednog našeg crkvenog velikodostojnika koji je rekao: „Jesu bure, jesu vihori, ali Srbi slamke nisu. Koliko god nas rušili, kažnjavali, mi ćemo ožaliti i vratićemo se gradeći lepše, jače i bolje, ne iz bilo kakvog inata, nego iz ljubavi prema sopstvenom i svim drugim narodima“. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima Olja Petrović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma na koju ću se ja najpre osvrnuti u svom izlaganju.

Naime, prevencija i borba protiv terorizma predstavlja jedan od prioriteta Republike Srbije kako bi se obezbedila trajna globalna i regionalna stabilnost i samo uspostavljanje ove baze predstavlja značajno unapređenje sistema u ovom cilju, jer se uspostavlja jedinstven pravni okvir baziran na komparativnim rešenjima i dobroj evropskoj praksi u ovoj oblasti.

Ovim zakonom ima se za cilj da se obezbedi efikasna razmena podataka između državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma i time podigne sposobnost sistema bezbednosti u Republici Srbiji da blagovremeno i efikasno odgovori na ovu pretnju, a do sada, odnosno u prethodnom periodu mogli smo da vidimo jasan odgovor države i odlučnu nameru da se obračuna sa svim vrstama kriminala.

Ovo je jasna poruka države da zakon mora da se poštuje i da on važi jednako za sve, bez obzira na političku pripadnost i bez obzira na partijsku člansku kartu koja nikoga neće spasiti ukoliko je učinio bilo šta protivzakonito da za to ne odgovara.

Dok su neki iz bivšeg režima za vreme svoje vlasti postali preko noći multimilioneri na račun građana Republike Srbije bez ikakvih sankcija, država danas ima jasan stav prema svima, pa tako čak i prema članovima SNS. Ukoliko se dokaže da su oni prekršili zakon, snosiće za to i sankcije. To je naša dužnost prema građanima koji su nam dali veliko poverenje na izborima da zajedno na čelu sa Aleksandrom Vučićem radimo odgovorno i pošteno za ovu državu i zato neće biti zaštićenih.

U poslednjih devet godina Srbija vodi jasnu i odgovornu politiku napretka i ne smemo da dozvolimo da pojedinci to zloupotrebljavaju. Izgradili smo ugled i poziciju u svetu, što nam je dovelo veliki broj investicija, a u narednom periodu verujem da će ih biti još više, što znači i više radnih mesta, a ujedno predstavlja i bolji život za građane.

Naša ekonomija je najnaprednija u čitavom regionu, a Srbija važi za najpouzdanijeg i najpoželjnijeg partnera na Balkanu. Svi zajedno smo našu zemlju učinili poštovanom i ekonomski snažnom državom. Posebno treba da nas raduju i rezultati iz prvog kvartala, jer nam pokazuju da možemo ostvariti rast čak i veći od planiranog u iznosu od 6%, jer smo očekivali pad od -1,3%BDP-a, a u prvom kvartalu imamo već rast od 1,2%. Tako da smo već sada, po prognozama ministra, na 6,4% ili 6,5% rasta za ovu godinu, što znači da ćemo ponovo biti u samom vrhu u Evropi po pitanju ekonomije. Ovakav rast će nam otvoriti put za još veće ulaganje u infrastrukturu, investicije, a samim tim i rast životnog standarda.

Pred nama su danas i predlozi zakona kojima se nastavlja ulaganje u našu zemlju. Pored ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu, gde se do sada najviše ulagalo, danas su na dnevnom redu predlozi zakona o davanju garancija Republike Srbije radi gasifikacije, i to čak u nekoliko okruga širom Srbije koje su moje kolege nekoliko puta pominjale u današnjoj raspravi.

Ova ulaganja će još više uticati da se Srbija razvija ravnomerno. Na ovaj način doprinosi se obezbeđivanju jednakih uslova za život na celoj teritoriji naše zemlje. Radi se na podizanju životnog standarda, otvaraju se vrata za velike, kako domaće, tako i strane investicije, a poput lančane reakcije svakako će ovo ulaganje uticati na rast ekonomije i omogućiti rast plata i penzija, a uz to javni dug će ostati stabilan i neće prelaziti 60% našeg BDP-a.

Srpska ekonomija ne samo da odoleva krizi, već postiže i odlične rezultate na koje i te kako treba da budemo ponosni. Nažalost, pored svih ovih rezultata svedoci smo i da nekima ne odgovara jaka Srbija, ali posebno mi je drago što u našoj Srbiji svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje bez obzira kakvo ono bilo.

Mi nastavljamo, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, da se borimo za još veći napredak Srbije, kako bi građani koji sada već žive bolje nego što su živeli pre 10 godina u narednom periodu živeli još bolje.

Ovim putem moram ponovo da apelujem na sve nadležne organe da reaguju na pretnje upućene Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici koje su takoreći postale svakodnevne, jer ni jedan predsednik jedne države do sada nije bio izložen tolikim pretnjama, što prelazi sve granice pristojnosti, ali ni sve preteće poruke neće zaustaviti ni Aleksandra Vučića, ni sve nas da se borimo za bolju, lepšu i uspešniju Srbiju, što građani od nas i očekuju.

U danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću predložene zakone. Hvala.

Hvala.
Reč ima Nebojša Bakarec.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane kolege poslanici i poslanice, poštovani građani, ja ću govoriti o ovom zakonu o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma. To je izvanredno i mi već sada nedeljama, što se tiče različitih tačaka dnevnog reda, vidimo koliko su, po mnogim stvarima, izvanredni evropski standardi koji od nas zahtevaju nešto ovako. Ovo je ispunjavanje jednog od njih, ali u svakom slučaju ovo radimo i zbog sebe i upravo stvaranje ovakve baze i donošenje jednog ovakvog zakona je izvanredno.

Znači, ova baza podataka predstavlja realizaciju naših obaveza prema EU. Dakle, pregovaračko poglavlje 24, o njemu se radi. Ova baza omogućava efikasnu razmenu podataka između državnih organa, nadležnih, za prevenciju i borbu protiv terorizma i podiže sposobnost sistema bezbednosti u Srbiji.

Ono što je bitno za dalji tok mog govora, znači, u ovu Nacionalnu bazu zavode se osnovni podaci o fizičkim licima, pravnim licima, grupama i organizacijama. Sve je to važno zato što mi u Srbiji, nažalost, kada pogledamo i organizacije i grupe, ali i pojedince, imamo sve njih koji se bave i sve to polako kroči na našu političku scenu, koji se bave terorizmom. Prethodno je to bio anarhoterorizma, samo anarhija. Međutim, kada pogledate događaje od pre 11 meseci ispred ove Skupštine, niko neće nikoga moći da uveri da se nije radilo o terorizmu. Dakle, upravo o tome ću sada nešto reći. To je tema.

Dakle, terorizam, nažalost, u Srbiji postoji. Od beogradskih izbora, pa na ovamo, ekstremizam dela opozicije koju predvode Đilas, Nogo, Đorđević, mislim Mlađan, Damjan Knežević i drugi postaje sve izraženiji i pokazuje tendenciju transformacije u čist terorizam. Dakle, mnogobrojne pretnje smrću, na primer vešanjem, su stizale sa tih levih i desnih ekstremističkih strana Aleksandru Vučiću, Ani Brnabić i mnogim drugim predstavnicima vlasti. Mnogobrojnim ženama predstavnicima vlasti su stizale pretnje silovanjem – Ani Brnabić, Ireni Vujović i drugima.

Pretnje, takođe, od 2018. godine, nasilnom promenom ustavnog poretka na ulicu, u krvi i sudovima revolucije uperenim protiv nosilaca vlasti su bili svakodnevni i te pretnje su upućivali i zagovarali Boško Obradović, Jovo Bakić, Goran Marković, Dragan Velikić, Snežana Čongradin i Sergej Trifunović.

Anarhija onog pokojnog saveza za Srbiju iz 2018. i 2019. godine je polako danas prerasla, i to smo videli prošle godine, u teror. Dakle, mi znamo da je Đilasov SSP organizovao serije vandalskih incidenata u Beogradu. Đilasovci su proganjali zamenika gradonačelnika Gorana Vesića ispred njegovog doma, a onda su na promociji knjige, gde su takođe proganjali ljude, izvršili paljenje knjiga, što su samo, kako znamo iz prošlosti, radili 30-ih godina nacisti, ali nacisti su bili teroristi.

Setimo se podsticanja na teror i targetiranja ljudi putem naslovnica NIN-a i „Danas“ i sve što sam govorio, a ima toga još mnogo više, zaista ide u prilog tvrdnji da je deo opozicije debelo zagazio u terorizam.

Zagovornici zastarelog akademskog pristupa terorizmu moraju da budu svesni da se pojedine definicije terorizma brzo zastarevaju. Recimo samo kad pogledamo uspon sajber terorizma. To još udžbenici koji govore i uče o terorizmu nisu još uspeli da zabeleže.

Većina pretnji smrću Aleksandru Vučiću i članovima njegove porodice i članovima SNS upravo dolazi anonimno preko društvenih mreža, a mnogobrojne definicije terorizma, navešću samo dve, idu u prilog ovoj tvrdnji što govorim. Navešću samo dve, jedna je definicija terorizma od stane UN, koja kaže – „To su krivična dela počinjena sa namerom da se izazove stanje terora u javnosti, grupe ljudi, ili određenim osobama zarad političkih ciljeva“, kraj. NATO-va definicija terorizma je „Nezakonita upotreba ili pretnja silom ili nasiljem protiv lica ili objekata u pokušaju prinude ili zastrašivanja vlade ili društva zarad ostvarivanja političkih, verskih i ideoloških ciljeva“, kraj navoda. Tačno to pojedinci i grupe rade u Srbiji, pogotovo od 2019. godine.

Ključni događaj koji svakako ukazuje na terorizam je napad na Skupštinu Srbije koji je trajao od 7. do 14. jula prošle godine, znači punih sedam dana. Taj teror i to nasilje su bili, po meni, klasičan pokušaj državnog udara. Taj teror su organizovali Đilas, Nogo, Mlađan Đorđević i Damljan Knežević. Đilasovski deo opozicije je obezbedio prateću masu, dakle levičari su obezbedili prateću masu svojih pristalica, kao podršku desnim ekstremistima. Znači, prve večeri terora, podsetiću vas, bilo je pet hiljada ljudi, treće i četvrte - tri hiljade, pete - hiljadu, šeste - petsto, sedme - dvesta i konačno sto. Direktor policije Rebić je tada rekao da se Damljan Knežević i Srđan Nogo mogu označiti kao organizatori napada na Skupštinu.

Podsetiću da medijsku podršku svemu ovom su pružale televizije i to svih ovih dana, televizija N1, televizija Nova S, njihovi portali, portal Đilasov „Direktno“, List Danas i opet more njihovih portala. Osim napada na Skupštinu Srbije, gde je naneta velika materijalna šteta, povređeno je 140 policajaca, paljena i uništavana imovina, teroristi su tada kamenovali i RTS. Napali su dvojicu novinara Tanjuga, zapalili su pet vozila policije, oštetili su žestoko dvoje vrata na ulazu u Skupštinu i drugu štetu su naneli Skupštini. Palili su kontejnere, uništavali izloge, krali iz prodavnica, palili automobile građana, demolirali su plato ispred crkve Svetog Marka, gde se nalazi spomenik Patrijarhu Pavlu.

Nadležni su tada rekli da postoji evidentna umešanost stranih službi u izvođenju cele operacije. Da su te službe bile umešane svedoči činjenica da je BIA tada uhapsila značajan broj stranih državljana koji su učestvovali u teroru i to dvojicu izraelskih, jednog Britanca, jednog Tunižanina, četiri Crnogorca i desetak građana BiH. Kod tih lica je pronađena i teroristička oprema.

Više puta su ispred ove Skupštine novinari zabeležili nasilnike koji su ispred Skupštine salutirali nacističkim pozdravom „Hajl Hitler“. To je samo bio još jedan od dokaza onom fašističkom karakteru tog nasilja i terora.

Umberto Eko je svojevremeno rekao u fašizmu ne postoji borba za život, naprotiv, život se živi samo zbog borbe. Zbog toga je pacifizam kolaboracija sa neprijateljem. Upravo su Đilasovi lažni pacifisti i antifašisti stajali iza fašista koji su vršili direktno nasilje. A da je napad i to je ključni argument na ovu Skupštinu bio terorizam svedoči stav predsednika SAD prema napadu na Kongres koji se zbio te iste godine samo u januaru 2020. godine, koji je bio blaži nego napad na Skupštinu Srbije. Dakle, napad na Kongres je trajao jedan dan, na Skupštinu Srbije sedam, osam, a tamo je povređeno 10 puta manje policajaca nego ovde. Predsednik SAD Džozef Bajden je oštro osudio napad na Kongres. On je u svom obraćanju 7. januara rekao: „ Da se niste usudili da ih nazivate demonstrantima. To je vandalska rulja, pobunjenici, domaći teroristi“, kraj navoda.

Iz svega rečenog može se izvući jasna paralela sa napadom na Skupštinu Srbije. Tako mi danas možemo poručiti svima koji su podržali napad na Skupštinu Srbije, Đilasovim i Šolakovim medijima, N1, Nova S, Danas, NIN, Vreme, ono što je rekao Džozef Bajden – da se niste usudili da ih nazivate napadače na Skupštinu Srbije demonstrantima. To je vandalska rulja, pobunjenici, domaći teroristi i Džozef Bajden je najbolje okarakterisao Đilasa, Noga, Đorđevića i ostale tada – domaći teroristi.

Reći ću sada nešto o tom domaćem unutrašnjem terorizmu. Podsetiću vas da je ove godine u februaru došlo do hapšenje terorističkog i mafijaškog klana Belivuk-Zvicer, paravojnog, oružanog krila široke grupe koja ima samo jedan cilj – ubistvo predsednika Vučića i nasilnu promenu vlasti. Ta grupa, vojno krilo, pored oružanog ima i političko krilo, finansijere i ideologe, nalogodavce i podstrekače, a inače u svetu većina terorističkih grupa ima svoje manje ili više legalno političko krilo i potparole. Međutim, do sada se ispostavilo i uglavnom pokazalo svuda u svetu da su i pripadnici političkog krila i potparoli sami teroristi. Tako mi imamo ovde bivšeg potpredsednika Fudbalskog kluba „Partizan“ koji od kada je podneo ostavku nastupa kao potparol oružanog krila Belivuk-Zvicer i zbog toga je dva puta, verovatno, bio na saslušanju u SBPOK-u.

Odgovor na pitanje ko čini političko krilo terora je jasan, svi oni koji godinama unazad pozivaju na nasilnu promenu vlasti, na sudove revolucije, na likvidaciju predsednika Vučića i članove njegove porodice, na likvidaciju funkcionera vlasti SNS i svi koji su do sada pozivali na nasilje ili su organizovali političko nasilje svi oni treba da uđu u ovu bazu, u ovaj registar.

Samo ću vas podsetiti da je količina naoružanja i eksploziva koja je pronađena kod terorističkog klana Belivuk-Zvicer u zgradi terora u vlasništvu ove mafijaške grupe i terorističke u Ritopeku ukazuje da se ne radi samo o mafiji, već o unutrašnjem terorizmu. Pazite, više od 10 kilograma plastičnog eksploziva, pet protivpešadijskih mina, četiri bombe, dve tromblemske mine, jedan tromblonska puška, jedan mitraljez velikog kalibra koji služi za napad na oklopna putnička vozila, 12 automata, šest snajpera, 10 pušaka, četiri pištolja i velika količina municije, a razumno je pretpostaviti da ovi teroristi i mafijaši klana Zvicer-Belivuk imaju još skrivenog oružja po Srbiji.

U prilog svemu što govorim svedoče i sledeće činjenice – setite se svedočenja plaćenog ubice Čabe Dera koji je rekao da su mu dve mafijaško-terorističke grupe iz Srbije i Crne Gore nudile da ubije predsednika Srbije. Setimo se i to je takođe stvar koja dokazuje teror, prisluškivanje predsednika Srbije i njemu bliskih osoba u trajanju od 18 meseci. Setimo se dva saslušanja u SBPOK-u bivše državne sekretarke MUP-a. Setimo se izjave načelnika UKP da je pripreman atentat na predsednika Srbije. Setimo se saslušanja u SBPOK-u bivšeg predsednika FSS. Setimo se dva saslušanja u SBPOK-u ovog bivšeg potpredsednika FK „Partizan“, sada potparola Zvicer-Belivuk koji je osnovao i osniva, najavio je svoju nekakvu partiju, verovatno pedofila i ljudoždera. Ono što je značajno, svi oni koji su pozivani SBPOK ovoliki broj puta su odbili i poligraf. Rekao sam već da postoji političko krilo mafije i terorista. Setimo se opet svih ovih pretnji vešanjima, silovanjima i nasilnih protesta i nemoguće je ne videti da je sve to u punom intenzitetu počelo onog trenutka kada se Đilas 2018. godine, početkom te godine vratio u politiku, a statistika je neumoljiva i opet govorim o teroru koji je uperen protiv SNS.

Statistika je neumoljiva. Od kada se Đilas vratio u politiku u ovoj drugoj turi od početka 2018. godine broj napada na prostorije SNS se učetvorostručio. Do tada je bilo 10 napada tokom pet godina, od 2013. do 2018. godine, a od 2018. godine do danas tokom tri i po godine prostorije SNS su bile 40 puta meta napada, paljenja i uništavanja.

Podsetiću vas samo da je Dragan Đilas sam učestvovao u nizu nasilnih događaja. Setimo se njegovih silnih pretnji i psovki upućenih policajcima i 2015. i 2019. godine kada im je pretio da će ostati bez posla ako on dođe ponovo na vlast.

Setimo se njegovih pretnji i nasrtaja u Skupštini grada kada je nasrnuo na našeg današnjeg poslanika Mirkovića, koji je šef odbornika u Skupštini grada. Setimo se kako je vređao i psovao studente iz grupe „Marks 21“. Setimo kako je predvodio napad na RTS 2019. godine, setimo se kako se Đilas više puta slikao sa kriminalcima optuženim za ozbiljna krivična dela Vladimirom Japancem, Milutinom Bakićem i Milanom Dabovićem. Setimo se da je Dragan Đilas mnogo puta u ove tri godine direktno pretio predsedniku Vučiću. Znači, u intervjuu za „Istinomer“ 5. septembra, on je rekao – srušićemo ovu fašističku vlast, ova vlast je po mom mišljenju fašistička.

Takođe 2. februara 2021. godine je rekao – zapadna Evropa i Amerika već devet godina direktno daju podršku Vučiću u projektu uvođenja neofašističkog sistema u Srbiju, 3. maja 2020. godine, Đilas je direktno pretio Vučiću i vređao ga, rekao mu – ti si jedan kreten bre, bolesnik jedan, odgovaraćeš za ovo kad tad, ja ti garantujem.

Na konferenciji za štampu 18. februara 2021. godine Đilas je pretio opet direktno predsedniku Vučiću, kaže: „Plašiš se i treba da se plašiš, da sam na tvom mestu i ja bih se plašio“. Dragan Đilas je jedina osoba u Srbiji, sa tim završavam, koja upotrebljava i zloupotrebljava svoje ogromno bogatstvo protiv države.

Jedino Đilas u Srbiji ima dovoljno sredstava, moći i medija da bude finansijer, inspirator, nalogodavac, ideolog. Kao što vidimo, terorizam ne podrazumeva samoubistva, atentate i bombe već i ono što ono što u Srbiji ovde rade Đilas, Nogo, Mlađan Đorđević i njihovi sledbenici.

Zbog svega što sam naveo tražim da se u buduću bazu ovih podataka o teroristima, dakle nacionalnu bazu zavedu i osnovni podaci o svim fizičkim i pravnim licima, grupama i organizacijama koje su učestvovale u napadu na RTS 2019. godine, u napadu na Skupštinu 2020. godine i svi pripadnicima mafijaško-terorističke grupe Zvicer-Belivuk. „Tiranija je navika koja prelazi u potrebu“, rekao je Dostojevski. Živela Srbija i hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.

Hvala vam potpredsedniče Orliću.

Poštovana ministarka sa saradnicima, uvažene kolege, poštovani građani Srbije: „Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru plašeći gospodu“. Ovo su antologijske reči koje se prepisuju Gavrilu Principu kao njihovom autoru, u zatvoru u Terezinu u kome je preminuo u proleće 1918. godine u samo predvečerje Prvog svetskog rata. Umro je Gavrilo Princip, tada osuđen od najznačajnijeg ili možda osuđen od jednog od najznačajnijih sudova toga vremena. E, sada umro je naravno prezren i označen kao terorista, atentator i zlikovac.

Potpredsedniče Orliću, oprostićete mi što sam vas možda naveo na pomisao da izlazim iz teme, ali uzevši u obzir ozbiljnost političkog trenutka i političkih događaja koji se ovih dana dešavaju i u Srbiji i u regionu, ako ćete i u Evropi, shvatićete i imaćete razumevanja za ovo, a sa druge strane ja ću vam to argumentima potvrditi moju tvrdnju da sam i dalje u temama.

Gavrilo Princip je osuđen i nije mu trebala nikakva rehabilitacija. Gavrila Principa je rehabilitovala istorija, Gavrila Principa je rehabilitovalo narodno sećanje, kako naroda u Srbiji, tako i drugih naroda u Evropi, kakva god njegova presuda tada najznačajnijeg suda u Evropi bilo.

Međutim, priznaćete da je u vreme njegovog hapšenja, pritvaranja, pa i u vreme njegove smrti u Terezinu, Srbija bila u jednoj skoro beznadežnoj situaciji u najmanju ruku teškoj, a verovatno nikada težoj u njenoj istoriji. Ako pogledamo unazad, pitam se da li su ljudi tog vremena i te Srbije mogli da pretpostave ovom vremenu i današnju Srbiju? Teško. Teško da su ljudi iz tog doba mogli da vide Srbiju kakva je ona danas, pogotovo uzevši u obzir situaciju u kojoj se Srbija tada nalazila.

I evo opet nekih Srba pred izazovima ovog vremena, pred ovovremenim sudovima, makar formalno najznačajnijim u današnjoj Evropi. I evo opet nekih presuda. Evo opet Srbije, srpskih vlasti, srpskog naroda pred nekim novim izazovima i neće ti izazovi biti i ostati samo na onima koji dolaze spolja, kakve smo gledali ovih dana. Ti izazovi će krenuti i unutar same Srbije. Pitajte me kako?

Pa evo, siguran sam da će Marinika Tepić, Dragan Đilas ponovo reaktivirati svoj zahtev da u svetlu poslednjih događaja ovaj uvaženi dom, Narodna skupština, sopstveni narod proglasi genocidnim. Uradila je to Marinika Tepić u prošlom sazivu, ovaj uvaženi dom je odbio taj predlog. Nemam dilemu da će preko medija, preko udruženja građana, preko političkih partija, kome pripadaju ona i njen politički mentor danas reaktivirati taj zahtev i to isto zatražiti od ovog saziva Narodne skupštine. Eto Srbiji novih izazova.

Ali, evo i Srbiji novih reči koje treba pamtiti taman onoliko, koliko i Gavrilove iz 1918. godine. Ovaj put ih izgovara srpski predsednik. Citiraću ih, malo su duže, ali čuo ih je čitav svet. Kaže srpski predsednik: „Glavu gore, ni Srbija, ni srpski narod nisu osuđeni. Na nama je da radimo još marljivije i otvaramo fabrike“.

Evo novih reči koje treba da vode Srbiju i ka pravu i ka pravdi i ka sigurnosti i ka fabrikama i ka marljivom radu. Evo gospodine Orliću i mojih argumenata da se i te kako danas u svom govoru nalazim u temi.

Nije li potpredsedniče Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma upravo put ka pravu, pravdi i ka sigurnosti svakoga od nas?

Nije li uvažena ministarka ova baza sredstvo pomoću koga ćemo moći identifikovati sve potencijalne terorističke pretnje i potencijalne teroriste, spremne da ugroze ovu Srbiju, pravo, pravdu i sigurnost?

Nije li gasifikacija Paraćina, Boljevca, Negotina i zakon koji to predviđa i nije li gasifikacija Leskovca, Vranja i zakon koji to predviđa i gasifikacija Valjeva i Loznice koja mi je posebno draga, na samoj granici Republike Srpske, upravo put ka fabrikama i marljivom radu? Jer, nema fabrika tamo gde nema dobrog gasovoda, ili barem nema ozbiljnih fabrika. Ozbiljne fabrike, marljiv rad, investicije zahtevaju i ozbiljnu gasnu infrastrukturu.

Nije li sve ovo što sam vam sada rekao, put ka ostvarenju reči ovovremenog srpskog Gavrila Principa? Nije li ovo put ka ostvarenju reči srpskog predsednika, koje je sinoć izgovorio naglas da ih čuje ceo svet? Eto vam i dokaza da sam bio u temi.

Hvala vam potpredsedniče, hvala vam uvažene kolege. Srbijo, glavu gore. Živela Srbija, živela Republike Srpska, živeo naš narod na Balkanu.

Hvala gospodine Vujadinoviću.
Odmah da vam kažem da ste me u potpunosti ubedili da govorite u okviru teme.
Reč ima Vesna Nedović.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, terorizam je oblik nasilja koji ugrožava kako unutrašnju, tako i međunarodnu bezbednost.

Savremeni teroristi su uglavnom kategorija razboritih i promišljenih pojedinaca za koje je terorizam racionalni izbor ostvarivanja svojih političkih ciljeva. Oni su izabrali put krvoprolića, straha i panike širom sveta. Mogućnost upotrebe oružja za masovno uništenje nije isključeno. Cilj terorista je stvaranje nebezbednosti, nemoći, nepoverenja u državnu vlast koja je dužna da u jednoj zemlji osigura bezbednost i sigurnost svojih građana.

U borbi protiv terorizma nužnost formiranja ove baze više nego je potrebna. U njoj ćemo moći naći podatke koji će nam dati odgovore na pitanja – ko su teroristi, koje su terorističke grupe, organizacije, kao i jedno važno pitanje – ko ih finansira? Tačnije, da li je to pravno ili fizičko lice, da li je registrovano ili ne registrovano na listi Ujedinjenih nacija ili nacionalnoj listi terorista ili listi terorističkih organizacija. U njoj ćemo takođe naći podatke o licima koji su već imali terorističke aktivnosti.

Nacionalna baza biće skup podataka o postojećim bazama nadležnih organa. Obaveštajna služba se smatra prvom linijom borbe protiv terorizma. Prikupljanje podataka, formiranje baze i razmena sa drugim institucijama i njena analiza su ključni preduslovi antiterorističke strategije.

Svedoci smo pritiska na Srbiju, a posebno na našeg predsednika Aleksandra Vučića, sa željom da se zaustavi dalji napredak Srbije.

Kao što je i bilo reči, Srbija je počela proizvodnju vakcina u „Torlaku“ „Sputnjik V“ u saradnji sa Rusijom, a veoma brzo počinje izgradnju fabrike za proizvodnju „Sinofarm“ vakcine u saradnji sa našim kineskim saradnicima.

Time je Srbija stavila tačku na uticaj od te farmaceutske mafije. Srbija više nikada neće biti u redu čekajući milostinju i mrvice, kako bi mogla da vakciniše svoje građane.

Odgovorna politika Vlade Srbije, našeg predsednika govori o tome da je napravljena bolja i uspešnija Srbije. Pod velom zelenih i brige za ekologiju, Srbija trpi pritisak velikih moćnika uz pomoć njihovih sluga u Srbiji. Dvesta pedeset miliona dinara uloženo je u nacionalne parkove i zaštitu životne sredine, pravljenje fabrika za preradu otpadnih voda, reciklažnih centara, kao i projekat Ministarstva životne sredine i prosvete o edukaciji dece po školama u želji da se postigne svest i briga za čistiji vazduh, čistiju zemlju, čistiju vodu.

Čvrsta opredeljenost za borbu protiv kriminala jasno govori i o prilogu hapšenja predsednika opštine Palilula, da niko neće biti izuzet od sprovođenja zakona o poreklu imovine.

Ovim potezom vladajuća stranka pokazuje da je narod na prvom mestu, kao i odgovornost prema glasu naroda. I ovo je poruka narodu, kao i svima u vlasti i opoziciji da će morati da polože račun i objasne odakle veliki kapital od prosečne funkcionerske plate.

U Srbiji dolaze investitori najavljujući nova ulaganja u nizu novih fabrika koje će zaposliti 18.000 tj. 16.835 radnika i time dodatno smanjiti nezaposlenost i poboljšati standard naših građana.

Ukupna investiciona obaveza za ove fabrike je 2.067.400 evra i to, ja ću pročitati i gradove i fabrike.

U Jagodini „Fišer“, automobilska industrija plastičnih delova enterijera, planiran broj zaposlenih 400. Ćuprija, „Feka“ - automobilska industrija proizvodnje svetlosnih elemenata i ogledala, planirani broj zaposlenih 130. „SNP“ proizvodnja premijum delova za enterijer vozila, planirani broj zaposlenih 445. Loznica i Šabac, „Mint-1“ i „Mint-2“, automobilska industrija, planirani broj zaposlenih 1.000, Kraljevo, „Leoni“ automobilska industrija kablovskih setova, planirani broj zaposlenih 4.500. Pančevo, svetski proizvođač transmisione kutije za vetroturbine, planirani broj zaposlenih 281. „Bros grup“ proizvodnja motornih upravljača električnih pumpi i motora za hlađenje, planirani broj zaposlenih 1.100. Inđija, „Graundfos“ proizvodnja pumpi, planirani broj zaposlenih 300. Stara Pazova, „MTV aero“ fabrika za remont delova avionskih motora, planirani broj zaposlenih 440. Surčin, „Nestle“ konditorska industrija, planirani broj zaposlenih 197. Novi Sad, „Kontinental“ proizvodnja visoko-tehnoloških delova za enterijer automobila, planirani broj zaposlenih 501. „Beri Kalebo“ fabrika za proizvodnju čokolade, planirani broj zaposlenih 100. Japanski „Nidek“ proizvodnja elektromotora, planirani broj zaposlenih 500. „BMTS tehnolodži“ automobilska industrija za proizvodnju turbo punjača, planirani broj zaposlenih 500. Valjevo, „Bizerba“ fabrika za proizvodnju vaga, planirani broj zaposlenih 305. Zrenjanin, „Linglong“ proizvodnja automobilskih guma, planirani broj zaposlenih 1.200. Niš, proizvodnja farova i zadnjih svetala za automobile, planirani broj zaposlenih 1.000. Kruševac, "Henkel" novi pogon, hemijska industrija deterdženata u kapsulama, planirani broj zaposlenih 100. "Janfeng traj sistem" automobilska industrija metalnih ramova za auto sedišta, planirani broj zaposlenih 162. Zaječar, "Aptiv" proizvodnja kablovskih instalacija, planirani broj zaposlenih 2.500. Subotica, "Bojsen" automobilska industrija auspuha, planirani broj zaposlenih 400.

Na kraju, apelujem na Beogradski univerzitet, kao i na Ministarstvo prosvete da reaguju, daju saopštenje, iskažu svoj stav, daju neku izjavu povodom morbidnih izjava i pretnji profesora Pravnog fakulteta Vladimira Vuletića.

Bili smo svedoci da su reagovali na mnogo manja dešavanja, ali sada ništa, ćute. Čovek koji preti da će Aleksandar završiti u ćevapima. Predstavlja se kao brat Veljka Belivuka koji je mnoge svoje protivnike mleo u mašini za mlevenje mesa i pravio ćevape. Onda je ova izjava ozbiljna pretnja produžene ruke mafiji.

U danu za glasanje podržanju predlog zakona, kao i moja poslanička grupa Aleksandar Vučić - Za našu decu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.