Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici institucija, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja hteo bih svojim sugrađanima, a i svima onima kojima je Beograd u srcu da čestitam slavu Spasovdan i nadam se da ćemo svi zajedno naš Beograd, kao i našu Srbiju iz dana u dan voleti i raditi za njih sve više.
Poštovani predstavnici institucija, na samom početku želim da vam se zahvalim što ste na početku današnjeg dana, to je bilo pre pet, šest sati, temeljno, detaljno obrazložili ove izveštaje, što ste što plastičnije i što lakše objasnili sve ono što se u njima nalazi. Mislim da je diskusija koju su poslanici danas vodili bila široka. Morate da shvatite da smo mi ovde predstavnici građana i da ono što mi danas govorimo jeste ono što građane najviše zanima i ono o čemu oni danas najviše žele da mi diskutujemo.
Danas je veliki praznik, Spasovdan, posebno naglašavam zbog slave grada Beograda, ali znate, u nekom prethodnom periodu, čak i ovaj praznik, čak i Spasovdan, je zloupotrebljavan i iskorišćavan od strane ljudi koji su taj dan proslavljali na mestu gradonačelnika ili gradskog funkcionera.
Znam da će vama neverovatno zvučati, ali javne nabavke su čak i tada bile zloupotrebljavane. Da biste sproveli koktel, posluženje, ručak ili večeru kojih je u periodu do 2012. ili 2013. godine bilo bezbroj, neophodna je bila nekakva javna nabavka. Međutim, oni su i tu videli priliku da zarade, da se, narodski rečeno, opet citiram termine građana koji su nam o ovome pričali, ugrade, pa čak i na današnji dan.
Žalosno je što, ako uzmete i taj primer u obzir, vidite da nije postojala situacija, dešavanje ili bilo kakva mogućnost gde je novac u pitanju da oni tu priliku nisu iskoristili.
Neverovatno je da na današnji dan ja pričam o tome i vidim da ste svi šokirani pomalo, ali da, uzimali su procente čak i onda kada su nabavljali slavski kolač, žito, posluženje ili su uzimali procenat i novac po koje kakvim restoranima gde su kasnije organizovali proslavu. Znam da ste šokirani, kao i građani Srbije, ali dobro je da o tome pričamo i danas kako nam se nikada takve stvari više u budućnosti ne bi ponovile, kako ljudi koji su to činili ne bi više bili u prilici ne da vode mesnu zajednicu nego da budu na čelu kućnog saveta bilo gde u Srbiji.
Kada ovo govorim sve ne mogu a da ne unesem neku emociju, jer ja pripadam onim generacijama čiji su roditelji ostajali bez posla i na ulici u katastrofalnim privatizacijama, gde se na bratsko-burazerskim i ortačkim odnosima, kako građani kažu, dodeljivala fabrika ili firma za po jedan evro, a ljudi koji su u tome učestvovali danas predstavljaju sebe kao nekakvu alternativu i bolju budućnost, ne samo za Beograd, već i za Srbiju.
Žalosno je što većina od njih nije odgovarala pred zakonom iz prostog razloga, a o tome su govorile kolege poslanici pre mene, zato što su sudije, tužioce i sve one koji su mogli da odlučuju o njihovoj sudbini birali na stranačkim skupovima, stranačkim kongresima, pa ste tako imali situaciju da pored odluke opštine ko će biti sudija, ko će biti tužilac, pored pečata tog grada ili te opštine sa desne strane, sa leve strane vam je stajao pečat opštinskog odbora DS, pa tako je određivano da li će sudija biti po tome - jeste da je bio u JUL-u, jeste da voli da krade, ali mu je žena u DS, pa ga možemo držati pod kontrolom. Opet u tom drugom mestu sudija je izabran samo zato što je član DS, malo voli da popije, ali to može da se reši. To su vam bila obrazloženja sa opštinskih odbora širom Srbije i kako su birane i sudije i tužioci. To vam je odgovor, poštovani građani, zašto ljudi koji su oštetili budžet i Beograda i Srbije nisu do sada snosili bilo kakve posledice ili konsekvence.
Uveren sam da će zakoni koje danas Skupština donosi, posebno Zakon o poreklu imovine, definisati te neke stvari, pa će konačno ljudi koji su došli goli i bosi u iscepanim farmerkama, a danas imaju milione evra na računima širom sveta morati da objasne kako su došli do tolikog bogatstva. Kako je na primer taj najgori gradonačelnik u istoriji od 74.000 evra ženine kuće i polovnog automobila „Sab“ došao do bogatstva samo u nekretninama preko 20 miliona evra, a ispostaviće se od pre nekoliko meseci, dobijamo i te podatke, da na više od 53 računa širom 17 zemalja od Mauricijusa, Hong Konga, Švajcarske ima čak 68 miliona evra? To su pitanja na koje odgovore traže naši građani i odgovori koji zahtevaju naši građani.
Da ovo sve da ne govorim u prazno i koliko se iz vaših izveštaja može činiti jeste da naša zemlja i ide u dobrom smeru i oko toga se možemo složiti, bilo koji aspekat da posmatramo.
Da nije moj kolega Milimir malopre pomenuo, ceo dan smo proveli u diskusiji, a mislim da sem kolega iz Jagodine niko nije pomenuo da je danas otvorena još jedna fabrika. To je postalo toliko normalno da se mi danas više ni ne osvrćemo na to. Možda je samo i kolega Marinković, čini mi se, ali eto ceo dan, šest sati diskusije, skoro sedmi sat sada, samo tri poslanika su se osvrnula na tako jako bitnu stvar.
To vam pokazuje da je danas u Srbiji postalo normalno da se otvaraju fabrike i nova radna mesta, što je za nas kao predstavnike SNS izuzetan ponos, jer kada sledimo odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića znamo da radimo ispravnu stvar za svakog čoveka u našoj zemlji, gde god on da živi.
Međutim, ono što je postalo pravilo kao nekakva mantra – šta god da se dobro desi u našoj zemlji obavezno zaposleni u firmi Dragana Đilasa to iskoriste ne bi li nekako bacili senku na taj događaj. Obavezno se pravi nekakva lažna afera, pokušava da se nešto izmisli ne bi li se nekako bacila ljaga i bacilo u senku to što je danas Srbija dobila još jednu novu fabriku. Nemačka fabrika „Fišer“ bavi se proizvodnjom delova, dodatne opreme za automobile visoke klase. To nije vest na Đilasovim medijima, u medijima koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa. Vest je to što je osoba koja, ja više ne znam ni koji termin da upotrebim, opisujući sve laži koje ona iznosi iz dana u dan, a radi se naravno, već svi znate, o Mariniki Tepić, današnje otvaranje fabrike u Jagodini iskoristila da baci ljagu i na predsednika Aleksandra Vučića i na tu fabriku. Smetalo im je naime to što je Aleksandar Vučić otišao u Jagodinu i sa predsednikom grada Jagodine otvorio tu fabriku i doveli su u situaciju da cela ta fabrika nije bitna, već je bitno da Marinika Tepić u svom jednom performansu kaže da je pojavljivanje, pazite sada, zamislite sada ovu rečenicu, predsednika Aleksandra Vučića pritisak na tužilaštvo u procesu protiv Dragana Markovića Palme.
Dakle, osoba koja je do sada uhvaćena desetinu puta u kojekakvim lažima pravi novu laž i optužuje predsednika države što otvara nemačku fabriku. Ljudi moji, da li ima kraja tom ludilu? Da sve ono nije slučajno govori i scenario koji je usledio na toj konferenciji gde je opet novinar medija pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa upitao Aleksandra Vučića – da li on to vrši pritisak?
Poštovani građani Srbije, ovo govorim da biste znali o čemu se radi i koliko je bolesna mržnja svih ljudi koji danas predstavljaju jedan deo opozicije i žele da se vrate na vlast. Nikakav pritisak, nikakva dodatna tenzija ili bilo šta drugo, kao što ste mogli i da čujete, ali to neće da prenesete, predsednik Aleksandar Vučić je rekao – ako je Marković nešto kriv neka odgovora. Zašto to niste preneli u svojim medijima? Zašto niste preneli tu rečenicu? I tu rečenicu je pa i sam Marković i u ovom plenumu u više navrata rekao, ali zašto pokušavate na taj način da bacite ljagu na jednu jako bitnu stvar kao što je otvaranje nove fabrike?
Moram da se složim sa mojom koleginicom Nevenom Đurić koja je danas dala jedno izvanredno saopštenje. Koleginice Đurić, slažem se sa vama. Pored ovoga njima smeta to što svaka nova fabrika, svaka nova investicija, svaki novi kilometar puta jasno pokazuju koliko je SNS i Vlada Srbije na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem sposobnija, vrednija, poštenija od njih i koliko možete da uradite samo za svoju zemlju ako se istinski borite za bolje sutra svih građana.
Smetaju njima i nove fabrike pa zato ovakvim lažima pokušavaju sve da bace u senku. Kako bilo ko može da poveruje ženi koja je svojim lažima nanela i međunarodnu štetu, kaljajući nam ugled pred Ruskom Federacijom pa je zbog njenih nekakvih montiranih snimaka moralo da reaguje čak i Ministarstvo spoljnih poslova Rusije i da demantuje to što je ona pričala? Kako da verujete osobi kojoj se od farmi kokošaka u Moroviću pričinjavaju nekakve plantaže droge, pa kada se to demantuje ne dobijete nijedno – izvini? Na kraju krajeva, kako da verujte osobi koja je zarad malo vlasti, političkih poena spremna da potpiše u ovom parlamentu deklaraciju o tome da je u Srebrenici počinjen genocid?
Takvi ljudi danas, poštovani građani Srbije, žele po svaku cenu bez podrške građana da dođu na vlast, ali sam uveren da će kao i mnogo puta do sada najbolji odgovor svima njima biti izbor jer će se građani tu opredeliti da li ćemo nastaviti da idemo u ovom smeru još lepšeg i još boljeg mesta za život građana Srbije ili ćemo se vratiti u sumorno i propalo vreme do 2012. godine.
Ali, da ne ostane sve poštovani predstavnici institucija samo na ovoj temi u javnim nabavkama su ovde mnogo govorili, ali ja želim samo da vam ukažem na neke stvari kako su se one odvijale u prethodnom periodu i kako su se to egzaktno kršili propisi i zakoni, kao se to na jedan najdrskiji način funkcija zloupotrebljavala. Ne želim sada ovde da pričam o mnogobrojnim aferama koje postoje, ja ću se držati samo dve.
Svima poznata ulica Bulevar kralja Aleksandra za rekonstrukciju tog bulevara vežu se mnogobrojne afere i dalje traje neki sudski proces, ali ono što je jako bitno tu naglasiti vama će sve biti jasno.
Prilikom te javne nabavke, znate sami kako to ide, stizale su mnogobrojne ponude i kompanija „Svitelski i Pol“ je dala ponudu od 1,1 milijarde dinara. Tada im je rečeno da je to najbolja ponuda i da će oni dobiti taj posao.
Međutim, što bi rekao profesor Atlagić gle čuda, posao dobija „Balkan gradnja“ čija je ponuda iznosila 1,7 milijardi dinara. Nikome nije bilo jasno na koji način se došlo do ove procedure, šta se tu desilo, kako je došlo do toga, ama baš nikome nije bilo jasno. Koliko je ovde bilo propusta. Prvi parametar vam je i to što vam je DRI izvela zaključak da je došlo do mnogobrojnih zloupotreba i grešaka prilikom ove javne nabavke, iz 2011. godine.
Ono što posebno baca sumnju jeste i činjenica da su ostale firme koje su učestvovale u ovoj javnoj nabavci obaveštene 31. decembra 2009. godine o tome ko je dobio tu javnu nabavku, a da je ugovor sa ovom „Balkan gradnjom“ popisan 10 dana ranije. Dakle, nije dovoljno što je paradoks što im je obaveštenje poslati 31. decembra. Znate i sami da je to poslednji dan u godini neke firme ne rade, vlada praznično raspoloženje i to su im poslali kasno 31. decembra, pred sam kraj radnog vremena. Već i to što su zaključenu celu priču imali 10 dana radnije.
Da ne pričamo o tome da građevinski dnevnik i knjiga inspekcije nije vođena kako treba. Ni jedna strana nije bila overena pečatom. Na sve to nisu unete ni vrste materijala koje su pristizale, ali nije ni to čak problem, ne postoji ime firme koje je taj materijal dostavila ili napravila. Ako ovo nije egzaktno kršenje i javnih nabavki, ali i zakona, ja ne znam šta je.
Drugi primer, koji je ovde spominjao gospodin Rističević, a ostale moje kolege, tiče se mosta na Adi. Ne želim više da pričam o njemu, mislim da svi dobro znaju o čemu se tu radi, ali ću ja amo izdvojiti dva primera.
Most na Adi, čuli ste koliko je puta preplaćen, koliko je sve to koštalo, nekako ljudima zbog silne te afere prolaze kroz noge još neke bitne informacije, a to je činjenica, pazite sad, za konsultantske usluge firmi „Si komršls“ uplaćeno osam miliona evra. E, sad vi kažete, pa dobro onda su možda imali neke velike koristi i oni, ali i grad Beograd od toga možda su pomogli svojim nekim konsultantskim uslugama, možda su nekako doprineli. Ne, nisu nikako znate zašto? Zato što je ova firma registrovan za prodaju brodova i rezervnih delova za brodove, pa šta su oni nama pomogli, gradu Beogradu, jesmo kupili nekakav brod? Jel smo bilo šta drugo uradili? Osam miliona evra je građane Beograda i građane Srbije koštalo ovo. Znate i sami, svima vam je jasno da je to samo bila maska kako bi se ispumpalo osam miliona evra koji su kasnije podeljeni međusobno. Ako i ovo nije dovoljno, za sam kraj ove afere, šokiraću vas informaciju, da bi na silu otvorio most na Adi, sećate se svi toga, u Novu godinu, dodatno je plaćeno mimo bilo kakvog tendera i javne nabavke, na silu da se zatvore radovi, samo da prođe saobraćaj, još devet miliona evra.
Nažalost, niko za ovo nije odgovarao. E to je ono što boli građane i Beograda i Srbije. Naveo sam vam samo tri egzaktna primera gde ste mogli da vidite kako se i na koji način kršio zakon.
Za sam kraj, ali ne najmanje bitno. Kada već pričamo o DRI, kada pričamo o proneverama javne nabavke, ljudi koji žive u Beogradu, a verujem i oni koji ne žive, znaju za opštinu Stari Grad. To je centar grada, mesto gde se i mi jednim delom danas nalazimo. Na čelu te opštine se nalazio Marko Bastać, prijatelj lični, kum, pobratim, ne znam više ni šta, Dragana Đilasa. I nije problem to što za građane Starog Grada nije učinio ništa, tako on kaže. Nije problem, nije mogao.
Mogao je zato što je imao sredstava, ali je on ta sredstva iskoristio, pazite sada, da svaki peti dinar građane opštine Starog Grada ispumpa i upumpa na račune jedne firme koja se zove „Respekt legal“, koja se bavi marketingškim uslugama. Sada kada vam ovo pričam, možda vam to negde i nije jasno, ali radi građana Srbije želim da vam objasnim.
Imate svedočenje čoveka koji je dobio status uzbunjivača koji jasno kaže da je njegova firma „Respekt legal“ potpisala ugovor sa opštinom Stari Grad u visini od 86 miliona dinara. Period je 2018. i 2019. godina. U obavezi je bio da zaposli 60 ljudi koje mu oni daju. Dakle, ta firma zaposli 60 ljudi, on je dobio spisak. Od tih 60 ljudi, 23 sa tog spiska su bili odbornici i raznorazni funkcioneri opštine Stari Grad. Ovi preostali su bili ljudi koji su se tukli sa saobraćajnim znacima na Trgu Republike, koji su rušili onu ogradu, koji su napadali radnike koji su radili na tom uređenju trga i to su bili ljudi koje direktno građani Starog Grada na taj način plaćaju, da bi oni bili huligani, rušili i ružili svoj grad.
Ako i ovo nije dovoljno, tokom 2020. godine, dok su se svi borili protiv korone, svaka opština je imala kol centre, svaki dinar se odvajao za sredstva za dezinfekciju, svaka opština je gledala da pomogne svojim građanima što više može, u opštini Stari Grad, zamislite sada, 18 miliona dinara je potrošeno za nabavku računara i dodatne opreme. U sred korona krize. Dok su ljudi poslednji dinar potrošili da svojim sugrađanima pomognu, oni su 18 miliona potrošili na kompjutere i dodatnu opremu. Zašto? Zato što je tu bilo najlakše ispumpati novac. I to su i učinili.
Koliko su bili bahati u svemu tome, samo ću vam naglasiti da opština Stari Grad ima zaposlenih 75 ljudi u svojoj upravi. Za njihove potrebe kancelarijskog materijala potrošili su sedam miliona dinara. Sedam miliona dinara za 75 zaposlenih, na kancelarijski materijal. Svako od vas zna šta je nabavka kancelarijskog materijala, pa mi vi recite kakva je to nabavka i šta ste morali da nabavljate za tolike pare.
Vidim i po vama da u sve ove stvari ćete teško poverovati i slažem se sa vama, ali poštovani predstavnici ovih institucija, ovo vam sve pričam kao što je i moj kolega rekao, da biste znali na koji način je nekada sve što se u ovom gradu radilo ispod žita popularno rečeno, sve za lični interes, za lične potrebe i za to da se postane što bogatiji.
Ja sam uveren da u narednom periodu će ovi vaši izveštaji biti pre svega u interesu građana Srbije, kao što su i do sada bili i da ćemo svi zajedno u tom smeru i nastaviti da radimo, jer opet na samom kraju, mi ovde predstavljamo građane koji su za nas glasali i koji su nama ukazali poverenje, a mi kao odgovorni ljudi koji pratimo i sledimo politiku predsednika Aleksandra Vučića uvek ćemo se boriti za bolje sutra sve naše dece i generacija koje dolaze. Hvala i živela Srbija.