Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvaženi predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovane kolege, dragi građani, danas govorimo o nekoliko predloga zakona i prvi među njima je Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Pored zakona, na dnevnom redu su i tri zakona o davanju garancija Republike Srbije za zaduživanje „Srbijagasa“ kod domaćih banaka radi realizacije tri strateška energetska i infrastrukturna projekta iz sektora gasifikacije Srbije.

Uprkos činjenici da su o prvom predlogu zakona govorili i moje uvažene kolege i ovlašćeni predstavnik, Đorđe Milićević i kolega Vladan Zagrađanin, Justina Pupin, ja ću se ipak osvrnuti delom ponovo na ovaj zakon.

Odnosi se na bazu podataka o teroristima i terorističkim organizacijama i ne bi bilo prirodno da prećutim to pod okolnostima da dolazim sa KiM gde smo najbolje, čini mi se, osetili posledice dejstava terorističke organizacije UČK, pa i mnogih njihovih prethodnika od početka 20. veka.

Da podsetim srpsku javnost pre svega da je UČK na međunarodnom nivou najpre od strane UN Rezolucijom 19-60 iz 1998. godine, a potom i od strane američkih vlasti, tačnije Stejt departmenta 2001. godine proglašena terorističkom organizacijom. Nije stoga neprirodno moje očekivanje da će ova organizacija koja i dan danas terorističkim metodama želi da otcepi deo teritorije Republike Srbije biti u našem nacionalnom registru, odnosno u nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje terorizma i borbu protiv terorizma, jer je najvažnije kod ovakvih dokumenata najpre početi iz svog dvorišta. Žalosno je što u dvorištu imamo to što imamo, ali je realnost takva kakva jeste.

Osvrnuću se i na diskusije kolega pre mene, pre svega kolege Ace Markovića, koji nas je podsetio i pomogao nam da nekako lakše podnesemo taj jučerašnji dan. Zašto se vraćam na tu temu? Zato što je jako važno u srpskom parlamentu, naročito danas, reći kolika je nepravda bila pred očima celog sveta sinoć.

Ja, govoreći na ovaj način, ne ulazim u odluke sudskog veća i u njihove presude. Ja govorim o svemu onome što smo prateći sednicu Saveta bezbednosti UN imali prilike da sinoć čujemo. Ja govorim o reakcijama koje su usledile nakon diskusije predsednika Republike. Ja govorim o izjavama zvaničnika susednih država nakon presude. Ja govorim o jednoj sve jasnijoj slici Srbije koja zaista teži pomirenju i sve jasnijoj slici svih oko nas kojima ne pada na pamet da tu ispruženu ruku prihvate.

Niko ne može da kaže da u toku jednog rata nema žrtava. Niko ne može da kaže da žrtava nije bilo, da nije bilo strašnih zločina koji su se desili i to je rat sam po sebi. Ono što mora da se kaže, to je da ta težnja da se 30 godina unazad svi zločini pripišu isključivo Srbima ne posustaje, i to smo sinoć imali prilike nažalost da čujemo i kod obraćanja predstavnika Hrvatske i kod, moram naglasiti, nelegitimnog predstavnika BiH, pošto koliko ja shvatam i koliko sam ispratila, a dobro sam ispratila, gospodin Dodik je rekao da saglasnost Republike Srpske za učešće i predstavljanje BiH na sednici Saveta bezbednosti nije imao gospodin koji se sinoć uključio.

Odgovor koji su dobili od predsednika Republike bio je državnički. Reakcije koje čujemo su, pokušavam da nađem reč, i verovatno neću uspeti da nađem adekvatnu reč koju treba izgovoriti u parlamentu Srbije, ali ono što je važno reći pre svega zbog javnosti i zbog srpskog naroda jeste da ne smemo biti demoralisani. Moramo imati svest o tome da nikada nismo bili genocidni narod, a da nažalost jučerašnji dan nije prvi dan koji nam je pokazao koliko je teško biti Srbin.

Želim da verujem da takvih dana više biti neće, ali se sa druge strane plašim da hoće. Treba ostati pribran, potpuno svestan sebe, potpuno svestan svih oko nas, jer se bojim a onakvim nastupima kakav su imali sinoć samo govore o sebi, ne i o nama.

Koliko je osuđenih, govorio je moj kolega Marković. Koliko je oslobođenih? E, to hoću da govorim. Nonsens je u činjenici da je isti taj tribunal oslobodio i Ramuša Haradinaja i Nasera Orića i Gotovinu.

Sud koji je formiran od strane pre svega SAD, da bi uspostavio pravdu i pomirenje, kako je govoreno kada je formiran, doneo je sve, samo ne pravdu i pomirenje. Doneo je selektivnu pravdu, osuđene isključivo Srbe i nikakvo pomirenje, nego samo raspirivanje tih razlika, čak i jednom ovakvom odlukom. Da sam, nažalost, u pravu pročitaćete do kraja dana. Ko god sebe smatra iole važnim, bitnim, nebitnim, kako god, dozvolio je sebi luksuz da posle presude Ratku Mladiću i on se zapljune i kaže nešto ružno o Srbiji ili nas podseti koliki smo zločinci.

Ponosna sam ja i na svoju Srbiju i na svoj srpski narod i na nastup Republike Srbije i njenog predsednika na sednici Saveta bezbednosti UN sinoć i na sve nas koji se nismo upecali u tu jeftinu zamku tračarenja preko plota, svojstveno za onako dokone seoske žene. Mi smo država koja ide napred, tako smo odlučili, rešeni da budemo članice Evrope, iako Evropa u odnosu na nas i na naše komšije često ima dvostruke aršine, promeniće oni svoje stavove kada malo racionalnije i čistijih naočara pogledaju na Zapadni Balkan. Zato ćemo mi danas, osim ovog važnog zakona, doneti i tri garancije države za kredite kojima će se „Srbijagas“, istina je, zadužiti, ali su u pitanju projekti regionalne gasifikacije i to nije malo.

Četiri okruga, to je nastavak pre svega onoga o čemu pričamo, tj. strateškog opredeljenja Srbije da obezbedi trajne i ekološke energente pre svega, što je s jedne strane put ka jačanju energetske stabilnosti i bezbednosti, a sa druge strane obezbeđenje stabilnog i ekonomičnog snabdevanja građana i privrede prirodnim gasom kao energentom.

Šta je važno? Za realizaciju ova tri projekta sredstva se obezbeđuju iz zajmova „Srbijagasa“, to je tačno, i to dva zajma kod OTP banke Srbija a.d. Novi Sad i jedan zajam kod banke „Inteza“ a.d. Beograd. Ove zajmove koje će „Srbijagas“ koristiti za gasifikaciju navedenih okruga kontragarancije daje Republika Srbija, čime se potvrđuje pre svega nacionalni, odnosno državni značaj ovih projekata koje je „Srbijagas“ dodatno uvrstio u svoj program poslovanje iz predloga Vlade Republike Srbije.

Važno je, svojstveno tome, reći da su u pitanju razvojni, a ne potrošački zajmovi. Benefit od gasifikacije navedenih okruga imaće u fazi izgradnje privreda Srbije koja će učestovati u realizaciji ovih projekata, a znamo da projekti infrastrukturnog tipa pokreću mnoge grane privrede i zapošljavaju značajan broj radnika različitih profila. Dakle, gasifikacija po ovim projektima će uticati na privredni rast i zapošljavanje, a ovo su dragoceni projekti koji će uticati i na ukupnu revitalizaciju privrede, okruga, odnosno na smanjenje regionalnih razlika.

Na kraju je važno takođe istaći da su svi zajmovi o kojima danas razgovaramo usklađeni sa Zakonom o javnom dugu Republike Srbije i Zakonom o budžetu.

Ističe vreme koje je predviđeno za poslaničku grupu Socijalističke partije Srbije, inače bi se imalo mnogo toga reći. Osim onoga što su naglasile moje kolege, a to je da ćemo u danu za glasanje podržati sve predložene predloge zakona, ja ću zaista završiti svoju diskusiju sa još jednim apelom, a to je da nikako ne ostanemo pod utiskom svih onih malicioznih koji bi da jučerašnji dan i jedan gorak ukus koji svi nosio u ustima predstave kao neku svoju istorijsku pobedu.

Treba se setiti onoga što Srbija jeste, a Srbija je zemlja svih svojih građana, bez razlike kojoj naciji, narodu i veri pripadaju. Neće porušiti našu opredeljenost da ipak pacifistički gledamo na sve njih, ali ne mogu očekivati ni da smo zaboravili Jasenovac, ni zločine pre Jasenovca, ni zločince posle Jasenovca, bez razlike gde su se dogodili. Jedino što mi nećemo, mi nećemo sići na onaj nivo sa kog oni pokušavaju da optuže ceo srpski narod i državu Srbiju.

Šta je Haški tribunal sam po sebi? Odgovor će dati istorija. Ja sam ekonomista, ali gotovo da mogu da tvrdim da će u budućnosti to biti primer loše prakse i nepravde nad jednim malim narodom koji je branio Evropu i ničim nije zaslužio da mu u 21. veku Evropa, koju je branio u Prvom svetskom ratu, odgovori na ovaj način.

Bilo kako bilo, niti se radi o celoj Evropi, niti svi misle isto, sačekaćemo vreme kada će glasniji biti oni koji razumeju šta je pravda i ljubav među ljudima. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Adrijana Pupovac.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, na prvom mestu cenjene građanke i građani Republike Srbije, pred nama su tri seta važnih zakona o davanju garancije Republike Srbije radi gasifikacije Borskog i Zaječarskog upravnog okruga. Građani trebaju da znaju da su na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića prilikom planiranja investicionih aktivnosti Srbijagasa za ovu godinu uvaženi zaključci osnivača Vlade Republike Srbije o potrebi gasifikacije pomenutih okruga.

S obzirom da se radi o strateškom neophodnom infrastrukturnom projektu, pored ekonomske opravdanosti gasifikacije, postoje i ekološke prednosti. Bor je grad u kome se nalazi jedan od najvećih rudnika bakra i zlata u Evropi, u kome se zahvaljujući našem predsedniku i kineskim partnerima nastavilo rudarenje, a ne pravljenje nogara i sađenje kikirikija, kakva je bila zamisao u vreme demokratske vlasti, s obzirom da su od 22 preduzeća koja su bila u sastavu Rudarsko-topioničarskog basena Bor 19 prodali u bescenje i ostavili samo tri. Od 22 hiljade radnika u RTB-u ostalo je da radi samo pet hiljada zaposlenih.

Moram govoriti sve ovo, moram podsećati moje Borane i Majdanpekčane šta su od naših gradova uradili isti oni koji sada žele da se vrate na vlast. Sadašnji značaj rudnika i Kompanije Srbije Ziđin pokazuje i činjenica da su zahvaljujući uspešnoj politici Aleksandra Vučića i međunarodnoj saradnji zadržana radna mesta i da danas Kompanija Srbija Ziđin ima još 1200 novozaposlenih. Prosečna neto zarada zaposlenih u kompaniji iznosi 94.000 dinara, što je iznad republičkog proseka.

Da od rudarskog basena zavisi egzistencija mnogih porodica govori i činjenica da je kompanija sa brojnim lokalnim kooperantima ugovorila poslovnu saradnju u oblasti inžnjerskog projektovanja građevinarstva, tehničkih usluga, pa tako više od polovine stanovništva u Boru i Majdanpeku ima direktnu, ali i indirektnu korist od kompanije.

Korist od poslovanja kompanija nemaju samo stanovnici Borskog upravnog okruga, već i cela država, s obzirom na to da je kompanija prošle godine u budžet Republike Srbije uplatila 46,3 miliona američkih dolara.

Kada govorimo o zaštiti životne sredine i o prednostima današnjeg zakona, moram napomenuti i to da su se prethodne vlasti do dolaska Aleksandra Vučića borile da naša privreda i ekonomija izumru. Demokrate nisu bile u stanju ni da je sahrane kako treba, zato što su otpadne materije morali da sačuvaju, skladište, a oni ni to nisu umeli da urade.

U Borskom i Zaječarskom okrugu živi preko 200.000 ljudi. Bor ima, za razliku od Zaječara, više solitera nego kuća i oko 11.000 stanova. Gasifikacijom Borskog i Zaječarskog okruga, izgradnjom razvodnog gasovoda sa pripajajućim glavnim merno-regulacionim stanicama, stvoriće se uslovi za izgradnju distributivnih gasova u svim naseljima i povezivanje industrijskih, komunalnih i individualnih potrošača na distributivni sistem. Time će se omogućiti korišćenje prirodnog gasa kao jeftinijeg, jednostavnog za upotrebu, a što je za građane Bora, grada koji je najveći industrijski centar energetske potrošnje, i za našu decu najbitnije – ekološki prihvatljivijeg goriva, zahvaljujući kome će se, sa jedne strane, smanjiti štetna emisija gasova iz industrije, tako da će kiseonik oko nas biti čistiji, dok će, sa druge strane, korišćenje prirodnog gasa, kao goriva, u značajnoj meri rasteretiti i elektroenergetski kapacitet.

Dolazak gasa u gradskoj toplani, ali i energani „Ziđina“ zamenio bi 70.000 tona uglja godišnje, što znači – čistije nebo, čistiji vazduh. Zameniće i 10.000 metara kubnih bukovog drveta. Isključiće se potrošnja bukovih oblica koje služe za proces redukcije u topionici i samim tim doći će do pojeftinjenja procesa.

Pored ekonomskih i ekoloških benefita kineske kompanije i stanovništva Borskog i Zaječarskog upravnog okruga, početak gasifikacije bi trebalo da pokrene niz potpuno novih investicija, projekata i drugih poslovnih aktivnosti na prostoru istočne Srbije i da omogući dodatnu revitalizaciju ovog prostora.

Što se tiče geopolitičkog interesa gasovoda, gasovod je projekat koji je potreban za dalju integraciju Srbije u Evropsku uniju. Predstavlja jako važnu interkonekciju i sponu kako sa Evropom, tako i sa istokom, s obzirom da će predstavljati stabilnost snabdevanja potrošača „plavim energentom“ iz Rusije. Predstavljaće i alternativni pravac za snabdevanje gasom. Do sada je stizao samo iz pravca Ukrajine, a sada će stizati iz pravca Bugarske. Naplaćivanje tranzita i prenos gasa kroz našu zemlju na zapad uticaće i na našu ekonomiju, a najveći deo gasa će biti isporučivan za Mađarsku, Slovačku i Austriju, upravo preko naše zemlje.

Sve govori da je Srbija od jedne uništene, ponižene zemlje, dolaskom Aleksandra Vučića postala ne samo lider, već i stub stabilnosti u regionu, ali i u svetu, jer ovaj projekat upravo pokazuje ne samo čelično prijateljstvo Srbije i Kine, već i odličnu međunarodnu saradnju sa Ruskom Federacijom, ali i sa Evropskom unijom i ostalim zemljama sveta, upravo iz razloga što gasovod može da isporučuje gas u oba pravca.

Kakvog državnika imaju građani Republike Srbije govori i činjenica da naš predsednik, i pored svih multilateralnih i bilateralnih sporazuma, u oblasti međunarodne saradnje brine i o meštanima sela, tako da će i najudaljenije selo u istočnoj Srbiji, selo Metovnica, zahvaljujući njegovoj intervenciji i odličnim odnosima sa kineskom kompanijom „Srbija Ziđin“, posle gotovo pola veka dobiti vodu, dok će zahvaljujući gasifikaciji pored grada i sva sela, znači, svako domaćinstvo od Borskog do Zaječarskog okruga, imati uštede, jer ćemo biti potrošači najjeftinijeg, ali i najčistijeg gasa iz Rusije.

Ono u šta duboko verujem, to je da meštani sela Metovnice, Krivelja, Slatine, Oštrelja, ali i ostalih, kao i građani Borskog upravnog okruga mogu da budu sigurni jedino u našeg predsednika, jedino u Aleksandra Vučića. Zato što ima sluha da čuje, ali i da vidi šta našim građanima nedostaje i da će shodno njihovim potrebama, kao dokazani odličan strateg, donositi najbolje odluke. Hvala predsedniku na podršci da selo Metovnica konačno dobije vodu, ali i na brizi o svim usputnim selima od Borskog do Zaječarskog okruga.

Zato ću u danu za glasanje, sa svojim kolegama iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić“ podržati predloge zakona kojima ćemo otvoriti nove ekonomske stranice za uspešniju budućnost nas i naše dece. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Sada vas, saglasno članu 27. i članu 87, obaveštavam da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Takođe, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog sata. Sa radom nastavljamo u 15.00 časova. Hvala vam još jednom.
(Posle pauze)

Dame i gospodo, da počnemo.
Ministarka će uskoro ući.
Docent dr Mihailo Jokić ima reč.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovana gospodo, želim, zbog građana Valjeva, da kažem da je gas koji će Kolubarski okrug dobiti mnogo bitan i odlučujući kada je u pitanju dalji razvoj grada Valjeva, jer ugovor koji smo potpisali sa nemačkom kompanijom „Bizerba“, u ugovoru stoji da grad mora obezbediti gas.

Sama ta činjenica govori da je sad ovo što mi danas donosimo, o čemu mi danas odlučujemo, mnogo važno i mnogo bitno za grad Valjevo, naravno, i za ostale fabrike, za ostala preduzeća je gas rešenje, umesto mazuta, umesto čvrstog goriva.

Nova fabrika koju očekujemo da dobijemo, takođe, iz Nemačke, znači, da to bude sporazum sa Nemcima, takođe jedan od uslova je da u Valjevu imamo gas, u industrijskoj zoni. Tako da, te dve činjenice dovoljno govore koliko je to bitno za Valjevo, za zapošljavanje, a ja da se ne ponavljam, ove firme nemačke koje dolaze će zaposliti visokostručni kadar, visokoobrazovani kadar. Valjevu je potrebno da oni koji završe tehničke fakultete, državne fakultete, da se vraćaju u Valjevo. Ako se oni, koji su otišli da završe te tehničke fakultete, ne budu vraćali u Valjevo, od Valjeva neće biti ništa, nema daljeg i budućeg razvoja.

Drugi problem koji rešavamo sa gasom jeste grejanje. Grejanje je bolna tačka Valjeva. Mi imamo toplanu koja pokriva negde između 10% i 15% grejne površine. Većina korisnika, odnosno onih koji se greju, greju se na mazut, na čvrsto govorio, na ugalj, koji je lošeg kvaliteta, koji ekološki uništava okolinu.

Uslovi življenja u Valjevu su sve teži, naročito zimi. Nama je problem, i to sam rekao jednom, da ponovim, problem je „Krušik“, „Krušik“ se greje na mazut. Dolaskom gasa, mi ćemo taj problem rešiti.

Očekujemo, naravno, da će se i drugi prikačiti, odnosno priključiti na gas i da će, naravno, grejanje biti jeftinije, da će se mreža proširiti. Mi imamo dugačku mrežu, ali imamo malo korisnika. Vruća voda kruži po Valjevu, a nema korisnika. Zašto? Zato što je bila visoka cena priključka.

Možda nije lepo da govorim u prvom licu jednine, ali ja sam kao opozicionar, kada su neki koji možda nikada više neće biti na vlasti bili, oni su postavili visoke uslove za priključak i naravno da se građani nisu mogli priključiti. Normalno, vruća voda ide kroz Valjevo, a nigde nema korisnika.

Ovim će se, znači gasom će se i taj problem rešiti.

Ekološki problem je veliki, znači, nećemo rešiti sve, ali delimično ćemo rešiti problem, jer čestice ove PM 10 i PM 2,5 su u koncentraciji koja je nekoliko puta veća nego što je to dozvoljeno.

Zato, da bi se ljudi vraćali, da bi želeli, da bi voleli da žive u Valjevu, mora se popraviti ta klima, a ona će se delimično popraviti sa gasom.

Mislim da u ovim, što kaže, uslovima, Valjevo dobija najviše, maksimalno dobija i da će Valjevo doživeti preporod, jer Valjevo je dugo, dugo bilo, što kaže, u stagnaciji i nadam se da će se to zaustaviti.

Sad nešto da kažem i ja o Ratku Mladiću, šta ja mislim. Pazite, Haški tribunal je osnovan da kazni Srbe. Lično ja nisam ni očekivao da će ta kazna biti promenjena. Oni su to uradili da bi nas kaznili. Takav je odnos bio u svetu.

Ali, postavlja se jedno drugo pitanje. Ja bih postavio pitanje onima koji žele da dođu na vlast, recimo, Borisu Tadiću. Pa, zar nije mogao taj general Mladić da ode u Hag, ako je morao, da ne otvaramo tu raspravu, da ode kao general, u generalskoj uniformi? Ja imam sliku ispred svojih očiju, otišao je u kačketu, u radničkom odelu, bez dijagnoze, neki kažu i gladan. To je sramota. To govori o onima koji su bili na vlasti.

Moramo mi uvek poći malo i od sebe. Nismo mogli da zaustavimo, Amerika je bila dominantna, nije bilo ravnoteže, radili su šta su hteli itd, ali smo mogli generala Mladića smestiti na VMA da bude 10, 15 dana, da se oporavi, da mu se uspostavi dijagnoza, da mu se daju lekovi, da ga onda obučemo, da u generalskoj uniformi izađe i ode u Hag. To je naša krivica. To ja ne mogu zaboraviti, a vi kako hoćete. Toliko. Hvala.

Hvala.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, kolege poslanici i poslanici, poštovani građani Republike Srbije.

Poslanička grupa Aleksandar Vučić – zajedno za našu decu nema dileme kada su u pitanju predlozi zakona koji su danas na dnevnom redu. Naravno da ćemo predložene zakone prihvatiti, pre svega iz razloga što se prvi zakon odnosi na formiranje nacionalne baze podataka u cilju sprečavanja i borbe protiv terorizma, terorizma kao globalnog problema, terorizma kao problema protiv koga se jedino može boriti ako su sve institucije unutar jedne države, ali i između država povezane sa zajedničkim ciljem da se radi na otkrivanju, prepoznavanju i sankcionisanju onih koji se terorizmom bave.

Takođe, poslanička grupa Aleksandar Vučić – za našu decu nema dilemu ni kada su u pitanju drugi zakoni, a odnose se na potvrđivanje ugovora o kreditu za gasifikaciju opština i to istočnoj Srbiji, južnoj Srbiji i u zapadnoj Srbiji.

Ono što moram da istaknem to je da je upravo ova ideja o gasifikaciji kompletne Srbije potekla od predsednika Republike Aleksandra Vučića. On je 1. januara ove godine otvorio Balkansi tok. Time su se stekli uslovi da svi građani Republike Srbije dođu do gasa kao jeftinijeg i kao ekološki isplativijeg energenta. Ono što je značajno za Republiku Srbiju, za bolji život građana Republike Srbije to je da će gasifikacijom doći i do novih investicija, a nove investicije za sobom povlače nove fabrike i nova radna mesta.

Znači gasifikacija jeste apsolutno u skladu sa daljim ekonomskim napretkom Srbije, a ekonomski napredak koji je do sada postigla Srbija zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića, ali i kompletne Vlade je za divljenje i na tome čestitaju svi, kako u EU, tako i u čitavom svetu.

Ono što želim sada da istaknem to je impresivno obraćanje sinoć predsednika Republike Aleksandra Vučića Savetu bezbednosti. I na to impresivno obraćanje našeg predsednika Republike mi smo ponosni zato što je Aleksandar Vučić prvi put državnički, argumentovano, precizno i jasno izneo sve one stavove koje Republika Srbija ima u odnosu na Haški tribunal, u odnosu na suđenje, u odnosu na presudu Ratku Mladiću, u odnosu na neizručenje u slučaju u predmetu Jojić-Radeta.

Aleksandar Vučić je državnik koji je prvi posle Drugog svetskog rata imao hrabrosti da Savetu UN jasno i glasno kaže da mi poštujemo mehanizam Haškog tribunala, da je politika naše države politika mira, politika stabilnosti, ali naravno da Republika Srbija nikada neće da pristane na ponižavanje.

Ponižavanje Republike Srbije upravo je obeležio čitav period vladavine od 2000. do 2012. godine žutog tajkunskog i pljačkaškog preduzeća. Na svu sreću, zahvaljujući volji građana i zahvaljujući veri građana u politiku Aleksandra Vučića tome je već 2012. godine došao kraj.

Predsednik Republike Aleksandar Vučić, naoružan naravno, sem državnim odnosom prema svojoj zemlji i svojim građanima i ogromnim pravničkim znanjem, imao je dve jasne poruke. Jedna poruka odnosila se na Savet UN istakavši da smo mi sve obaveze prema Hagu ispunili, da izručenje u predmetu Jojić-Radeta nije u skladu sa međunarodnim pravom, da osuđujemo sve zločine, ali da niko nije osudio zločine koji su nad Srbima vršeni, a vršeni su mnogi zločini.

Takođe, druga njegova poruka odnosila se, kao ozbiljnog državnika i bila je upućena građanima Republike Srbije. Citiraću tu poruku Aleksandra Vučića građanima Srbije: „Glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni.

Na nama je da radimo još marljivije i otvaramo fabrike, zarad, naravno i naše budućnosti i zarad naše dece.“

Moram da istaknem da prvi državnik koji je progovorio o jasenovačkim žrtvama, o genocidu nad srpskim narodom koji se desio za vreme Drugog svetskog rata na području fašističke nezavisne države Hrvatske jeste upravo Aleksandar Vučić. Na području nezavisne države Hrvatske od 1941. do 1945. godine nalazili su se koncentracioni logori za decu i ubijeno je više desetina hiljada dece.

O tome niko nije govorio, verovatno iz razloga da se nekome ne bi zamerali. O tome je prvi progovorio Aleksandar Vučić i naravno, podržao i snimanje filma „Dara iz Jasenovca“, kao jedno svedočanstvo o strašnom stradanju našeg naroda i to od staraca, pa do dede u kolevkama u Drugom svetskom ratu.

Da su stradala i deca u kolevkama, na području nezavisne države Hrvatske, u Jasenovcu, govori i podatak da je sa područja Podkozorja, na primer iz Donje Dubice, prvi vojnik stasao tek posle 20 godina i ispraćen u vojsku, jer su upravo ustaše i koljači ubijali sve što je srpsko od starca do dece u kolevkama.

Da li je iko progovorio do Aleksandra Vučića, o strahovitom zločinu, zločinačkoj akciji, u Hrvatskoj koja se desila u akciji „Oluja“, kada je proterana sa svojih vekovnih ognjišta 250 hiljada ljudi, valjda samo zato što imaju srpska imena i prezimena. O tome niko nikada nije govorio, do Aleksandra Vučića, o tome je izgleda, moralo da se ćuti.

Naš cilj je da idemo u budućnost, da čvrsto stojimo u sadašnjosti, da gradimo put kako bi naša deca živela bolje, ali naš zadatak je da otvoreno govorimo o svim onim stradanjima koja su se dešavala našem narodu, ne zato da bi se nekome svetili, već zato da se oni više ne bi nikada ponovili.

Ko je govorio o zločinačkoj akciji, Nato bombardovanja, nazvana „Milosrdni anđeo“, kada je 78 dana, zločinački bombardovana naša zemlja. Dakle, 78 dana zločinački je bombardovana Srbija i tada smo bili zajednica Srbija i Crna Gora, i za to vreme, svakog dana na području Republike Srbije, stradalo je jedno dete. „Nevidljivi“ iz aviona, ubijali su našu decu i to se desilo i sa Milicom Rakić, devojčicom od 3 godine, koja je bila na noši. Ubijena je verovatno zato što je imala srpsko ime i prezime.

Ono što hoću da istaknem, a što je naveo predsednik Republike, Aleksandar Vučić, da mi sve zločine osuđujemo, da je za nas i jedan zločin i ubistvo jednog čoveka, veliko i za nas je to za osudu, i mi izražavamo iskreno saučešće prema svim žrtvama, ali naravno, ne možemo i ne smemo da zaboravimo ni naše žrtve zarad budućnosti, na 1138 godina osuđeni su Srbi u Haškom tribunalu.

Ko je osuđen za ubijanje Srba? Niko. Oni koji su tobože pravnosnažno osuđivani u drugostepenim postupcima su oslobađani, verovatno, suza srpske majke ne boli isto, kao suza neke druge majke.

Naše je da gledamo u budućnost, da radimo, da gradimo, da izgrađujemo puteve, da dižemo fabrike, da gasifikujemo našu zemlju i da postajemo ekonomski jača i stabilnija.

Ovde se radi o tri predloga zakona o kreditu za gasifikaciju. Ja moram da istaknem da je predsednik Republike, Aleksandar Vučić, prilikom obilaska Priboja i Prijepolja 21. maja ove godine, istakao da će gasifikacijom biti obuhvaćene i opštine Priboj, Prijepolje, Nova Varoš i Sjenica, jer to svakako znači privlačenje novih investicija i bolji život građana u ovom delu naše Republike. Bolji život i bolji kvalitet života svih građana Republike Srbije jeste politika za koju se zalaže naš predsednik Aleksandar Vučić i zato ona nema alternativu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Ivan Ribać.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, terorizam predstavlja najveći globalni izazov u 21. veku, koji ne bira ni mesto, ni vreme, a ni žrtve koje ostaju iza njega. Bez obzira da li je reč o verski, o nacionalno ili separatistički motivisanom terorizmu, borbi protiv ove pošasti mora se pristupiti maksimalno odgovorno, sistemski i uz primenu najsavremenijih tehnologija.

Srbija kao zemlja koja je imala nemila iskustva sa albanskim teroristima na KiM i na jugu centralne Srbije krajem prošlog i početkom ovog veka, te koja je bila jedna država kojoj je i teroristička organizacija tzv. "Islamska država" poručivala da će joj biti jedna od sledećih meta, nema drugog izbora osim da se protiv terorizma bori svim raspoloživim sredstvima. Kao što je to rekao bivši ministar spoljnih poslova Narodne Republike Kine, antiterorizam je borba između pravde i zla, između civilizacije i divljaštva. Mi moramo i u toj borbi smo mi kao država uvek zauzimali pravu stranu.

Zato me posebno raduje Predlog zakona o Nacionalnoj bazi podataka za borbu protiv terorizma, koji je danas pred nama. On predviđa da će se u ovoj nacionalnoj bazi podataka naći ne samo lica koja su osuđena za inkriminišuća dela iz oblasti terorizma, već i lica koja su imali bilo kakve neposredne kontakte sa terorističkim ćelijama. Uz pomoć ove jedinstvene baze podataka nadležni organi će imati daleko bolji uvid u podatke o visoko rizičnim osobama, te će im biti dozvoljeno da ih pravovremeno ažuriraju.

Koliko je značajan ovaj poduhvat govori i činjenica da mnoge razvijene zemlje, i razvijenije od nas, nemaju ovako dobru bazu podataka. I ovo nije ad hok ili instant usvojen predlog zakona, već deo kontinuirane borbe naše zemlje u borbi za sprečavanje i borbu protiv terorizma, što je jasno definisano Nacionalnom strategijom za sprečavanje i borbu protiv terorizma u periodu od 2017. do 2021. godine.

O kvalitetu Predloga zakona ne treba puno trošiti reči, jer je Vlada Republike Srbije obrazovala radnu grupu 2017. godine u kojoj su bili inkorporirani najveći stručnjaci iz ove oblasti, iz Ministarstva unutrašnjih poslova, VBA, VOA, BIA, te Tužilaštva za organizovani kriminal i republičkih javnih tužilaštva.

Kao posledicu delovanja terorističke tzv. oslobodilačke vojske Kosova, na teritoriji KiM u periodu od 1996-1998. godine, kao i posle tih ratnih dešavanja, mi u srcu Balkana imamo državoliku tvorevinu koja sebe naziva "Republika Kosovo", koje je postalo rasadnik terorista i radikalnih islamista.

Bezbednosne procene najrazvijenijih država, kao i naše autonomne, govore da je na ratištima Sirije i Iraka na strani terorističke organizacije "Islamska država" sa prostora KiM učestvovalo preko 300 građana. Nakon tih ratnih dešavanja, sa ratišta su se na KiM vratilo preko 100 džihadista koji sada imaju ratno iskustvo, koji su dobro obučeni i ovladali su savremenim tehnologijama, te predstavljaju veliku opasnost za ceo region.

Najavljeni pritisci na Republiku Srbiju u procesu pregovora sa Prištinom, kojih smo svedoci ovih dana, u najmanju ruku deluju nelogično, s obzirom na to da je Srbija svih ovih godina garant mira i stabilnosti u regionu, vodeći svoju politiku dijaloga i pronalaženja političkog i kompromisnog rešenja po svim bitnim pitanjima.

Nasuprot tome, politički vrh tzv. "Republike Kosovo" ne krije svoje veliko-albanske ambicije, ugrožavajući tako ne samo bezbednost Srbije, već i bezbednost nekih članica NATO pakta, kao što su Crna Gora, Grčka ili Severna Makedonija. I umesto pretencioznih planova o tužbi za genocid protiv Srbije ili otvaranju instituta za srpske zločine na prostoru KiM, gospodinu Aljbinu Kurtiju i njegovim saradnicima bi bilo znatno bolje da ove radikalne islamiste koji se slobodno šetaju Kosovom i Metohijom liše slobode i osnuju institut koji bi se bavio islamskim fundamentalizmom i terorizmom, koji sve više seju strah i među miroljubivim Albancima i pripadnicima islamske zajednice, našim dragim komšijama.

Ostaje, međutim, nada da će u dijalogu Beograda i Prištine razum pobediti silu, a faktičko stanje na terenu i objektivni bezbednosni rizici na teritoriji Kosmeta, gole geopolitičke interese zapadnih zemalja.

Kao što je tokom prvih godina svog postojanja OVK na sajtu Stejt Departmenta bila definisana kao teroristička organizacija, ja sam uveren da će zvanični Vašington ubrzo shvatiti da nekadašnji teroristi sa KiM su samo zamenili svoje ratne uniforme sa odelima ratišta sa određenim institucijama, a da su zadržali stare ambicije i da nose sa sobom stari rizik.

Bilo kako bilo, Srbija jeste i ostaće ključni i pouzdan partner svima onima koji su protiv terorizma i jedan od garanta bezbednosti celog regiona.

Samo bih još par minuta uzeo da kažem nešto što mi je privuklo pažnju ovih dana. Naime, pre nekoliko dana smo bili svedoci rušenja jedne pravoslavne bogomolje u selu Konjevići Polje, nedaleko od Bratunca u Bosni i Hercegovini, zato što je jednim delom, ne više od par metara, zvonik te crkve ulazio u dvorište jedne gospođe čije prezime Orlović svedoči da su njeni preci ne tako davno možda verovali baš u tu crkvu i u tog boga. I vrlo brzo su se oglasili i veliki duhovnici i veliki stručnjaci, poput gospodina Miraša Dedejića, koji je podržao ovo i rekao da je tu skalameriju odavno trebalo ukinuti i da će on podržati ukidanje srpskih pravoslavnih crkava na teritoriji Crne Gore kao ono na Rumiji, ne bi li, valjda, iskorenili srpsko ime sa tih prostora.

Ja sam se tada setio kada je tokom Martovskih pogroma 2004. godine, koji je imao za cilj egzodus srpskog stanovništva sa njegovih vekovnih ognjišta, rušene od strane pripadnika terorističke OVK i albanskih ekstremista pravoslavne crkve na teritoriji Kosova i Metohije. Valja podsetiti da je od 1998. godine do danas srušeno oko 150 crkava i manastira na toj teritoriji, koje su neke građene i pre Kosovskog boja i sećam se tada, kada je blaženopočivši mitropolit Amfilohije Radović sa suzama u očima, rizikujući svoj život, branio Bajrakli džamiju u Beogradu od onih koji niti u Boga veruju, niti se Boga boje, koji su je napali.

Ovim putem bih se obratio i toj poštovanoj gospođi Orlović Fati i ovim drugima koji su potrčali da čestitaju nekom neljudskom ne delu, jer ne znam šta je tu pristojno kada gledate kako se ruši bilo koja crkva, i rekao bih im da je Bog jedan i kako god ga oni nazivali, da li Buda, da li Isus, da li Alah, niko od njih im neće reći, niti ikada napisao da valja rušiti, da valja mrzeti i da valja proganjati, već da valja voleti, praštati i graditi. Valja graditi puteve koji će povezivati narode, da valja graditi bogomelje u kojima će se taj narod moliti Bogu, da valja graditi bolnice u kojima će se narod lečiti i fabrike gde ćemo se zapošljavati.

To je ono čime se vodi politika SNS koju je definisao i sprovodi u delo predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ovim ću završiti, citirajući jednog našeg crkvenog velikodostojnika koji je rekao: „Jesu bure, jesu vihori, ali Srbi slamke nisu. Koliko god nas rušili, kažnjavali, mi ćemo ožaliti i vratićemo se gradeći lepše, jače i bolje, ne iz bilo kakvog inata, nego iz ljubavi prema sopstvenom i svim drugim narodima“. Hvala.