Poštovani poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je pred vama, predstavlja deo procesa reforme sistema penzionog i invalidskog osiguranja koje je započet još 2001. godine. Od tada do danas smenjivale su se različite reformske faze. U zavisnosti od brojnih okolnosti bile su manje ili više restriktivne, ali su ekonomski rezultati postignuti preduzetim merama u celini omogućili dalji napredak u ovoj oblasti.
To je posebno vidljivo poslednjih nekoliko godina, kada je zbog preduzetih mera Vlade došlo do ekonomskog napretka zemlje. Upravo je na osnovu poboljšanja ekonomske situacije izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2018. i 2019. godine poboljšan i položaj penzionera tako što je utvrđen povoljniji način usklađivanja penzije, urađena isplata jednokratne novčane pomoći korisnicima penzija, a takođe je dat i osnov za isplatu novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju.
Takođe, treba imati u vidu i to da je na sistem penzijskog i invalidskog osiguranja i zakon koji ga uređuje, da se neminovno održavaju sva društvena i ekonomska kretanja. Iz tog razloga se često očekuje da se kroz ovaj sistem automatski rešavaju i svi društveni problemi ponekad bez obzira na posledice, što se inače i dešavalo u prošlosti. Zato se svakoj izmeni i dopuni pristupa pažljivo i odlučuje nakon analiza svih mogućih potencijalnih rešenja.
Naime, izmene i dopune zakona koji uređuju ovu veoma važnu društvenu oblast planiraju se blagovremeno, koliko je god to moguće, imajući u vidu aktuelna pitanja i izazove. Tako je i ovaj predlog zakona planiran u cilju rešavanju određenih pitanja i obuhvaćen je Programom Vlade za ovu godinu. Međutim, pripreman je u posebnim okolnostima uslovljenim pandemijom virusa Kovida-19, pa su iz tog razloga predlogom zakona obuhvaćene samo one najhitnije i najneophodnije izmene i dopune.
S tim u vezi, a budući da građane Srbije, pre svega, interesuju uslovi za sticanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i način usklađivanja penzije, treba naglasiti da ove teme nisu bile predmet ovih izmena Zakona o PIO.
Predložene izmene i dopune zakona se odnose na sledeće. Osnovni razlog zbog koga se pristupilo izmenama i dopunama Zakona o PIO u ovom trenutku jeste problem sa kojim se suočavaju lica koja su bila obuhvaćena socijalnim programom Vlade za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju. Reč je o licima kojima je u trenutku prihvatanja socijalnog programa do ostvarivanja prava na penziju nedostajalo do pet godina, tzv. opcija 5, odnosno do dve godine, tzv. opcija 3.
Naime, nakon prihvatanja socijalnog programa usledile su izmene i dopune Zakona o PIO iz 2014. godine, kojima su promenjeni uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju i uvedena je prevremena starosna penzija, a sve sa primenom od 1. januara 2015. godine.
Zbog promene uslova za sticanje prava na starosnu penziju, odnosno kako više nije postojala starosna penzija po osnovu tzv. punog staža, navedena lica nisu ispunjavala ni propisan uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju od navršenih 65 godina života, pa su bila prinuđena da se opredele na prevremenu starosnu penziju, koja je uključivala i tzv. penale, odnosno trajno umanjenje iznosa penzije za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenih 65 godina života.
Zbog nastalih okolnosti, a kako je sa jedne strane Vlada bila nosilac programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, pokušano je da se spreči dalje usložnjavanje problema.
Međutim, i pored svih nastojanja, različiti pokušaji nisu doneli trajne rezultate, pa je u cilju pružanja potpune pravne zaštite navedenim korisnicima i trajnog rešavanja njihovog problema, odlučeno da se ovo pitanje uredi trajno zakonskim odredbama.
Pored toga, ovaj predlog zakona sadrži i odredbe koje uređuju pitanje statusa osiguranika poljoprivrednika, koji obavljaju ugovorene poslove, s obzirom na angažovanje poljoprivrednika prema propisima o angažovanju na sezonskim i drugim poslovima.
Takođe, ovim izmenama se vrše i preciziranja u vezi sa utvrđivanjem staža osiguranja za tzv. frilensere, koji su u Zakonu o PIO, inače još odavno, prepoznati kao osiguranici samostalnih delatnosti. Naime, i ovim osiguranicima se staž osiguranja računa na isti način kao i za sve osiguranike koji ostvaruju ugovorenu nadoknadu.
Predlogom zakona je propisano i da se porodična penzija iza smrti osiguranika ne određuje od prevremene starosne penzije, već od starosne ili invalidske penzije koje bi osiguraniku pripadala u času smrti, čime se korisnici porodične penzije po osnovu umrlog korisnika prevremene starosne penzije dovode u povoljniji položaj.
Nadalje, Predlog zakona sadrži i odredbu koja propisuje utvrđivanje razlike do najnižeg iznosa penzije za korisnike penzija kojima je iznos penzije niži od najnižeg iznosa penzije, a koji su ostvarili inostranu penziju.
U odnosu na postupanje Republičkog fonda za PIO, ovim zakonom se utvrđuje pravo Fonda da pored drugih slučajeva zahteva naknadu pričinjene štete i od lica koje je osiguraniku prouzrokovalo potrebu za pomoći i negom drugog lica.
Takođe, rešavaju se problemi koji se javljaju sa isplaćenim iznosom penzije nakon smrti korisnika, u vezi sa poveriocima koji ne postupaju po zahtevu Fonda za povraćaj iznosa koji i ne pripada poveriocu nakon smrti korisnika prava.
Takođe, vrši se i preciziranje u odnosu na podatke koji se unose u matičnu evidenciju Fonda i na postupak za utvrđivanje svojstva osiguranika koji Fondu omogućava po službenoj dužnosti da sačini prijavu za osiguranje.
Takođe, ovim zakonom se dodatno uređuju uslovi za isplatu naknade pogrebnih troškova nakon smrti korisnika prava.
Osim iznetog, kroz ove izmene i dopune izvršena su i potrebna preciziranja određenih odredaba kako bi se izbegle nedoumice koje su se pojavile u praksi, kao i tehnička poboljšanja u cilju efikasnijeg rada Republičkog fonda PIO i lakšeg ostvarivanja prava za osiguranike i korisnike.
Dakle, kao što je rečeno, Predlogom zakona ovaj put nisu obuhvaćena sva pitanja koja su bila planirana, već samo ona koja su bila neophodna, a posebno se naglašava da se ovim predlogom ne menjaju uslovi za sticanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, što je naročito u žiži interesovanja naših građana.
Reforma sistema penzijskog i invalidskog osiguranja će se nastaviti u narednom vremensko periodu, u čemu je, kao i do sada, neophodna pomoć i podrška svih subjekata. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarko sa saradnikom, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Republike Srbije, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva održao je sednicu na kojoj je razmatrao i usvojio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.

Ono što je na Odboru konstatovano, to je da ove izmene i dopune zakona imaju pozitivan efekat na korisnike prevremenih starosnih penzija, za razliku od onih zakonskih rešenja koja su ranije donošena, a koja su imala restriktivni karakter

Naime, u fokusu ovog zakona nalaze se korisnici prevremene starosne penzije koji su u skladu sa planom i programom Vlade Republike Srbije o rešavanju viška zaposlenih u preduzećima koja su se nalazila u procesu racionalizacije, restrukturiranja ili pripreme za privatizaciju, a kojima je nedostajalo pet godina staža osiguranja, odnosno dve godine staža osiguranja do ispunjavanja bar jednog uslova za penziju, prihvatili taj sporazum i na taj način rešili, pomogli, u stvari, potpisali ugovor socijalni program i na taj način ispunili ono što je Vlada planom i programom i predvidela.

Međutim, zbog izmena Zakona o radu, povećana je starosna granica 2014. godine. Inače, Zakon o radu stupio je na snagu 1. januara 2015. godine i ovi radnici koji su potpisali socijalni program nisu ispunjavali uslove za punu starosnu penziju, već su penzionisani kao prevremeni starosni penzioneri kojima je trajno umanjena razlika. To su oni tzv. penali.

Naravno da se ovo sada ispravlja. Ovaj zakon isključivo se odnosi na te prevremene starosne penzionere. Ovaj zakon ni na koji način ne dira u povećanje starosne granice za odlazak u penziju, što je inače kružilo i u sredstvima javnog informisanja i u javnosti. Znači, granica za starosnu penziju ostaje 65 godina za muškarce, odnosno u ovoj godini 63 godine i dva meseca za žene.

Ono što takođe želim da istaknem, ovaj Predlog zakona ima i druge značajne izmene, a tu bih, pre svega, iznela dovođenje u potpuno ravnopravan položaj svih korisnika porodičnih penzija.

Naime, porodične penzije se od sada neće obračunavati na osnovu iznosa prevremene starosne penzije, već na osnovu iznosa koji bi osiguranik u momentu smrti imao, a odnosi se na starosnu penziju. Na taj način svi korisnici porodične penzije stavljaju se u ravnopravan položaj.

Ovaj zakon ima izmene i u delu koji se odnosi na iznos pogrebnih troškova. Znači, određuje se povoljniji iznos isplate pogrebnih troškova i pojednostavljuje sam postupak uplate naknade za pogrebne troškove na račun onoga koji je snosio pogrebne troškove.

Vrlo je važno reći da u roku od 60 dana Fond PIO će po službenoj dužnosti ili po zahtevu korisnika izvršiti, u stvari utvrditi iznos starosne penzije za one penzionere, prevremene starosne, koji su na osnovu socijalnog programa stekli pravo na prevremenu starosnu penziju. Sredstva za isplatu ovih penzija su predviđena u Fondu PIO i utvrđena su rebalansom budžeta za 2021. godinu.

Ono što želim da istaknem je to da Vlada na odgovoran način prilazi pitanjima penzionera, prilazi reformi penzijskog i invalidskog osiguranja i poseban akcenat stavlja na pomoć i podršku penzionerima.

Moram da istaknem da je Republika Srbija gotovo jedina zemlja u svetu koja je od 1. januara povećala penzije i povećala plate, bez obzira na pandemiju kovida koja nas je zadesila u prošloj godini. Penzije su povećane po tzv. švajcarskom modelu za 5,9% i prosečna penzija danas iznosi 29.400 dinara. Ne samo to, Vlada je na odgovoran način i naravno predsednik Republike Aleksandar Vučić prišao pitanjima poboljšanja materijalnog položaja penzionera i na taj način što je u prošloj godini svim penzionerima isplaćeno u okviru paketa mera pomoći države 100 evra pomoći, isplaćene jednokratne novčani pomoći od 4.000 i 5.000 dinara, a ove godine planira se pored 60 evra, koja je namenjena svim punoletnim građanima, i dodatnih 50 evra za sve penzionere.

Svakako da sistem penzijskog i invalidskog osiguranja, pre svega, zavisi od ekonomskog napretka i razvoja zemlje. Srbija je čvrsto opredeljena za dalji ekonomski rast i razvoj, a sve u skladu sa planom i programom koji je promovisao predsednik Aleksandar Vučić, sa planom i programom „Srbija 2025“, kada će prosečna plata iznositi 900 evra, a prosečna penzija 440 evra. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam predsedavajući.

Uvažena gospođo Kisić Tepavčević, dame i gospodo narodni poslanici, kao izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo mogu da kažem da smo ovaj predlog Vlade raspravljali na sednici Odbora i utvrdili da jeste u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, tako da ćemo danas moći da čujemo narodne poslanike koji će o ovoj temi moći da govore u plenumu.

Kao što smo čuli i na samom početku današnje sednice, razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze iz potrebe rešavanja problema koji je nastao za korisnike prevremene starosne penzije, koji su se našli u toj situaciji zbog toga što su prihvatili od strane Vlade ponudu za rešavanje viška zaposlenih ili u procesu racionalizacije ili u procesu restrukturiranja i pripreme za privatizaciju. Oni nisu mogli da ostvare pravo na starosnu penziju.

Takođe, 2014. godine podignuta je starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju i uvedena je prevremena starosna penzija. Međutim, uvođenje prevremene starosne penzije se negativno odrazilo na korisnike socijalnog programa koji su se opredelili za posebnu novčanu naknadu i za novčanu naknadu u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa za rešavanje viška zaposlenih, kao što sam rekla, ili u postupku racionalizacije, restrukturiranja ili pripreme za privatizaciju.

U cilju rešavanja nastalog problema Vlada Srbije jeste novembra 2020. godine donela zaključak, odnosno tačnije, dala saglasnost da se licima koja su utvrđena kao višak zaposlenih, a kojima je nedostajalo do pet godina i koja su do ostvarivanja prava na penziju ostvarila pravo na posebnu novčanu naknadu, isplaćuje razlika između iznosa starosne penzije koju bi ostvarili primenom propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju koji je bio važeći u momentu ostvarivanja prava na posebnu novčanu naknadu i iznosa ostvarene prevremene starosne penzije.

Takođe, utvrđeno je da se ova razlika isplaćuje i licima koja su bila proglašena kao višak zaposlenih u skladu sa navedenom odlukom, a kojima je u momentu prestanka radnog odnosa nedostajalo do dve godine. Dakle, zaključkom Vlade je na jedan privremeni način rešen problem koji je nastao. Sada ovim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ovaj problem će se trajno rešiti. S tim u vezi ja bih pozvala koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ovaj predlog podnet od strane Vlade Srbije u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem predstavnicima odbora.
Da li predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima prof. Mijatović.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Gospođo ministarka sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SDPS pozdravljam izmene i dopune Zakona o PIO. Zašto to činim? Zbog činjenice da se ispravlja jedna velika nepravda koja je učinjena prema radnicima u vreme privatizacije, i to one naše privatizacije posle 2000. godine. Tada su se pojedinci zaista obogatili. Ja za tu privatizaciju ne mogu tražiti neku lepu reč, a da je pristojna. Ona je sigurno nepoštena bila. Ona je nepravedna i, grublje rečeno, ona je bila pljačkaška.

Ko je najviše izgubio? Radnici su izgubili zato što su ostajali bez posla, bez plata, a istovremeno su se našli na ulici i odjednom ljudi koji su bili vredni, pošteni ostali su bez posla, plata i postali su socijalni slučajevi. Država je pokušala da traži rešenja. Ona je nalazila rešenja. Imali smo socijalne programe, često je tu bilo nerazumevanja i nekako smo isplivali iz te privatizacije i došli u tu situaciju koja jeste.

Ono što je ovde najvažnije, mi smo promenili pravila igre u toku utakmice. Znate, to je kao kada igrate fudbal, pa u prvom poluvremenu važe jedna pravila igre, a u drugom poluvremenu druga pravila igre. Vlada je shvatila svoj nedostatak, ona je donosila odluke, te odluke su bile u korist radnika, i to moram naglasiti, ali svake godine, odnosno promenom Vlade, morale su se donositi nove odluke. Zato je dobro što je ovde učinjeno, a to je da to postane zakonska obaveza i ti radnici su konačno osigurani za sva vremena, dokle su uživaoci penzija.

Znate, kad govorimo o toj privatizaciji, znamo da je 400 hiljada ljudi ostalo nezaposleno. To je zaista vrlo veliki broj. Taj veliki broj je takav da smo morali učiniti ovo što je učinjeno.

No, tu ima još jedna dilema ako hoću da govorim o privremenim penzijama, prevremenim starosnim penzijama. U čemu se ogleda? Ogleda se u tzv. penalima ili kaznenim poenima. Naime, svako ko ode u penziju pre navršenih 65 godina života, on je trajno oštećen za 0,34 zbog toga što je ranije otišao u penziju. To je značajno umanjenje.

Moram priznati da su to umanjenje mnogi radnici osetili, neki su otišli u penziju zbog toga što su bili u situaciji da su morali, nisu dobijali platu, morali su da odu na tržište rada, da dobijaju nadoknadu, čekajući, da imaju neko sigurno primanje a to sigurno primanje je bila penzija, koja za njih i nije bila tako velika i zbog toga je ovo bilo jedno dobro ali privremeno rešenje. Ovo postaje trajno rešenje.

Kad već govorim o Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju, njegovim izmenama i dopunama, ja ću iskoristi priliku da uopšte govorim o tom zakonu. Znate, to je najsloženiji zakon u našoj zemlji. To je jedan sistemski zakon i čitav život se prelama preko tog zakona. Zašto? Mnogi ljudi rade, ne razmišljaju o svojoj starosti, dođe penzija mnogo pre nego što se misli i upravo u toj situaciji čovek mora da razmišlja šta će biti sa njim kada ode u penziju.

Zašto ovo naglašavam? Zato što mi imamo penzioni sistem koji je dobar, koji je stabilan i to građani Srbije moraju znati. Znači, naš sistem je stabilan, dobar i kao sistem on ne treba da ima nagle i brze promene. Svaka promena u tom sistemu mora biti dobro proučena. Zašto? Zato jer svaka promena znači i određena materijalna sredstva. Jer, znate, ne može se penzija dobijati ukoliko se za nju ne izdvajaju sredstva. Ljudi često misle - da, ja ću otići u penziju, nisam neke velike doprinose davao i imaću veliku penziju. Ne može. Penzija mora biti srazmerno izdvajanjima u penzioni fond. To često zaboravljamo.

Država je, rešavajući ovaj problem, često bila u veoma teškoj situaciji. Kada smo imali veliku nezaposlenost, posebno za vreme ove privatizacije, a tada sam pažljivo pratio rad Penzijsko-invalidskog fonda, znate da je država davala čak do 48% iz budžeta. To znači da doprinosi nisu bili dovoljni da se penzije isplate i država je iz budžeta davala 48%.

Sada se naš penzioni fond dobro puni i tu možemo biti potpuno sigurni. Naime, u 2021. godini za penzije se izdvaja 722,6 milijarde dinara. Od toga, moram da vam kažem, da se iz budžeta daje 153,2 milijarde ili 22%. Molim vas, šta je bilo 48% iz budžeta, a sada 22%. I prema informacijama koje imam, penziono-invalidski fond iz doprinosa se sada, u prvih šest meseci, veoma dobro puni i penzioni fond sve manje povlači sredstava iz budžeta, što na jedan drugi način znači da se zaposlenost povećava na jednom zavidnom nivou, jer za sve one koji su zaposleni plaćaju se doprinosi i ta sredstva idu u penzioni fond.

Kad kažem da je penzioni fond stabilan, da je održiv ekonomski, to je veoma važna činjenica, što znači da su penzije sigurne, tačne su, biće isplaćivane na vreme i isplaćuju se na vreme.

Kad o tome govorim, vrlo je bitno da smo uspostavili jedan vrlo važan balans. Za penzije se izdvaja do 11% BDP. To je ta jedna od crvenih linija koje kažu da više ne možemo biti u situaciji da nam penzije postanu vrlo problematične. Ne, one ne mogu biti, jer je izdvajanje iz BDP za sve penzije, za 1.720.000 penzionera negde blizu 10,5 BDP. Znači, postoji još uvek prostora za korekcije, za povećanje standarda zaposlenih penzionera, iz prostog razloga jer ovi koji izdvajaju, zaposleni, to mogu da čine i čine na jedan dobar način. Znate, te standarde od 11% BDP je uvela Svetska banka, odnosno MMF i to poštujemo i to daje dobre rezultate.

Drugo, kad kažem da su penzije stabilne, da prate raste BDP i inflacije, to je upravo švajcarska formula. Vi znate da smo u vreme finansijske konsolidacije bili u situaciji da su penzije bile smanjene za 10%. Svi kažu da su penzioneri zaista podneli veliki teret i jesu, jer, znate, suma od 722 milijarde nije mala suma za BDP. Kako naš BDP raste, sigurno je da će taj rast pratiti i penzije.

Posebno se zalažem i zalagao sam se za švajcarsku formulu. Švajcarska formula kaže da se penzije usklađuju sa 50% rasta BDP i 50% rasta plata, odnosno inflacije i to je jedna dobra formula. Često u javnosti imamo priču da se treba menjati u jednom smeru, da li povećavati u odnosu na BDP plate itd. Lično smatram i podržavam da se švajcarska formula poštuje, jer ta formula ne zavisi ni od jedne političke opcije, ona zavisi od sredstava koje imamo, zavisi od našeg rada, zavisi od doprinosa koje izdvajamo u Penziono-invalidski fond.

Stalno naglašavam - nema penzija ukoliko se ne puni penzioni fond. Zato moramo stalno insistirati na zapošljavanju, na većim platama, na boljem standardu, a to će značiti i veće doprinose, bolje penzije i veći rast penzija nego što ga sada imamo.

Vi znate da smo u ovoj godini penzije povećali za 5,9%, što je dosta dobro, jer ova švajcarska formula u ovoj godini je dala dobre rezultate. Nekad švajcarska formula neće baš dati uvek najbolje rezultate za penzionere, ali, držimo se tog pravila jer nas ono vodi ka nečemu, ka stabilnosti, ka tome da ne može neko proizvoljno određivati da će biti ovoliko ili onolike penzije, već će zavisiti isključivo od našeg rada, plaćanja doprinosa i zapošljavanja.

Rekao sam malopre, Penziono-invalidski fond i penzije su jedan složeni sistem. Ne treba ga brzo menjati. Sve treba dobro proučiti, dobro izračunati. I sama činjenica za ove izmene i dopune zakona koje danas usvajamo treba izdvojiti preko 300 miliona dinara. To nije mala suma, što znači svaka izmena znači i veća izdvajanja.

Gospođi ministarki bih dao i nekoliko predloga da razmišlja o njima. Kada o ovome kažem govorim više o budućnosti sa željom da se svaka promena dobro prouči, dobro izračuna pa da tek onda usvajamo.

Prva promena koju želim da kažem je da se uvede institut koji je i ranije bio - odnos prosečne penzije i prosečne plate. On mora biti 50%. Naime, tada penzije ne zaostaju za platom. To bi bila korekcija jednom godišnje za taj deo koji nedostaje i taj institut koji je i ranije postojao davao je dobre rezultate. Naravno, on će tražiti značajna sredstva i po meni to bi trebalo da bude u PIO fondu prva izmena za sledeće neko zasedanje Narodne skupštine. Po mojoj proceni za proučavanje tog dela treba nam otprilike do dve godine. Tada će se stvoriti i materijalni uslovi, rast BDP, veće zapošljavanje, nadam se posle korone, kao što vidite imamo dobre rezultate i želim da ih i dalje imamo, značiće i veći privredni uzlet. Sama ta činjenica kaže da ćemo moći da napravimo taj korektiv i da uvedemo taj institut.

To bih ja predložio da bude prva promena za koju bih želeo što pre da dođe u našu Narodnu skupštinu i za nju ću sa zadovoljstvom takođe glasati.

Druga promena koju vam predlažem, gospođo ministarka, da o njoj razmišljate, odnosno vaš tim i gospodin Zoran, pošto se mi već dugo poznajemo, radimo na ovim poslovima, jeste činjenica ukidanje penala za prevremene starosne penzije.

Vi znate da smo uveli taj institut, da ko je navršio 40 godina staža, a nema 65 godina života ima kaznene poene. Ko je napunio 65 godina može da ide u prevremenu starosnu penziju, ali je tu kazneni penal 0,34% za svaki mesec. To nije mali procenat i to je trajno. Meni je nelogično. Razgovarao sam i sa sindikatima i oko ovih izmena, i to sa samostalnim sindikatom, i oko ovoga. Oni smatraju, a mislim da je to dobra osobina, da razmislimo da ukinemo te penale kada neko napuni 65 godina života. Dovoljno je što je već tih pet godina, ako je otišao sa 60 godina života, oštećen. Pomnožite 12 meseci, 0,34 puta pet, dobićete ne mali procenat izdvajanja. Po meni, to će zahtevati sredstva ne baš tako mala.

To bi bila neka druga promena koju bi ovaj sistem, penzijsko-invalidski sistem mogao da ima iz prostog razloga što mislim da i tada ukidamo jednu nepravdu, nepravdu koja je bila. Znam da je Svetska banka na tome insistirala, na tim penalima, ali mislim da uz malo više upornosti, uz malo više argumenata, uz malo više objašnjenja da naš Penzioni fond je ekonomski održiv, da ima dovoljno sredstava, a možemo i Penzioni fond očistiti od nekih stvari koje mu ne pripadaju.

Razmilite. Zašto zdravstveno osiguranje za penzionere plaća Penzioni fond? Zašto to ne bi činila država iz budžeta? Tada bi dotacije u Penzioni fond bile mnogo manje od 152 milijarde, bile bi ispod 20, negde oko 15, a svugde u svetu sa zemljama ovakve starosne grupe kao što smo mi, a Srbija je kao što znate stara zemlji, mi smo u prvih pet zemalja u Evropi po starosti i to je veoma bitno i veoma važno, tada bi došli negde na 12% do 15 % dotacija iz budžeta, što je u svim okolnim zemljama i evropskim standardima jedan standard koji se treba poštovati.

No, ja se zalažem i da to bude sledeća mera o kojoj ćemo raspravljati u dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranje, dakle ukidanje penala za ljude koji su otišli u prevremenu starosnu penziju, i to kad napune 65 godina života.

Treća tema ili četvrta koju takođe predlažem gospođi ministarki da razmišlja o tome, a to je najosetljivija tema, o tome sam govorio pre dva, tri meseca, to je kategorija ili institut socijalne penzije.

Naime, svaki čovek mora da ima pravo na dostojanstvenu starost. To zaslužuje zaista svaka osoba. Taj institut postoji u mnogo evropskih zemalja. Kod nas će to biti jako teško. Znate, mi imamo jednu kategoriju poljoprivrednih penzionera, odnosno poljoprivrednika koji uplaćuju penzije koje su zaista minimalne, ali poljoprivrednici ako ne uplaćuju ne mogu očekivati da imaju penzije. Ako se ne uplaćuje u Penzioni fond ne možete dobiti nazad neka sredstava, jer logika svakog penzionog fonda je koliko uplatiš, srazmerno dobijaš nazad. To je to pitanje solidarnosti.

Uvođenje socijalnih penzija bi otprilike, po mom nekom mišljenju, bio jedan dugoročan problem, da razmišljamo o njemu, jer mnogi ljudi se nalaze u teškoj situaciji, posebno kada dođu u godine, u ovim vremenima njima treba omogućiti da imaju dostojanstven život i zato se trebamo zalagati.

Kolika će biti ta socijalna penzija, uslovno rečeno, ne bih o njoj sada govorio, teško je o tome razmišljati, ali to je jedan problem o kojem moramo dugoročno razmišljati.

Socijaldemokratska partija, poslanička grupa kojoj pripadam će sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon i zaista će uvek razmišljati kako učiniti da penzije budu dovoljne za pristojan život, a one će biti dovoljne za pristojan život onog trenutka kada budemo imali veću zaposlenost, bolji standard, veći standard i upravo taj doprinos, boljitak moraju osetiti i penzioneri, jer ti penzioneri su radili onda kada se ova država stvarala, kada je ova država se razvijala. Sadašnje generacije moraju pokazati solidarnost prema ljudima koji su došli u penziju.

Tu ja očekujem, i penzionerima mogu da kažem sa zadovoljstvom – da, dobićete na vreme penzije, kao što su većina njih danas na svoje račune dobili 30 evra zato što su se vakcinisali.

Pošto sam ovih dana bio puno po unutrašnjosti, po zemlji, i razgovarao sa penzionerima budite uvereni da nam iskazuju puno poverenje i veruju u ono što radimo.

Upravo zbog njih, zbog radnika koji su bili u teškoj situaciji, zbog svega poslanička grupa Socijaldemokratske partije će sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon, a sa željom da Ministarstvo za rad, zapošljavanje dobro razmisli o predlozima koje sam dao i da nam što pre izađe sa konkretnim rešenjima.

Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Mijatoviću.
Sledeća prijavljena je koleginica Misala Pramenković.
Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.

Ovaj zakon se može svrstati u red zakona koji su konkretni i koji su jako značajni za život svakog građanina, posebno onih koji su trenutno u statusu penzionera, međutim, ovaj status penzionera je nekako status koji se tiče i onih koji su danas možda u statusu radnika, ali će vrlo brzo doći na poziciju penzionera, tako da odgovorna vlast i oni koji oponašaju vlast u određenom periodu svakako kroz zakonska rešenja trebaju nastojati da najbolji mogući način reše ova pitanja.

Zapravo, pitanje socijalne politike u određenoj zemlji, u određenom društvu je nešto od čega zavisi i sam kvalitet života građana. Ukoliko u svojoj semantičkoj suštini pogledamo samo značenje reči politika, videćemo da negde istorijski se prvenstveno ovaj pojam odnosio na uređenje poslova određene zajednice ili grada, odnosno polica uz veštinu upravljanja, a opet danas moderno shvatanje politike bismo mogli svesti na društvenu delatnost koja sasvim osmišljeno, ciljano usmerava društvo u određenom pravcu, odnosno u određenom smeru.

Od socijalnih sadržaja koji prvenstveno podrazumevaju sigurnost na poslu, dobru zaradu, redovnu zaradu, sa druge strane sutra i sigurnu penzije, s druge strane dobru zdravstvenu zaštitu, rešeno stambeno pitanje u mnogome će zavisiti i sama orijentacija građana i raspoloženje prema ljudima koji su na vlasti, odnosno prema onima koji oponašaju samu poziciju vlasti.

Ovo je zapravo pitanje koje u modernim društvima znači dobiti ili izgubiti vlast, to nije samo dekor i to nije samo ukras. Zbog čega? Zato što moderna društva se upravo baziraju i počivaju na socijalnom blagostanju i građani prosto znaju prepoznati kada se radi u njihovu korist, a kada se radi protiv njihovih interesa.

U pogledu pristupa socijalnim politikama, možemo i istorijski videti da postoje dva karaktera, a to su utilitaristički i humanistički. Za razliku od utilitarističkog, humanistički karakter podrazumeva i ima kao centralnu figuru čoveka, odnosno konkretno dobro za svakog pojedinca koji će kroz javni interes, kroz kolektivni interes imati i uživati poziciju adekvatnu u društvu i biti motivisan kako kroz norme zakonodavne, tako i kroz primernu određenih normi.

U tom smislu, bih želela istaći i određene probleme koji danas otežavaju, da kažem, socijalnu sliku globalno celog sveta, a oni se prvenstveno ogledaju u siromaštvu. Dakle, paradoks je da s jedne strane, čovečanstvo napreduje u naučnom, ekonomskom, kulturološkom, svakom drugom smislu, a sa druge strane imamo povećanja broja siromašnih i onih koji su gladni.

Dakle, po nekim procenama osamdesetih godina prošlog stoleća, negde oko 750 miliona ljudi je spadalo u siromašne građane, dok je procena da u ovom stoleću zapravo je to 1,2 milijarde ljudi. Što znači da se radi o enormnom povećanju. Sa druge strane, otprilike 63% zemalja u razvoju imaju ovaj trend povećanja siromaštva. Veliki je broj ljudi koji su izloženi gladi, među njima posebno dece, negde oko 600 miliona ljudi je izloženo gladi, a upravo u zemljama u razvoju, dakle, negde više od polovine dece starosne dobi ispod pet godina, zapravo, je neuhranjeno, a čak 90 miliona je izloženo surovoj gladi. Što znači da se društvo ne sme polarizovati na one jako bogate, one koji su u dobroj finansijskoj, socijalnoj poziciji i one koji predstavljaju siromašnu kategoriju.

Upravo smisao socijalne politike jeste da imetak, imovina, kapital, cirkuliše i da kruži od bogatih prema siromašnima i da ne dozvolimo da imamo polarizaciju na ovakav način.

U pogledu samog zakonskog rešenja i celog sistema penzijskog osiguranja, možemo reći da se radi o zaista kompleksnom segmentu kojeg nije moguće rešiti jednim zakonskim rešenjem, ali zapravo kontinuitet u pogledu izrade zakonskih akata i normi pokazuje spremnost vlasti da izađe iz ovog problema i da dugoročno reši ovaj problem.

Mi smo čuli od ministrice u izveštaju da zapravo od 2001. godine se krenulo u reformu penzijskog i invalidskog osiguranja, i negde sedam etapa je prošlo od samog početka, a proces čini mi se, možda negde do polovine je došao, mada tendencije se stalno menjaju, i u tom smislu možemo očekivati da će biti potrebno stalno vršiti izmene, dopune zakona u određenim segmentima.

Međutim, jako je važno što pre kategorijama koje su u određenoj potrebi izaći sa konkretnim zakonskim rešenjem, jer bukvalno svake godine su ljudi koji su u nekoj podređenoj situaciji, možda zbog lošeg zakonodavnog rešenja, zapravo na gubitku, jer odlika zakona koje ljudi donose zapravo jeste što su oni nesavršeni, što su oni podložni menjanju i što zapravo njihov pravi efekat vidimo tek kada se počnu primenjivati. Onda nam rezultati sa terena, odnosno praksa sa terena govori da se radi o dobrom ili lošem zakonskom rešenju koje treba menjati. U tom smeru, bilo kakva reforma, odnosno promena, koja se uradi blagovremeno na adekvatan način jeste veoma značajna za same građane.

U pogledu ovih konkretno izmena, čuli smo od ministrice da se zapravo radi o izmenama koje su bile najhitnije. Bilo je najava, čini mi se, u javnosti od strane ministra poljoprivrede da će se konkretno neka rešenja u pogledu korisnika poljoprivredne penzije rešiti, čini mi se da su ovog puta izostala, ali ja ću ih svakako spomenuti, pa se nadam da u nekim od budućih zakonskih rešenja će se svakako naći.

Dakle, u pogledu, najpre dugovanja, veoma velikih visokih, enormnih dugovanja koja imaju poljoprivredni osiguranici, a koji su produkt, da kažemo nekih, zaostalih neplaćanja u periodu možda od pre dve ili tri decenije, ta dugovanja su teret sa jedne strane teret za samu državu, ali sa druge strane ona predstavljaju balast i teret za same poljoprivredne osiguranike, i oni ta dugovanja vuku.

Ovde bi značajno bilo da Vlada izađe sa konkretnom merom pomoći poljoprivrednim osiguranicima, na način da li da se dobar deo tih dugovanja otpiše ili da se otpišu kamate koje su u međuvremenu porasle. Prosto da se nađe model koji će biti u interesu i samih poljoprivrednih osiguranika, tada, a većina tih ljudi su danas penzioneri ili neki očekuju penziju. Zapravo, na taj način da se njihov status preciznije definiše i zaokruži.

Sa druge strane spomenuli smo kategoriju radnika koji su na ovaj način, zapravo diskriminacija i nepravda koja im je tada bila učinjena ispravljena je, a u pitanju su radnici koji su u jednom momentu čak i ostali bez posla, prihvatili određene mere Vlade usled privatizacije, ali sa druge strane to se odrazilo na mogućnost primanja penzija. Zato je jako značajno što se u pogledu prevremene starosne penzije ukidaju propisi koji su do sada važili i što će na taj način nepravda biti ispravljena.

Još jedan važan segment koji se provlači kroz zakonodavnu normu datih propisa jeste pitanje porodičnih penzija gde se korisnici porodičnih penzija stavljaju u jedan povoljniji položaj u smislu da se neće određivati penzija po principu prevremene starosne penzije, već po principu i visini starosne penzije, odnosno one penzije koja bi osobi pripala u momentu smrti, i što su korisnici iz same porodice umrle osobe u mogućnosti da na valjan način iskoriste samo pitanje penzija. Sa druge strane, pitanje pogrebnih usluga, odnosno nadoknade pogrebnih troškova se takođe kroz ovaj zakonodavni akt provlači što je jako pohvalno.

Dakle, u principu, svako zakonsko rešenje koje će značiti olakšanje, konkretno olakšanje života građana, u ovom slučaju penzionera, je jako značajno. Znate, Republika Srbija je prošla od devedesetih godina na ovamo turbulentne, jako turbulentne periode u svakom smislu posebno se to odrazilo i vidljivo je bilo na ekonomskom planu. Tim neprijatnostima su svedočili i radnici koji su tada možda imali i male plate i primanja, ali sa druge strane i u velikoj meri su to osetili penzioneri. Svi se dobro sećamo da je u jednom momentu inflacija penzija bila jako niska i bukvalno je bilo nemoguće preživeti i nekih par dana od celog meseca, a svakako ne celi mesec.

Tako da, u tom smislu je jako značajno imati to na umu. Uostalom, visina, povećanje i dalji napredak penzija, iako je zemlja na dobrom putu, svakako je uzročno-posledično povezana sa konkretnim ekonomskim razvojem zemlje. Dakle, ukoliko se zemlja ekonomski razvija, ukoliko se sektor plata povećava, ukoliko su te zarade stabilne, bruto društveni dohodak bude veći utoliko će se i penzije povećavati.

Dakle, sve je povezano i zato raditi na boljitku i prosperitetu države, znači doprinositi svim kategorijama društva kako radnicima, tako samim penzionerima. Jer, u principu model solidarnosti među generacijama gde će se pokazati da će osiguranici svojim uplatama doprinosa zapravo finansirati penzionere, zapravo će značiti da sutra to mogu očekivati i kada oni dođu u period, da kažemo, određene starosne dobi.

Tako da, na kraju bih želela istaći da će poslanički klub stranke Pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje svakako podržati ovaj zakonski okvir uz svakako želju, sugestiju da što pre dođe i do novih izmena i dopuna zakona kako bismo sve one kategorije osiguranika, u ovom slučaju konkretno penzionera, doveli u što povoljniji položaj. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.