Zahvaljujem.
Poštovana ministarka, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, imali smo prilike od mojih uvaženih kolega u prethodnim diskusijama da čujemo nešto više i o samom predlogu izmena i dopuna zakona i zbog čega je sve ovo važno.
Ono na šta bih se ja osvrnuo jeste upravo pitanje koje je moj kolega Veroljub Arsić postavio – zbog čega se sve ovo radi? Pa, upravo zbog toga što pripadnici bivšeg režima, žuti tajkuni, su se trudili maksimalno da taj naš penzioni sistem ne destabilizuju, već da ga u potpunosti unište. Jer, kao što vidimo, da bi penzioni sistem mogao da funkcioniše, apsolutno morate da imate dovoljan broj ljudi koji će raditi, koji će ostvarivati prihode koji će obezbediti da naš BDP raste, da bismo na taj način punili naš penzioni fond i mogli da penzionerima koji su svoj radni vek proveli gradeći, unapređujući ovu državu, mogli da obezbedimo mirne penzionerske dane kako bi svoju penziju lagano krckali.
Uspeli smo u tome zahvaljujući teškim reformama koje je započeo predsednik, tada premijer Aleksandar Vučić, koje se i danas sprovode, pa i ovo danas što radimo je nastavak tih reformi, u kojima dalje unapređujemo sam i naš penzioni sistem. Ali, kao što smo imali prilike danas da čujemo i od predsednika Aleksandra Vučića, radićemo i dalje na unapređenju našeg poreskog sistema, kako bismo naš poslovni ambijent dalje unapredili i kako bismo stimulisali mlade ljude, ljude do 40 godina starosti, da se okrenu preduzetništvu, okrenu biznisu, da rade na tome da što više prihoduju, jer sve što radite legalno i što radite u skladu sa zakonskim propisima je nešto što je dobro, nešto što apsolutno treba podržati. I ono što je jako bitno, da će se dalje raditi i kada je u pitanju novo zapošljavanje ljudi, odnosno da će se ukinuti određene poreske dažbine kako bi se stimulisalo zapošljavanje, pre svega, mladih ljudi koji su energični, koji su željni dokazivanja i koji će itekako doprineti razvoju ove države.
Čuli smo i u prethodnim govorima, ali i na ranijim sednicama, da Srbija kada je u pitanju povratak mladih ljudi iz inostranstva je država u koju se ljudi vraćaju po završetku školovanja zato što su osetili da ambijent koji je ovde stvoren je pogodan za rad na njihovim idejama, zato što smo otvorili naučno-tehnološke parkove, zato što imamo u velikim centrima start-ap inovacione generatore, koji omogućavaju tim ljudima da svoje ideje koje su možda kao studenti razvijali mogu u praksi da realizuju, uz svu stručnu pomoć koju ovi centri daju, ali i uz finansijsku podršku i pomoć koju država daje kroz različite programe subvencija, finansiranja inovacija i tih samih ideja.
Ono što je svakako za pohvalu i što sigurno stimuliše jeste i odlučna borba protiv kriminala i korupcije, koja se uspešno sprovodi. I evo, danas smo mogli da pročitamo da su nadležne institucije uspešno radile na utvrđivanju i uhapsile ljude koji su odgovorni za pljačkanje „Resavice“, među kojima, gle čuda, imate jednog pripadnika Jeremićeve stranke, koji je inače njegov finansijer, koji sprovodi njegovu kampanju, koji su u prethodnom periodu „Resavicu“ oštetili za 40 miliona dinara.
Naravno, brže bolje Vuk Jeremić se oglasio na svom „Tviteru“, gde sprovodi politiku za koju se on i njegova stranka, ali ne samo stranka, nego i koalicioni partneri Dragan Đilas i drugi bojkotaši zalažu, a to je politika revanšizma, politika pretnji gde je rekao, citiraću - brutalni revanšizam, cvileće da su morali da lažu.
Građani Republike Srbije, kakvu poruku to Vuk Jeremić šalje i vama i nama, a pre svega novinarima koji su ovu vest objavili, a siguran sam pripadnicima naših snaga MUP-a, BIA koji su radili na ovom slučaju? Očigledno da sve što nije u njihovu korist, sve što sprečava da oni nastavljaju da pljačkaju Srbiju i da ta žuta hobotnica, da njihovi pipci i dalje mile po Srbiji, očigledno im to smeta i smeta im to što iz dana u dan mi te pipke smanjujemo, sasecamo i ne dozvoljavamo da dalje pljačkaju Srbiju. Očigledno da je i Đilasu, a i Jeremiću malo tih 619 miliona koje su opljačkali dok su bili na vlasti, malo je onih 68 miliona koje su sakrili na 50 i nešto računa u inostranstvu, malo je onih silnih miliona koje su krili u slamaricama kako bi sebi obezbedili podršku od stranaca da ostanu na vlasti pre 2012. godine, nego očigledno treba još, jer je džep sa godinama sve dublji i dublji, sve ga je teže puniti.
Svi ovi „Tviter“ političari, kako mogu da ih nazovem, koji očigledno misle da se na osnovu tvitova vodi politika, na osnovu broja lajkova dobijaju izbori, prosto vidimo kakvu poruku šalju, a to nije poruka samo nama. Kažem, To je poruka svim građanima Srbije koji su protiv njih, jer njihova filozofija – ako nisi sa mnom, protiv mene si.
Bićemo svakako još odlučniji u narednom periodu u borbi protiv kriminala i korupcije i više nećemo dozvoliti da se onaj period, žuti i tužni period, Srbije ponovi kada su pola miliona građana ostavili na ulicama, bez parčeta hleba, kada su rasprodavali sve što su stigli u Srbiji, trudeći se da po što manjoj cifri to prodaju, jer naravno veći deo su strpali u svoje džepove, a da bi nakon toga neki od njih simbolično otkupljivali za jedan dolar ili raskidali ugovore kada se videlo dokle je ta pljačkaška privatizacija išla.
Ja ću se svakako u svojoj diskusiji okrenuti na primer Kruševca, s obzirom da sam ponosni Kruševljanin i da ćemo 28. juna obeležiti 650 godina od osnivanja Kruševca, biše prestonice, a vi, uvažena ministarka, ste i član organizacionog odbora, zajedno sa još nekoliko vaših kolega, na čijem čelu je naš Kruševljanin, kojim se svi ponosimo, Bratislav Gašić.
Za vreme vladavine žutih tajkuna u Kruševcu su uspeli da privatizuju skoro sve, da stave katance na brojne fabrike, a znate šta je licemerno? Nisu se čak trudili ni da fabriku katanaca naprave u Srbiji kojom bi katančili fabrike, već su i katance uvozili iz inostranstva kako bi taj posao radili.
„Četrnaesti oktobar“ su doveli do uništenja, uništili su „Župu“, uništili su i brojne druge gigante. Kruševac su zavili u sivilo i trudili su se da sam grad bude maksimalno ispražnjen od stanovnika, jer očigledno za njih se Srbija svodila na krug dvojke, a svi ostali gradovi su im bili nepoznanica.
Ono što su nama ostavili posle 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast, jeste minus u kasi od 700 miliona dinara, kredite koje su uzeli, uništena javna preduzeća i veliki broj nezaposlenih. Čuli smo od uvaženih kolega da je tada stopa nezaposlenosti išla i do 27%.
Od 2012. godine, kada je na čelo grada stao Bratislav Gašić, a na čelu države se nalazio predsednik Aleksandar Vučić, krenuli smo sa uspešnim sprovođenjem politike SNS i u ovom periodu mogu slobodno da kažem da smo Kruševac podigli i infrastrukturno, i u privrednom smislu, da u Kruševcu danas imate ispod 10% stopu nezaposlenih, imamo državni fakultet, najmlađi fakultet u Srbiji, poljoprivredni koji već planira upis četvrte generacije studenata. Imamo veliki broj malih i srednjih preduzeća koja su otvorena, podršku privrednicima za razvoj njihovog biznisa.
Uspeli smo da spasimo veliki broj preduzeća „14. Oktobar“, imate danas „Valvolajn“ koji radi u Kruševcu, imamo „Kromberg“ i „Šubert“ fabriku koja je došla, koja je prva investicija u Kruševcu posle velikog broja godina od kada ovaj grad funkcioniše, a slobodno mogu reći od perioda čuvenog gradonačelnika Mičeta koga svi u Kruševcu odlično pamte po razvoju industrije. Polako se vraćamo onim koracima kada je Kruševac u bivšoj Jugoslaviji bio poznat kao četvrti najveći industrijski centar. Ja se sećam i priče svojih roditelja, kao mali, gledali smo kolone radnika koji su išli ulicama, autobuse koje su te radnike vozili kući. Upravo se ta slika u Kruševac vraća.
I, danas mi je zadovoljstvo kada prođem pored fabrike „Henkel“, pored „Kuper tajersa“, odnosno „Gudjir“ sada, kada prođem pored „14. Oktobra“, pored „Valvolajna“, pored drugih firmi, pored „Kromberga“ i „Šuberta“, kada vidim kolone radnika i kada vidim autobuse pune radnika, jedni od njih idu kući posle završene smene, a drugi dolaze da svoju smenu započnu. Raste životni standard.
Kažem, jako smo ponosni na ono što je u Kruševcu urađeno i za razliku od perioda kada su se, kao što sam rekao, oni trudili da prazne grad, danas u Kruševcu imate priliv stanovništva, danas u Kruševcu niče novo naselje koje se zove „Naselje aerodrom“. Na mestu gde je nekada bio sportski aerodrom u Kruševcu, gde je za vreme DS, za vreme tajkuna bila ispaša za konje, mi ćemo za Vidovdan otkriti spomenik Knezu Lazaru, kao jedan način da mu se zahvalimo, kao osnivaču grada, ali i kao jedan simbol preporoda Kruševca i daljeg prosperiteta. Inače, na toj lokaciji već niču zgrade koje su investitori počeli da grade i to će biti jedan od simbola novog Kruševca i Kruševca koji je preporođen.
Imamo autoput koji se gradi. Priča koju su Miki Aleksić i njegove stranačke kolege propagirale kada su im trebali glasovi, a kada je trebalo da se krene sa radom nisu ni razmišljali o tome. Oni sada pričaju o neke četiri trake, a njima su tada i dve trake bile apsolutno dovoljne po standardima koje su imali.
Ponosan sam kad god idem za Beograd ili gde god, pa vidimo kako radovi odmiču i Kruševac će do iduće godine biti spojen autoput. Jedan veliki san, jedna velika šansa za razvoj i Kruševca, i Varvarina, i Ćićevca. Tu pred nama će nove industrijske zone nići i imaćemo prostor za nova radna mesta, za mlade ljude koji mogu da svoje biznise razvijaju.
Ono što mi je interesantno jeste da pripadnici bivšeg režima sve dobro što se u ovoj državi dešava se apsolutno trude da ne primete, kao da imaju neke filtere ugrađene u svojim očima i oni to ne vide ili možda prosto skreću pogled, pa bih čisto upozorio da kada idu ka Kruševcu, posebno od Trstenika Mikija Aleksića, da vodi računa kad vozi, da ne skreće previše pogled sa puta, jer može da ugrozi bezbednost u saobraćaju i druge učesnike koji su sigurno obazriviji od njega.
Znači, kao što sam rekao Kruševac je jedan od primera u Srbiji koliko je preporođena, koliko je unapređena i kako idemo dalje i kroz realizaciju plana „Srbija 2025“ dostići ćemo prosečne zarade od 900 evra, prosečne plate i penzije od 440, 430 evra. Ono što je najbitnije, radimo na tome da mladi ljudi tu ostanu, dajemo apsolutnu podršku mladim ljudima, a i kroz ovakve zakonske reforme koje radimo unapredićemo i stvorićemo taj institucionalni ambijent koji je potreban da bi dalje Srbija mogla da napreduje.
Ono što hoću kao krunu svega da kažem jeste da je „Trajal korporacija“ obeležila 132 godine od svog postojanja, osnivanja, kada su funkcionisali kao preduzeće „Obilić“ i drago mi je da je na današnjoj svečanosti 100 radnika dobilo ugovore na neodređeno, što je još jedan dokaz koliko napredujemo dalje. Ta fabrika imaće dva nova pogona koja je razvila i koja su otvorena i trebaće još radne snage.
To je primer Srbije za koju se mi borimo i to je Srbija ka kojoj mi stremimo. To je Srbija koju inače građani vide, osećaju na svojoj koži, koju će apsolutno podržati, koliko god se ovi žuti tajkuni trudili da preko svojih medija, društvenih mreža šire nekakvu lažnu sliku o Srbiji, a u stvari samo govore o Srbiji kakvu su oni pravili, kakvu oni žele da naprave i šalju političku podršku kakvu Srbiju mi nećemo dozvoliti da se ponovo stvori, jer kao što sam imao prilike da kažem u emisiji – nećemo dokle god je Aleksandra Vučića i nas koji apsolutno podržavamo njihovu politiku da dozvolimo da Srbija bude ponovo njihova prćija.
U danu za glasanje, kao i moje kolege, ću apsolutno podržati ovaj predlog zakona, kao i bilo koje druge zakone koji će dalje unaprediti ambijent za razvoj Srbije. Hvala.
