Poštovana predsedavajuća, poštovana ministrice, koleginice i kolege narodi poslanici, Stranka pravde i pomirenja i naš poslanički klub, znači, mi kao najjača bošnjačka stranka u danu za glasanje glasaćemo za usvajanje ovog zakona.

Jedan od razloga zašto podržavamo Vladu Republike Srbije jeste socijalno odgovorna politika. Ovaj zakon i ove izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju o kojima danas raspravljamo i o kojima ćemo danas glasati su neophodne.

Sve ovo o čemu danas diskutujemo bilo bi suvišno da nismo imali i da nemamo nešto što se zove fiskalna konsolidacija, pun budžet iz koga možemo, ne samo da isplaćujemo plate i penzije, već u proteklim godinama smo imali povećanje plata i penzija, vodi se odgovorna socijalna politika pogotovo prema našim penzionerima i imali smo jednokratne pomoći kako prema penzionerima, znači to je grupa naših roditelja, najugroženija grupa naših građanki i građana, ali smo imali pakete i pomoći pogotovo u ovom vremenu pandemije kada smo svi bili posebno ugroženi prema svim građankama i građanima.

Znači, živimo u zemlji koja ima uređene javne finansije i to ne govorim samo ja ili kolege ovde u parlamentu, već je to dokaz i to govore međunarodne monetarne institucije.

Ono što hoću da istaknem jeste da smo mi u decenijama iza nas imali privatizaciju. U većini slučajeva to je bila pljačkaška privatizacija gde su radnici ostali na ulici, gde njihova prava nisu ispoštovana. Većina nas ovde dolazi iz takvih porodica ili poznaje nekog ko je žrtva te privatizacije i ono što je obaveza nas poslanika ovde u Skupštini jeste da koliko smo u mogućnosti zaštitimo te ljude i da napravimo zakonodavni okvir da se tako nešto više nikada ne ponovi.

Ono što hoću da istaknem jeste da dolazim iz Sandžaka, iz dela Srbije gde se ta privatizacija propala posebno osetila i da imamo veliki broj bivših giganata koji su propali, kao što je tekstilni kombinat „Ljubiša Miodragović“, „Vojin Popović“ u Novom Pazaru, i hoću da istaknem da je sada krajnje vreme da sandžačke opštine, i o tome vrlo često mi govorimo, ali ono što je posebno važno govori predsednik države i predsednica Vlade, dobiju jednu veliku stranu investiciju posebno Novi Pazar i posebno Prijepolje. Da može da se radi i razvija bez autoputa dokaz je i opština Priboj gde imamo „Fap“ koji je pokrenut i gde imamo i slobodnu zonu koja je tu, nekada dolinu gladi, napravila jednu uspešnu lokalnu priču.

U danu za glasanje podržaćemo ove izmene i dopune zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, pre analize novih zakonskih rešenja mislim da je važno podsetiti se osnovnih ciljeva i načela obaveznog penzijskog sistema. Tu su pre svega smanjenje siromaštva u starosti, tzv. apsolutni životni standard i održanje prihoda i životnog standarda u starosti na nivou na kome je postojao, odnosno koji je sličan onom koji je postojao u vreme radnog veka svakog pojedinca.

Međutim, obezbeđenje adekvatnog nivoa penzija zahteva sve veće rashode od strane države i nije ni malo lako balansirati između prihoda i rashoda koje treba izdvojiti za ove namene i upravo u tome i jeste izazov penzijskih reformi današnjice, ne samo u našoj zemlji, veći i svuda u svetu, i zato su osnovni ciljevi penzijske politike EU između ostalog adekvatne i finansijski održive penzije.

Ono što dodatno komplikuje reformu je suprotnost ova dva cilja. Sa jedne strane adekvatne penzije poskupljuju celokupni državni sistem, a sa druge strane svaka ušteda dovodi u pitanje i adekvatnost samih penzija. Zato dobra reforma podrazumeva pronalaženje pravog balansa i ravnoteže između ova dva jednako važna cilja.

Iskustvo koje imamo na osnovu reformi koje su sprovedene 2005. godine upozorava nas na to da česte promene ovog sistema bez nekog temeljnog promišljanja i analiza, kako finansijskih efekata, ali tako i efekata koji će se odraziti na sam standard penzionera, nisu dobre i zaista trebamo voditi računa o tome da oni ne budu praksa i u narednom periodu. Ovo se posebno odnosi na sistem kao što je penzijski čije se promene tiču velikog broja ljudi, i upravo zbog toga što je ovo veliki sistem koji obuhvata veliki broj ljudi i na njemu je i do sada, a očekuje se u narednom periodu, najlakše je rezati i zato to treba izbegavati u svakom mogućem smislu.

Dakle, treba imati u vidu da penzijska reforma uvek mora da zadovolji oba cilja, a to su adekvatnost i finansijska održivost.

Najvažnije promene u predloženom zakonu o kome danas raspravljamo odnose se na utvrđivanje prava za korisnike iz tzv. opcije pet i opcije tri, o kome su moje kolege danas već govorile, a saglasno zaključku Vlade iz novembra 2020. godine, tačnije navedenim korisnicima se obezbeđuje isplata razlike između iznosa ostvarene prevremene starosne penzije i starosne penzije.

Dakle, reč je o licima koja su prihvatila Program Vlade Republike Srbije za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju. Međutim, zbog izmena zakona iz 2014. godine, umesto starosne penzije ostvarili su pravo na prevremenu starosnu penziju sa trajnim umanjenjem iznosa penzije.

O čemu se ovde u stvari radi? Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o PIO iz 2014. godine promenjeni su uslovi za ostvarivanja prava na starosnu penziju, odnosno podignuta je starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju za oba pola na 65 godina i uvedena je, ne tako popularna mera, prevremena starosna penzija, odnosno trajno umanjenje penzije ili kako je zovemo – penali.

Uvođenje prevremene starosne penzije jeste se negativno odrazilo na korisnike socijalnog programa, tj. onih koji su se opredelili za posebnu novčanu naknadu iz opcije 5, odnosno 3, o kojoj sam malopre govorila, a pravo na ukidanje penala za odlazak u penziju pre 65 godine ima oko sedam hiljada radnika koji su, mora se priznati, protivno svojoj volji morali da se penzionišu zbog činjenice da su im firme otišle u stečaj ili restrukturiranje, a oni su do penzije imali još dve, odnosno pet godina.

Ovaj zakon nesumnjivo predstavlja nastavak uređivanja sistema PIO u okviru reforme koja je započeta još 2002. godine. Dakle, cilj je stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema, za pravičnu sigurnost, ali i odgovarajući socijalni položaj i sadašnjih i budućih penzionera.

Reforma, kao što znamo, do sada je imala svojih sedam faza u kojima se menjala, a mere koje su sprovođene uglavnom nisu imale neku pozitivnu konotaciju, ali su manje ili više dovele do pozitivnih rezultata. Tu mislim na zaustavljanje rasta deficita i smanjenje dotacija koje se za ove svrhe izdvajaju iz budžeta. Zato je došlo vreme da se posvetimo pozitivnim merama, odnosno onim merama koje će pozitivno uticati na penzionere.

Kako je jedno od programskih načela Socijaldemokratske partije Srbije radna etika i socijalna sigurnost, to podrazumeva sigurnost svakog pojedinca i njegove porodice, zato će Socijaldemokratska partija Srbije u danu za glasanje podržati Predlog ovog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Sanji Jefić Branković.

Preostalo vreme poslaničke grupe je polovina.

Reč ima potpredsednica Narodne skupštine, narodna poslanica Marija Jevđić.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Poštovana ministarko, Jedinstvena Srbija uvek podržava mere kojima se jača penzioni fond, a samim tim i povećava sigurnost i redovnost isplata penzija našim građanima i na samom početku želim da zbog budućih penzionera otklonim jednu vrstu spekulacije koja se pojavila u javnosti, a pratila je predložene izmene Zakona o penzionom i invalidskom sistemu.

Naime, u javnosti se podigla tenzija da se ovim predlogom pooštravaju starosne granice za odlazak u penziju nakon navršenih 65 godina za žene i muškarce. Svako ko je pročitao zakon, slušao javnu raspravu ili pratio medije mogao je da vidi da o tome nema ni govora i da mi uopšte o tome danas ne raspravljamo, niti je to jedna od sastavnih izmena, odnosno jedna od izmena predloženog zakona.

Mi danas rešavamo probleme koji su nastali za korisnike prevremeno starosne penzije, a koji su prihvatili socijalni program Vlade za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije. To su ona lica koja nisu mogla da ostvare pravo na starosnu penziju zbog promenjenih uslova za ostvarivanje ovog prava iz 2014. godine. Pozitivni ekonomski rezultati omogućili su da u sistemu penzionog i invalidskog osiguranja 2018. i 2019. godine uslede mere koje pozitivno utiču i na osiguranike, ali i na funkcionisanje sistema u celini, a posebno u vezi sa uređenjem matične evidencije Republičkog fonda za PIO. Ključni faktor za dugoročnu stabilizaciju sistema PIO prvenstveno leži u razvoju zemlje, novim investicijama i zapošljavanju, čime se popravlja odnos između penzionera i zaposlenih lica.

Ako pogledamo najnovije statistike, odnos radnika i penzionera u Srbiji se popravio i iznosi više od 1,3 radnika u odnosu na penzionere, što je rezultat povećanja stope zaposlenosti u poslednjih par godina, jer princip funkcionisanja penzionog fonda, onako narodski rečeno, je da sadašnji zaposleni omogućavaju penzije našim penzionerima, pa tako u krug.

Ovde nam stalno spočitavaju to što spominjemo bivšu vlast, iako ona nije prisutna ovde, nije prisutna jer ih narod nije želeo, ali su oni ostavili dugoročne posledice po funkcionisanje ove zemlje, a pogotovo na penzioni fond. Kada pogledamo statistiku, ako sam već objasnila kako se isplaćuju penzije, iz parila meseca 2012. godine, to je poslednja godina njihove vladavine, nezaposlenost je bila čak preko 26%. Prema najnovijim statistikama iz 2020. godine, i to u vreme pandemije, nezaposlenost u Srbiji je ispod 10%. Naravno da su tada morali 2011, 2010, ili već ne znam koje godine unazad, da podižu kredite da bi isplaćivali penzije i da bi ta redovnost penzija bila sigurna, jer drugačije ne bi mogli da naprave milione i milione eura i ne bi mogli da uvećaju svoje račune, čuli smo, po mnogim zemljama širom sveta.

Da se ne bih bavila mnogo njima, Srbija je od 2020. godine usvajanjem švajcarske formule omogućila održivost penzionog fonda, ali i predvidivost povećanja penzija. Videli smo da su mnoge zemlje u regionu, Mađarska, Bugarska, Hrvatska, pokušale da javni penzioni sistem zamene privatnim penzijama i to se pokazalo kao loše, pa sada ukidaju te obavezne penzione fondove. Srbija je na pravom putu, prate se trendovi zapadne Evrope. To znači da se prvi penzijski stub reformiše, učini održivim, a da se dobrovoljni fondovi stimulišu.

Dotakla bih se i najavljenih izmena koje se odnose na poljoprivredne i osiguranike slobodne delatnosti, takozvane frilensere. Kada kažem poljoprivredni osiguranici, prva asocijacija su nagomilana višedecenijska dugovanja poljoprivrednih penzionera PIO fondu. Znam da ova Vlada sa ekspertima Svetske banke već duže vremena radi da se taj problem reši, koji traje još od 1986. godine, i trudi se da ga okonča u što skorije vreme. Traži se najprihvatljiviji model kojim bi se dug poljoprivrednika PIO fondu, koji trenutno iznosi preko dve milijarde evra, rešio.

Godinama se radi na reformi PIO osiguranja za poljoprivrednike, jer je postojeći praktično neodrživ. To ima za posledicu drastično smanjenje broja poljoprivrednih penzionera unazad godinama. Zahvaljujući svim merama preduzetim u proteklom periodu, stvoreni su uslovi za naredni korak u cilju poboljšanja položaja upravo ovih osiguranika.

Ministar Nedimović je najavio da ubuduće porezi i doprinosi neće biti isti za sve poljoprivrednike, već će zavisiti od ekonomske vrednosti gazdinstva. Ključno je da se pronađe kriterijum po kome će plaćanje doprinosa poljoprivrednika prema PIO fondu biti pravedan i srazmeran veličini gazdinstva. Ali, tu treba voditi računa i o tome koliko je ta zemlja obradiva ili korisna. Znam slučajeve gde ljudi imaju potpuno nekorisne šume koje nisu niti pristupačne, niti mogu da se eksploatišu i zbog toga nemaju pravo ni na socijalno osiguranje, a da ne pričam o dugovima za poljoprivredno osiguranje.

Jedinstvena Srbija zna da ova Vlada vodi računa o svim penzionerima, da je prioritet očuvanje i stabilnost penzionog fonda, da u prethodnom periodu, pored svih ekonomskih poteškoća koje je pandemija donela celom svetu, uspeli smo da sačuvamo i radna mesta i redovnost isplata penzija, a i da ih povećamo. Zbog svega navedenog, Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržaće predložene izmene zakona koji je na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se potpredsednici Narodne skupštine.

Reč ima narodna poslanica dr Vesna Ivković.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, za svako socijalno pravedno društvo pitanje penzijskog sistema spada u red ključnih društvenih pitanja, jer se odnosi na veoma osetljivu i brojnu grupaciju građana, a to su penzioneri.

Odnosom prema našim najstarijim građanima, koji su proveli čitav svoj radni vek dajući doprinos razvoju naše zemlje, mi kao društvo merimo humanost na delu. Zato i zakonski okvir kojim se regulišu pitanja penzija mora imati i tu humanu i socijalno odgovornu komponentu. Taj odnos je u suštini kao odnos predaka i potomaka, u najboljem smislu reči. Treba im omogućiti dostojanstven život u takozvanom trećem dobu.

Naš penzijski sistem se menjao u zavisnosti od karaktera političkog sistema u kome smo živeli. Kao socijalista ne mogu da ne pomenem doba socijalizma, kada su naši penzioneri mogli komotno da žive od svojih penzija, imali su besplatno lečenje, a mogli su i besplatno da koriste odmor i lečenje u svim banjama. Naravno, vremena su danas druga, danas živimo u drugačijem društvenom, ekonomskom i političkom okruženju.

Period privredne i društvene recesije usled tranzicije i nezakonite privatizacije danas je, na sreću, iza nas. Zato danas možemo da se posle restriktivnog perioda, u kome je bilo i smanjenje penzija, okrenemo razvoju i dobrim razvojnim rezultatima, a time i većoj brizi za naše penzionere.

Zato danas radimo na poboljšanju zakonskih rešenja iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju treba da bude takav da mu cilj bude stvaranje uslova za dugotrajnu ekonomsku održivost penzijskog sistema, čime treba da se obezbedi pravna sigurnost i odgovarajući socijalni položaj kako sadašnjih, tako i svih budućih generacija penzionera.

Polazeći od toga, Vlada Republike Srbije podnela je Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je posle javne rasprave pripremilo nadležno ministarstvo. Znamo da su mere penzijske politike koje su do sada sprovedene uglavnom bile restriktivne, ali su dale pozitivne rezultate koji se ogledaju kroz zaustavljanje rasta deficita i smanjenje dotacija za pokrivanje deficita iz budžeta Republike Srbije.

Upravo su pozitivni ekonomski rezultati i stabilnost ekonomije Republike Srbije omogućili da, nakon restriktivnih mera u prethodnim godinama u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja od 2018. i 2019. godine, uslede mere koje pozitivno utiču na osiguranike i korisnike penzija i na funkcionisanje penzijskog i invalidskog osiguranja, u celini. Posebno uređenjem matične evidencije Republičkog fonda za PIO, uspehe srpske privrede potvrđuju i mnogi evropski ekonomski eksperti.

Podsećanja radi, ukazaću na te mere, među kojima su povećanje primanja penzionera isplatom, uvećanje uz penziju, usklađivanje penzija, prestanak važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, isplate novčane pomoći korisnicima iz sredstava RFZO za PIO, novčanih pomoći tokom pandemije i druge.

Jedan, možda i najvažniji faktor za dugoročnu stabilizaciju sistema penzijskog i invalidskog osiguranja prvenstveno leži u razvoju zemlje, novim investicijama i zapošljavanju, čime će se popraviti odnos između broja osiguranika i broja penzionera, s obzirom na to da se sistem finansira po principu solidarnosti među generacijama, odnosno da sadašnji zaposleni finansiraju penzionere.

Kada smo već kod broja penzionera, napomenuću da u našoj zemlji živi oko 1,7 miliona penzionera, među kojima je najviše onih iz kategorije zaposlenih koji je 84,24%, zatim slede poljoprivredne penzije 10,2%, a najmanje ih je u kategoriji samostalne delatnosti 5,63%. Po vrsti prava, starosnih penzionera je 1.084.750 sa 64,5% u ukupnom broju, invalidskih 261.124 sa 15,5% i porodičnih 335.742 sa 20%.

Osnovni razlog za donošenje ovog predloga zakona proizilazi iz potrebe rešavanja problema koji je nastao za korisnike prevremene starosne penzije, koji zbog prihvatanja socijalnog programa Vlade za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranje i priprema za privatizaciju nisu mogli da ostvare pravo na starosnu penziju, zbog promenjenih uslova za ostvarivanje ovog prava 2014. godine.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2014. godine, koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2015. godine, promenjeni su uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju, odnosno podignuta je starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju za oba pola, 65 godina za muškarce i najmanje 15 godina staža osiguranja, zatim postepeno podizanje starosne granice za žene na 65 godina života, počev od 2015, pa do 2032. godine. Tim izmenama zakona je uvedena kategorija prevremene starosne penzije, pri čemu su ove penzije trajno umanjene primenom tzv. penala.

Uvođenje prevremene starosne penzije negativno se odrazilo na korisnike socijalnog programa koji su se opredelili za posebnu novčanu naknadu i novčanu naknadu. Vlada je u međuvremenu donela zaključak u kome je dala saglasnost da se licima koji su utvrđena kao višak zaposlenih, a kojima je u momentu prestanka radnog odnosa i ostvarivanja prava na posebnu novčanu naknadu ili novčanu naknadu, po tom programu, do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa tada važećim propisima, nedostajalo do pet godina, isplaćuje razlika između iznosa starosne penzije koju bi ostvarili primenom propisa o PIO koji je bio važeći u momentu ostvarivanja prava na posebnu novčanu naknadu i iznosa ostvarene prevremene starosne penzije.

Takođe, utvrđeno je da se ova razlika isplaćuje i licima koja su bila proglašena kao višak zaposlenih, a kojima je u momentu prestanka ranog odnosa i ostvarivanja prava na novčanu naknadu, u skladu sa propisima o zapošljavanju, do ispunjenja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa tada važećim propisima, nedostajalo do dve godine. Tako će se ovim izmenama Zakona privremena starosna penzija za ove dve kategorije korisnika izjednačiti sa iznosom starosne penzije na koju bi imali pravo prema do tada važećim propisima o PIO. Na ovaj način se trajno rešava pitanje penzija ranijih korisnika socijalnog programa Vlade.

Pored navedenog, ovim predlogom zakona dovode se svi korisnici porodične penzije u ravnopravni položaj, tako što se porodična penzija posle smrti osiguranika ne određuje od prevremene starosne penzije, već od starosne ili invalidske penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti.

Zatim, rešava se problem koji se javlja sa isplaćenim iznosom penzije nakon smrti korisnika u vezi sa poveriocima koji odbijaju da postupe po zahtevu Fonda da obustave povraćaj iznosa koji je uplaćen poveriocu nakon smrti korisnika prava.

Usklađivanje i preciziranje odredaba koje se odnose na slučaj kada poljoprivrednik obavlja ugovorene poslove, zatim utvrđivanje vanbračne zajednice, izmene se odnose i na osiguranike samostalnih delatnosti tzv. frilensere, na razlike do najnižeg iznosa penzija za korisnike kojima je iznos penzije niži od najnižeg iznosa penzije, a koji su ostvarili inostranu penziju.

Veoma su važne i promene koje se odnose na unos podataka u matičnu evidenciju, odnosno da se pod promenom podrazumeva njihovo brisanje iz ste, pravo Fonda da zahteva naknadu pričinjene štete i od lica koje je prouzrokovalo potrebu za pomoći i negom drugog lica. Rešeno je i pitanje uslova za isplatu naknade pogrebnih troškova.

Vi ste, uvažena ministarko, u svom izlaganju rekli da se reforma PIO nastavlja. Iskoristila bih priliku pitam - da li se razmišljalo da u nekom narednom periodu bude rešena i grupa korisnika prevremene starosne penzije čije su privremene penzije trajno opterećene negativnim poenima i moraju trajno da primaju penziju sa tzv. penalima? Mnogi od njih su u međuvremenu stekli uslove za sticanje prava na punu starosnu penziju, dakle, navršili su 65 godina života, a imaju i punu granicu staža osiguranja, tzv. radnog staža. Njihov zahtev je takođe da se umanjena penzija prima do navršenih 65 godina života starosti, a da nakon toga steknu pravo na punu starosnu penziju. Naime, i oni su tokom svog radnog staža odvajali doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u punom iznosu staža osiguranja.

Da zaključim, planiranim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju nastavlja se proces normativnog uređivanja u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. Osnovni cilj ovih promena je prilagođavanje obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, kao osnovnog dela penzijskog sistema, demografskim promenama, ekonomskim okolnostima, ali i sa strateškim opredeljenjem države za uspostavljanje moderne i efikasne administracije.

Pozitivni efekti izmena i dopuna Zakona doprinose unapređenju ekonomskog okruženja, čime se olakšava otvaranje novih i efikasnije poslovanje postojećih privrednih subjekata.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za predloge ovih zakona.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Nevena Đurić.

Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas se na dnevnom redu nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, čijim usvajanjem će se svim radnicima preduzeća u restrukturiranju koji su u penziju otišli pre donošenja izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, a koji su koristili socijalnu pomoć pet ili dve godine do penzije, ovim najnovijim izmenama Zakona obezbediće se isplata razlike između iznosa ostvarene prevremene starosne penzije i starosne penzije. Njihovi penzioni čekovi će se ubuduće isplaćivati u celosti.

Na ovaj način se oni praktično dovode u ravnopravni položaj, u isti položaj se dovode svi oni koji su prihvatili program Vlade Republike Srbije za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, ali su zbog imena zakona iz 2014. godine bili prinuđeni da primaju prevremenu starosnu penziju u odnosu na starosnu penziju sa trajnim umanjenjem iznosa kojim se isplaćuje. Dugogodišnji problem ovih radnika sada već penzionera, biće rešen i njima se više neće obračunavati tzv. penali na penziju.

Svi mi znamo da su penzioneri ti koji su preuzeli na sebe najveći teret reformi i mere fiskalne konsolidacije, koje su sprovedene još 2014. godine i zahvaljujući njihovom razumevanju i podršci imamo danas državu koja ima jaku ekonomiju i koja ima stabilne finansije. Oni su najveći teret osetili u vreme pandemije korona virusa, posebno u onom periodu kada je bilo na snazi vanredno stanje i kada su oni imali zabranu kretanja, pogotovo lica starija od 65 godina, ali su i u tim trenucima pokazali razumevanje, a mislim da, tačnije sigurna sam, da je politika koju sprovodi Aleksandar Vučić i te kako okrenuta, i te kako brine o našim najstarijim sugrađanima i to vidimo i na osnovu činjenice, ne samo da su penzije danas redovne, već i na osnovu toga što konstantno rastu.

Možemo da primetimo da bez obzira na sve napore koje ulaže, pre svega predsednik Aleksandar Vučić, Vlada koja sledi njegovu politiku, ali i svi mi zajedno ovde u parlamentu, bez obzira na sve te napore ja prosto ne mogu da se otrgnem utisku koji se konstantno plasira od strane, i moram tako da kažem, tajkunske medijske mašinerije, u rukama jednog svima nama dobro poznatog čoveka.

Onda ste u prilici da na dnevnom nivou čitate izjave koje potiču upravo od strane tih medija, da čitate objave njegovih glasnogovornika, iskonstruisane bez ikakvog smisla i prosto se pitate – da li je moguće da neko ko za sebe kaže da ima inženjerski mozak, preko svojih portala i megafona, pokazuje samo, ali samo političku nemoć, niskost i odsustvo svake vrste morala i ljudske časti. A onda vam se obrati politička ptica selica, Marinika Tepić koja pred građane izađe sa kritikom na račun otvaranja još jedne nove fabrike u Srbiji. Morate da se zapitate – pa da li je to normalno?

Svima jasno da je saradnica ili možda bolje rečeno radnica, Dragana Đilasa, očigledno dobro plaćena da bude u ulozi kritičara svega što se radi u našoj državi. I da konstantno, iz dana u dan, blati svaku novu ideju, svaki rezultat, svaki uspeh i sve što vodi ka napretku i boljitku Srbije, i sve što doprinosi boljitku građanima Republike Srbije.

Ali, na njenu štetu, i na štetu njenog gazde Dragana Đilasa, na njihovu žalost, praktično na njihovu žalost, izvinjavam se, nove fabrike se otvaraju po čitavoj Srbiji, od najsevernije tačke do krajnjeg juga naše zemlje. Ako krenete od mesta do mesta, od opštine do opštine, od grada do grada, na svakom koraku možete da vidite neku novu fabriku, ili neku novu investiciju, neki novi pogon koji je u Srbiju doneo Aleksandar Vučić, zalažući se svojim autoritetom i trudeći se da od Srbije napravi takav privredni i investicioni ambijent koji će biti zanimljiv i za koji će se zainteresovati praktično i mnoge strane kompanije.

Iz tog razloga je stopa nezaposlenosti u Srbiji na rekordnom niskom nivou. Svakako da nismo mogli da vidimo takvu situaciju u vreme ovakvih stručnjaka, koji su u stanju da negativno komentarišu i da vide manu u tome što se u Srbiji otvara još jedna nova fabrika.

Pretpostavljam, da po njihovom mišljenju nama nisu potrebni ni ovi silni auto-putevi koji su danas realnost, i na koje smo i te kako ponosni. I ponosni smo na činjenicu da će se do kraja ove godine u Srbiji graditi čak osam novih auto-puteva.

Moram da se osvrnem na još jednu izjavu koja potiče iz pomenutih medija i naravno, izrečene od strane, već svim dobro poznate žene koja, ja ne znam ni koliko do sada stranaka promenila, a govori o lustraciji, citiraću – poziva na lustraciju onih koji su kršili ljudska prava na slobodu izbora, informisanja, mišljenja i izražavanja. Pa, zar da nam o tome govori žena, koja je od narkodilera i kriminalaca tražila da se isele ljudi koji su, po njenom mišljenju, nepodobni iz Pančeva. Zar da nam o tome govori, neko ko je srpski narod lažno optužio za genocid u Srebrenici, jer o tome treba da nam govori neko ko halucinira i kome se umesto koka u Moroviću priviđa droga, ili ona koja je zloupotrebljavala, dok je bila u prilici, poziciju pokrajinske sekretarke? Jel ona treba da govori o tome?

Mislim da je jasno kakva je politika koju oni pokušavaju da nametnu građanima Republike Srbije. Potpuno jednostavno i možete da uporedite bilo koji segmente života danas, sa onim periodom kako je to bilo u njihovo vreme. Svakako da je tada u to njihovo vreme bilo bolje, ali samo i isključivo za njih.

Alternativa ovoj politici koju danas vodi Aleksandar Vučić, a koju oni pokušavaju da nametnu građanima Republike Srbije, zasniva se isključivo na govorima mržnje, na pretnjama, na pozivima na ubistvo i to svakako nije Srbija kakvu žele građani Republike Srbije.

I ne samo, i to je jako bitno, i ne samo da Srbija ne želi da se vrati u mračnu prošlost, ne želimo ni da tupkamo u mestu i da budemo u ovoj poziciji u kojoj se danas nalazimo, već želimo da dodatno radimo kako bismo unapredili dodatno našu zemlju, kako bismo gledali u budućnost i kako bismo od Srbije pravili što modernije i savremenije mesto za život. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, prof. dr Jahja Fehratović. Izvolite.