Zahvaljujem se narodnoj poslanici Ani Miljanić.
Reč ima narodna poslanica Rajka Matović.
Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama se nalaze izmene i dopune Zakona o PIO. Sam sistem penzijskog i invalidskog osiguranja pretrpeo je od 2002. godine niz reformskih promena, a sve u cilju stvaranja uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema koji treba da obezbedi ekonomsku i pravnu sigurnost, ali i socijalni položaj svih sadašnjih i budućih generacija penzionera.

Ovaj sistem obuhvata oko milion i 600 hiljada građana koji su trenutno penzioneri, ali i sve nas jer je negde prirodan tok da ćemo svi završiti u tom sistemu penzijskog osiguranja. Veoma je važno da napomenem da se ovim izmenama i dopunama ovog zakona nisu obuhvaćene izmene uslova za sticanje prava na starosnu penziju.

Izmene zakona se odnose pre svega na preciziranje odredaba koje se odnose na osiguranike koji svoje poslove obavljaju u sektoru poljoprivredne delatnosti, samostalnih delatnosti i na ljude koji su ostvarili pravo na inostranu penziju, utvrđivanje visine prevremene penzije, kao i dovođenje korisnika porodične penzije u ravnopravan položaj.

Sve ove izmene, ali i još niz izmena uz ove donose se u cilju prevazilaženja problema sa kojima se susrećemo u praksi, a u skladu su sa Ustavom Republike Srbije. Razlozi za donošenje ovih izmena proizilaze iz potrebe rešavanja problema koji je nastao za korisnike prevremene starosne penzije koji zbog prihvatanja socijalnog programa Vlade za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije i priprema za privatizaciju nisu mogli da ostvare pravo na penziju te 2014. godine zbog izmenjenih uslova sticanja starosne penzije.

Te 2014. godine tada premijer, a danas predsednik Republike Aleksandar Vučić preduzeo je teške ekonomske reforme i niz nepopularnih mera kako bi konsolidovali naše javne finansije, ali mi nismo ostavili ljude koji su ostali bez posla usled privatizacija bez rešenja. Napravljeno je prelazno rešenje o sticanju prava na privremenu starosnu penziju jer nije normalno da neko ko je proveo svoj čitavi radni vek u fabrici na dve godine do penzije traži novi posao.

Žuti tajkunski režim takvi građani nisu zanimali. Zanimalo ih je kako da samo što pre sprovedu privatizacije po svoj bratskoj liniji. Sećamo se cifre da su ostavili preko 500 hiljada građana bez posla, ali i bez ikakvog rešenja. Bivši režim je i sistem PIO održavao na veštački način tako što su uzimali kredite sa katastrofalnim kamatnim stopama i od tog novca su isplaćivali penzije. Takav sistem nije bio dugoročno održiv i upravo penzioneri, tih milion i 600 hiljada građana je te 2014. godine podnelo najveći teret ekonomskih reformi i mi im na tome moramo biti zahvalni. Penzije su tada smanjene, ali su građani, penzioneri pre svega bili svesni da je bolje da se penzije smanje i da budu isplaćene smanjene na normalan način nego da se zadužujemo suludo i da dođemo u situaciju da nemamo odakle da im isplatimo penzije.

Pozitivni ekonomski rezultati omogućili su da nakon svih ovih restriktivnih mera koje smo bili prinuđeni da uvodimo uslede mere koje pozitivno utiču na korisnike, povećanje primanja penzionera, usklađivanje penzija, ali i davanje jednokratnih pomoći. Sve ovo ne bi bilo moguće bez velikih infrastrukturnih projekata, bez stranih investicija, bez ulaganja u privredu, bez svega onoga što ulažemo i što vuče našu privredu napred, a samim tim i našu ekonomiju.

Sve ovo navedeno potvrđuje da je ključni faktor za dugoročnu stabilizaciju sistema PIO prvenstveno leži u razvoju zemlje, novim investicijama i zapošljavanju čime će se napraviti pozitivan odnos između broja osiguranika i broja penzionera sa druge strane i dok Aleksandar Vučić radi upravo i na rešavanju i ovog problema, ali i mnogih drugih problema kako bi imali stabilnu i razvijenu državu opozicija u nedostatku svojih ideja i programa trudi se isključivo kako da uruši ugled i naše države, ali se i bavi isključivo samo sa ličnim pretnjama predsedniku i njegovoj porodici.

Smatram da su poslednji napadi i na predsednika i na njegovog brata, ali i na celu njegovu porodicu za svaku osudu i da moramo kao društvo da reagujemo na to. Da nije normalno da im je jedini vid političke borbe bude lično vređanje bilo koga, ali i pretnje. To se ne sme dozvoliti i to nije pristojna Srbija. Nisu pristojni građani Republike Srbije oštetili i proneverili budžet, pa taj novac skrivali po celom svetu po računima.

Njihov gazda Dragan Đilas smestio je po celom svetu svoje i račune i of šor kompanije. Za vreme vlasti tog bivšeg režima upravo su penzije isplaćivane iz kredita jer su novac građana prelivali isključivo na svoje račune. O njima najbolje govori njihov politički program koji u stvari i nemaju.

Za sve ove izmene, poštovana ministarko, za brojne koje tek trebamo da donesmo u narednom periodu imaćete našu podršku. Ja ću zajedno sa kolegama iz svoje poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, podržati set predloženih izmena i dopuna zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici.

Nema sumnje da ćemo u danu za glasanje podržati sve ono što se danas nalazi pred nama i sve ono o čemu smo pričali i diskutovali tokom današnjeg dana. Mislim da su kolege narodni poslanici koji su diskutovali pre mene istakli koliko je sve ovo važno i pre svega bitno za naše najstarije sugrađane.

Složiću se, ali moraću isto tako još jednom da napomenem da nije bilo penzionera i ljudi koji danas primaju penziju, ne bi bilo ni naše zemlje, jer su ti ljudi koji su našu zemlju stvarali, koji su sve ovo što danas mi koristimo stekli i smatram sve ono što mi možemo danas da uradimo za njih nije dovoljno da im se odužimo i zahvalimo za sve ono što su ostavili za nas, ali isto tako i za generacije koje će doći posle nas.

Kada pričamo o penzijama i o bilo kakvim olakšicama za naše penzionere moramo da to govorimo sa nekog realnog aspekta i da to postavljamo iz ugla realnih finansija, jer sve što se dešavalo do 2012. godine kada je našu državu predvodila DS niti je bilo realno, niti je imalo veze sa bilo čim realnim i ostvarivim.

Kada to govorim moram da se osvrnem i na činjenicu što je bio jedinstveni primer u svetu katastrofalne politike, da smo plate i penzije isplaćivali iz kredita. Dakle, kada god nisu znali odakle da namaknu pare, koje su prethodno pokrali i strpali u svoje džepove, oni su krenuli drugim putem i dohvatili se prvog kredita koji im je pao pod ruku. Nebitne su bile kamatne stope, nebitno je gde se to uzima, na koji način, na koji način će se vraćati, nije bitno ni odakle taj kredit dolazi na kraju. Bitno je smo da se kredi uzme, pa ćemo u nekom narednom periodu videti kako taj kredit da vratimo ili da isplatimo.

Da je sve tako govori i činjenica da smo bili na ivici bankrota te 2012. godine i kada je došlo do promene vlasti SNS je imala najteži mogući zadatak, a to je ne samo da sprečimo brod koji tone, ako tako posmatramo Srbiju u tom trenutku, već da nađemo način kako iz realnih sredstava da isplaćujemo i plate i penzije. Te 2014. godine predsednik Srbije, danas Aleksandar Vučić, preduzeo je korak za koji su mnogi smatrali da će mu biti možda i poslednji u političkoj karijeri.

Te bolne reforme koje smo preduzeli te godine doveli su nas u ovu situaciju danas koju imamo, a to je da smo najbrže rastuća ekonomija u Evropi. To smo sve uspeli pre svega zahvaljujući penzionerima, koji su izneli najteži deo tih reformi na svojim leđima. Ne možemo dovoljno puta da im se zahvalimo za sve ono što su u tom trenutku učinili za nas.

Penzije kao penzije najbolje se oslikavaju u tome što imate podatke iz 2012. godine, imate podatke iz 2020. ili 2021. godine. Nema potrebe da bilo ko pokušava da se sa tim podacima igra, kada najbolje penzioneri naši najstariji sugrađani znaju koliko su penziju imali te 2012. godine, a kolika je penzija danas. Radi poređenja tada je prosečna penzija bila oko 20.000 dinara, dok je danas iznad 30.000 dinara, sa tendencijom rasta.

Ono što je jako bitno napomenuti i opet podvući jeste da se danas penzije isplaćuju iz realnih sredstava i da niko danas u Srbiji od naših dragih penzionera ne mora da brine da li će država imati odakle da im isplati penziju koju je pošteno zaradio.

Kada govorimo o tom delu, ne možemo a da se ne osvrnemo na činjenicu da danas i Vlada Srbije, ali pre svega sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića u ovim teškim vremenima korona krize iznalazi rešenja, ali pre svega i novčana sredstva kako da se najstarijim sugrađanima dodatno ekonomski pomogne. Imali smo prošle godine jednu vrstu isplate, ove godine će ta pomoć ići u visini do čak 110 evra. Baš pre nekoliko sati je ministar finansija, gospodin Siniša Mali objavio vest da je danas na račune oko milion penzionera leglo 3.000 dinara koje im pripada zbog vakcinacije.

Kada govorimo o svim ovim podacima, uvek je jako bitno istaći da ništa od ovoga danas ne bi bilo moguće da se budžet, finansije, ali i sama država vodi na domaćinski način i da je za to jedino i isključivo zaslužna SNS, na čelu sa predsednikom Srbije, gospodinom Aleksandrom Vučićem.

Možemo danas da pričamo o tome gde ćemo utrošiti koji milion evra više, možemo da diskutujemo o tome da li je nešto potrebnije više ili manje, ali niko više u Srbiji ne dovodi u pitanje da li će se nešto uraditi, da li će se neko obećanje ispuniti, a iznad svega toga, da li za to postoji novac i obezbeđena sredstava. Da, postoje i za nove puteve, i za nove mostove, i za nove domove zdravlja, bolnice, kliničke centre, ali i za pomoć onima kojima je ta pomoć najpotrebnija.

U planu koji je najavljivan već neko vreme unazad, kažu ljudi da je vrlo ambiciozan. Pitaju se da li je moguć i da li je ostvariv, a već u proteklih nekoliko meseci smo videli da plan Srbije koji je predstavio predsednik Aleksandar Vučić „Srbija 2025“ se ostvaruje. Ulaganje u infrastrukturu, u naše najmlađe, u budućnost jasno se vidi na svakom koraku, pa isto tako se vidi i u zakonima koje ova Skupština i svi dobro znaju da ono što obeća SNS i Aleksandar Vučić se ispuni.

U skladu sa tim, želim da kažem da naši penzioneri mogu biti spokojni i da budu uvereni da će obećanje da do 2025. godine penzija biti iznad 440 evra, dok će plata biti iznad 900 evra. Svakako to obećanje će biti ispunjeno i otvaranje najnovijih fabrika i najbrži rast ekonomije u Evropi jasno pokazuje da za to postoje realni osnovi.

Što se tiče drugih faktora koji utiču na rast naše ekonomije, samim tim i na penzije i na to odakle se one isplaćuju, jeste nezaposlenost, odnosno zapošljavanje novih ljudi, ljudi koji su bili bez posla ili generalno gledajući, na otvaranje novih radnih mesta. Na prošloj sednici sam diskutovao i pričao o tome, neću se ponavljati, kako je sasvim normalno da se u Srbiji otvaraju fabrike. Tako za neke televizije i medije pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa to nije vest, već je vest nešto što oni žele da predstave i da iskreiraju, ne bi nekako pokušali da bave senku i ljagu na to koliko je ova vlast sposobnija od njih i koliko za razliku od njih ova vlast otvara nova radna mesta, a ne kao oni da zatvaramo fabrike i ostavljamo na ulici i bez dinara na stotine hiljade ljudi.

Najbolje se taj pokazatelj oslikava u statistici koja jasno pokazuje da je u periodu vlasti DS, Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića nezaposlenost bila iznad 24%, dok je danas ona negde oko 7% i ako uzmete u obzir ovo o čemu su pričale moje kolege narodni poslanici pre mene, fabrike koje se najavljuju, investitori koji sa ponosom najavljuju dolazak investicija u Srbiju, jasno je da će se ovaj nivo nezaposlenosti samo smanjivati.

Međutim, ljudi koji su danas najglasniji kritičari, a opet i ljudi koji iznose najveći broj laži, su upravo oni ljudi koji su našu zemlju upropastili i unazadili, koji su je bacili na kolena u svakom pogledu i smislu, ali pre svega i iznad svega finansijski, ljudi koji su nas doveli na rub siromaštva. I da, naravno, to su ljudi koji predstavljaju bivše režim Demokratske stranke.

Kada govorim o njima, naravno da tu pre svega mislim na Dragana Đilasa, koji je period svoje vlasti iskoristio da postane najbogatiji čovek u ovom delu Evrope, koji sada poput nekakvog raspomamljenog pit bula grize, kidiše na svakog ko ukaže na njegove marifetluke i na to da nije normalno da za samo 10 godina vlasti od propalog preduzetnika, perača prozora, prodavca žvaka, dođete u poziciju da od 74 hiljade evra dođete do samo 20 i nešto miliona evra i to u nekretninama. Kada smo pričali o tome, nevešto je pokušao da izbegne odgovore.

Međutim, kada je istraživačko novinarstvo pokazalo da samo u 17 različitih zemalja, od Mauricijusa, Švajcarske, Hong Konga, ima više od 53 računa na kojima se nalazi 68 miliona evra, ti napadi njegovi su postali još gori, ali nikako da dobijemo objašnjenje ili makar pokušaj objašnjenja zašto, kako, ali pre svega i odakle taj novac na tim njegovim računima?

U tim njegovim napadima obično najviše strada porodica predsednika Aleksandra Vučića, od Danila, Vukana, Milice, preko roditelja, ali bogami ovih dana najviše udara trpi ponovo brat Aleksandra Vučića Andrej Vučić, kome je jedina krivica što je brat Aleksandra Vučića i to što voli SNS. Dakle, eto, sada su mu zamerili što kao član glavnog odbora, kao i mnogo ljudi, voli svoju stranku i želi da ta stranka postigne što bolji rezultat. Sada je problem što je bio negde na nekakvim izborima i slikao se sa aktivistima, i to ne nametljivo, čak u trećem redu. I to vam je pokušaj da se baci senka na izborni rezultat koji je, slobodno mogu reći, istorijski, gde su ponovo predstavnici bivšeg režima sakriveni iza ne znam kakvog udruženja građana doživeli debakl.

Kako vladaju dvostruki aršini, pogotovo u medijima koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, najbolje se oslikava i u tome što je za njih vest ono o čemu je moj kolega Zoran Tomić govorio, a tiče se jednog tvita koji, nažalost, sem kolege Tomića i mene danas niko ovde nije spomenuo, ali verujem da mnogi to možda nisu ni ispratili.

Vuk Jeremić, čovek koji se busa da je veliki demokrata, koji je u poslednje vreme, slobodno mogu reći tako, izgubio kompas, koji svakome preti, poziva na nekakav strašni sud, revanšizam, nekakvu katastrofalnu lustraciju, danas je otišao korak dalje i otvoreno pretio novinarima. Suštinski je ovo pretnja novinarima, ali se odnosi na svakog ko podržava SNS ili odgovornu politiku Vlade Srbije, koja samo prati put koji je trasirao predsednik Aleksandar Vučić: "Lažovčine koje će biti predmet brutalnog revanšizma, na čelu sa svojim urednicima, cvileće da su morali da lažu da bi obezbedili egzistenciju. To neće biti zadovoljavajuća odbrana". Na sve ovo jedan od tviteraša ga je upitao - kako on to misli da sprovede, na koji način, a on mu je na to odgovorio - tako što će svi odgovarati kao organizovana kriminalna grupa.

Dakle, svako od nas ko ukazuje na kriminal koji se dešavao u vreme Demokratske stranke, biće predmet nekakve njegove strahovite lustracije i brutalnog revanšizma. Sada su policajci, tužilaštvo, svi ljudi koji su učestvovali u istrazi i sprovođenju hapšenja ovih ljudi koji su ponovo u Resavici videli samo nekakav ćup zlata, da bi građani Srbije znali o čemu se radi, uhapšen je saradnik Vuka Jeremića i čovek koji ga je finansirao, očigledno ga je to strašno zabolelo jer od kad ga Patrik Ho ne finansira, kada je završio u zatvoru, sužava mu se krug finansijera, pa ga je mnogo zabolelo to što mu je ovaj finansijer uhapšen, nastavio je sa svojom retorikom i tako na katastrofalan i brutalni revanšizam prozvao svakog od nas.

Ovo nema veze sa nama. Mi smo na tako nešto i navikli. Ali me zanima samo da li će neka udruženja koja su do sada reagovala ekspresno, uputiti bilo kakav dopis, saopštenje, izaći sa zahtevom pred tužilaštvo da se njihovim kolegama, novinarima, ne preti? Jer, urednike, složićete se sa mnom, imaju televizije i štampani mediji. Na koga se ovo odnosi? I da li će konačno neko stati na put tom bahatom i propalom političaru koji nekakvom oštrom retorikom, ko li ga je tako posavetovao ili je on to sam smislio, sedeći i dumajući kako nekako da se dočepa cenzusa, posavetovao da svakog i na svaki mogući način najoštrije izvređa i najbrutalnije preti?

Ja odgovor na ovo pitanje nemam, ali bih voleo da ga dobijem od nadležnih institucija. Jer, koliko sam ja upućen, svako ko uputi bilo kakvu pretnju morao bi da odgovara zbog te pretnje. Ja ne želim da se bilo ko ovde odvaja, već želim da se zakon jednako primenjuje na svakog. To što je Vuk Jeremić prebogat i što misli da je ne znam kakav faktor u našoj zemlji danas, apsolutno ga ne štiti od zakona. Nadam se da će nadležne institucije odreagovati, pa da će njima objasniti kakav je to brutalni revanšizam i ko će to, kako i zbog čega da cvili?

Poštovani građani Srbije, svakako je vama jasno da ovakvi ljudi više ne zaslužuju nikada da budu na čelu ne mesne zajednice već kućnog saveta i da se oni više nikada ni za šta ne pitaju, jer kada su se pitali, samo su našoj zemlji načinili zlo i samo su načinili štetu, kako Vuk Jeremić, tako Dragan Đilas, tako Boris Tadić.

Poštovana ministarka, vama želim puno uspeha i još mnogo ovako dobrih zakona koji će unaprediti život svih građana Srbije, bez obzira koliko godina imali i bez obzira gde živeli. Hvala vam i živela Srbija!

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, uvažena ministarka gospođo Kisić Tepavčević, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, Srbija je država koja vodi odličnu ekonomsku i socijalnu politiku. Da država Srbija vodi odličnu ekonomsku i socijalnu politiku, to pokazuje i današnja rasprava, to pokazuje i današnji Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, a to pokazuju i sve ove mere koje je Vlada Srbije donela u prethodnom periodu.

Za razliku od nekog ranijeg perioda do 2012. godine, o čemu su govorile i moje drage kolege narodni poslanici, kada se nije vodilo računa o penzijama, kada su penzije bile male i kada je većina penzionera bila na rubu egzistencije. Ali to je vreme Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića, to je vreme kada smo imali investitore u Srbiji, ali narko-dilere. Na sreću, to vreme da su narko-dileri investitori u Srbiji je prošlo. Jedan deo tih narko-dilera, na sreću, nalazi se iza rešetaka, jedan deo je i uhapšen u proteklom periodu, a nadam se da će i ostatak te narko-mafije biti razbijen.

Danas imamo vreme ozbiljnih investitora, povećanja broja radnih mesta, danas imamo vreme i povećanja plata i penzija. I to u kom periodu? U teškom periodu za celu Evropu i ceo svet. Dakle, u Evropi kada se smanjuju plate i penzije, u Srbiji se povećavaju. U vreme kada imamo korona virus 2020. i 2021. godine, ozbiljna državna politika se vodi u Srbiji predvođena Aleksandrom Vučićem i uvek kad se može pomognu se građani. Pomognu se građani, a naročito naši penzioneri.

Zašto penzioneri? Ovom prilikom danas ja moram da ih izdvojim, jer penzioneri, tj. generacija naših roditelja i naših baba i deda su gradili ovu državu, gradili su Beograd, gradili su sve gradove i opštine u Srbiji, gradili su našu Srbiju. Najmanje što može i Vlada Republike Srbije i naša država je da se oduži penzionerima tako što će da brine o njima, i o njihovom zdravlju i o njihovim naknadama, tj. o njihovim penzijama, zato što Srbija danas nije država kojom vladaju tajkuni i kriminalci i njihovi saradnici, država Srbija je jedna ozbiljna država, kao što sam rekao na početku, koja vodi jednu ozbiljnu ekonomsku i socijalnu politiku.

Vama, gospođo Kisić Tepavčević, želim svu sreću, kao i moje kolege koje su prethodno govorile, u vođenju tog resora koji ima, između ostalog, i zadatak da se bavi i socijalnom politikom, odgovornom socijalnom politikom kakvu u Srbiji vodi Vlada Srbije i naš predsednik Aleksandar Vučić.

Nažalost, mi i danas imamo one kojima ne odgovara takva politika, a takva politika ne može da odgovara ni Draganu Đilasu, ni Mariniki Tepić. Zašto? Zato što njima ne odgovara ovakva politika, da se vodi računa o svakom dinaru, njima odgovara ona politika da oni mogu milione da stavljaju u svoje džepove. Oni ne mogu da stavljaju milione u svoje džepove kao što su radili do 2012. godine u Srbiji i u Beogradu do 2014. godine zato što Srbija danas ima institucije, ima ozbiljne, jake i odgovorne institucije, ima odličnu Vladu Srbije i predsednika Aleksandra Vučića.

Ali, oni ne miruju, putem svojih medija, putem svojih portala prete. Kome prete? Ne prete samo političkim protivnicima i predsedniku Aleksandru Vučiću, prete i porodicama. Prete i porodicama i Aleksandra Vučića i njegovih saradnika, pozivaju se na razne snajpere. Kako ih nije sramota? Svi ti koji prete treba da budu procesuirani.

Mi iz SNS i naš predsednik Aleksandar Vučić smo među prvima osudili jedan grafit na Vračaru. Znači, u pitanju je jedan grafit na Vračaru gde su upućene pretnje bivšem predsedniku Srbije, a sada predsedniku Socijaldemokratske stranke Borisu Tadiću. Da li je ta gospoda iz opozicije, mislim na onu Đilasovu opoziciju, uputila bilo kakvu kritiku na pretnje koje imamo gotovo svakodnevno i predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovom bratu Andreju i njegovoj deci? Ne, čak naprotiv, putem svojih medija oni organizuju pretnje i oni organizuju razne napade i na predsednika Vučića i na njegovu porodicu.

Mi ne želimo da budemo kao oni, mi želimo da budemo ovo što jesmo, odgovorni građani Republike Srbije, odgovorni narodni poslanici, odgovorni članovi Vlade Srbije koji vode računa, koji vole svoju Srbiju i koji štite sve građane. Zalažemo se ne samo za mir i stabilnost u regionu, nego se zalažemo i za poštovanje Ustava i poštovanje svih zakona i poštovanje bilo kojeg građanina bez obzira na veru i naciju i na političko opredeljenje.

Mi se zalažemo za normalnu Srbiju gde institucije hapse kriminalce, gde su investitori ozbiljni privrednici iz zemlje i inostranstva, gde su narko-dileri tamo gde im je mesto, iza rešetaka. To je razlika između nas iz SNS i naših koalicionih partnera, s jedne strane, i njih, sa druge strane, koji su pravili paktove i sa kriminalcima i sa narko-dilerima i sa onim tajkunima koji su putem kriminalnih radnji, poput Dragana Đilasa, ne milione, nego desetine i stotine miliona evra stavili u svoje džepove.

Takva Srbija, koja ne dozvoljava vladavinu kriminala i korupcije, takva Srbija ide napred. Takva Srbija pokazuje rezultate. Danas govorimo o penzijama, danas govorimo o invalidskom osiguranju, danas govorimo o odgovornoj socijalnoj politici. Tako iz dana u dan o raznim temama. Nema oblasti u Srbiji gde Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić nisu pokazali dobre i odgovorne rezultate.

To građani vide i građani se informišu i građani to nagrađuju. Ne nagrađuju to samo građani na izborima, građani to nagrađuju i podrškom. Nema mesta u Srbiji gde se nije pojavio predsednik Vučić i članovi Vlade Srbije a da nisu dobro dočekani. Narod se ne može prevariti, narod se ne može lagati, a oni, Dragan Đilas i bivši režim, su i lagali i varali narod, i ne samo to, i otimali od naroda. Na sreću, to vreme je iza nas i nadam se da se nikada neće vratiti to vreme zaduživanja Beograda, zaduživanja Srbije, paktova sa narko-dilerima, vreme snajpera, vreme pretnji političkim protivnicima i vreme likvidacija.

Danas imamo jedno odgovorno vreme, odgovornu politiku. Danas imamo mir i stabilnost i u Srbiji i Srbiju koja pokazuje i drugima u regionu i Evropi kako se vodi politika. Kako se vodi politika i borbe protiv korona virusa, kako se vodi dobra i ekonomska i socijalna politika i kako se vodi politika uprkos svim pritiscima mira i stabilnosti. Mi pokazujemo da samo jaka i stabilna Srbija koja je u dobrim odnosima i sa svetskim silama i sa svojim saradnicima u regionu može da napravi rezultate, i to ne samo što se tiče Srbije, nego mi želimo i mir na celom Balkanu. Za početak mi pokazujemo kako se vodi odgovorna politika u Srbiji.

Želimo da lice svakog penzionera u Srbiji bude nasmejano, da svaki penzioner u Srbiji iz meseca u mesec, iz godine u godinu vidi i oseti kako država brine o njemu, jer su to naši penzioneri zaslužili, naši penzioneri i naši mladi, sve generacije, ali danas govorimo o penzionerima. Takvom odgovornom politikom napravićemo rezultate, pa za par decenija kad moja generacija, kad mi budemo penzioneri, naša deca, naši unuci će nadam se reći, ovi su dobro vodili politiku i ekonomsku i socijalnu politiku.

A da bi mi mogli da nastavimo sa ovakvim vođenjem politike, moramo i dalje da nastavimo sa jačanjem naših institucija u Srbiji i naravno i sa punom podrškom našem predsedniku, Aleksandru Vučiću koji je lider te odgovorne politike, politike koja vodi računa i o našim penzionerima i o svim građanima u Republici Srbiji. Živela Srbija i hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Viktor Jevtović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, penzioneri kao stub ovog društva, najbolje su shvatili značaj ovih reformi koje su sprovedene prethodnih godina. Svesni činjenice da su meseci delili državu od ivice bankrota i da je u reformi jedini spas, pristupilo se merama oporavka celokupnog sistema, a rezultate najbolje vidimo danas u doba pandemije i svetske ekonomske krize. Te rezultate vidimo na svim poljima zahvaljujući predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije.

Da podsetim, zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je stupio na snagu 2014. godine, a koji je počeo da se primenjuje 2015. godine primenjeni su uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju, odnosno podignuta je starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju za oba pola i uvedena je privremena starosna penzija, kao i trajno umanjenje prilikom obračuna prevremene starosne penzije tzv. penali.

Ovim predlogom zakona bi se uredilo pitanje isplaćivanja razlika između iznosa starosne penzije koju bi ostvarili primenom propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju koji je bio važeći u momentu ostvarivanja prava na posebnu novčanu naknadu i iznosa ostvarene prevremene starosne penzije. Utvrđeno je da se ova razlika isplaćuje i licima koja su bila proglašena kao višak zaposlenih. Danas isplata iz fonda Srbija realizuje bez problema i na vreme. Danas to možemo.

Ključni faktor za dugoročnu stabilizaciju PIO sistema leži u razvoju zemlje, novim investicijama i zapošljavanju. Dakle, sve suprotno načinu bivšeg režima koji je na sve načine gledao samo kako da prisvoji sebi što veći deo kolača ne obazirući se na penzionere, čak ni na decu, nikoga u ovoj zemlji nisu poštedeli. Zadužujući državu po najnepovoljnijim kreditnim uslovima oni su se lično bogatili, a samo gurali građane Srbije u ambis dugova i državu u apsolutni bankrot.

Tu pre svega, mislim na Dragana Đilasa i njegov kartel, Šolaka i Jeremića, Mariniku i ostale, kojima je stanje na njihovim računima, na egzotičnim mestima bio jedini motivacioni faktor u životu, i jedina politika koju su vodili.

Narod je to prepoznao, a prvenstveno naši penzioneri, koji jesu podneli najveći teret reformi.

Zahvaljujući njima, na prvom mestu, danas Srbija, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, ide napred. Penzije su povećane na 30%, i tu ne stajemo, idemo napred, u još veće plate i penzije, nove investicije, nova radna mesta, izgradnja bolnica i puteva, izgradnja fabrika, jedne nove Srbije, koja nije više slepo crevo Evrope.

Taj uspeh, devastira bivši režim, kojekakve đilase, gde izlaz traže u tome da beskrupulozno i konstantno napadaju porodicu predsednika Aleksandra Vučića, njegovog brata Andreja, haluciniraju, na glas, džipove, koje baš đilasi imaju u izobilju. Čak i poklanjaju svojim partnerima u lopovluku.

Očigledan primer tome je Nikola Jovanović, kome je Dragan Đilas poklonio skupocenog džipa, takvi u svojoj bahatosti vrlo često i slupaju te iste džipove, naravno, vređajući policajce. Ali, ne razbacuju se samo kroz džipove, nego i kroz ekskluzivne lokacije, kao i miline, što u evrima, što u nekretninama.

Taj isti tajkun, žuti tajkun Đilas, izgleda misli, da vredi kao 2,6 miliona penzionera, zato je i otimao od građana Srbije sve, i samu budućnost, i zasluženu mirnu starost.

Ali, neće više nikad, jer narod Srbije vidi, a prvenstveno penzioneri, koji su jasno i za svagda rekli ne, DOS-ovom kartelu, koji je radio za svoj lični interes, a nikako za građane Srbije.

Penzioneri su pružili plebiscitnu podršku Aleksandru Vučiću, i oni danas zajedno sa nama poručuju - lažima i obmanama nećete zaustaviti ni Srbiju ni Aleksandra Vučića.

Mi svoju zemlju ne damo, ona pripada svoj našoj deci.

Hvala vam i živela Srbija.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi ljudi u Srbiji od promena 2012., a 2013, su Vlade počele da rade u punom kapacitetu, zaslužuju da od prirodnih i stvorenih dobara, imaju pošten posao, pristojnu platu, čestit dom ili stan, dostupno školstvo i zdravstvo, i što je najvažnije, pravo na dostojanstvenu starost. Školstvo, posebno visoko, ne treba da bude obavezno, ali zdravstvo, mora da bude obavezno i kada ljudi odbijaju da se leče, posebno ako su stari i nemoćni.

Dame i gospodo narodni poslanici, naši penzioneri nisu zaslužili milost. Generacijska solidarnost nam nalaže da obezbedimo dostojanstvenu starost najstarijim građanima, i nemoćnim građanima, na način da to neće biti iz duga, da to neće biti iz kredita, već da te njihove penzije sadašnja generacija mora da zaradi.

Zašto ovo kažem?

Država je 2012. godine dotirala penzije, i čini mi se, gospodine Martinoviću iz budžeta, sa gotovo 54%.

To je dokaz da su promašene privatizacije i grabizacije divlje predatorske privatizacije, ne samo obogaljile društveni kapital i državni kapital, i prelile ga u džepove tajkuna. Dobitnika tranzicije, nego je nastala šteta otpuštanjem 400 hiljada ljudi, uglavnom iz privrede, ljudi sa prihodovanog dela budžeta i doprinosa, poreza i doprinosa, padali na rashodovanu stranu.

Umesto dobrostojećih ljudi, postojali su socijalni slučajevi. Zato su penzije dotirane sa 54%, i one su se obično jedva isplaćivale i to iz duga, a za taj dug, s obzirom na divlju predatorsku privatizaciju, s obzirom na nedostatak investicija, nije napravljen izvor za vraćanje duga, jer su dugovi otišli i potrošnju, umesto da se penzionerima zarade penzije, uzimani su krediti po veoma skupim kamatama, i tako se pokušao Boris Tadić i njegova kamarila da opravdaju pred penzionerima i da pokušaju da svoju vlast ovekoveče preko dugova i u tom trenutku smo gotovo svi živeli od zaduženog, a ne od zarađenog.

Stvar se preokrenula investicijama, jer bez investicija ne možete da napravite radna mesta, možete da imate želju, ali bez svežeg novca, ne možete da pokrenete investicije, posebno one u proizvodnji.

Ono što je dobro ova vlast uradila to je da nije dizala samo objekte i infrastrukturu, već paralelno sa infrastrukturom dizala je pogone prerađivačke industrije itd. koja je garantovala izvoz i dohodak.

Mnogi su pljuvali strane investitore i ti strani investitori su otvorili ovde domaće fabrike, i samo je kapital strani, a fabrike su naše, i sa tim stranim kapitalom, došlo se i do novih tržišta i svaki strani investitor kada je počeo da gradi fabriku, dakle, srpsku fabriku u zemlji Srbiji, svako od njih je doneo komad svog tržišta, tako da smo istovremeno obezbedili i proizvodnju i izvoz, plasman i zato današnji penzioneri mogu sa radošću da izračunaju da kurs evra u Srbiji miruje već 9 godina, ne zahvaljujući samo gastarbajterima, jer su oni postojali i u vreme bivše vlasti i bivšeg režima, nego zahvaljujući tome što je kroz investicije i povećan izvoz obezbeđen izvoz deviza, koje vrlo lako poklapa povećani uvoz, u odnosu na izvoz.

I uvoz Srbije za vreme bivšeg režima je bio pokriven sa 52%, a sada je pokriven sa preko 70%. Ono što gastarbajteri donose sa zahvalnošću primamo, ali ono što su doneli strani investitori, ne samo novac, to je bilo mirovanje kursa i niska inflacija, i mirovanje kursa 9 godina, ali nije kurs mirovao na štetu građana Srbije i na štetu deviznih rezervi.

Devizne rezerve i pored stabilnog kursa su rasle, u devizne računam i zlatne rezerve. Danas verovatno imamo tri puta više zlata, nego što smo imali, a ima i ona priča da u vreme njihove vlasti, ne znamo gde su završile određene zlatne rezerve iz Narodne banke Republike Srbije i to je omogućilo da imamo bolje penzije, da imamo redovnije penzije i redovnije prilive u PIO fondu.

Ti redovniji prilivi su obezbeđeni sa 320 hiljada novo zaposlenih koji su uglavnom radili u proizvodnji, i kada smo nekada govorili da će u Srbiji dolaziti strana radna snaga, nama se nije verovalo.

Da vas pitam, ko sada radi u građevinskoj industriji? Mi smo došli u poziciju posebno mi u Sremu, da nemamo dovoljno radnika, koliko imamo novootvorenih radnim mesta. Zaposleno je 320 hiljada ljudi i svakog meseca, ti ljudi dobijaju, kada računamo prosečnu platu, po 538 evra, a sada čini mi se da je to poraslo na 550 evra i to je preko 160 miliona evra, prihoduju naši građani i to se vidi po ulicama.

To se vidi i po broju automobila. Ti automobili troše gorivo. Od tog goriva ima akciza i PDV. Iz tih para i iz tog budžeta se finansiraju i dotiraju penzije u onoj meri koliko sada to treba, a to je tri puta manje nego što se dotiralo za vreme njihove vlasti.

Na tih 160 miliona evra idu i doprinosi, kojih verovatno ima negde oko 70 do 80 miliona najmanje godišnje, što opštinski, što za PIO, što za zdravstvo, itd. Čini mi se da ti doprinosi ukupno izađu 72% na onih 160 miliona. To je ono što je pokrenulo i potrošnju u Srbiji. Kada je porasla potrošnja naravno da i prihodi od PDV-a rastu.

Što se poljoprivrednih penzija tiče, ja moram da istaknem da je loša poruka: bolje biti socijalni slučaj, nego seljak.

Sistem penzijskog i invalidskog osiguranja zemljoradnika za vreme bivšeg režima bio katastrofalan. Svako ko je otpušten iz fabrike, a imao je neki komadić zemlje, ubacivali su ga u osiguranike PIO osiguranja poljoprivrednika, što je rezultiralo ogromnim dugovima.

Da li neko zna da je taj dug sa kamatama poljoprivrednika prema PIO fondu? Mnoge nisu ni pitali kad su ga ubacivali u to. Jednostavno su ljudi dobili da duguju. Niko im nikada nije dostavio rešenje da su postali obveznici.

Tako je nastao dug koji je bio zapečen u iznosu drugih kamata od 180 milijardi. Sada je to daleko više i mislim da je oko 250 milijardi dug koji ne može da bude naplaćen.

Ja već nekoliko vlada i ministara molim da nađemo način da to likvidiramo, da uzmemo da ljudi plate, da ne budu kažnjeni oni koji su plaćali, da plate 5% iznose i kamate i da im se ostalo otpiše. Tako ćemo dobiti prihode. To je jednokratni prihod, ali ćemo dobiti i stalne prihode. Dobićemo ponovo obveznike PIO poljoprivrednika.

Ja imam 20 godina staža godina poljoprivrednog i nije dobro da, recimo, obveznik PIO osiguranja poljoprivrednika koji ima 15 godina staža ima istu penziju, odnosno da onaj koji ima 40 godina staža u PIO osiguranju, da ima istu penziju kao onaj koji je uplaćivao 15 godina. To nije dobro. Mora da se nađe način da onaj ko je više godina uplaćivao ima veću penziju.

Broj 2, kod osiguranika poljoprivrednika oni koji nemaju radnog staža, a stariji su od 50 godina, treba obustavljati naplatu PIO osiguranja jer on čovek nikada neće steći 15 godina radnog staža i neće steći uslov za penziju. Nešto moramo da uradimo da jednostavno te ljude rasteretimo.

Da li znate da pojedine podsticaje u poljoprivredi oni koji duguju prema PIO osiguranju ne mogu da koriste, a ne mogu ni da isplate. Hajde da nađemo načina da to što treba da dobije podsticaj, da se to prebije na određeni način, što govore ljudi kao ja, da se to prebije, da se prebije eventualni prihod sa dugom. Država duguje za podsticaje, oni državi duguju za PIO osiguranje i da se jednostavno tako obezbedi neki priliv u Fond i da se oni uključe u sistem.

Šta ćete sa zdravstvenim osiguranjem da uradite? Nešto moramo da uradimo za poljoprivrednike. Broj osiguranika poljoprivrednika, dug je premašio tu sa kamatama 100 milijardi. Broj osiguranika je pao na 94 hiljade osiguranika na 650 hiljada poljoprivrednih gazdinstava.

Ljudi, moramo da obezbedimo, da oni imaju pravo da se leče. Jeste taj problem nasleđen zajedno sa kamatom, jeste propust prethodnog režima, ali hajde da pokušamo. Sve je bilo zapušteno i napušteno, svaki problem.

Hajde da pokušamo da rešavamo probleme koje su nam oni ostavili, mada nam oni zameraju da nedovoljno brzo rešavamo sve probleme koji su nam ostavili.

Oni bi radna mesta, ali neće fabrike, jer fabrike zagađuju životnu sredinu. Oni su navikli da se u Srbiji dime svega dva odžaka za vreme njihove vlasti. Od Subotice, pa kad si krenuo dole do Makedonije samo dva fabrička dimnjaka su dimila. Oni su navikli na to.

Oni su navikli bili da dignu kredit sa 6% kamate da bi isplatili dugove prema građanima. Nisu napravili nikakav izvoz za vraćanje duga. Nije dug bio jedino što nas opterećuje, već to što sa tim novcem nisu napravili izvoz, kao poljoprivrednik koji digne kredit i, umesto da kupi traktor i zemlju, on ode na more, letovanje, ode sve u potrošnju i onda, kada dođe vreme da vrati dug, on nije kupio ni traktor, ni zemlju, on nema čime. Nema izvoz za vraćanje duga.

To su loša poljoprivredna gazdinstva, a za vreme njihove vlasti oni su bili to loše poljoprivredno gazdinstvo koje nije vodilo računa šta će ostati budućim generacijama, kada sve rasprodaju.

Oni nama kažu da su ostavili svega 15,5 milijardi duga. To nije tačno, ostavili su 17,6. Neće da kažu da je londonski i pariski klub oprostio 6,7 prethodno i da su i to popunili. Znači, potrošili su i tih 6,7 milijardi, jer su popunili i to što dug bio smanjen. Neće da kažu da su dobili donatorsku podršku od 4,5 milijarde. Neće da kažu da su dobili prihode od privatizacije, uključujući i one neke posebne državne, „Mobtel“ i tako dalje, koji su iznosili pet do šest milijardi. Oni neće da kažu da su u tom periodu potrošili 16 milijardi, pa kad su utrošili prihode o privatizaciji kažu – dug je rastao slabo za vreme Koštunice, najmanji rast duga bio... Pa, naravno, kada je prodao sve i koristio olakšice koje je dobio, opraštanje kamate, pa opraštanje dela duga i kamate od pariskog i londonskog kluba. Pa, naravno kada su im tako situaciju olakšali, naravno da to u vreme dug nije mogao da raste, jer su se trošile fabrike koje su napravili penzioneri. Potrošili su sav društveni kapital koji je vredeo, ne znam, deset puta više. Oni su potrošili taj prihod ukupan od privatizacije, pet do šest milijardi, uključujući i onaj prihod od "Mobtela" za 1,2 ili 1,5 milijardi. To su oni radili i posledice snosimo mi. Zato mi moramo, za razliku od njih, da zarađujemo penzije. Penzije moraju da budu drastično veće, ali ih mi moramo zaraditi.

Što se poljoprivrednika tiče, moramo naći model da ispravimo nepravdu koja glasi - bolje biti socijalni slučaj nego seljak, zato što masovno poljoprivrednici, da ne bi čekali 65. godinu, prodaju deo svog poseda, odustaju od poseda, prodaju ga budzašto, da bi mogli da ostvare pravo na socijalnu pomoć i to znači da opet sa rashodovane strane guramo ljude na prihodovanu.

Dajte da taj moto - bolje biti socijalni slučaj nego seljak, prekinemo i da napravimo jedan pravedan sistem za oporezivanje poljoprivrednika i za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje.

Hvala.