Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe SDPS.

Reč ima predsednik poslaničke grupe JS, narodni poslanik Dragan Marković Palma.

Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, JS u danu za glasanje glasaće za predložene zakone koji su danas na dnevnom redu.

Međutim, od 1999. godine i do 1999. godine mi smo imali onaj ratni terorizam, gde su najveću štetu imali Srbi, tamo gde su živeli, a od 1999. godine imamo ekonomski terorizam i politički terorizam.

Ekonomski terorizam je započeo prvo na hrvatsko-srpskoj granici, gde su Hrvati sami povećali takse na robu koja se izvozi iz Srbije u Hrvatsku, pa čak i za robu koja u tranzitu kroz Hrvatsku odlazi u neku drugu državu. Oni to tada nisu mogli sami da urade, kao novi član EU. Oni su u tom trenutku, a i danas, mesna zajednica u EU. Znači, imali su podršku neke velike sile, ne neke, nego nekoliko, iz EU, sigurno i Amerike. Dugo smo čekali i napravili nam veliku ekonomsku štetu. Dugo smo čekali da nam skinu te mere, koje ni u jednom sporazumu ne stoje.

Ekonomski terorizam je i ono što se dešavalo kada je u pitanju srpska teritorija Kosovo i Metohija, da su 100% povećali takse na robu koja iz Srbije odlazi na Kosovo i Metohiju, a da ni u jednom sporazumu, od Rezolucije 1244, preko SSP, preko Briselskog sporazuma, ne stoji da su imali pravo da nam povećaju takse i naneli veliku štetu Srbiji u ekonomskom smislu.

Mi moramo da se borimo sami, kao što se juče borio predsednik Republike Srbije sa članovima Saveta bezbednosti i da argumente i činjenice koristimo, a oni su na srpskoj strani.

Pravda poslednjih godina, odnosno do pre sedam, osam godina nije postojala u međunarodnom pravu kad je Srbija u pitanju. To su bile političke odluke. Ali, kada se našao Hašim Tači u Haškom tribunalu, onda je ublažilo ono što se zove strah u Srbiji da taj Haški tribunal jeste napravljen samo za Srbe i srpski narod i ne znam zašto nije i Tačiju suđeno tamo i da se nađe u tom sudu i u tom zatvoru, već Specijalni sud u Hagu za kosovske Albance. I da svi oni koji su po nekoj komandnoj odgovornosti, na neki način, kako to tumačili ovi drugi koji su formirali Međunarodni sud pravde, da su samo Srbi odgovorni za sve ono što se dešavalo, a da oni koji su izazivači ratova, oni su oslobođeni ili oslobađani, kao što je Ante Gotovina osuđen na 23 godine zatvora, a znamo koliko civila je stradalo u „Oluji“, da kasnije bude oslobođen.

Šta se to u međuvremenu desilo? Ko su ti svedoci koji su rekli – e, nije Ante Gotovina, nije Marčak, nego neko treći? Velike sile su rekle – biće oslobođen, kao što je oslobođen Naser Orić, kao što je oslobođen Haradinaj. Haradinaj je oslobođen zato što svi ti svedoci koji su trebali da svedoče nisu više živi i nije bilo svedoka protiv njega.

Jučerašnja presuda Ratka Mladića govori da se sudi samo Srbima u Hagu i takva presuda se očekivala, jer to je politički sud, a ne sud pravde i da svi ti koji su nekada bili sudije, sada su advokati i brane kosovske Albance, a da međunarodno pravo ne koriste uopšte i da bar kažu – e, tada je bilo drugačije, a koliko je meni poznato, međunarodno pravo se nije promenilo od tada do danas.

Ja kada sam bio u Americi na inauguraciji Donalda Trampa imao sam sastanak sa Stivenom Merom, bivšim zamenikom direktora CIA, i pitao ga upravo kako su ekstremisti oni koji ubijaju Srbe na KiM, a teroristi su oni u Parizu i, ne znam, u nekoj drugoj državi. On mi je rekao – oni koji rade za nas nisu teroristi. To znači da sve što se dešavalo i u ekonomskom i u finansijskom smislu počinje iz te velike države. Da se personalne promene predsednika Amerike nije menjala globalna politika prema Srbiji i mi to moramo da znamo i da shvatimo. kao što je prvi međunarodni predstavnik, to Odalović najbolje zna, bio Bernar Kušner na Kosovu i rekli smo samo da ode Bernar Kušner, onda dođe onaj Hakerup ili već ne znam kako se zove, jel tako beše, koji je deset puta gori.

Znači, nije stvar u personalnoj promeni, nego kakva je globalna politika prema Srbiji i prema teritoriji koja je sastavni deo Srbije. I šta oni traže od nas? Da nešto što je naše kažemo nije više naše, da potpišemo to što je naše da od sutra bude vaše. Gde to na svetu može i po kom to pravu, da li međunarodnom, anglosaksonskom ili srpskom pravu, može da se primeni?

Mi se borimo verbalno, argumentima i činjenicama, što je dobro. Srbija više nikada ne sme da ratuje i ono što je za Srbiju važno je da se Srbija respektuje i poštuje u međunarodnim odnosima, ne kao vojna sila, nego kao ekonomski stabilna država. Kad ste ekonomski jaki, ne može niko da vas ucenjuje. Kada imate ono što se zove osnovno, kad niste prezaduženi po glavi stanovnika, onda ste vi samostalni, samostalno donosite odluke.

Upravo je sinoć to pokazao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gde je čak dobio i repliku da kaže onom predstavniku BiH, koji je govorio kao da postoji odluka tri člana predsedništva, bez konsenzusa nijedna odluka ne može da se donose u BiH, gde su Bošnjaci, Hrvati i Srbi i da su jednu odluku doneli, a da je on čitao nešto svoje ili po nalogu ovog sina od onog ratnog zločinca koji je umro Izetbegović, Bakir.

Narod, i bošnjački i srpski i hrvatski, običan narod nije da se svađa, nisu da mi ratujemo, ne može da se zaboravi ono što je bilo, ali mi moramo da živimo, da koristimo taj geografski položaj, međusobni, da ekonomski sarađujemo i kada bi napravili neku anketu kod običnog naroda, siguran sam da bi najmanje 70% običan narod, tri naroda, Bošnjaka, Hrvata i Srba koji žive van prostora Srbije, Republike Srbije rekao – hajmo mi zajedno ponovo da živimo.

Politika svađa narod. Taj politički terorizam. Na primer, mi u Srbiji imamo politički terorizam, vi kao pravnik i kao, ne zato što ste ministar, nego sam se malo raspitao za vašu biografiju, imate veoma dobru biografiju i dobar CV. Kako to mogu neke političke partije da urušavaju nacionalni interes države, kao što je Partija slobode i pravde? Koja sloboda? Kaže - ugrožena sloboda Draganu Đilasu da tuče policajca kada ga zaustavi i da kaže – smeniću te kad dođem, da tuče suprugu i tasta zato što nije platio alimentaciju, ono što plaća i običan čovek, poljoprivrednik, kad se razdvoji od žene. I ode u Evropski parlament i kaže – ugrožena mi sloboda. Koja ti sloboda ugrožena? Da ne možeš da uđeš sa motornim testerama u RTS, da čupaš znakove po ulicama grada Beograda, šta si ti? Saobraćajni inženjer? Ti si milioner, lopov jedan, uništio Srbiju i srpsko nacionalno pitanje.

Gospođo ministar, mi moramo da imamo zakone. Kad neko laže, a to je interes Srbije, da nijedno poglavlje prošle godine nije otvoreno, a sve međunarodne obaveze smo ispoštovali, pa čak kažu, evo, tražili da izbor sudija bude na drugačiji način, menjamo Ustav zbog njih, a ne zbog nas, šta će da nam kaže Evropa? Pa da pitamo Evropu šta bi vi radili da imate nekog ko je imao na računu 15 hiljada evra 2000. godine, a danas ima 600 i nešto hiljada po celom svetu rasturene pare, 600 i nešto miliona evra. Pitam vas, gospođo ministarka, zašto nije po službenoj dužnosti procesuiran Dragan Đilas koji je naneo telesne povrede svom tastu i pretukao ženu ispred maloletne dece?

Evo, ja sam podneo kao fizičko lice, ne kao političar, prijavu protiv Dragana Đilasa. Oni sada napravili udruženje zaštite žena po Srbiji, počele te neke tamo njegove da obilaze Srbiju koje su na platnom spisku, a treba da se napravi udruženje Iva Đilas, da je štitimo od nasilnika, kriminalac, lopova i ludaka koji se nalaze u toj slobodi i pravdi, kako se zove.

I još jedan sa njim, koji je politički patuljak i u popularnosti i vizuelno, koji je trošio pare srpske na čarter letove za njega samog, na hotelske sobe itd, a da za Srbiju ništa nije dobro uradio. Evo, Ivica Dačić je bio u Moskvi i do Sankt Peterburga išao vozom, vozom išao, a da li bi išao Vuk Jeremić vozom i ovaj njegov Dragan Đilas, slobode i pravde? Sada mi ćutimo, a nismo otvorili 18 poglavlja zbog njih, jer oni stalno ružnu sliku stvaraju o Srbiji.

Ja ću da napišem, iako je to bio posao Vlade, sledeće nedelje svaka ambasada će dobiti CV ko je Dragan Đilas, ko je Vuk Jeremić, šta su oni radili i čije interese oni zastupaju. U redu da oni imaju neku popularnost, ali našli jednu ženu koja ujutru kad ustane odmah izabere nekog sa spiska koga će da napadnu, da ga blate, a šta je to ružno što sam pitao – Đilase, reci da li si pošteno zaradio te pare i ako si pošteno zaradio, što si ih poslao u neke druge države, odnosno preneo i da li si platio porez. Od sutra je krenuo napad na mene sa lažima i izmišljenim svedocima i žrtvama. Nisam ja tu bitan.

Govorio sam o političkom terorizmu i ranijih godina, da je to interes Srbije. Mi moramo da donesemo zakon da ko laže o Srbiji i o građanima Srbije, ne samo o srpskoj nacionalnosti, o građanima Srbije, mora da ima odgovornost ispred naših sudskih, pravosudnih organa. Znate li vi koliko je ustupaka bilo da bi mi bili na nekom evropskom putu? Ja sam to pre govorio. Mi imamo status kandidata za kandidata za ulazak u EU, a sad smo kandidat. Koliko smo poglavlja zatvorili i koja su to poglavlja? Da li su to poglavlja koja su interes Srbije i građana Srbije? Nisu.

Molim vas da vi kao pravnik pokrenete to pitanje. To je izdaja zarad ličnih interesa pojedinaca. Nekada je bio zakon – zloupotreba službenog položaja, pa je ukinut, jel tako? Krivično delo, ne zakon. Mi moramo da donesemo, jer ovi, oni nikad neće da dobiju poverenje građana, a u želji da ponovo dođu na vlast, neće birati reči i neće birati nešto da izmisle, da naprave štetu Srbiji. Vidite, nema ni zakon o kleveti.

Ja sam sve pojedinačno tužio, ali opet nebitan sam ja, a oni nisu podneli prijavu protiv mene zato što lažu, razumete. Pa, kada dorađujete taj zakon ne može niko da kaže, ne znam, a da nema materijalne dokaze, da brat nekog ministra koji je privatnik i pre stupanja na funkciju tog ministra radi neki posao. Pa da pobijete braću i sestre i sve. Pa, gde je tvoj brat bre? Pa, koliko tvoj brat ima stanova? Pa, šta je tvoj brat, šta je proizvodio? Bitkoin, šta, da niko ne zna? Pa, i to se zna isto, ko ima te mašine, koliko kopa, šta iskopa itd.

Tako da je ovaj zakon kada je u pitanju terorizam dobar, ali moramo mi da ubacimo i tu zaštitu ekonomsku, srpsku, građana Srbije i ta politička zaštita, politički terorizam. Nekada se to zvalo strani plaćenici i domaći izdajnici. Sada sve domaći, sve domaći, a pare sa strane. Nisam o tome razmišljao do sada kako se to zove, jer ja se ne pripremam za govor, da znate. Kada sam došao danas, pitao sam Žiku, šta je na dnevnom redu. Ja sam čovek iz života i pratim sva dešavanja.

Pazite, koliko je Srba isporučeno Haškom tribunalu? Sada oni izmislili, hoće i Radetu i onog Jojića? Pazi da nije. Zašto? Zato što su čitali dokumentaciju neku i videli tog nekog svedoka koji je tri puta menjao svoj iskaz. Pa ima i ova država neke svoje zakone i ova država mora da poštuje svoje zakone.

Tako da znate, zbog ovih ovakvih, slobode i pravde i kako se zove, od onog političkog patuljka stranka, narodna? Ako je to narodna stranka onda sam ja ljudi dečko za ženidbu od 30 godina. Narodna stranka? Pa, što ne radiš nešto u ime naroda, pa uradite bre nešto, kaži evo mi smo nekog poslali, vodili neku državu, neku donaciju smo dali. Sada sam vodio 600 ljudi, od toga 500 lekara u Grčku i za to sam dobio saglasnost od predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Obezbedio donatore. Gde su njima donatori? Koliko su vladali? Poznato je, na Sejšelu, u Švajcarskoj, Mauricijusu itd.

Onda sam ih zvao da idemo na duel, i sve da ih pitam, ne samo o mom slučaju. Ova plaćenica njegova, najplaćeniji radnik i ovaj siledžija odbili su. Kažem, odbili ste to, ok, hajdemo na poligraf, ja prvi, Đilas i plaćenica i to su odbili. Znači, oni ništa ne priznaju u ovoj državi, ni institucije, samo priznaju ono što oni kažu i traže zaštitu od nekih država koje svoj stav nikada neće da promene prema Srbiji.

Mi ne možemo da se ljutimo ni na Nemačku, ni na Francusku, ni na Italiju zato što oni neće da priznaju, odnosno neće da povuku priznanje o nezavisnosti KiM, jer onda ne mogu da pravdaju NATO agresiju, nas su bombardovali zbog Račka. Što taj milijarder, siledžija nije pokrenuo pitanje da kaže – bombardovani smo 1999. godine zbog Račka, a nigde ni u jednoj optužnici ne stoji Račak. Jel tako ministarka? Čekajte, pa pitaj te tvoje prijatelje. Šta radiš? Deliš pare sa njima? Znate šta, kad živi čovek sam sa toliko para u kući onda ne možete da bude normalni u glavi. Svakog jutra otvarate, da li vam pare stoje tamo, da vam neko nije ukrao i sakrijete sami od sebe i tako da te tolike pare i čovek sa parama sam. Nekada ti ne vredi, možeš da imaš šta god želiš, ako nemaš ono osnovno što se zove porodica. To je smisao života, a ne svakih mesec dana se ženiš i sve te žene sa kojima si se ženio odu od tebe. Znate šta je jedna rekla – ja sam mislila da si ti neki vernik. Kako – kaže. Jesi li vernik? Kaže – da. Pa ja sam verovala da ćeš ti pare da daš malo, a ti ne daš ni dinar. Razumete? On je mislio u bukvalnom smislu da li je vernik Pravoslavne vere ili neke druge.

Vreme. Mogao bih da pričam, što bi moja jedna komšinica rekla, nedelju dana. Ima jedan isto čovek koji je umro, Bog da mu dušu prosti, završavam. Zvao se Čokorac, srpski domaćin, imao je mlin itd. i zove me – gde si, da dođem kod tebe da ti ispričam nešto. Ja kažem – dođi odmah i on dođe i kaže – ma bolje ništa da ti ne pričam. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Popović.

U svakom slučaju mislim da je neophodno da mi u zakonodavni okvir implementiramo određene odredbe koje će naterati političke aktere da poštuju istinu, da izgovaraju istinu, da se ne mogu služiti samo lažima. Naći ćemo neki način da ne bude – uvodimo verbalni delikti itd, da ljudi koji izgovore laž, flagrantnu laž za koju je opšte poznato da je laž prosto odgovaraju bilo finansijski. Videćemo da li je moguće i krivično imajući u vidu da ćemo mi menjati i Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku. Tako da će to biti jedna od tema za razmišljanje.
Prosto, nemoguće je ostaviti da vi kažete tolike laži o određenom licu, bilo to politički, politički aktivno lice ili bilo koje drugo i da za to ne snosite nikakvu posledicu. To mislim da nije primereno. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe PUPS „Tri P“, narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u proteklih nekoliko decenija mi stariji imali smo prilike da se uverimo u ekspanziju međunarodnog terorizma i njegovih nedela. Čak i oni mlađi sa par klikova po internetu mogu videti strahovite podsticaje rušenja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, ali i najmučnije likvidacije ljudi od strane najrazličitijih terorističkih grupa.

Terorizam je i projektil NATO snaga 1. maja 1999. godine kada je u sred dana u 13 sati i 50 minuta prepolovio autobus „Niš ekspresa“ koji je prelazio most u Lužanu kod Podujeva. Deo autobusa je pao u reku, a deo je ostao na mostu. Poginulo je 46 ljudi srpske i albanske nacionalnosti. Među njima je bilo i četrnaestoro dece.

Svi se pitamo šta su ti ljudi skrivili da budu terorisani na taj način, naročito ovo četrnaestoro dece koji su izgubili svoj život u tim godinama?

U ovom delu ne mogu a da ne pomenem teroristički napad na putnički voz u Grdeličkoj klisuri 12. aprila 1999. godine koji su takođe izvele NATO snage i to na drugi dan Uskrsa. U tom napadu ne zna se tačan broj poginulih, ali je na mestu zločina pronađeno 13 tela, a jedan broj se vodi kao nestali sa pretpostavkom da su bili u vozu.

Šta da kažemo o terorizmu a da ne napomenemo teroristički napad na autobus „Niš ekspresa“ kod Livadica u blizini Podujeva na Magistralnom put Niš-Priština koji se desio 16. februara 2001. godine u prisustvu međunarodnih snaga u pratnji snaga KFOR-a kada je u eksploziji podmetnute mine poginulo 12 osoba i ranjene su 43 osobe. U autobusu su bile uglavnom žene i deca koji su povodom zadušnica krenuli da obiđu već razrušena groblja od strane albanskih terorista.

Sve nam to govori da je međunarodni terorizam odavno postao jedno veliko globalno zlo, prava kriminalna hidra koja ne poznaje nikakve skrupule, niti priznaje, a daleko i lako nadilazi granice bilo koje pojedinačne države u savremenom svetu.

Zato je neophodna međunarodna saradnja i uključivanje Srbije u te procese. Samim tim u ovoj oblasti, apsolutno je neophodno da se bez ikakve zadrške i što je pre moguće prate sva moderna pravna rešenja kako bi se postigla maksimalna saradnja svih država i njihovih organa u borbi na suzbijanju i iskorenjivanju ove pojave. Jedno od oruđa u toj borbi treba da bude i današnji Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Ovim zakonom bi trebao da se stvori pravni osnov za formiranje nacionalne baze podataka, koja bi služila za dalji i efikasniji rad državnih organa na ovom polju. U tom smislu, kao nosilac ove borbe u zakonu su prepoznati BIA, Vojno bezbedonosna agencija i Vojno obaveštajna agencija, ali i Republičko tužilaštvo za organizovani kriminal, kao i Uprava za sprečavanje pranja novca.

U tom smislu u zakonu je predviđen jedan restriktivni pristup propisivanjem osnovnog pravila da će u načelu samo ovi organi i njihovi pripadnici imati pristup planiranoj bazi podataka, ali da će njome moći da se posluže i drugi organi, ako se za tim ukaže potreba, kada se radi najtežim krivičnim delima ili ako preti ugrožavanje ljudskih života ili imovine velikih vrednosti i razmera, uz prethodno odobrenje ovih organa.

Pristup ovoj bazi kaja će se softverski i hardverski voditi pri BIA imaće samo ograničen broj lica zaposlenih u ovim organima i to oni koji su dobili sertifikate za pristup tajnim podacima. Mišljenja sam da je to jedno korektno rešenje, s obzirom na specifičnost ove materije i samih tih podataka koji treba da ostanu poznati što je moguće u užem krugu ljudi, kako ne bi dolazilo do curenja tih informacija, što bi za posledicu imalo njihovo logično obezvređivanje.

Što se samih podataka tiče, na listu će se stavljati i informacije prikupljene iz više izvora, počev od domaćih baza podataka na osnovu drugih propisa, ali i inostranih baza podataka, odnosno lista Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija, a tu se radi o klasičnim registratorima podataka, poput imena, prezimena, datuma rođenja, mesta i stepena učešća u povezanosti u terorističkim aktivnostima, što je veoma bitan podatak.

Radi bolje zaštite podataka, predviđena je i mogućnost da se u pojedinim slučajevima informacije, čak ne mogu pregledati po automatizmu, već se upitom za neko lice samo automatski obaveštava onaj organ koji je te podatke uneo u bazu, kako bi se preko njega dobili traženi podaci.

U današnjoj raspravi, takođe se nalazi još nekoliko zakona. Oni se odnose na davanje garancija Republike Srbije za tri važna infrastrukturna projekta, ovog puta iz oblasti energetike, odnosno gasifikacije.

U ovoj oblasti, u poslednje vreme naša država postigla je značajne rezultate, o čemu najbolje svedoče činjenice da smo početkom ove godine uspeli da dovršimo izgradnju magistralnog i evropskog gasovoda na našoj teritoriji i da sada možemo spokojno čekati da ostale države završe kompletne radove na svojoj teritoriji, pa da naša država konačnim puštanjem u potpuni rad ovog mega projekta, počne da ostvaruje značajne koristi, od dobijanja još jednog priključka na svetsku distributivnu mrežu, snabdevanjem ovim energentom, do značajnih ušteda na ceni gasa, jer ćemo ga sada dobijati po nekoj nižoj ceni, uz mogućnost da naplaćujemo prihode po osnovu tranzita drugim državama.

U skladu sa ovim poduhvatom, naša država je krenula i realizuje domaće magistralne mreže gasovoda i to je za svaku pohvalu, ako, se zna da gas spada u najjeftinije i najekonomičnije energente. Na drugoj strani mora se biti objektivan i priznati da građenje te mreže po našoj Republici do sada iz različitih razloga nije bilo na onom nivou koji je objektivno potreban građanima i privredi, a ni sama ta mreža gasovoda, takođe nije bila ravnomerno, teritorijalno raspoređena.

Naime, ako se pogleda mapa pokrivenosti gasom, jasno se da videti da je ta mreža u Vojvodini, još kako tako relativno solidna, ali da je južno od Save i Dunava ona vrlo retka, odnosno njome su pokriveni samo najvažniji pravci, pa i tu čak ne svi, s obzirom da na primer, na jugu gasovod je stigao tek do iza Leskovca, a da čak ni mnogi okružni centri uopšte nisu priključeni na mrežu, koju svakako treba dalje proširivati.

Upravo tu problematiku tretiraju današnji predlozi zakona. Radi se o zakonima kojima Republike Srbije daje svoju garanciju da će izmiriti dugoročne kreditne zajmove JP „Srbijagas“ za izgradnju gasovoda i to na tri važna pravca: Paraćin-Zaječar-Prahovo, Leskovac-Vranje i Beograd-Valjevo-Loznica.

Mislim da ne moram da objašnjavam koliki je značaj da se što pre dovrše ovi pravci. Njima nje na gasovodnu mrežu priključuju skoro sva preostala okružna sedišta koja do sada nisu imale gas, čime se na jednoj strani daje dodatni impuls njihovom privrednom razvoju, jer će oni raspolagati jeftinim energentom kao novom važnom prednošću za industrijski razvitak.

Sa druge strane, postepenom gasifikacijom ti gradovi će profitirati na drugi, ništa manje značajan način da će se u njima smanjiti aero zagađenja kroz gašenje industrijskih energenata na ugalj i mazut, te smanjenje broja individualnih ložišta za grejanje po domaćinstvima.

Iznos za koji će država dati garancije, najviše 169 miliona dolara za sva tri infrastrukturna projekta, ukupnu uz kamatne stope euroribora uvećane za najviše 1,8%. Smatramo da to nije preterano veliki iznos i da će se višestruko isplatiti kroz posredne i neposredne korisnike. I ta mesta, a i cela zemlja će imati od ovih projekata.

Iako to možda nije u prvom planu kada se prave ovakvi projekti, želim da naglasim da će oni omogućiti da se na gasovodnu mrežu priključe i oni potencijalni korisnici u manjim varošima, pa zašto da ne i u pojedinim selima, ako za to bude postojalo dovoljno interesovanja, što bi takođe moglo da donese jednu dodatnu korist za razvoj i na čemu treba raditi pravovremenim informisanjem stanovništva i objašnjavanjem potencijalne koristi za priključenje na gasovodnu mrežu.

Ono što bih na kraju dodao je to da pored ovih projekata, takođe veliku pažnju moramo da posvetimo što bržem dovršetku izgradnje magistralnog gasovoda Niš-Pirot-bugarska granica, čime će se dodatno pojačati ova veoma važna prirodna osovina sveukupnog razvoja naše države, koja bi time dobila još jednu gasnu vezu sa inostranstvom i time se dodatno obezbedila od eventualnih nestašica, nestabilnosti na tržištu ili havarija. Radovi na tom pravcu su otpočeli pre nekoliko meseci. prethodnih dana su potpisani određeni finansijski sporazumi i ne sumnjam da će i ovaj gasovodni korak biti završen u zacrtanom roku od naredne dve godine.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, poslanička grupa PUPS – 3P će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje. Takođe, poslanička grupa PUPS – 3P će u danu za glasanje podržati i ostale predloge zakona i rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe PUPS – 3P.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani predstavnici Ministarstva, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, složio bih se, dobri zakoni i dobri zakonski predlozi danas pred nama i najpre nekoliko reči o Predlogu zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Terorizam je danas, nažalost, najozbiljnija pretnja globalnom miru i gotovo da nema države na svetu koja danas ne razmišlja o ovoj opasnosti kao nacionalnoj zaštiti od terorizma. To zahteva priroda terorizma koji je višedimenzionalni, politički i društveni fenomen.

Terorizam je po definiciji složeni oblik organizovanog, grupnog, individualnog ili institucionalnog političkog nasilja koji se prepoznaje po zastrašujućim fizičkim, psihološkim metodama, političke borbe radi ostvarivanja političkih ili socijalnih ciljeva terorista.

Upravo takvoj metodi terorizma čine velikim bezbednosnim problemima i bezbednosnim rizikom. S druge strane, terorizam zbog socijalnih uzroka i posledica može da se posmatra i kao ozbiljna društvena devijacija, jer ugrožava neprikosnovene društvene i ljudske vrednosti, a to su životi ljudi, sloboda, imovina, kao i društveni i politički sistem neke države. Zato osim ratovanja terorizam predstavlja najteži oblik atakovanja na ljudske živote i nacionalnu bezbednost država.

Danas u eri globalne povezanosti sveta svim vrstama komunikacija od saobraćajnih preko elektronskih, terorizam postaje transnacionalni i rekao bih globalni bezbednosni izazov, pre svega, koji prevazilazi okvire država, regiona, pa čak i kontinenata. Upravo zbog ovakve prirode terorizma mora postojati i globalni odgovor na ovu, po čovečanstvo, opasnu pojavu koja se stalno prilagođava, prikriva ili transformiše u različite oblike. Taj globalni odgovor svet pokušava da formuliše kroz svetske i regionalne oblike saradnje, kao i kroz svetske i nacionalne strateške dokumente i odgovarajuće zakonske okvire.

Borba protiv terorizma u Republici Srbiji regulisana je podsetiću Krivičnim zakonikom i Zakonikom o krivičnom postupku. Želim da podsetim da su izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji je usvojila upravo ova Narodna skupština Republike Srbije 2014. godine, dodati članovi kojima se kao krivično delo određuje učešće državljana Republike Srbije u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi i organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u drugoj zemlji te se za to propisuje i kazna zatvora.

Na ovaj način se sankcioniše učešće naših građana međunarodnim terorističkim i drugim grupama. Zatim, naš pravni okvir čine i Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, Zakon o borbi protiv visoko-tehnološkog kriminala, a pre svega kao krovni i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Republika Srbija prepoznaje univerzalni karakter fenomena terorizma i ekstremizma i neophodnost kontinuirane i široke saradnje među državama radi uspostavljanja, pre svega, zajedničkog pristupa i u tom smislu smatram da su UN, čiji je i Srbija član, i ključni i globalni forum za aktivan aranžman na ovom planu.

Srbija svoju podršku anti terorizmu daje i kao potpisnica brojnih konvencija kojima su regulisane suzbijanje i borba protiv terorizma, pre svega na međunarodnom nivou. Takođe, Srbija podržava i implementiranje i implementaciju principa globalne strategije UN za borbu protiv terorizma.

Srbija dobro razume opasnost od terorizma, jer je i sama od sredine 90-ih godina, posetiću vas na meti terorističkih paravojnih organizacija kakva je OVK-a, kakva je UČK koja je formirana radi nasilnog ocepljenja južne srpske Pokrajne KiM od Srbije i njenog pripadanja Albaniji.

Ova organizacija na KiM je samo od 1995. do 1998. godine, dakle, pre NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju izvršila ukupno 1.845 oružanih napada na pripadnike policije i na građane svih nacionalnosti, pre svega na Srbe. Na civile i njihovu imovinu izvršeno je čak 745 napada. U tim terorističkim napadima zverski je ubijeno 364 ljudi među kojima je bilo 122 policajca i 242 civila sa KiM, a među njima i 97 Albanaca koji nisu bili na strani terorista.

Da pomenem masakre u Klečki na Radonjičkom jezeru, u Orahovcu. U ovom periodu je oko 1.100 terorističkih napada izvršeno na policiju i policijske objekte. Za analizu svih terorističkih akata koje je UČK učinio na KiM za vreme i posle NATO agresije trebalo bi zaista mnogo vremena. Pomenuću samo još „Žutu kuću“ u kojoj se tokom 1999. godine Srbima i drugim otetim nealbancima, vađeni organi kojima se trgovalo na zapadu.

Upravo poznajući prirodu i posledice terorizma Srbija se aktivno uključuje u svetske tokove beskompromisne borbe protiv terorizma kome su sila, strah i oružje i način za postizanje političkih ciljeva.

Terorizam zahteva sigurne izvore finansiranja koji ne mogu biti legalni i zato je usko povezan sa pranjem novca, sa trgovinom narkoticima, oružjem, ljudskim organima, belim robljem i drugim nelegalnim vidovima trgovine.

Upravo Srbija kroz Predlog zakona o kojem danas govorimo, stvara jedan pravni okvir za formiranje nacionalne baze podataka o teroristima i terorističkim organizacijama, zakon koji je usklađen sa Nacionalnom strategijom za prevenciju i borbu protiv terorizma u periodu od 2017. do 2021. godine i sa akcionim planom za njeno sprovođenje.

Ova strategija ima za svrhu zaštitu Republike Srbije od terorističkih pretnji po njene građane, vrednosti i interese uz istovremeno podržavanje međunarodnih napora u borbi protiv terorizma.

Važno je reći da još pre same izrade Nacionalne strategije 2017. godine na predlog Ministarstva pravde formirana je radna grupa za uspostavljanje nacionalne baze podataka za borbu protiv terorizma. Uspostavljanjem nacionalne baze podataka za borbu protiv terorizma će se obezbediti efikasna razmena podataka i informacija između državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma u Republici Srbiji, a sve u svrhu prevencije terorizma, blagovremenog otkrivanja i dokumentovanja terorističkih aktivnosti i krivičnog gonjenja.

Uspostavljanje ove baze podataka predstavlja planiranu i neophodnu aktivnost u akcionom planu za pregovaračko Poglavlje 24 - Pravda, sloboda i bezbednost. Borba protiv terorizma je visoko pozicionirana na agendi EU, te se od država članica i država kandidata zahteva da usklade svoje standarde sa standardima EU i aktivno učestvuju u sprečavanju terorističkih napada, kao i da onemoguće finansiranje terorizma i razmenu informacija upravo među terorističkim organizacijama.

Nacionalna baza će sadržati podatke o teroristima, terorističkim organizacijama. U bazi će biti podataka o fizičkim licima, pravnim licima, kao i o grupama i organizacijama koje su na teritoriji Srbije povezane sa terorizmom na bilo koji način. To je od velike važnosti i značaja.

Smatram da je borba protiv terorizma i nasilnog ekstremizma nemoguća bez međunarodne saradnje koja, između ostalog, podrazumeva efikasnu razmenu operativnih podataka. Tu saradnju naša država sa svetom i zemljama EU obavlja preko Interpola, preko Evropola, kao i sa drugim državama sa kojima ima bilateralne sporazume u ovoj oblasti.

Želim da napomenem da Republika Srbija kroz učešće u multinacionalnim operacijama, kao kredibilan partner, deli odgovornost i pruža svoj doprinos u očuvanju mira i bezbednosti.

Narodna skupština Republike Srbije takođe je ta koja donosi odluku o učešću pripadnika vojske i policije Republike Srbije u međunarodnim mirovnim operacijama.

Posebno bih naglasio da se zalažemo za zajednički, sveobuhvatni i ujedinjeni pristup izazovima kakav je terorizam sa kojima se države sveta suočavaju, jer tako najbolje štitimo interese pojedinačne zemlje. Naravno da će ovaj predlog imati podršku poslaničke grupe SPS.

Ono što želim da kažem u nastavku današnjeg izlaganja, a smatram da imam sasvim dovoljno vremena, reč je o jučerašnjoj sramnoj presudi i to moram da pomenem obzirom da su ovde predstavnici Ministarstva pravde.

Jučerašnji dan je jedan od najbolnijih u novijoj istoriji srpskog naroda. Juče je Haški tribunal izrekao presudu Ratku Mladiću čiji je greh samo što je branio svoj narod. On je u Hagu optužen za ratni zločin i genocid. znaju dobro svi koji se i malo razumeju u međunarodno pravo da u ovoj presudi prava nije ni bilo.

Zato pitamo, znaju li sudije Haškog tribunala šta je pravo i pravda, znaju li šta je genocid? Imaju li odgovor na to zašto niko osim Srba pred tim sudom nije odgovarao?

Ova presuda je velika sramota za međunarodno pravo i međunarodne institucije koje su nažalost još od prvih dana raspada Jugoslavije u svemu videle Srbe kao jedine krivce.

Nije ovom tzv. sudu bilo dovoljno ni tri i po miliona dokumenata kojima je osporavana optužnica generala Mladića, napisana unapred po dobro poznatom modelu i po svaku cenu. Očigledno je bilo važno tom sudu da potpuno ponizi Srbije, da ih optuži za izmišljene genocide.

Znaju oni koliko je Srba bilo utamničeno u Hagu, a koliko drugih. Čiji su interesi ovakve presude. Nažalost, optužuju nas oni koji veoma dobro znaju da su Srbi tokom svoje istorije uvek samo branili sebe i druge, pa i njih od neprijatelja. Srbija nikada nije vodila osvajačke ratove.

Nije li presuda generalu Mladiću samo gruba i nedopustiva zamena teza kako bi se zaboravio genocid koji je sistematski vršen upravo nad srpskim narodom tokom 20. veka? To je bio Jasenovac, ali i NATO bombardovanje nedužnog srpskog naroda.

Srbija je zemlja posvećena evropskom putu, ali nikada neće kao pravdu prihvatiti dvostruke aršine. Sramotno je i za haške tužioce i za haške sudije, njima pravda leži u topuzu, a vreme će pokazati.

Gospodin Bramerc kaže da zapravo želi da nam zabrani da kažemo mi u Srbiji da je izvršen zločin, a ne genocid. Ja želim da vas podsetim, ova Narodna skupština Republike Srbije je jedina u regionu usvojila Rezoluciju o Srebrenici i time ispoštovala svoju i moralnu i međunarodnu obavezu i vrlo jasno rekla – jeste počinjen zločin, izražavamo saučešće porodicama, želimo dobronamerne susedske odnose i da se ovakve stvari više nikada ne ponove.

I, evo, ja prvi kažem danas, a gospodin Bramerc neka čini šta mu je činiti, nije počinjen zločin, nije počinjen genocid, neka pogleda Konvenciju i Rezoluciju iz 1946. godine.

Sa druge strane, Hag je odradio svoj posao. Šta je bio cilj Haga? Slobodan Milošević, Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Oni su pobednici. To je bio cilj i da se na taj način osramoti Srbija, a osnovni zadatak Haga, vi me ispravite, znam da ne možete da govorite, ali ispravite me ako grešim, je bio da doprinese pomirenju u regionu. Jel tako? To je osnovni zadatak pred Savetom bezbednosti UN. Hag ne da je doprineo pomirenju u regionu, on je produbio i zaoštrio odnose u regionu.

Da ne govorimo o tome kako je Srbija prošla u svemu tome. Na koliko godina su osuđeni Srbi u Haškom tribunalu? Koliko je, nažalost, onih koji nisu sačekali presudu, koji su preminuli tokom procesa? Dakle, pravo i pravda nisu nešto čime se rukovodio Haški tribunal, on je unapred za sve ono što se dešavalo na prostoru bivše SFRJ osudio Srbiju. Ne može međunarodno pravo da bude selektivno, pa nekome manje, nekome više, pa dvostruki standardi, za nekoga važi, za nekoga ne važi.

Dakle, niti je poštovao pravo i pravdu, niti se time rukovodio, niti je ispunio zadatak koji mu je postavljen od strane Saveta bezbednosti UN. Naprotiv, pogoršao je situaciju. Da ne govorim o ostvarivanju prava za mnogobrojne srpske žrtve koje su se nalazile u Haškom tribunalu. Reći ću samo jednu reč – groteskno, a tu reč je upotrebio Fausto Pokar, on je predsednik žalbenog veća u slučaju Gotovine i Markača i ona sasvim dovoljno govori. I srpska javnost i međunarodna javnost moraju da znaju posledice ovakvih odluka, moraju da znaju veličanje i amnestiranje ovakvih odluka koje predstavljaju zločin, da se to ne bi ponovilo u periodu koji je pred nama.

Kada govore o optužnicama, zašto „žuta kuća“ nikada nije bila sastavni deo ni jedne optužnice? Jel ona postojala ili nije postojala? Malopre sam je pomenuo. Sad se pojavio u Prištini neki advokat Gaši koji će da tuži Dika Martija zato što je boravio na nekom prostoru nelegalno, nelegitimno. Pa, čovek se nije tu pojavio. Imate izjavu Vukčevića, koji je bio tužilac za ratne zločine, koji vrlo precizno i jasno kaže – Dik Marti tu nikada nije boravio, a nama je onemogućeno da pogledamo da li tu postoje tela.

Toliko, dame i gospodo, o Haškom tribunalu, o poštovanju međunarodnog prava, o tome koliko su poštovali pravo i pravdu. Žalbe koje su uložene, a koje smo mi očekivali da Srbija ne poštuje zato što nije isporučila zaboga predstavnike Srpske radikalne stranke. Pa, Srbija poštuje svoje zakone. Viši sud u Beogradu je jasno rekao da nisu ispunjeni uslovi.

Želim da vas podsetim na nešto, Karla del Ponte, vi me ispravite ako grešim, kada je otišla imala je svog portparola, čini mi se da je bila Florans Artman, ona je tada odala sve papire iz Haškog tribunala i otišla u Francusku. Jel tako bilo? Pa, što je nisu isporučili Haškom tribunalu? Znači, prema maloj Srbiji može sve, jer ona je unapred optužena za sve, a prema velikima ne sme ništa.

Želim da se zahvalim, u ime srpskog naroda, na dostojnosti i časti gospođi sudiji Nijabe iz Zambije, koja je juče u Haškom tribunalu izdvojila svoje mišljenje verujući da pravda i pravo treba da budu jedina mera i jedina vera sudija.

Da se vratim na temu. Dakle, kada govorimo o predlozima tri zakona o davanju garancije za pozajmice „Srbijagasu“, istakao bih da se ovim predlozima zakona obezbeđuju sredstva za realizaciju tri infrastrukturna projekta iz sektora energetike kojima su predviđena izgradnja gasovoda u Borskom, Zaječarskom, Kolubarskom, Pčinjskom okrugu, što je nastavak strateškog projekta gasifikacije Srbije. Država daje garancije kod dve domaće poslovne banke da se javno preduzeće, državno preduzeće zaduži za ove projekte, tako da se može reći da su u pitanju razvojni zajmovi.

Gasifikacija je definisana kao strateški projekat koji, osim zaštite životne sredine, treba da obezbedi sigurna snabdevanja građana energijom i da stvori uslove za privlačenje stranih investitora, jer se radi o čistoj i jeftinoj energiji, ali i o procesu energetske tranzicije koji treba da zameni klasične energetske izvore, pre svega ugalj koji je veliki zagađivač vazduha.

Ako znamo da u Republici Srbiji preko milion domaćinstava koristi pojedinačne uređaje na čvrsta goriva za grejanje u svojim domovima, onda je jasan očekivani efekat ovih investicija, jer bi se upravo prvoj individualnih ložišta u značajnoj meri smanjio, što bi posledično dovelo i do smanjenja zagađenja životne sredine korišćenjem čvrstih energenata.

Kao neko ko dolazi iz Valjeva, akcenat ću staviti na gasifikaciju Kolubarskog okruga, kao lokal patriota pre svega, odnosno na izgradnju razvojnog gasovoda na relaciji Beograd-Valjevo-Loznica, zašta je potrebno 75 miliona evra.

U Kolubarskom okrugu veoma su izraženi problemi sa zagađenjem vazduha. Javnost se o tome redovno informiše, pogotovo u toku grejne sezone. Vazduh je u Valjevu, prema zvaničnim podacima, kategorisan u treću kategoriju, odnosno kao opasan po zdravlje. Uzroci lošeg kvaliteta vazduha u Valjevu su opšte poznati, a gasovod će obezbediti bolju budućnost Valjeva, čist vazduh i zdravu sredinu, ali verujem da će biti i motiv za privlačenje novih investicija.

Podsetiću ovom prilikom i na to da država gradi brzu saobraćajnicu i Verak-Lajkovac, koja će Valjevo povezati sa autoputem „Miloš Veliki“. Izgradnja brze saobraćajnice je strateški važan projekat koji će omogućiti otvaranje Valjeva ka ostatku Srbije, ne samo Valjeva, već čitave zapadne Srbije, tog dela zapadne Srbije. U Valjevo dolazi i nemačka kompanija, svetski lider u proizvodnji vaga. Nova fabrika nemačkog investitora vredna 33 miliona evra imaće 305 zaposlenih. Sve ovo, izgradnja brze saobraćajnice, otvaranje novih fabrika, gasifikacija omogućiće nove razvojne šanse za Valjevo, tako da Valjevo postane interesantnije kao nova investiciona atraktivna destinacija.

Kada je reč o druga dva predloga zakona za pokrivanje troškova izgradnje gasovoda na području Paraćina, Boljevac, Rogotina, Negotin, Prahovo potrebno je 66 miliona evra, dok će 28 miliona evra biti izdvojeno za izgradnju deonice razvojnog gasovoda između Leskovca i Vranja.

Ovim projektima stvoriće se uslovi za korišćenje prirodnog gasa kao jeftinog, ekološki prihvatljivog goriva, jednostavnog za upotrebu, čime će se u znatnoj meri rasteretiti i postojeći energetski kapaciteti. Kolubarski, Pčinjski, Borski i Zaječarski okrug su zone velikog potencijala za privredne aktivnosti kojima upravo nedostaje pravi energent i mi to činimo usvajanjem ovakvog zakonskog predloga.

Dakle, gasifikacija treba da stvori uslove za privlačenje stranih investitora u ovim područjima, jer ih stranci zaobilaze baš zbog nedostatka ovog jeftinog i čistog energenta.

Naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati sve zakonske predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Milićeviću.
Sledeći narodni poslanik Milovan Drecun.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ će u danu za glasanje podržati predložene zakone koji se nalaze danas na dnevnom redu.

Kada su u pitanju predlozi zakona kojima se daju garancije Republike Srbije radi izgradnje gasovoda, odnosno gasifikacije, jedino što želim da kažem da je nesporan značaj gasifikacije za privredni razvoj i investicije za poboljšanje kvaliteta života ljudi, za razvoj lokalnih zajednica i za zaštitu životne sredine. O značaju gasifikacije su moje kolege prethodno dosta govorile.

Ja bih pažnju usmerio na Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma. Jedan od najtežih savremenih izazova bezbednosti svakako jeste terorizam, koji ima lokalnu, regionalnu i globalnu dimenziju. Međunarodni terorizam je prekogranični, predstavlja zajedničku opasnost za mnoge zemlje i zato zahteva usaglašene zajedničke odgovore. Srbija je prepoznala terorizam kao bitan bezbednosni izazov i definisala odgovarajuću zakonsku i bezbednosnu strategiju za borbu protiv terorističke pretnje, za sprečavanje terorističkog delovanja i sankcionisanje odgovornih za ugrožavanje opšte bezbednosti planiranjem, pripremama ili izvođenjem terorističkih akata.

Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma je nedostajuća karika u protivterorističkoj strategiji naše države i neophodan mehanizam za saradnju sa drugim državama na planu suprotstavljanja međunarodnoj terorističkoj pretnji.

Srbija i njeni građani su bili izloženi brutalnom zločinačkom terorističkom delovanju tzv. Oslobodilačke vojske Kosova na Kosovu i Metohiji, ali i tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca na jugu centralne Srbije. Ta teroristička pretnja čija je ideološka osnova velikoalbanski nacionalizam je i danas prisutna, preko elemenata tih terorističkih formacija koji su prisutni u drugačijoj formi. Zato je bitno da nosioci te terorističke pretnje budu identifikovani, i već jesu, i uneti u nacionalnu bazu podataka. Radi se o teroristima koji su bili pripadnici tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, protiv kojih su svojevremeno podnete krivične prijave, koji su procesuirani ili osuđeni.

U nacionalnoj bazi podataka biće evidentirane i osobe koje su nosioci terorističke pretnje i delovanja na osnovu verskog fundamentalizma. Nosioci te pretnje su ponajpre pripadnici radikalnih islamističkih grupa, među kojima se regrutuju članovi džihadističkih i terorističkih međunarodnih grupa. Njihovo prisustvo je izraženo na Kosovu i Metohiji, ali i u još nekim područjima centralne Srbije. Posebno je uočeno da delovanje tih grupacija snažno podržavaju finansijski i na druge načine, presudno pomažu brojne islamske, navodno, humanitarne organizacije, koje su često samo paravan za nezakonito delovanje kojim se stvara, podstiče i realizuje teroristička pretnja.

Podatak da je na Kosovu i Metohiji regrutovano i da se priključilo terorističkim grupama, poput Alkaide, Islamske države i drugih, oko 500 verski radikalizovanih ekstremista, kao i desetine ekstremista iz centralne Srbije, ponajpre iz Raško-polimske oblasti, kao i hiljade iz susednih zemalja, ukazuje na visok nivo terorističke pretnje koju te verski radikalizovane ekstremističke grupe i pojedinci imaju po bezbednost građana u Republici Srbiji i samih institucija. Za uspešno suprotstavljanje države ovoj terorističkoj pretnji od presudnog je značaja da oni budu evidentirani u nacionalnoj bazi podataka, da njihovo delovanje bude pod stalnim nadzorom i da na vreme budu preduzete mere radi sprečavanja eventualnih akata nasilja od strane tih nosioca terorističke pretnje.

Treća grupacija nosioca terorističke pretnje koja će se naći u nacionalnoj bazi podataka jesu strani državljani koje su službe i policije drugih zemalja i međunarodne policijske organizacije, poput Interpola i Europola, identifikovale i evidentirale kao međunarodne teroriste. Da bi se Srbija efikasno odbranila od međunarodne terorističke pretnje neophodna je saradnja sa drugim državama koje raspolažu odgovarajućim saznanjima, kao što je i drugim državama potrebna saradnja sa Srbijom na tom planu.

Četvrta grupacija nosioca terorističke pretnje koje će se naći u nacionalnoj bazi podataka su pojedinci koji su bili ili su i dalje pripadnici međunarodnih terorističkih grupa, a u Srbiju su došli kao legalni ili ilegalni migranti, u snažnom migrantskom talasu koji je prošao kroz Srbiju. Poslednjih godina bilo je takvih pojedinaca. Oni su identifikovani, preduzete su sve potrebne aktivnosti da budu sprečeni u eventualnom terorističkom delovanju i ugrožavanju bezbednosti građana i institucija.

Ovaj zakon će omogućiti formiranje jedinstvene nacionalne baze podataka koje će sadržati, odnosno objediniti već postojeće, odnosno uskladištene podatke u bazama nadležnih službi bezbednosti i državnih organa, kao i novoprikupljene podatke. To je veoma važan korak ka uspostavljanju pune i efikasne saradnje nadležnih državnih organa u suprotstavljanju terorističkim pretnjama i delovanju.

Predloženi zakon će pojednostaviti saradnju državnih organa, ubrzati je i učiniti efikasnijom. Sada će na jednom mestu biti podaci koji će u svakom trenutku biti dostupni državnim organima koji su zaduženi za sistemski odgovor terorističkim pretnjama, a to: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, Bezbednosno-informativna agencija, Vojnoobaveštajna agencija, Vojnobezbednosna agencija, Uprava za sprečavanje pranja novca, Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za organizovani kriminal. Ovih osam državnih organa su ključni nosioci u sprečavanju i borbi protiv terorizma. Za njihov uspešan rad neophodna je jedinstvena nacionalna baza koja će unaprediti kapacitete države za borbu protiv terorističkih pretnji, a to će suštinski povećati bezbednost građana i učiniti da se i nadalje uspešno i pravovremeno otkrivaju i sprečavaju planirane terorističke akcije.

U jedinstvenoj bazi podataka biće indeksirana fizička i pravna lica, grupe ili organizacije koje su označene i stavljene na međunarodnu ili nacionalnu listu terorista, terorističkih organizacija i finansijera terorizma. Osnovna platforma nacionalne baze biće smeštena kod Bezbednosno-informativne agencije. Nacionalna baza će sadržati indeksirana lica po četiri osnova, između ostalih, iz postojećih baza nadležnih organa, što uključuje lica koja su osumnjičena, optužena ili osuđena za krivično delo terorizam i sa njim povezana krivična dela. Radi se, dakle, o osobama koje su bile u nekom vremenskom periodu osumnjičene, optužene ili osuđene za terorizam. Svi će biti indeksirani. Da vas podsetim samo, i sadašnji tzv. premijer na Kosovu Aljbin Kurti je bio među osuđenim teroristima.

Tako osmišljena nacionalna baza će imati pun kapacitet da odgovori cilju zbog koga se formira, a to je efikasna razmena podataka i informacija između nadležnih organa. Podaci za nacionalne baze će biti korišćeni u svrhu sprečavanja pretnji od terorizma, blagovremenog otkrivanja i dokumentovanja terorističke aktivnosti i krivičnog gonjenja.

Od posebnog značaja za efikasno suočavanje sa terorističkim pretnjama i njihovim nosiocima za očuvanje neophodne poverljivosti operativnog rada, posebno službi bezbednosti, odnosno svih državnih organa, za pravnu valjanost korišćenja podataka je zaštita podataka koja je detaljno predviđena ovim zakonom, kao i odgovornost nadležnih organa u preduzimanju mera zaštite podataka sadržanih u nacionalnoj bazi, obaveze administratora, kao i nadzor i kontrola.

Ubeđeni smo da će usvajanje i primena ovog zakona značajno unaprediti kapacitete naše države da se suprotstavi terorističkim pretnjama, da podigne sposobnosti sistema bezbednosti da pravovremeno odgovori i uspešno sprovodi borbu protiv terorizma.

Ovim zakonom Republika Srbija će uspostaviti jedinstven pravni okvir u ovoj oblasti, realizovati planirane aktivnosti u Akcionom planu za Pregovaračko poglavlje 24 – pravda, sloboda i bezbednost za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji. Istovremeno, ovaj zakon je doprineo Srbiji obezbeđivanju regionalne i globalne bezbednosti. Hvala.