Zahvaljujem.
Sledeći na listi je gospodin Zoran Bojanić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege, upravo tema koja se danas nalazi u raspravi govori da je Srbija na pravom putu i da Srbija ima cilj. Kada ovo kažem, mislim da upravo ova regulatorna tela i ove komisije i izveštaji koje su oni dali pre svega Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava govore da stremimo onome što je nekad davno neko zapisao, ali to nije moglo da se učini do onog trenutka dok vlast u našoj državi nije preuzela Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić. Lagano, ali krupnim koracima idemo prema zacrtanom cilju, prema cilju ekonomske i finansijske stabilnosti, prema cilju maksimalnog zapošljavanja i prema cilju da naša deca ostanu u našoj zemlji i da rade za dobrobit i interes ove države.

Da radimo dobro pomenuću i ponoviću nešto malo od onoga što je rekla gospođa Aleksandra Tomić, predsednik Odbora za finansije i republički budžet. Radimo dobro, radimo sa ovim regulatornim telima. Trideset i tri sednice ima ovaj odbor u ovom sazivu samo. Šta to govori? Govori da ova Skupština i Ministarstvo finansija, kao jedno od vodećih u segmentu u kome mi radimo kao Odbor, radi na oporavku privrede, na oporavku finansija, na ispunjavanju zadatih ciljeva i približavanju Evropskoj uniji. U čemu? U onim bitnim stvarima, u poboljšanju kvaliteta života i finansijske konsolidacije naše privrede.

Evo danas imamo primer, danas je otvorena nova fabrika u Jagodini i svi oni dežurni „tviter“ opozicionari koji pokušavaju da obesmisle sve ono što radi ova država, i ponoviću ponovo, na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Zašto ponavljam? Obično ja to ne ponovim više puta, ja to kažem jednom, jer svi umni ljudi znaju ko stoji ispred i iza svega šta se radi za ovu državu. Govorim zbog toga što u nemanju, neznanju, nemoći, nedavanju novih ideja, šta radi ovaj deo opozicije koji predvodi Dragan Đilas? Piše neke nazovi kolumne, kao neki tamo Draža, koji pokušava da obesmisli, da ismejava sve ono što rade Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka i svi mi koji njega pomenemo.

Pomenuću ga još jedanput – Aleksandar Vučić je zaslužan za sve ovo što ima u ovom trenutku Republika Srbija. Daće Bog, dugo ćemo biti na vlasti, ne zato što smo željni vlasti i što želimo vlast, nego zbog toga što ova skupštinska većina, što ova Vlada, što ovaj predsednik imaju cilj. Imaju cilj – bolja Srbija, jaka Srbija, Srbija na koju niko ne može da utiče, Srbija koja sama o sebi odlučuje, Srbija koja je za mir, koja je za, ponoviću ono što kažu naše komšije, suživot. Da, ima mesta za sve nas i svi treba da dobro živimo i da se ne sećamo. Znači, samo ćemo spominjati današnji dan kao nešto iz istorije i slavićemo sve one ljude koji su dali i svoje živote i sve da bismo mi mogli danas ovde da ovako govorimo i da pričamo o budućnosti, da se nikada više ne vraćamo na neke ratne teme.

Mnogo smo bili hrabri, decenijama, stolećima, uvek je bilo ono srpstvo i bilo je nešto kod nas, čojstvo i junaštvo. Da, treba da budemo i mudri. A mislim da smo zadnjih devet godina sigurno, od 2012. godine, baš mudri, i da idemo tamo gde treba i da stremimo, da je nekad davno Srbija bila još pod Nemanjićima. Da, to je istina. Pogledajte puteve koji su izgrađeni. Ja sam nekad kao mlad čovek razmišljao o nekoj Jadranskoj magistrali, tada je to bila neka Jadranska magistrala, odnosno jadranski budući koridor, to je upravo ovaj deo auto-puta „Miloša Velikog“. Doživeo sam to. Doživeću da i kroz moje Kraljevo za godinu-dve prođe auto-put, što nije niko ni razmišljao pre 30-ak godina, 40. Za nas je bila ona Ibarska magistrala nešto maksimalno. Sada imamo auto-puteve bolje nego pola Evrope i svi mi učestvujemo u tome, pa i ove komisije, jer kontrolišu šta se radi. E, to je ono najvažnije. U onom prethodnom režimu nije bilo kontrole. Sada je sve transparentno, sve je vidljivo i zna se ko za šta odgovara i ko šta treba da radi.

Ponoviću nešto što sam, čini mi se, i pre neki dan u jednom od svojih izlaganja rekao – drago mi je da najzad lokalne samouprave mogu da polovinom godine, kao što će i moja lokalna samouprava uraditi za neki dan, odrade rebalanse budžeta, ali ne rebalanse budžeta svojih lokalnih skupština na niže, nego na više. Zašto? Pa zato što je Aleksandar Vučić doveo u svaki grad makar po jednu fabriku i zato što se sada primaju plate, primaju se zarade, a na osnovu tih zarada, na osnovu tih plata ubiraju se neki prihodi, ubiraju se porezi i doprinosi, uvećavaju se gradski budžeti i gradovi, opštine mogu da planiraju, mogu da povećavaju i da rade u interesu svojih sugrađana, da asfaltiraju, da prave mostove, da otvaraju nova obdaništa, da renoviraju škole.

Pomenuo sam školu. Da, u gradu Kraljevu, iz koga dolazim i ja, pre 60 godina je urađena škola koja se sada zove „Sveti Sava“, tada je to bio „29. novembar“, koja je bila privremena. Ona je bila privremena 60 godina, sve do onog trenutka dok Srpska napredna stranka nije došla na vlast i biću ponosan i srećan za mesec dana kada u tu školu dođu neki novi đaci u jedan super moderan objekat.

Da ne bih dužio, pošto će sada i pauza, a i kolege iza mene treba da govore, u danu za glasanje, sasvim normalno, glasaću za ovaj predlog. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa. Sa radom nastavljamo u 15.00 časova. Hvala.
(Posle pauze)

Obaveštavam vas, u skladu sa Poslovnikom, da ćemo danas raditi i posle 18 časova.
Sada reč ima, narodna poslanica, Nataša Jovanović.

Zahvaljujem potpredsedniče Skupštine, poštovani članovi institucija, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Danas je na dnevnom redu, između ostalog i izveštaj Republičke komisije za sprovođenje javnih nabavki, za 2020. godinu. Prvenstveno, ja bih htela građane Srbije da podsetim na 2019. godinu, kada smo radili izmenu i dopunu Zakona o javnim nabavkama i zbog čega je to urađeno i koliko se to zaista vidi da je došlo do jednog velikog boljitka.

Mi smo to uradili, prvenstveno da bi se sprečile koruptivne radnje, zatim da bi smanjili administrativne procedure, da bi zaštitili mala i srednja preduzeća i uostalom, i negativne posledice centralizacije javnih nabavki, a i uprostili samu proceduru.

Izveštaj ove komisije imaju za cilj, u stvari sprečavanje koruptivnog ponašanja, bolju konkurentnost i potpuno otvoreno oglašavanje u postupku javne nabavke.

Mogu reći da smo u velikom delu u tome i uspeli. Bilo je mnogo šupljina u načinima raspisivanja javnih nabavki, u ranijem periodu, kao na primer da se tehnička specifikacija prilagodi određenom ponuđaču, ili se propišu dodatni uslovi koji može samo on da ispuni.

Jedan od načina bio je, na primer mehanizam izjava, taj mehanizam izjava je bio takav da oni dokazuju pod materijalnom i krivičnom odgovornošću, ali da sam ponuđač, faktički nema obavezu da to i proveri.

Posebno se to radilo kod onih koji su učestvovali na javnim nabavkama, po drugi i treći ili više puta.

Ta praksa je doprinela prvenstveno diskriminaciji privrednih subjekata na tržištu i ono što čemu najviše pričamo to je, u stvari diskriminacija bila prema malim i srednjim preduzećima.

Zatim, u to vreme, pre nego što smo doneli taj zakon, 2019. godine, a i članovi ove komisije znaju, jeste da cena je prvenstveno bila presudna, tj. niska cena, ali kasnije kako za vrednovanje ponuda, međutim često se pokazalo da najjeftinija ponuda, na kraju bude znatno skuplja, zbog neadekvatnog materijala ili usluga.

Pre donošenja izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama, 2019. godine česta pojava je bila i fiktivne ponude. Te fiktivne ponude su, u stvari stvarale lažnu sliku konkurenciji, tako da se jave dva ili više ponuđača, i za to jedan dobije, ovi drugi dobiju određenu protiv naknadu, za to što su odustali. Takođe, tu je bila prisutna i podela tržišta.

Podela tržišta u delu gde se ne mešaju jedni drugim u zone. Sigurno su se mnogi od vas se takođe susretali sa ovim, da prvo mora da se raspitate čiji je reon, pa zatim da angažujete nekog za posao.

Ključ uspeha je isključivo u kontroli i u kaznenim merama, jer naš čovek razmišlja kako da nađe rupu u zakonu, i to smatra inteligencijom i snalaženjem, a ne pravim imenom.

Zbog čega vam sve ovo govorim, govorim koliko su bile kompleksne izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama i da smo po svim ovim tačkama, u mnogome doprineli da do ovoga više ne dolazi.

Pored boljitka koji su doneli ovi elektronski tenderi , potrebno je usaglašavanje pravilnika deklaracije proizvoda sa Zakonom o javnim nabavkama. Deklarisanje je na primer, u tom smislu, moraju da se znaju tačni nazivi proizvoda, a ne da se izmišljaju nazivi proizvoda.

Druga stvar je gramaža. Gramaža proizvoda, ako je za neki proizvod uobičajeno da se proizvodi u 100 grama ili 150 grama, stavi se gramaža 127 grama, koji ima samo jedan jedini proizvođač. Ovo sve vama pričam zbog budućnosti i zbog toga na šta treba obratiti pažnju i sanirati to da se ne bi više ponavljalo.

Zatim, objedinjavanje svih stavki pre bez odvajanja, ovde prvenstveno mislim na vrtiće u smislu da oni nabavljaju veliki dijapazon širok dijapazon, počevši od igračaka preko hemijskih, za higijenu, pa do toga da nabavljaju i hranu.

Onda u tom slučaju mogu samo trgovci da konkurišu, ali ne i proizvođači, jer proizvođači ne mogu taj čitav dijapazon usluga da pokrivaju, niti mogu u toj meri da se udružuju.

Zakon o javnim nabavkama, i zakon koji reguliše zapošljavanje invalida je još jedna stavka na koju bi trebalo pažnju, a to je da su veoma pogodne za manipulaciju, jer preduzeće ako ima preko 50% invalida, što može značiti da je ustvari to, ako ima dvoje od njih zaposleno troje, to je upravo preko 50%.

I ovo pričam zbog toga, jer se ne treba odnositi samo na procenat, nego se odnositi i na broj zaposlenih u tom invalidnom preduzeću, jer u tom slučaju imaju mogućnost rezervisanih nabavki, a to znači mogu biti odabrani, iako su 30% skuplji od drugih dobavljača.

Kontrola, koji je broj invalidnih lica, u firmi ne samo u procentima, u ovom slučaju, izostaje.

Daleko od toga da neko ne želi da pomogne invalidima i invalidnim licima i želimo da podstaknemo njihovo zapošljavanje, međutim vrlo je lako za korupciju i na to molim u narednom periodu da se obrati pažnja.

Novi portal javnih nabavki omogućava elektronske javne nabavke, što je veliki korak za smanjivanje barijera i pristup javnim nabavkama, ali i alat za smanjenje birokratije i korupcije.

Ovako se postiže daleko veća transparentnost, jer problem je postao takav da ugrožava sistem javnih finansija. Mi želimo da naše javne finansije postavimo na zdrave osnove i ne bežimo da se uhvatimo u koštac sa svim i svakim ko ugrožava napredak Srbije.

Očekujem da ovo sve veće povećanje transparentnosti i mogućnosti uvida u ceo postupak javne nabavke će povratiti poverenje u postupke javnih nabavki i omogućiti veću konkurenciju. Jedan od dokaza je upravo i ovde, što u parlamentu raspravljamo o ovom Izveštaju koji ste vi dali.

Transparentnost prouzrokuje sigurnost, sigurnost prouzrokuje veće investicije, veće investicije prouzrokuju bolju zaposlenost, bolja zaposlenost znači veću potrošnju, a veća potrošnja znači bolji životni standard. Vidite, koliko je sve to povezano? Idemo korak po korak ka jasno određenom cilju i po jasno utrtom putu koji je utrla Srpska napredna stranka i njen predsednik Aleksandar Vučić, čije ime je postalo sinonim za uspeh, obnovu i prosperitet.

Na kraju ovog mog izlaganja koje shvatite kao jedno dobronamerno i upravo to da u narednom periodu bude još jača kontrola i same kaznene odredbe, želim da čestitam Beograđanima današnju slavu Spasodan i želim da kažem nešto o tome što možda pojedini nisu upoznati.

Despot Stefan Lazarević je 1403. godine proglasio Beograd srpskom prestonicom, a verski praznik Vaznesenje gospodnje za gradsku slavu. Spasovdan je kao slava Beograda obnovljena 1993. godine, kada je ponovo pošla litija posle 46 godina.

Hvala najlepše.

Hvala vama.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo sada raspravljamo o jednom delu izveštaja raznih državnih organa kada je u pitanju trošenje javnih sredstava ili kontrola državne pomoći koja se upućuje ka privredi.

Pre svega, prva stvar koju moram da istaknem jeste sa kakvim se sve problemima sukobila Srpska napredna stranka kada smo došli na vlast 2012. godine, po onom zakonu o kome je pričala koleginica Jovanović, koji je važio pre 2012. godine. Komisija je bila prilično samostalna, prilično nezavisna. O njihovim izveštajima nismo vodili diskusije, a i u o nekom njihovom izboru nismo nešto ni učestvovali, Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Isto tako, Komisija za kontrolu državne pomoći nije ni postojala. Neki privid je bio Komisija za hartije od vrednosti. Tako je to funkcionisalo do 2012. godine.

Prvi ozbiljni korak ka uređenju naših javnih finansija jeste Zakon o javnim nabavkama koji je donet novembra meseca 2012. godine. Mogu da se pohvalim ili da pohvalim i Narodnu skupštinu da je to, koliko je meni poznato, jedini Zakon o javnim nabavkama koji je poslanički zakon.

Narodni poslanici su napravili Radnu grupu, narodni poslanici su organizovali javne rasprave, narodni poslanici su napisali Predlog zakona i narodni poslanici su usvojili taj zakon. Tačno je da je on 2019. godine promenjen ili zamenjen, zato što ispunio svrhu svog postojanja i da je oblast javnih nabavki nešto što je živo i što je potrebno da se reformiše i unapređuje kako mi kao društvo napredujemo. Da ne pričam o onim drugim delovima, kao što je usklađivanje sa direktivama EU, zato što su i oni učesnici u postupcima javnih nabavki koje sprovodi Republika Srbija.

Šta su bile novine po tom Zakonu o javnim nabavkama? Prvo je bio Portal javnih nabavki po tom zakonu koji je stupio na snagu 1. aprila 2013. godine. Drugo, Registar ponuđača javnih nabavki i to znači da samo neko ko je kvalifikovan i ko ispunjava određene uslove može da učestvuje u postupku javne nabavke. Treća novina je bio građanski nadzornik za javne nabavke koje su bile velike vrednosti. Četvrta novina je bila da je odbor nadležan za poslove finansija raspisivao, sprovodio konkurs i predlagao Narodnoj skupštini članove Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

To su novine koje je poslanička grupa Srpske napredne stranke – Aleksandar Vučić predložila Narodnoj skupštini 2012. godine i koje i dan danas u onom manjem ili većem obimu, građanski nadzornik ne, ali sve ostalo i dan danas funkcioniše u sistemu javnih nabavki Republike Srbije, što znači da su one strateške promene u zakonu bile dobre i da su postigle svoj cilj.

Danas živimo u vremenu koje je opterećeno virusom korone i pandemije i kako god otvorite neki portal, vidite saopštenje određenih nevladinih organizacija. Prva stvar koja će da bude spomenuta jeste kako je Srbija i pod kojim uslovima nabavljala respiratore, kako i pod kojim uslovima je Republika Srbija nabavljala drugu medicinsku opremu i kako i pod kojim uslovima je Republika Srbija nabavljala vakcine na teritoriji Republike Srbije.

Ja bih da se vratim na neko prethodno vreme, kada je zakon iz 2012. godine ušao u primenu. Za istu količinu medicinskih sredstava i opreme u 2013. godini Republika Srbija je platila oko 400 miliona evra manje. Tada nisam čuo nijednu dežurnu pitalicu kako se trošilo tih 400 milina evra svake godine za vreme vlasti bivšeg režima ili, da prevedem u bruto dohodak, 1,5% svega što se proizvede u Srbiji preko samo jednog organa bivši režim je otimao od građana Srbije.

Ja bih voleo da kada raspravljamo o nekom narednom vašem izveštaju da vidimo koliko je to, da li će to da spomene Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki ili će možda Kancelarija za javne nabavke, koliko je bilo pregovaračkog i hitnog postupka po zakonima koji su važili 2012. godine u procentima? Koliko je danas? Ja tvrdim da je danas višestruko manje i pored pandemije korona virusa. Koliko je trajao postupak po starom zakonu? Bio je i po šest meseci. Znali su to članovi Komisije koji su bili imenovani 2013. godine kakav su posao imali i koliko su vremena morali da provedu da bi rešili predmete koji su stari po nekoliko godina i koji su bili započeti po starom zakonu koji je doneo bivši režim.

Sada je koleginica Hana Hukić, predsednik Komisije rekla da je rok kada se formira predmet ispod 30 dana. Opšti rok je 30 po Zakonu o upravnom postupku i po Zakonu o javnim nabavkama i to je nešto zbog čega moramo da odamo priznanje Komisiji, jer oni koji nisu učestvovali nikad u tom nadzoru kako izgleda rad Komisije, ne znaju o čemu se govori i najčešće nemaju predstavu koliko je to ozbiljan posao da se jedan i najbezazleniji predmet reši i koliko je potrebno konsultovati druge državne organe zbog raznih mišljenja i tumačenja da bi uopšte Komisija stekla pravu sliku kako da odluči po nekom predmetu.

Voleo bih da nam Komisija za zaštitu prava izvuče statistički podatak koliko je po istoj pravnoj stvari Komisija koja je funkcionisala do 2012. godine donosila različite odluke i koliko je onda bilo ponuđača za javne radove, a koliko ih ima danas? E, to bih voleo da postave pitanja ti koji stalno sumnjiče nešto sadašnji režim da zloupotrebljava sredstva kojima raspolažu građani.

Samo da podsetim još jednom, 400 miliona evra je bivši režim godišnje, znači svake godine, 12 godina su bili na vlasti, samo preko jednog državnog organa otimao od građana Republike Srbije.

Sad će Vuk Jeremić, Marinika Tepić, Dragan Đilas da me pitaju koliko su koštali ovi respiratori, koliko su koštale vakcine? To zaista nema smisla. Svako drugi možda ima pravo da pita, ali oni koji su to radili i koji su tada ćutali, nisu radili, ali su ćutali, gledali, jer su konkurisali za razne projekte kod Vlade Republike Srbije i projekti su im bili odobravani da bi ćutali o pravim zloupotrebama, neka se takođe pokriju ušima. To je onaj civilni sektor, jer ovde nije reč o političkim stvarima.

Setite se samo kako su nabavili vakcine protiv, čini mi se, svinjskog gripa, pa svi koji su učestvovali kasnije, odgovarali pred zakonom. Valjda im je to autoprojekcija da ako se nešto nabavlja za građane Srbije po njihovom principu pola ćemo građanima, pola ćemo za sebe, ili da raspravljamo o tome da li je Narodna skupština za vreme bivšeg režima raspravljala o vašim izveštajima. Ja se ne sećam.

Sećam se jednog smešnog izveštaja DRI, gde je tada bio ministar Žarko Obradović, a DRI mu je pronašla da nije napisao, opisao način kako je potrošio novac na knjige. Evo, time su se bavili. Nisu bili ni nezavisni, samostalni zna se ko je, to su samo sudovi. Sad možete da zamislite da tadašnju Uprava za javne nabavke postavlja Vlada, kojoj on treba da daje saglasnost i da daje mišljenja, da odobrava postupak javne nabavke, pa smo imali neku komisiju za žalbe, koja je po samoj suštini zakona bila jača od Uprave, ali je Uprava ta koja je kontrolisala komisiju. Potpuni nedostatak pravnog sistema i nadzora nad trošenjem javnih sredstava.

Šta je još odrađeno po zakonu iz 2012. godine, a nije više bilo, a bilo je u ranijem zakonu? To su bili aneksi ugovora. Po zakonu koji je doneo bivši režim, moglo je da se aneksira do 25%, ali znate kako su oni to tumačili? Na osnovni ugovor 25%, pa kad zaključe aneks ugovora, e onda još 25% na aneks i ugovor, pa tako tri puta, četiri puta. Pa, nije više bilo bitno ni da li je najkvalitetnija ponuda, ni da li je najjeftinija, biće najlopovskija.

Pričamo o sistemu javnih nabavki. Kroz sistem javnih nabavki prolazi, ugrubo rečeno, negde oko sedam milijardi evra, kroz lokalne samouprave, kroz fondove, kroz javne radove itd. Možda par milijardi više nego što je to bilo za vreme bivšeg režima. Ali, šta su oni uradili sa tih pet milijardi evra? Jel se sećate neke bolnice, jesu li napravili? Jesu li napravili neku školu? Jesu li napravili neki put, osim onog Mosta na Adi, koji je koštao kao polovina autoputeva u Srbiji? Nisu ništa. Pa, koju su korist građani imali od toga? Nikakvu. A, ovi što su tad bili na vlasti, veliku.

Kontrola državne pomoći, pa evo, kad je urađena revizija našeg Fonda za razvoj, 140 milijardi dinara su bile nenaplaćene potraživanja Fonda za razvoj, neobezbeđene, 140 milijardi dinara, preko milijardu evra su davali Farmakomima i sličnima, pa delili pare.

Sad kad imamo potpuno uređen sistem, gde postoje tela koja učestvuju u postupku nadzora nad trošenjem javnih sredstava, koja vrše kontrolu, zakonsku ispunjenost, koja podnose izveštaj Narodnoj skupštini o svom radu i ne volim da koristim tu reč transparentno, nije srpska, ja ću da kažem javno raspravljamo o trošenju naših javnih sredstava, ne transparentnih, nego javnih, da građani Srbije kroz ovu diskusiju vide jesmo li ih trošili u skladu sa zakonom, koliko nam je efikasan državni aparat i kakvi su rezultati upotrebe tih sredstava, a to sve nisam mogao za vreme bivšeg režima. To je razlika između nas i njih.

Nije problem da pitaju koliko smo platili vakcine, odgovorićemo, samo neka odgovore kako su zaradili po 600, 700 miliona evra, kao Dragan Đilas, ništa više. Evo, mi ćemo odmah unapred sve da mu odgovorimo, ali on nama neka to objasni.

Voleo bih, jer znate šta, nije on sigurno najpametniji u Srbiji. Ako je to stekao na zakonit način, valjda u Srbiji ima još hiljadu takvih, pa bi i oni na zakonit način zaradili 600, 700, 800 miliona evra, pa to bi bilo bogatstvo za Srbiju, ali nije bilo na zakonit način. Ponašao se kao najobičnija lopuža i pravio nas sve ludim, izigravao sistem. I donosili smo zakone da ne bi krivično odgovarali, njihovi poslanici su izglasavali zakone da oni ne bi krivično odgovarali za njihove lopovluke.

Kao što vidimo iz ove diskusije, i novi Zakon o javnim nabavkama, gde je sad formiran još jedan organ koji učestvuje i nadam se da neće da se bavi toliko seminarima kao što se to ranije bavila Uprava za javne nabavke, daje određene rezultate. I svakako da sve te rezultate treba pozdraviti. Da li možemo da budemo sa njima zadovoljni? Relativno, zato što je još mnogo toga ostalo da se uradi u smislu da naši zakoni budu još efikasniji, još primenljiviji. Ali, to ne može preko noći, jer su nam potrebna iskustva.

Sasvim je sigurno da ćemo i ovom zakonu u nekom periodu imati neke izmene i dopune, ne zato što su sadašnje odredbe loše, nego zato što kroz sprovođenje zakona možemo da vidimo i uvidimo način da zakoni koje donosi Narodna skupština budu još efikasniji.

Znači, sada imamo i pravu Komisiju za hartije od vrednosti, a ne da se bavimo službenim putovanjima, kao što je to bilo ranije i koje će da se bave samo vlasničkim transformacijama, pa kada neće predsednik Komisije da potpiše kako „Knjaz Miloš“ treba da se proda, oni ga spakuju u zatvor. Jel tako bilo? Štimac je tada bio predsednik Komisije, završio u zatvoru.

Imamo pravu Komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki koja više ne odlučuje godinama o nekom predmetu, pa na taj način onaj ko je uložio žalbu fino kaže – ili nećeš nikada dobiti posao, već ćeš morati malo da me častiš da povučem žalbu. Sada rešavaju to u roku od 30 dana.

Nemamo više Upravu za javne nabavke, nego Kancelariju koja ne organizuje više seminare po Srbiji da bi imali ekstra prihoda, nego je sve usmereno na to da naš sistem javnih nabavki, državne pomoći, hartije od vrednosti bude efikasan, racionalan, da isključivo funkcioniše u korist građana i države, a ne Dragana Đilasa i društva oko njega, jer čini mi se da je jedini razlog njegovog bavljenja politikom taj što je Srbija sada ponovo puno bogatija nego u vreme kada je on izgubio vlast, pa bi ponovo deo kolača koji pripada građanima Srbije da prisvoji za sebe samo, pošto smo mnogo bogatiji kao država nego 2012. godine. Siguran sam da ne bi bilo 600 ili 700 miliona evra, bilo bi tu možda oko par milijardi, ali on to može samo da sanja, jer prvo mora da pobedi na izborima.

Hvala.
Reč ima Adam Šukalo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani članovi nadzornih, regulatornih i nezavisnih tela, da kažem da je izuzetno važno da mi danas raspravljamo ove izveštaje, ne samo o Komisiji za hartije od vrednosti, već primarno i ove tri komisije koje su stalna tela, nezavisna i to nisu ad hok tela. Srbija je zaista u ovih proteklih, kako je to kolega Arsić i slikovito i normativno nabrojao malopre, pa da se ne ponavljamo, došla u jednu poziciju koja može sigurno da istakne tu jednu vrednost i da kaže da je uradila mnogo više, nego mnoge zemlje u regionu. Neki nisu ni počeli.

Igrom slučaja znam kako ide ova priča oko javnih nabavki u regionu i zaista je Srbija odmakla u svakom smislu reči i izuzetno je važno da se mi danas sada nalazimo u jednom potpuno drugačijem ambijentu. Naime, kada o tome govorim šta je važno istaći u svoj ovoj vrsti priče?

Slušam danas svoje uvažene kolege i koleginice i čini mi se da mi o takvom statusu koji je izgrađen, evo rekli smo od 2012. godine pa na ovamo, pričamo sada kao o nečemu što je već potpuno normalno. Naravno da jeste normalno, ali sa druge strane moramo da se prisetimo i kako je bio u proteklom vremenskom periodu da bi se shvatilo da za jednu ipak dosta kratku etapu, vremensku, smo došli na ovaj stadijum u kojoj Srbija može preko različitih, da kažem, i alata i argumenata, ne da se istakne samo u regionu, već i na širem planu.

Argumentovaću svoju diskusiju sa nekoliko pokazatelja koja su izuzetno važna, ali da kažem jednu ličnu konstataciju koja je, po meni, danas jasna svakom građaninu Republike Srbije, a upravo zato što smo mi ove oblasti, koje vi predstavljate kroz ove izveštaje ili sam Odbor za finansije kroz ove zaključke, koji vama daje podršku u vašem radu, kao što vam daje i parlament Republike Srbije i narodni poslanici, ako hoćete, i SNS, da kažemo, upravo zato što smo sredili sve to, dali mogućnost da bez ikakvog pritiska i uticaja bilo ko radi u nezavisnim institucijama… Ja bih voleo da se bilo ko od vas javi i kaže da li je imao bilo kakav pritisak od bilo kog zvaničnika u

institucijama Republike Srbije, a u smislu bilo kog postupka, pa da odmah razrešimo tu vrstu priče. Zato je Srbija danas 2021. godine potpuno vrednosno različita i u ovoj oblasti u odnosu na Srbiju do 2012. godine, i to svi znaju.

Upravo zato što smo sredili ovu oblast Srbija ima prostor da prvo usvaja planove, a onda u realizaciji tih planova da gradi autoputeve, da gradi bolnice, da gradi škole, da povećava penzije, plate, životni standard građana. To nije bilo moguće u matematici koju je sprovodio bivši režim u kojem je kroz sistem javnih nabavka i državnih pomoći, kako su oni to radili, taj višak nestajao u njihovim džepovima, a nije završavao kod građana Republike Srbije, kod penzionera, kod socijalnih slučajeva, kod privrednika kojima je izuzetno važno da ovaj proces razvoja državne infrastrukture iza koje država Srbija stoji može pokretati i našu privredu. Nema više tih javnih nabavki trange-frange u kojem uz neku kombinaciju u vračarskom kafiću ili dorćolskom ćete dogovoriti kombinaciju, a onda na nekoj komisiji, kroz neke koje su funkcionisale kako su funkcionisale ranije, dogovoriti dobru priču, a onda vaši računi da se uvećavaju, uvećavaju, a da za to ne odgovarate.

To više nije pitanje, niti ko to pitanje postavlja da se može bilo ko brecnuti ili ohrabriti da tako nešto radi. Naravno, mi to spuštamo na niži nivo, na lokalni nivo i upravo je SNS ta politička partija koja je dala legitimitet za ovakvo uređenje, ali pokazala i svojom političkom voljom da je spremna da se obračuna i sa onima koji na nižem nivou, u vlastitim redovima, pokušaju kroz bilo kakvo javno ovlašćenje, pa bilo ono javna nabavka, neka izgradnja ili legalizacija ili bilo šta drugo, da zloupotrebi poverenje građana i spremna je da takve sankcioniše i partijski, a sa druge strane u smislu političke volje preko MUP, a sutra preko nezavisnih pravosudnih institucija, tužilaštva i sudova, te iste i procesuira.

To je ta velika razlika, ogromna koja u smislu pravne sigurnosti i svega ostalog, ostajanje javnog novca za upravljanje javnim resursima, izgradnje javnih radova, izgradnje javnih infrastrukturnih radova, se i vidi taj materijalni pomak koji možete vizuelno da opipate, vidite i shvatite ono što je kolega Bojanić govorio malopre, kada se vozi za Kraljevo, ili kada planira sutra autoputem da se provoza. Zbog čega je to moguće? Zato što taj višak neće više ići kao ekstra profit određenih privatnih kompanija koje vi različitim fiktivnim ugovorima osnivate u inostranstvu, a gde sakrijete i uvijete to, kao u oblandu, preko desetak povezanih pravnih lica da se vi ne bi prepoznali.

Nije, Dragane Đilasu, niko idiot u Srbiji da ne razume šta si ti uradio i nikada Srbija više neće ličiti na tu vašu prćiju, kako ste se vi ponašali prema njoj, a ponašali ste se kao prema svojoj vlastitoj prćiji, da možete da je premećete i radite kako god hoćete, pa da tu prćiju premećete sa računa na račun i iznosite taj otet novac od građana Republike Srbije na strane račune, ovde da nas izluđujete sa pričama kako ste vi nevini, niste krivi, odnosno vi ste žrtve. Vaša uloga žrtve koju jedinu igrate u ovom političkom diskursu je, takođe, propala, vama više niko ne veruje da ste bili bilo kakve političke žrtve. Vi niste žrtve, vi ste štetočine, neko ko nije u periodu dok je vladao Srbije uradio ništa dobro za Srbiju. Uradili ste dobro za svoje račune, dobro ste uradili za sebe. Ne verujem da ste uradili dobro za svoje porodice, za svoju decu. Ja ne bih nikad nekom poželeo da se njegovo dete stidi njega zbog toga šta je on radio za vreme javnog obavljanja funkcije. Taj pečat koji nosite je teži od bilo čega drugog. Zato ovi ljudi koji sede ovde, koji sede u Vladi Republike Srbije neće dopustiti da se takve stvari radi.

Imate našu podršku, ali ta podrška je pretpostavljena, u smislu da posao koji radite u skladu sa zakonom nastavite da radite na takav način, a sve što je negativno ovde, parlament, kao u komisiji, koju je ovaj parlament izabrao, predstavite sve što su anomalije u ovom društvu i unapredite sve što je moguće više.

Portal javnih nabavki, Kancelarija za IT upravu Republike Srbije su odradili fenomenalne stvari, ne samo u ovoj oblasti i više to nije priča kombinacija u smislu toga - ide i sad će se raspisati u kojim će se novinama to objaviti. Priča je potpuno otvorena, jasna svima, sužene su mogućnosti za bilo kakvu i manipulaciju, a i da kažem, dodeljivanje određenih javnih nabavki, tendera i svega ostalog, što vi daleko stručniji u terminima možete i da predstavite, nego mi kao narodni poslanici ovde, je izuzetno važno da sigurnost svih onih koji učestvuju u takvim postupcima znaju da u svakom momentu mogu dobiti onaj odgovor koji se za njihovo poslovanje izuzetno biti važan, a u smislu njihove pravne i svake druge sigurnosti njima dati mogućnost da svoje posao razvijaju planski.

Ono što je takođe za mene izuzetno važno je i pomoć koju je Republika Srbija u ovoj eri pandemije uputila i privredi i građanima, a za mene lično, s obzirom da sam poreklom iz Republike Srpske, i pružila podršku u smislu pomoći državne od strane Republike Srbije i Republici Srpskoj i Federaciji BiH i zajedničkim institucijama BiH ili sada, da uzmem poslednji primer, podrške četiri opštine koje su zaista stradale u svakom smislu reči što određeni nemarom upravljanje javnih finansija, a i zbog drugih okolnosti, geostrateških položaja u opštini Dubica, Kostajnica, Petrovac u Federaciji i Nevesinje u Republici Srpskoj ili da budem precizniji, da se geografski orijentišemo, u Hercegovini, odakle je moj prijatelj Uglješa Mrdić.

Prema tome, Srbija ima prostora da pomogne svojoj braći i svojim sunarodnicima zato što je stala na noge, zato što ne dozvoljava da njen javni budžet, javni buđelar, ako hoćete tako, otima svakoj i kida na način kakvo je to rađeno do sada. Zna se red u Srbiji, zna se da je došlo do drugo vreme. Upravo to drugo vreme možda danas i na Spasovdan koji je Dan grada Beograda, ali Dan grada Banjaluke, odnosno slava Beograda i slava grada Banjaluke je pokazatelj jednog vremena koji će u budućnosti značiti da ćemo ove izveštaje razmatrati u što povoljnijem ambijentu, a da će u javnim finansijama i u narednom vremenskom periodu i svemu ostalom vladati red, rad, disciplina i da će građani Republike Srbije i u narednom vremenskom periodu moći očekivati i bolju i efikasniju, da kažem, vlast koja će dati doprinos u svakom segmentu reči. U to ime živela Srbija.

Hvala.
Reč ima Viktor Jevtović.