Zahvaljujem, gospodine Tandir.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Ružiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o zakonu o studentskom organizovanju i zakonu o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, znači, o jednom potpuno novom zakonu i o izmenama i dopunama jednog važnog sistemskog zakona koji tretira jedan važan deo obrazovnog sistema Srbije.

Odmah na početku da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati oba ova zakonska predloga.

Kada govorimo o zakonu o studentskom organizovanju, možemo reći da istorija studentskog organizovanja ima tradiciju koliko i najstariji univerziteti i fakulteti na svetu, poput Bolonjskog, koji je osnovan 1088. godine ili Sorbone, koja je osnovana 1150. godine, ali negde ozbiljniji začeci studentskog organizovanja vezani su naravno upravo za te univerzitete, ali negde u XIII veku.

Što se tiče Srbije, začeci institucionalnog organizovanja studenata vezuju se za 1852. godinu i osnivanje Fonda za pomoć siromašnim studentima. Međutim, svi ti oblici studentskog organizovanja nisu bili institucionalno i zakonski uređeni sve do 2005. godine, kada je donet Zakon o visokom obrazovanju, koji je prepoznao oblike studentskog organizovanja poput studentskog parlamenta i studentskih konferencija.

Međutim, vremenom se pokazalo da je ostalo dosta nedorečenosti i jednostavno, ukazala se potreba za pravljenjem potpuno novog zakona koji danas imamo kao zakonski predlog ovde u Narodnoj skupštini i koji podržavamo. Rekoh, bilo je neophodno zakonski regulisati i taj oblik organizovanja ljudi, odnosno organizovanja studenata.

Istorija studentskog organizovanja je negde paralelna sa istorijom i studentskog aktivizma, koji je vrlo često vezan i za politički aktivizam tih studentskih organizacija, kao što je to bio, recimo, Revolucionarni studentski pokret koji je na Beogradskom univerzitetu osnovan dvadesetih godina 20. veka, a koji je bio naročito aktivan tridesetih godina 20. veka i koji je bio pod velikim uticajem tada Komunističke partije Jugoslavije ili, recimo, poput studentskih protesta 1968. godine, koji su bili deo jednog šireg masovnog, civilizacijskog, svetskog pokreta, ali tu su bili i studentski pokreti devedesetih godina, „Otpor“, sve do poslednjeg „Jedan od pet miliona“.

Zajedničko većini pomenutih studentskih političkih aktivnosti bilo je da su jako zloupotrebljavani od strane političkih partija i grupacija, a slobodno mogu reći, zloupotrebljavani i od pojedinaca.

Maločas je Dragan Marković Palma pomenuo jedan takav slučaj, a to je slučaj Dragana Đilasa, koji je kao vođa studentskog pokreta 1992. godine zloupotrebio taj studentski pokret zarad svojih ličnih interesa.

S obzirom da sam tada bio student četvrte godine fakulteta, bio sam, hajde da tako kažem, upoznat sa tim dešavanjima, svedok tog vremena i mogu odgovorno da kažem da je Dragan Đilas zloupotrebio taj politički protest zarad svog ličnog bogaćenja.

Naime, te 1992. godine, on i njegov kum Mlađan Đorđević, koji je živeo u domu „Mika Mitrović“ na Voždovcu, a pitam gde sada živi, koji su obojica bili u izlizanim, pocepanim farmericama, a gde su sada, oni su taj protest i studente iskoristili za lično bogaćenje i možda je to najbrutalniji primer ekonomskog i političkog uspona.

Naime, neposredno nakon završetka tih protesta, koji su, da vas podsetim, završili kako bi krenuo tzv. opozicioni vidovdanski sabor ispred Narodne skupštine, raspisani su izbori za predsednika, na kojima je bio i kandidat Milan Panić, koga je Dragan Đilas podržao i pozvao studentske aktiviste iz tadašnjeg protesta da podrže njegovu kampanju tako što će raditi kampanju u svojim lokalnim sredinama. E, ti studentski aktivisti su krajem te 1992. godine proneli vest da Dragan Đilas pravi žurku za prvi zarađeni milion.

Znači, govorim o čoveku koji je unovčio studentski protest i zaradio prvi milion maraka za manje od godinu dana, a da vas podsetim, govorim o vremenu kada je na kraju 1992. godine inflacija iznosila 19.855%, a Đilasov profit je iznosio višestruko više od tih 20.000%.

Ono što je bitno, jeste da govorimo o vremenu kada u studentskim menzama nije bilo ni hleba i kada su se studenti koje je tada zaveo Dragan Đilas snalazili za život na razne načine.

Najveći deo tih tadašnjih studenata danas su ljudi koji odgovorno i teško rade i zarađuju za svoj život, za razliku od Dragana Đilasa, koji ide od egzotične do egzotične destinacije, proverava kakvo je stanje na njegovim bankovnim računima i uživa u svom bogatstvu.

Osnovno je pitanje - zašto neko iznosi novac iz svoje zemlje ako je pošteno taj novac zaradio i ako je platio porez? Đilas, unovčivši studentski protest, uvideo je da trgovinom uticajem može se zaraditi veliki novac, pa je brzo preko DS gradio svoju političku karijeru, koju je vodio isključivo kao priliku za lično bogaćenje.

Dragan Đilas, čovek bez skrupula, koji je u branjenju svog ličnog poslovnog interesa spreman na sve, možda je najbolji primer činjenica da je otkupio dugove te iste DS, zahvaljujući kojoj je sve u životu stekao i danas je drži u ekonomskom i političkom ropstvu.

Đilasova bitka za vlast u stvari jeste bitka za povlašćeni položaj. Kako tretira DS danas, kao najveći poverilac, tako je tretirao dok je bio na vlasti i građane Srbije i njegov jedini politički cilj i želja jeste da dođe na vlast kako bi nastavio ono što je radio nekada i za šta su ga građani Srbije odbacili kao političara.

Ne bih više o zakonu o studentskom organizovanju, pričao bih o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Vi ste, gospodine Ružiću, maločas rekli da sam čitav život u obrazovanju, da sam 17 godina neko ko sprovodi obrazovnu politiku Ministarstva prosvete u Pomoravskom okrugu i svakako da sam svedok svih reformi obrazovnog sistema i to u svim njihovim delovima, i u osnovnom, srednjem i u visokom.

Za razliku od osnovnog i srednjeg obrazovanja, gde su reforme išle nekako u kontinuitetu i gde je rast kvaliteta tih delova obrazovnog sistema, znači, rast kvaliteta u osnovnom i srednjem obrazovanju negde bio kontinuiran i pratio je te obrazovne reforme, ne mogu da kažem da je isti slučaj bio i sa visokim obrazovanjem.

Naime, od kada je 2005. godine donet Zakon o visokom obrazovanju, jednostavno bili smo primorani da stalno menjamo taj zakon zbog niza nedorečenosti koje su dovele do situacije da u našim visokoškolskim ustanovama, ne svim, ali u delu visokoškolskih ustanova, rast kvaliteta, u tim ustanovama, nije išao paralelno sa rastom biznisa. Negde je na mnogim našim visokoškolskim ustanovama biznis rastao više i brže, nego što je rastao kvalitet obrazovanja i nastava na tim visokoškolskim ustanovama, što nije dobro i što nije društveno poželjno i što, naravno, svi mi želimo da se promeni.

Mislim da ovim izmenama i dopunama Zakona, a izdvojiću dve izmene koje su, po meni, ključne i suštinske. Prva je da se izmešta mogućnost da Nacionalni savet za visoko obrazovanje postupa u drugom stepenu po žalbi o akreditacionom postupku i da se taj neki institut prebacuje Nacionalnom savetu za akreditaciju. Mislim da je to dobro rešenje, jer se na taj način kompletan postupak akreditacije, odnosno ispunjavanja minimuma uslova, kvaliteta i standarda kvaliteta pojedinih visokoškolskih ustanova prebacuje na Akreditacionu komisiju. Mislim da je to dobro, jer je ranije to bilo razvodnjeno i dovodilo je do brojnih problema.

Druga stvar je to što se Nacionalni savet za visoko obrazovanje bira u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i to je dobro rešenje i predlog daje Vlada.

Sve ovo bih završio jednim citatom koji je rekao Lao Ce, a to je da je obrazovanje, kao veslanje, uzvodno, ako prestanete krećete se unazad. Zato čitavo društvo, gospodine ministre, čitava država, naše ministarstvo, obrazovne ustanove, ne smeju prestati da veslaju ni u ovo doba korone i obrazovni sistem mora da se stalno razvija i radi kako bismo stvorili dobre uslove za budućnost nekih budućih generacija. Hvala.

Zahvaljujem, gospodinu Starčeviću.

Reč ima Dunja Simonović Bratić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, tema današnje sednice jesu dva zakona koja su vrlo bitna za našu državu i društvo. Naime, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i Nacrt zakona o studentskom organizovanju.

Pre rasprave na ove teme, želim svim prosvetnim radnicima da čestitam na uspešno završenoj školskoj 2020/2021. godini, koju su obavili u izvanredno teškim okolnostima, a u jeku pandemije virusa Kovid-19. Uvođenje on-lajn nastave, vanredni napori svih učiteljica i učitelja, profesorki i profesora, kao i celokupnih školskih i fakultetskih uprava i samog Ministarstva, koje je sve koordiniralo i pratilo, zaista zaslužuju veliko hvala, kako nas roditelja, tako i svih članova društva.

Pored zdravstvenih radnika koji su podneli najveći teret i žrtvu u borbi protiv virusa, koja i dalje nažalost traje, prosvetni radnici su takođe bili na prvoj liniji borbe, čuvajući i obrazujući našu decu, našu budućnost.

Što se tiče današnje teme, prvo ću se osvrnuti na predloženi Nacrt zakona o studentskom organizovanju. Mi koji smo studirali po onom starom programu, mislim na prosvetnu eru pre bolonjskog sistema, i mi koji smo vodili studentske organizacije za vreme osnovnih studija možemo skromno primetiti, sećajući se svih problema sa kojima smo se mi suočavali, da ovaj nacrt zakona o studentskom organizovanju jedna zaista lepa vest za našu omladinu.

Zakon iz 2005. i 2017. godine o studentskom organizovanju, rođenju studentskog parlamenta i organizacija ostalih aktivnosti doveli su do primene u praksi koja je pokazala određene manjkavosti i tako je zajedničkim radom i resavskom školom uspešno izveden ovaj nacrt. Kada kažem resavska škola, mislim na zakon koji postoji u većini susednih zemalja, a što je u simbiotskoj vezi sa usklađivanjem našeg zakonodavstva sa evropskim zakonodavstvom. Svfe zajedno, studenti u velikom delu mogu da računaju na studentska predstavnička tela, a to su studentske konferencije i studentski parlament.

Nadležnost studentskih konferencija je velika. Postoji pet tačaka koje bliže određuju nadležnost studentskih konferencija, kao i 14 tačaka koje bliže određuju prava i nadležnosti studentskog parlamenta. Namerno neću svaku tačku obrazlagati, budući da će moje kolege o tome podrobnije odgovoriti, ali želim da istaknem da će kao kruna celokupnog rada i organizovanju studenata biti mogućnost organizovanja nacionalnog saveza studentskih organizacija.

Ono što bih mogla da preporučim, jeste da studenti pravnih fakulteta naprave jedan priručnik, jer zaista sve ove novine iziskuju temeljno upoznavanje, kako sa pravima, tako i obavezama, pogotovo što se u sav taj rad uključuje mogućnost korišćenja znatnih finansijskih sredstava kojima će se raspolagati. Naravno, to podrazumeva i veliku odgovornost samih studenata.

Pošto na mladima svet zaista ostaje, kako ja spadam u one koji ne citiraju velikog Herodota u delu o generacijskom slabljenju potomstva, verujem da će se studenti snaći i iz svih ovih mogućnosti izabrati najbolje opcije za intelektualni rast i razvoj.

Dosadašnjem razumevanju univerziteta, kao institucije koja vaspitava i obrazuje, do sada možemo dodati da ona, ne samo da apeluje na slobodu mišljenja i akademsko delovanje, već suštinski obavezuje, što će u praksi značiti da nema više opravdanja za intelektualnu i drugu lenjost.

Čuveni nemački filozof Fihte je u svom deduktivnom planu, faktički osnivačkom aktu Berlinskog univerziteta, napisao da je univerzitet ustanova čija je svrha obrazovanje ljudskog razuma, kao moći slobode, i onoga jedinog čime ljudski rod ispunjava svoja određenja. U skladu sa novim moćima koje dobija, univerzitet postaje živi organizam, a na studentima je sada moć da ga pretvore u što složeniji.

Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, on je proizveo mnogo više komentara u javnosti, delom stručne, ali više u politikantskoj. Naime, uz uspostavljanje odgovarajućeg pravnog okvira da Nacionalno akreditaciono telo u potpunosti ispuni evropske standarde i smernice za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju i ponovo stekne status punopravne članice u okviru Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, predložene su znatne dopune vezane za Nacionalni savet za visoko obrazovanje.

Ja bih sada pažnju usmerila na predviđeni član 21. Tim članom dopunjava se postojeći član 97. novim stavom, tako daje visokoškolska ustanova, koja ostvaruje akademske studijske programe u oblasti teologije, jedna od tradicionalnih crkava i verskih zajednica, ovlašćena da opštim aktom propiše, pored opštih uslova za upis kandidata na osnovne, master i doktorske studije, saglasnost nadležnog organa, crkve ili verske zajednice, imajući u vidu osobenosti vezane za svrhu i prirodu teološkog obrazovanja. Ovde se misli na institut blagoslova koji je svojstven SPC, a odnosi se na Pravoslavni bogoslovski fakultet, tj. na blagoslov Svetog arhijerejskog sinoda u izboru za nove polaznike u oblasti vere i učenja svojstvenog ispovedanju pravoslavne vere.

Ne želim da svodim priču na pojedinačne primere nastavnog kadra na Bogosloviji, što je u zadnje vreme propraćeno u javnosti, jer svođenje na jedan ili dva primera i tumačenja od strane laika šta se tamo dešava dovodi do drugog pitanja - kako su ti profesori uopšte birani do sada za ta zvanja i mesta? Naravno da su birani uz blagoslov i tada se nisu bunili, pošto su ga dobili. Nije li, takođe, i tada važilo ono što se sada samo formalno uvodi, da ne bude zabune, da sama crkva ovde odlučuje o svojoj stvari, a to je da bira ko će da podučavati nove veroučitelje, teologije i ostale verujuće o pravoslavnoj veri?

Biti skeptik u sferi hrišćanske dogme proizvodi za posledicu da upišete, recimo, Filozofski fakultet, pogotovo smer filozofiju, kao što sam, recimo, ja učinili. Pošto sam, kao što rekoh malopre, iz prosvetne ere pre Bolonje, želim sa vama da podelim svoje iskustvo. Naime, 2001. do 2003. godine čuveni profesor sa Bogoslovije došao je na filozofiju i držao je predavanje o srednjovekovnoj filozofiji novovekovne. Stvarno je bilo nadrealno slušati profesora koji je bio u kompletnoj svešteničkoj odori na predavanjima izlaganje o Dekartovom kredu "dubito ergo kogito, kogito ergo sum". Sumnjam dakle mislim, dakle postojim. Da nije bilo stvarno zvučalo bi kao dobra šala u milenijumskoj raspravi teologa i filozofa o vlasništvu nad ljudskim dušama. Ne sećam se da su tada moji profesori, kako filozofije, tako ni sociologije, koji se danas čuju, protestvovali zbog te neobičnosti.

Da zaključim, naše pravoslavlje je duboko ukorenjeno u našu državnost. Kao što znamo, mi smo svetovna država, ali isto tako moramo biti svesni da je naša crkva u doba ropstva našeg naroda, pod raznim tuđinima, čuvala sećanje na to ko smo i odakle smo i što je još važnije kuda ćemo. Iako je na prvi pogled zatvorena tvrđava sa komplikovanim pravilima, ona je tražila svojom mudrošću nove puteve u osvajanju slobode.

Ko pomisli to da negira, kompletni je idiot, u grčkom smislu te reči. Vreme se u pravoslavlju drugačije računa i tu ne mislim samo na kalendar. Svaki događaj posmatra se sa aspekta večnosti i jedan vek može biti tren u iskrenoj molitvi ili pokajanju. Najpozvaniji zaštitnik Kosovskog zaveta jeste Pravoslavna crkva, a gle čuda na temu Kosova i Metohije nikada nam nije bila potrebnija sabornost. Zato su i ove povike na blagoslov besmislene, jer ako ćemo pošteno, ko zaista može da se bavi verom, da sa njom i u njoj živi, da je podučava i širi, ako ne neko ko je od takvog jednog onog prvog među jednakima i dobio blagoslov.

Mi, poslanici, ne možemo da damo blagoslov, ali zato možemo da glasamo za ovaj zakon, što ćemo i učiniti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Ana Beloica.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, politika predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije usmerena je ka poboljšanju položaja mladih ljudi i to je zadatak svih nas. Dakle, to nije zadatak za samo jednog čoveka, za samo jedno ministarstvo, to je zadatak na kome moramo da radimo svi zajedno kao jedno savremeno i civilizovano društvo.

Mladi ne predstavljaju samo našu budućnost. Mladi su i naša sadašnjost i zato moramo da im obezbedimo pristup jednom adekvatnom i savremenom sistemu obrazovanja, savremenom tržištu rada gde mogu da pronađu svoje zaposlenje i naravno na taj način obezbede osnovne uslove za život kako za sebe, tako naravno, i za svoju porodicu.

Mladost je srećna, jer za nju postoji budućnost, reče jedan ruski pisac, i zato se mi vođeni ovom devizom iz dana u dan trudimo da za naše građane, za našu decu, za naše mlade ljude obezbedimo bolju, lepšu, izvesniju i sigurniju budućnost. Tome u prilog naravno govore i zakoni koji su i danas nalaze na dnevnom redu. To su svakako Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, kao i Predlog Zakona o studentskom organizovanju.

Kada govorimo o Zakonu o studentskom organizovanju, on se pre svega odnosi na način funkcionisanja, delovanja, organizovanja, finansiranja različitih studentskih organizacija, različitih predstavničkih tela, a sve u cilju ostvarivanja zajedničkih interesa za sve studente na nacionalnom nivou, dakle na nivou cele naše Republike Srbije. Veoma važno je napomenuti da ovakav vid organizovanja nije postojao od 2005. godine do uvođenja Bolonjskog sistema u obrazovanju i da je to generalno dovelo do staranja brojnih problema, kada govorimo o sistemu visokog obrazovanja.

Zato danas kao jedno savremeno društvo možemo da govorimo o posebnom zakonu koji se bavi ovom temom, zakonu koje su usvojile mnoge zemlje u regionu i zato je potrebno da i Republika Srbija usvoji jedan ovakav zakon kako bismo naravno svoje zakonodavstvo uskladili sa pravnim tekovinama iz Evropske unije, naravno i iz čitave Evrope.

Kada govorimo o Zakonu o visokom obrazovanju, glavne promene se odnose pre svega na propisani sistem obezbeđenja kvaliteta u visokom obrazovanju u cilju uspostavljanja jednog adekvatnog pravnog okvira da nacionalno akreditaciono telo ispuni evropske standarde i smernice za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju, kako bi se naravno naša zemlja što bolje pozicionirala u tom međunarodnom prostoru visokog obrazovanja.

Zato je važno da ovako definisane zakone prihvatimo u danu za glasanje. Ja ću to svakako učiniti zajedno sa svojom poslaničkom grupom i naravno apelujem na sve moje cenjene kolege da to isto učine.

Ono što sam na samom početku napomenula, politika SNS usmerena je ka stvaranju bolje, lepše i sigurnije budućnosti za sve mlade ljude i za našu decu i naravno na stvaranju uslova da se mladi ljudi vraćaju u Republiku Srbiju na svoja vekovna ognjišta i da upravo tu zasnivaju svoje porodice.

Problem odlaska mladih ljudi iz Republike Srbije nije nov. To je problem koji traje unazad nekoliko decenija. Mladi ljudi su zbog brojnih ratova, zbog kriza, zbog sankcija, bede, nemaštine, zbog pljačke države i sumnjivih privatizacija koje su sprovođene ne tako davno, pre samo nekoliko godina za vreme bivšeg režima, donosili odluku da napuštaju našu lepu zemlju, da napuštaju Republiku Srbiju.

Ja ću vas podsetiti, poštovani građani Republike Srbije, da je za vreme bivšeg režima sumnjivim privatizacijama zatvoreno na stotine i stotine fabrika, da je pola miliona ljudi ostalo na ulici, mladih, poštenih, obrazovanih ljudi koji su doneli odluku da napuštaju našu zemlju bez nade, ikakve nade, da će sutra biti bolje.

Upravo ti mladi ljudi su tražili neki manje korumpirani sistem, sistem koji nije ogrezao u korupciji, u kriminalu, sistem koji će malo više voditi računa o njihovim interesima, a ne samo o sopstvenim interesima, gde neće postojati oni osioni političari koji vode računa samo o tome kako da svojim imetak, svoju imovinu rasporede svuda širom sveta i gde će moći pošteno da zarade svoju koru hleba. Upravo ti danas, cenjeni građani Republike Srbije, nama spočitavaju da mladi ljudi zbog režima SNS, zbog Aleksandra Vučića ili bilo koga ovde od nas, odlaze iz Republike Srbije, što je naravno apsolutna laž.

Poštovana gospodo, da ste malo više vodili računa o interesima tih mladih ljudi, da im niste roditelje ostavljali na ulici bez mogućnosti da prehrane svoju decu, da prehrane svoju porodicu, da ste ih malo manje zaduživali, a malo više vodili računa o celovitosti srpske teritorije, one teritorije za koju su ginuli njihovi očevi, za koju su ginuli njihova braća i prolivali krv, danas bi ti mladi ljudi imali nadu, nadu koju mi uporno pokušavamo da vratimo, nadu u bolju budućnost, u bolje sutra, nadu u neki novi početak.

Zato mi danas ulažemo čak 700 miliona evra u izgradnju stanova za mlade bračne parove, zato smo svuda širom Republike Srbije u svakom gradu otvorili po jednu novu fabriku, otvorili radna mesta za te mlade ljude, zato danas ulažemo u autoputeve po ugledu na najsavremenije evropske zemlje, po ugledu na najsavremenije svetske ekonomije, zato se borimo protiv korupcije, protiv kriminala pa čak i u našim redovima, poštovani građani Republike Srbije, i svi smo mi svedoci da je to danas zaista tako.

Podsetiću sve vas, poštovani građani, da je pre samo nekoliko meseci u Novom Sadu otvorena fabrika „Kontinetal“ i ja sam već nekoliko puta govorila o tome u ovom visokom domu, ali čini mi se da je to onako reper koji pokazuje kakva je politika koju sprovodi SNS. Dakle, zahvaljujući samo jednoj fabrici čak 20 mladih ljudi, mladih visoko obrazovanih ljudi, mladih elektroinženjera donelo je odluku da se vrati u Republiku Srbiju sa svojim porodicama. Dakle, 20 ljudi zahvaljujući samo jednoj fabrici, a otvorili smo ih na stotine svuda širom Republike Srbije.

Potpuno bi iluzorno bilo da mi sada govorimo da ćemo za godinu, dve ili pet imati prosečnu platu koja recimo postoji u jednoj Nemačkoj, u jednoj Švajcarskoj, ali je vrlo važno da našoj deci ostavimo jednu zdravu Srbiju, Srbiju koja je postavljena na zdrave osnove, da joj ostavimo jedan uređeni sistem u kojem ćemo svi zajedno moći da se borimo za ono što smo obećali našim građanima, a to je da će prosečna plata biti 900 evra i prosečna penzija 440 evra.

Poštovane građanke i građani Republike Srbije, nedavno je Bečki institut za međunarodne ekonomske studije sproveo jedno istraživanje koje kaže da u poslednjih pet godina Srbija beleži priliv visoko obrazovanih ljudi i to je motiv koji nas tera da idemo dalje, da se borimo za to da našoj deci, budućim generacijama ostavimo neku lepšu, moderniju i savremeniju Srbiju jer nije Srbija tu zbog nas. Mi smo tu zbog Srbije, naše domovine, zemlje koja je iznedrila brojne velikane, zemlje za koju su naši očevi, naši dedovi ginuli i prolivali krv i kao takva zaslužuje da je bolju, lepšu i moderniju ostavimo novim generacijama koje dolaze. Živela Srbija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođi Beloica.
Reč ima Milija Miletić, preostalo vreme je 2 minuta i 17 sekundi.

Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Uvaženi ministre gospodine Ružiću, uvažene kolege poslanici i građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. Izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, gde ću i danas, kao i ranije podržati predloge ovih zakona, jer ulaganjem u prosvetu, ulaganje u mlade je ulaganje u budućnost.

Inače, ja bih se pridružio čestitkama, kao o koleginica što je pre mene rekla, čestitamo završetak ove školske godine, jer su i naši profesori, nastavnici, učitelji, stvarno bili heroji zajedno sa našim zdravstvenim radnicima, jer je urađeno ono što je bilo najpotrebnije da se pomogne našoj deci, učenicima da dobiju znanje, da to sutra svoje znanje primene u narednom periodu.

Inače, ja bih sada i sa ovog mesta čestitao i svim studentima, najboljim studentima koji su danas potpisali ugovore za Dositejevu stipendiju. To je rađeno u Nišu, čestitam. To je prava stvar, jer stipendija koju su oni danas potpisali je za one najbolje. Očekujem da ćemo tim studentima koji imaju završnu godinu studija ili master studija, da ćemo kroz pomoći i ulaganje u mladost, obezbediti radna mesta, jer to je nama i zadatak ovde i svih nas i Vlade Republike Srbije i očekuje da će to biti urađeno u narednom periodu. Čestitam tim studentima i očekujem da će uraditi ono pravo i ostati ovde u našoj zemlji Srbiji, ulagati u svoje znanje i to će biti svima nama plus i boljitak.

Inače, podržaću predloge ovih zakona, zato što se ovim zakonima sada konkretno kroz Zakon o studentskom organizovanju koji se prvi put donosi i kojim se rešavaju neke stvari koje do sada nisu bile urađene. To je pozitivna stvar i još jednom podrška svemu tome. O tome je govorio kolega Vladica Maričić koji je iz Niša. Inače, Univerzitet u Nišu je nešto veoma kvalitetno. Suština svega jeste što ulaganje u jugoistok Srbije, u ono što vredi, a to su mladi. Još jednom, kao poslanik i predstavnik USS podržati sve predloge zakona, sa željom da to da rezultate, da tim ljudima kojima dajemo određene mogućnosti, da se njima sutra obezbedi radno mesto, a država Srbija i naš predsednik i svi mi na tome zajednički radimo.

Uvaženi ministre, gospodine Ružiću, imate podršku kao ministar da ovo sve završimo svi zajedno i da naša deca imaju sigurnu budućnost, a to je i bila politika na ovim prethodnim izborima. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima Ljubinko Rakonjac.

Hvala potpredsedniče Skupštine, gospodine Orliću.

Poštovani potpredsedniče Vlade i ministre, gospodine Ružiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih prvo da kažem jedan utisak o radu Narodne skupštine, mislim da mi niko neće zameriti. Zahvaljujući zaista predsedniku Narodne skupštine, gospodine Dačiću, potpredsednicima, šefovima poslaničkih grupa i nama narodnim poslanicima je doprinelo da Skupština u dosadašnjem periodu radi efikasno i neguje raspravu na visokom demokratskom nivou. Donet je veliki broj zakona i drugih akata bez problema, a Skupština je radila kao pokazni primer kako bi to trebalo.

Poštovani ministre, gospodine Ružiću, pohvalio bih i vaš rad i dosadašnje rezultate, jer je Ministarstvo na čijem ste čelu u protekloj i ovoj godini korone, zajedno sa prosvetnim radnicima i učenicima nosili veliki teret i uspeli ste da se izborite sa svim tim.

Započeli ste svoj ministarski posao efikasno, a kao dokaz toga je da je za kratko vreme u Narodnoj skupštini bilo dosta zakonodavne aktivnosti iz delokruga vašeg ministarstva, što sve treba da unapredi ovaj važan sektor.

Vi ste detaljno i jasno govorili o ovim predlozima zakona danas. Govorili ste o svim aspektima tih zakona, tako da skoro nije moguće nešto novo reći. Takođe i predsednik poslaničke grupe SPS, gospodin Milićević je detaljno govorio o ovim zakonima, ali ću se osvrnuti na neke izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, koje će poslanička grupa SPS podržati.

Osvrnuću se na nekoliko veoma značajnih izmena zakona. Najpre na izmene odredbe člana 148. Zakona o visokom obrazovanju, o prelaznim rokovima za završetak studija po započetom nastavnom planu i programu, o uslovima i pravilima studija za studente koji su upisivali studije po propisima koji su važili do 10. septembra 2005. godine.

Sada se utvrđuju novi rokovi za završetak tih studija po započetom nastavnom planu i programu, po uslovima i pravilima studija i to do kraja školske 2021./22. godine. Za studente upisane na integrisane studije iz polja medicinskih nauka, rok za završetak se produžava do kraja 2022./23. godine.

Ovo je pitanje koje najviše interesuje generacije studenata koje su započele studije po starim programima. Na ovaj način se daje šansa ovim mladim ljudima da bez dodatnih problema i bez većih finansijskih problema završe započete studije. Dobro je da Ministarstvo i ovog puta razume da su ovi studenti uložili velike napore, položili veliki broj ispita i treba im omogućiti da završe započete studije, da diplomiraju, znači dati im dodatno vreme.

Ako ne bi usvojili ovaj zakon, desile bi se mnoge negativne stvari. Zaista bi to njih sve demotivisalo i ne samo u pogledu studija, nego u pogledu životnih pitanja, njihov život bi verovatno krenuo nekim drugim tokom. Mnogi ne bi imali materijalne mogućnosti da završe preostale obaveze do diplomiranja. Mi se slažemo da se ova izmena u pogledu rokova odnosi na magistrante i doktorante koji su u završnoj fazi izrade magistarskih i doktorskih disertacija.

Takođe, uvažavam i dilemu koja se pojavila danas, da li treba da bude trajno rešenje, jer postoji najveći broj opravdanih razloga, ali postoji i oni neopravdani razlozi koji su posledica nerada i mislim da treba u budućnosti tražiti neko prelazno rešenje. Ali, ovaj stav Skupštine i predlog Vlade je veoma pozitivan iz razloga što se za npr. 50% opravdanih razloga ne smeju kazniti zbog onih 50% ili manje, koji su neopravdani.

Naime, postoji određen broj magistara koji ni do sada nisu uspeli da odbrane svoje doktorske disertacije, a treba im još malo dodatnog vremena. Bilo bi veoma dobro da im se omogući da završe doktorate. Ne bi bilo dobro da se sada od njih traži da ponovo upisuju doktorske studije, jer su oni ispite već položili. Posebno je bitno to, jer je u pitanju mali broj ovakvih slučajeva i da to ne predstavlja neki veliki problem za Ministarstvo u pogledu finansija, za državu Srbiju, jer uglavnom same institucije u kojima oni rade, finansiraju troškove njihovog usavršavanja.

Osim ovoga, poštovani ministre, želim da dodam jednu novu temu o kojoj treba razmišljati u narednom periodu i predlažemo da u budućim izmenama i dopunama i Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o naučnim istraživanjima, trajno rešimo probleme jedne grupe. Gruba je reč – jedna grupa, ali nisam imao drugo, a to je da su studenti i naučni radnici koji su oboleli od teških bolesti i koji zbog zdravstvenih i fizičkih prepreka nisu u mogućnosti da ispunjavaju pravovremeno sve obaveze u pogledu priprema ispita, polaganja ispita i neophodnih istraživanja u cilju odbrane master teza i doktorskih disertacija. Mi smo ovim zakonima njima dali i produžili to za jednu godinu, ali to nije trajno rešenje.

Često nam ti ljudi nisu u vidokrugu, zaboravljamo i ne mislimo o njihovom teškom stanju i problemima sa kojima se susreću u procesu obrazovanja. Naš predlog je da se njima omogući studiranje i naučno usavršavanje bez ograničenih rokova do završetka studija, odnosno do završetka lečenja kada je to moguće.

Nažalost, ovde su često u pitanju sistemske bolesti koje se ne mogu trajno izlečiti. Ovo mi je dugo bilo u mislima imajući u vidu neke kolege koje znam koje boluju od teških bolesti multiple skleroze na primer, kako od njih očekivati da u zadatom roku vrše istraživanja na terenu ili prikupljaju podatke kada zbog fizičkih prepreka koje im nameće priroda bolesti ne mogu sami da stignu do terena, a ovoj grupi je pomoć preko potrebna i bez pomoći drugih istraživača nije moguće da svoje master radove i doktorske disertacije završe, da obrade podatke i da izađu na vreme da polažu.

Država ne treba da zaboravi na human odnos prema ovoj grupi visoko obrazovanih, kreativnih i našoj nauci potrebnih ljudi zato treba razmišljati i o vrstama institucionalne pomoći koju treba država da im omogući kako bi iskoristili svoje naučne potencijale i završili studije i naučna usavršavanja.

Iskoristio bih priliku da se osvrnem na naučne institute iako nisu predmet ovih izmena, jer dolazim iz te delatnosti i poznajem njihov položaj.

Prema Zakonu o nauci i istraživanjima status zaposlenih naučnih radnika instituta je ovim poslednjim zakonom na neki način poboljšan, ali nije trajno rešen.

Naime, iako je osnivač instituta u većini slučajeva, u 90 i više slučajeva, Vlada Republike Srbije, a to je u poslednjih 70 godina tako, jedino se instituti nisu finansirali institucionalno, odnosno budžetski. Nije to ni sada slučaj, ali je situacija sada mnogo bolja, jer se finansiraju na osnovu godišnjih programa naučno-istraživačkog rada.

Međutim, to čini samo 50% prihoda instituta tako da ostali deo sredstava ostvaruju na klasičnom tržištu, a jedini su od svih javnih službi koje nemaju garantovano finansiranje od države, dok na primer zavodi imaju finansiranje države od 100%.

Sledeće što vam želim reći, ali nemojte to shvatiti lično kolega, jer sam ovo govorio i prethodnom ministru, to je bilo moje prvo obraćanje, Naučna zajednica Srbije poštovani ministre očekuje da u budućem periodu izdvajanje za nauku bude 1% za početak što je takođe manje nego u zemljama EU kojoj težimo. Sve zemlje sveta koje su imale uspešan ekonomski i opšte društveni razvoj kao Nemačka, Japan, Skandinavske zemlje i mnoge druge, izdvajale su preko 1% od BDP.

Takođe, poštovani ministre, od vas očekujemo da se institucionalno reše infrastrukturna ulaganja u visokoškolske ustanove i institute. Naime, neophodne su značajne investicije u opremanje zgrada, instituta, jer su one uglavnom dotrajale, stare su i po sto godina, neke prokišnjavaju, prozori nisu promenjeni od kada su zgrade napravljene, uslovi za opremu su neadekvatni.

Ipak, moramo biti iskreni da su mnoge dobre stvari pokrenute i urađene za vreme prethodne Vlade što se vidi i u donošenju novog Zakona o nauci i istraživanja, Zakona o Fondu za nauku i nekim drugim stvarima za koje je Vlada imala viziju.

Poštovani ministre, svakako pored brojnih stvari koje su uradili prethodni ministri u sektoru prosvete visokog obrazovanja i u sektoru naučno-istraživačke delatnosti, setimo se profesora Unkovića koji je obezbedio 1% iz budžeta za nauku, zatim profesora doktora Žarka Obradovića koji je započeo projekat besplatnih udžbenika, ali i prvi obezbedio da se master i doktorske studije mogu finansirati iz budžeta, ministar Šarčević je predložio i usvojili smo nekoliko reformskih zakona, ali je zbog značaja obrazovanja za napredak društva potrebno da naša zemlja i dalje radi na reformama visokog obrazovanja i naučnog rada.

Zato nije dovoljan jedan ministarski mandat. To je dugoročan i konstantan proces, ali je važno da svaki od ministara ima tim i učini sve što je moguće da se obezbedi kontinuitet razvoja. Nažalost, u nekim oblastima kasnimo za svetom sigurno i opravdano i objektivno, ali imamo mlade talente gotovo u svim oblastima, a vi imate taj težak zadatak da unapredite sistem, da doprinesete da se naučna znanja integrišu u razvoj.

Vaš mandat je u veoma teškom vremenu, korona nažalost nije bila bez posledica, ali ste vi ministarstvo uspeli da obezbedite i u ovoj školskoj godini da ceo obrazovni sistem funkcioniše da ne bude zastoja. Zahvalni smo vama i vašem timu, a posebno prosvetnim radnicima na svim nivoima obrazovanja koji su izneli najveći teret korone. Naravno, nije bilo jednostavno ni učenicima, ni studentima, niti njihovim porodicama.

Još nešto važno želim da kažem. Danas je nauka uslov napretka, ona menja civilizaciju, tehnološki razvoj napreduje astronomskom brzinom, a mi se reformama i prosvete i visokog obrazovanja i nauke moramo takmičiti sa visoko razvijenim zapadom ili bar koristiti njihova znanja i dostignuća.

Zato bi, poštovani ministre, dao predlog da se što više naših postdiplomaca usavršava u visoko razvijenim zemljama. Nije to uvek o trošku države i ne bi to bio ni veliki teret za državu. Postoje brojne stipendije koje daju strane vlade, strane institucije gde bi naši postdiplomci učestvovali na projektima gde se stiču savremena znanja i u savremenu tehnologiju. Ali, da im se omogući kada se vrate da oni budu nosioci našeg naučnog i tehnološkog razvoja.

Još jednu izmenu Zakona o visokom obrazovanju koju sada predlažete bih istakao, jer se odnosi na propisani sistem unapređenja kvaliteta o visokom obrazovanju što jeste naš strateški cilj. To je praktično uspostavljanje odgovarajućeg pravnog okvira za Nacionalno akreditaciono telo.

Ne bih želeo više da govorim, o tome su govorili moji prethodnici, tako da ja vam se zahvaljujem i nadam se da sam svojim izlaganjem doprineo donošenju ovog zakona. Poslanička grupa SPS glasaće za oba ova zakona. Hvala lepo.