Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege i koleginice, narodni poslanici, pred nama se nalaze dva veoma važna zakonska rešenja, a tiču se visokog obrazovanja u Srbiji.

Pre nego što se okrenem na ova dva zakonska rešenja koja su pred nama, moram da ukažem na neke statističke podatke.

Iako nam deluje da svi idu u osnovu školu, jer je osnovno obrazovanje obavezno po zakonu, statistika govori da danas u Srbiji ima preko 850 hiljada odraslih ljudi koji nemaju završeno osnovno obrazovanje.

Nepismenih imamo oko 2% građana, a svaka peta osoba u Srbiji nema diplomu srednje škole.

Kada ovako krenem, dolazimo do podataka da je visoko obrazovanih u Srbiji negde oko 10% i to su zvanični podaci prema popisu iz 2011. godine, iako imamo subjektini osećaj da ljudi koji studiraju i pohađaju visokoškolsko obrazovanje ima mnogo više.

Kao što rekoh, ovo su podaci iz 2011. godine iz zvaničnog popisa i nadam se da će naredne godine popis stanovništva ukazivati na nešto bolje podatke.

Ministarstvo potpomognuto Vladom Republike Srbije dosta je uradilo po ovom pitanju i imali smo priliku da čujemo u uvodnim izlaganjima o donetim strategijama, ali veliki posao je pred vama.

Moramo se svi zajedno truditi da ove porazne statističke podatke ispravimo, jer ulaganje u obrazovanje je, u stvari, ulaganje u budućnost, u to ko će sutra rukovoditi državom, ko će vas naslediti u ministarskoj fotelji, ali i ko će nas sutra lečiti.

Predlog zakona koji se odnosi na studentsko organizovanje je veoma značajan zato što je, nažalost, u prethodnom periodu bilo i zloupotreba u studentskim organizacijama, a studentske organizacije imaju veoma važnu ulogu u jednom društvu. Sa jedne strane, moraju da zastupaju interese studenata, a sa druge strane da nađu kompromisna rešenja i sa fakultetom i sa univerzitetom, ali i sa ministarstvom.

Čuli smo da izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, koji je na snazi od 2017. godine, uspostavljaju se odgovarajući pravni okviri i potrebni uslovi da nacionalno akreditaciono telo u potpunosti ispuni evropske standarde i smernice za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju.

Kada govorimo o akreditaciji visokoškolskih ustanova, ne mogu a da se ne osvrnem na mnoštvo privatnih kako srednjih, tako i visoko obrazovnih ustanova.

Kao student Beogradskog univerziteta znam šta znači studirati i steći visoko obrazovanje na Beogradskom univerzitetu i 240 ESPB poena.

Beogradski univerzitet danas napreduje na Šangajskoj listi po mnogim oblastima, ali na Šangajskoj listi se danas nalazi i Novosadski i Niški univerzitet, što je svakako za pohvalu.

Možda je moj subjektivni osećaj da pojedine visokoškolske ustanove možda malo i ruše ugled obrazovanja u Srbiji i zaista je neophodno da se u narednom periodu podrobnije pozabavite sa pitanjem školskih programa koji se sprovode na tim ustanovama.

Za vreme bivšeg žutog tajkunskog režima školstvo u Srbiji je bilo u očajnom stanju, počevši od toga da je upravo Beogradski univerzitet u jednom momentu se nije nalazio na Šangajskoj listi, do toga da je upravo za vreme njihove vlasti otvoreno niz nekih privatnih fakulteta koji su više ličili na to da dele diplome, nego da pruže znanje budućim akademskim građanima ove države.

Takođe, sećamo se niza štrajkova prosvetnih radnika, ljudi koji su nosioci ovog društva. Bili su skrajnuti na ivicu ovog društva, kako po materijalnom, tako i po društvenom ugledu. Infrastruktura u školstvu je bila očajna. Pokušali su nedavno da izvrnu ruglu kada je naš kolega Luka Kebara iznosio činjenice kako škole u Srbiji nisu imale funkcionalne toalete i nisu mnoge škole imale ni normalan toalet, ni prozore, nisu krečene decenijama, nisu imale normalne table, nisu imale osnovna sredstva za rad, a oni su imali svoje privatne račune po Mauricijusu, Hongkongu, gde su slagali novac koji su besomučno otimali od naroda i nije ih zanimalo ni obrazovanje, ni nauka, ni kultura. Nije ih zanimala Srbija. Jedino ih je zanimao lični interes i bogaćenje na grbači naroda. Ne smemo dozvoliti da se te političke pošasti ikada više vrate na političku scenu.

Danas se u Srbiji ulaže u obrazovanje i u nauku. Preduslov jednog razvijenog društva jeste obrazovan narod i mnogo je posla pred vama, ali i pred nama.

Uveli smo dualno obrazovanje. Pokazali smo spremnost i fleksibilnost našeg obrazovanja i školskog sistema tokom jeka pandemije korona virusa. Našim đacima je bilo omogućeno obrazovanje. Naše obrazovanje prati digitalizaciju u Srbiji, pa tako danas u upotrebi imamo i elektronske dnevnike, onlajn predavanja i seminare, a trudimo se da svaka osnovna škola u Srbiji ima digitalnu interaktivnu tablu.

Sa ponosom mogu da kažem da je Skupština Grada Beograda usvojila Odluku da će svaki učenik od prvog do četvrtog razreda osnovne škole dobiti tablet uređaj sa pristupom internetu i udžbenike u elektronskoj verziji.

Škole u Srbiji se obnavljaju i ulaže se u infrastrukturu školstva. To je obrazovni sistem kome težimo i kako želimo da bude. Kao što rekoh, ne smemo dozvoliti da se pošasti poput Đilasa, Jeremića, Tepić ikada vrate na političku scenu Srbije upravo zbog naše dece i njihovog obrazovanja.

Kao akademski građanin ove zemlje i kao narodni poslanik, čast mi je uvek da i diskutujem, a i da glasam za zakone koji se tiču obrazovanja. Znam koliki je prioritet i Vladi Republike Srbije, ali i predsedniku Aleksandru Vučiću upravo ulaganje u obrazovanje i nesumnjivo je da vas mnogo očekuje posla u ovoj oblasti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Đorđe Todorović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, pred nama su danas dva zakona - izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju i potpuno novi zakon o studenskom organizovanju.

Već na samom početku bih želeo, a podstaknut govorom prof. dr Aleksandra Martinovića, predsednika poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, a s obzirom da sledeće nedelje neću biti tu, da i formalno podržim amandmane koji će proći odbor i biti sutra sastavni deo zakona, dakle, da podržim predlog da se isključi diskriminacija ljudi koji nakon 65 godina, dakle, profesora, završavaju taj radni vek i ne mogu da bude birani u organe upravljanja tih univerziteta. Dakle, veoma, veoma važno.

Što se samog zakona tiče, podrška za ove tri celine koje sam ja primetio dok sam analizirao ovaj zakon, dakle, tri segmenta oko formiranja saveta, odnosno nacionalnog saveta, dakle, prebacivanje nadležnosti iz Vlade u Narodnu skupštinu, trenutak je u kojem se Narodnoj skupštini daje veći okvir i širina u izboru 17 članova nacionalnog saveta i to šest članova iz reda istaknutih redovnih profesora, dva člana iz reda profesora strukovnih studija, sedam članova iz redova vrhovnih stručnjaka i dva člana na predlog Privredne komore Srbije.

Drugi segment koji sam takođe ovde primetio i koji je veoma značajan, pretpostavljam za teološke fakultete, a odnosi se kao predlog da pored opštih uslova, te visokoškolske ustanove mogu da propišu dodatnu obavezu da uz saglasnost crkve i drugih verskih institucija se profesori biraju u zvanje profesora tih fakulteta, kao što bi i studenti mogli da pohađaju, u oblasti teologije, mogli da pohađaju te visokoškolske ustanove.

Treći segment koji je za studente važan, a to je ono što je od 2005. godine, da kažemo, već postala i neka praksa, ali sa jednom velikom razlikom da mi sada u junu, kao što je moj kolega Vladica i rekao, već u junu donosimo odluku o produženju roka za završetak studija. To je veoma važno da ti studenti kada im slede ovi poslednji rokovi tamo negde pred septembar, oktobar, da se posvete ispitnom roku, a ne nekim protestima o produžavanju tih rokova. Važno je zbog toga kako smo prolazili tokom prethodne i ove godine što se epidemiološke situacije tiče.

Srbija je pokazala da može da se izbori sa koronom, da smo odgovorno i odlučno reagovali i politikom vakcina zaustavili i sprečili da se neki scenario poput onih koji su se dešavali u mnogo jačim i razvijenijim zemljama Evrope dogodi u Srbiji, politika vakcina koja je spasla živote, spasla zdravlje naših građana, politika koja je omogućila dalji razvoj ekonomije, koja se i pokazala početkom ove godine da smo 2020. godinu završili sa rastom BDP-a na visokom prvom mestu, zlatna medalja što se tiče rasta bruto domaćeg proizvoda.

Mislim da i ovaj zakon, ali i zakon o kojem prvi put ovde sada raspravljamo, a to je zakon o studenskom organizovanju, su veoma važni, zato što na ovaj način na putu kroz pristupanje EU, mi usklađujemo našu legislativu sa EU.

Ovaj drugi zakon, zakon o studenskom organizovanju, kratko ću samo o tome, postojala izvesna potreba da se kroz zakonodavni okvir jasno definišu određene stavke studenskog organizovanja. Imali smo nešto u okviru Zakona o visokom obrazovanju. Ovo je prvi put od 2005. godine da ovakav zakon ili ovakva ideja uđe u skupštinsku proceduru i to je veoma dobro u kontekstu studenskog organizovanja. Dakle, veoma važni segmenti su studenska predstavnička tela i studenske organizacije koje su definisane zakonom.

Što se studenskih predstavničkih tela tiče, dakle, ovde se i u zakonu jasno definišu studenske konferencije i njihova ovlašćenja kroz 11 tačaka, kao i studenski parlament, koji inače i treba da zastupa i štiti prava studenata i interese svih studenata, rad je javan i u jednoj i u drugoj organizaciji, i inače je zadatak visokoškolske ustanove da im obezbedi prostor, finansijska sredstva i potrebne uslove za rad studentskog parlamenta. I taj studentski parlament je definisan, znači, ovlašćenja su definisana kroz 14 tačaka, kao i izbor, učešće studenata i članova, način finansiranja i potpuno novo formiranje nacionalnog saveza studentskih organizacija koji treba da pribave mišljenje SKONUS-a radi daljeg delovanja. Dakle, organizacija i rad nacionalnog saveta uređuje statutom i sve ostalo što se do kraja, dakle, nadzor, kaznene odredbe i finansiranje definisani su ovim zakonom.

Prolazio sam kroz predlog ovog novog zakona i moram da kažem, tražio sam gde biste mogli ili gde bih ja možda mogao, sad ćete osetiti verovatno ironiju u daljem izlaganju, gde bih mogao da provučem da neke druge organizacije, a pri tom ne mislim na studentske, isključivo mislim na političke, mogu da učestvuju, pod znacima navoda, u radu Rektorata Beogradskog univerziteta.

Kad ovo kažem, a ja se pozivam na 2019. godinu, kada su Đilasovi studenti iz organizacije „Jedan od pet miliona“ bukvalno uzurpirali Rektorat Beogradskog univerziteta i na taj način prisilili Rektorat da donese isključivo političku odluku koja je evo danas Upravnim sudom poništena rešenjem o doktoratu Siniše Malog. Dakle, politička odluka koja je već sad dve godine u procesu tom da je doktorat Siniše Malog plagijat, Upravni sud je oborio presudu.

Kao što je rekao predsednik poslaničkog kluba – pravda je spora, ali dostižna. Ja mislim da se Valentina Reković, inače zvezda vodilja „Jedan od pet miliona“ verovatno pojela što se ove odluke tiče, ali mislim da je zadovoljna trenutnim angažmanom, jer znate, kad vas iskoriste kao bačena krpa, više nemate nikakav legitimitet ni među studentima, ni među građanima, jednostavno, u tom trenutku, zato što ste ispunili očekivanja Dragana Đilasa, vi postajete deo njegove organizacije.

Dakle, poput iznošenog nakita utopila se u Đilasov SSP, i ne samo ona i ne samo ta omladina iz udruženja „Jedan od pet miliona“, već kao po modelu preslikavalo se i u nedavnoj akciji tih iz bivšeg režima, koji su uspeli da prisvoje, i opet pod znacima navoda, prisvoje, a izgleda da je to modus operandi, nezavisne kandidate mesnih zajednica u opštini Sečanj koji su pristupili Stranci slobode i pravde Dragana Đilasa.

Dakle, Dragan Đilas izlazi na izbore, kao što je izašao na prethodne izbore preko „Jedan od pet miliona“, tako je izlazio i na ove izbore i kada su mesne zajednice u pitanju, preko udruženja, preko tobože nezavisnih kandidata, kako bi oni u jednom trenutku kada i dobiju nekakvu podršku naroda, nakon toga pristupili Đilasovoj organizaciji. Dakle, kao vuk u jagnjećoj koži on izlazi na izbore.

Suština ovog mog izlaganja danas, a hteo sam posebno da se osvrnem na dešavanja na Paliluli, beogradskoj opštini, teritorijalno najvećoj, jer kada govorimo o plagijatu, plagijat je i sve ono što uzmete da prekopirate, a to su i ideje i planovi i programi kada ih vi nemate, vi uzimate planove i programe ljudi koji inače poslednjih godina vode zemlju napred, a pošto ste u deficitu što se plana i programa tiče, i samih ideja, onda dolazite u situaciju da ih kradete, pa da ih plagirate.

Kako je tekla priča? Prvo je zamenik gradonačelnika najavio da će se graditi gimnazija na levoj obali Dunava, i to u maju mesecu ove godine, da bi nekih 15 dana kasnije, prvo, ovi iz večernje škole Vuka Jeremića najavili da grade gimnaziju ili da pišu nekakvu peticiju za gradnju gimnazije na levoj obali Dunava, a onda pre nekoliko dana, da bi ih sustigli verovatno, i ova Đilasova ekipa - Stranke slobode i pravde iz Beograda pisala peticiju u Borči za izgradnju gimnazije na levoj obali Dunava.

Dakle, potpuni plagijat ideje, jer ideje nemaju i Nikola Tesla je rekao - nije mi žao što su krali moje ideje, žao mi je što nisu imali svoje. Tako i na taj način oni vode svoju politiku, a Marko Stojičić, inače glavni gradski urbanista, je izašao pre dva dana i najavio izgradnju fakulteta, izgradnju dve srednje škole na levoj obali Dunava, pa ja sad samo treba da vidim kako i na koji način će i ovo plagirati u periodu pred nama.

Veoma su važni zakoni koje donosimo i ovaj novi o studentskom organizovanju i Zakon o visokom obrazovanju, a ja bih hteo da naglasim posebno, i ne bih da uzimam više vremena zbog ostalih kolega, građani na levoj obali Dunava treba da znaju, na Paliluli generalno, gradu Beogradu, u Srbiji da znaju da ćemo izgraditi srednje škole koje smo najavili, kao što smo izgradili naučno-tehnološke parkove širom Srbije, da ćemo izgraditi fakultet na levoj obali Dunava, kao što smo izgradili na desetine i srednjih škola i osnovnih škola i fakulteta, kao što smo izgradili Dom zdravlja u Borči koji smo najavljivali u proteklih nekoliko godina, a njihova ideja krađe će uvek ostati na tom nivou, a mi ćemo poput rekonstruisane Pete beogradske gimnazije unaprediti obrazovni sistem na Paliluli, u Beogradu.

Ja sam izuzetno ponosan na ovo i unapred se radujem ovakvim projektima zato što ćemo konačno pokazati ljudima koji su pre vršili vlast, bili deo vlasti i ništa nisu uradili osim za svoje džepove. To građani vrlo dobro znaju i svi to znaju, znaju kakav je to karijerni kradljivac Dragan Đilas, znamo svi odavde, od Srbije do Mauricijusa, svima je to jasno. Mi smo državotvorna stranka, a mislim na SNS, Aleksandar Vučić je državnik, mi pratimo politiku predsednika Vučića i nadam se da ćemo u narednom periodu pokazati da ćemo daleko bolje, brže, nego što su oni ikada pre, a pre 2012. godine radili, unaprediti i naš obrazovni sistem, kao što smo unapredili naš zdravstveni sistem i Srbiju podići za lestvicu više što se ovog sektora tiče. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodinu Todoroviću.
Sledeći narodni poslanik je prof. dr Vladimir Marinković.
Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući, gospodine Tvrdišiću.

Poštovani ministre, gospodine Ružiću, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo juče ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije imali jednu od najznačajnijih rasprava u dosadašnjem mandatu. Rasprava koja se tiče toka dijaloga i svega onoga što nas očekuje u bliskoj budućnosti po pitanju očuvanja našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje i u toj raspravi smo juče imali maestralna izlaganja predsednika, Aleksandra Vučića, i šefa našeg poslaničkog kluba, prof. dr Aleksandra Martinovića, koji su u samo nekoliko desetina minuta izneli šta je ono što SNS planira da uradi i kako misli da se bori za svoju teritoriju, za svoj narod, za svoju zemlju, imajući u vidu činjenicu da je naša politika prvenstveno ekonomsko osnaživanje, da je naša politika i sve ono što se tiče rada na pospešivanju demografskih karakteristika naše zemlje, očuvanja i pospešivanja nataliteta, ali i zadržavanja mladih ljudi u našoj zemlji kroz to što ćemo stvoriti najbolji mogući poslovni ambijent, kroz to što ćemo privući što veći broj stranih direktnih investicija, domaćih investicija, razvoja domaćeg preduzetništva i privatne inicijative.

Naravno da je jedan od stubova naše politike i ono što će možda i odrediti našu borbu za KiM, ono o čemu je predsednik Aleksandar Vučić juče govorio, očuvanje našeg univerziteta i mislim da je iskazivanje najvišeg vida patriotizma ono što se događa trenutno u Kosovskoj Mitrovici i na severu KiM. To je izgradnja te tzv. meke infrastrukture, to je izgradnja univerziteta, dakle zgrade univerziteta u Kosovskoj Mitrovici u kojoj će biti smešten rektorat, ekonomski fakultet, pravni fakultet. Dakle, to će biti mesto, univerzitet, fakulteti, gde će se školovati naši mladi ljudi na KiM, koji će, uz sve ono što budemo obezbedili na planu ekonomije, razvoja, preduzetništva, razvoja privrede, ostati na KiM i na taj način pokazati da država Srbija na KiM postoji.

Mi kao SNS nastavljamo i ugledamo se na ono što su naprednjaci radili krajem 19. veka na čelu sa Stojanom Novakovićem, koji je i kao predsednik Vlade tadašnji, kao ministar prosvete možda i najveći fokus svog vremena, energije i svega onoga što je znao zajedno sa svojim kolegama iz tadašnje Vlade ulagao u obrazovanje i na taj način štitio interese srpskog naroda u Makedoniji, interese srpskog naroda na KiM , želeći da kroz razvoj obrazovanja, želeći da kroz reforme u procesu obrazovanja podigne nivo, podigne kapacitet srpskog korpusa na teritoriji tadašnje Kraljevine Srbije i da očuva srpski korpus i da očuva sve ono što je prestavljao potencijal našeg naroda u to vreme. I svima treba da bude jasno da od praznih reči, od srbovanja ovde u kafićima u Kosovskoj ulici ili bilo gde u Beogradu, u bilo kom drugom gradu u centralnoj Srbiji nema ništa.

Predsednik Vučić je imao snage da kaže građanima Republike Srbije kako se vodi ta borba i kako i na koji način Republika Srbija ostaje na teritoriji KiM i na koji ćemo se način boriti. Borimo se diplomatskim sredstvima. Borimo se kroz ulaganje upravo u obrazovanje. Borimo se kroz ulaganje u naš univerzitet, u mlade ljude, u privredne kapacitete, s obzirom da nam statistika ne ide na ruku. Čuli smo jednu poraznu informaciju da samo 95.000 Srba živi na KiM. Mi u narednom periodu moramo da se potrudimo i moramo da iznađemo i da primenjujemo sve moguće instrumente kako bi ti ljudi ostali tamo i da nađemo način da oni koji su izbegli u centralnu Srbiju se vrati tamo.

Samo na taj način ćemo dati mogućnost predsedniku Aleksandru Vučiću da se dalje bori za interese, legitimne interese Republike Srbije na teritoriji KiM. Mislim da to jeste najveći vid patriotizma kada možemo da vidimo ono naselje „Sunčana dolina“ u kome će biti izgrađeno nekoliko stotina stanova, kada vidimo da će se izgraditi novi univerzitet, kada vidimo da će Srbija investirati u infrastrukturu, u puteve na teritoriji KiM, da ćemo ulagati u autoput koji će nas povezivati sa KiM kako bi mogli da prodajemo sve više roba i usluga, kako bi mogli od 500 miliona dolara koje sada imamo, kao izvozni aranžman, da dupliramo, ono što izvozimo na tu teritoriju, bez obzira kome prodajemo, da li prodajemo Srbima ili Albancima.

Mi smo danas država naroda, posebno vlast i ova vladajuća većina koju mi predstavljamo ovde u parlamentu na čelu sa SNS, pokazali da smo spremni za dijalog sa svima, da smo spremni da trgujemo i da smo spremni da, zarad našeg ekonomskog razvoja i boljitka svakog našeg građanina uradimo sve, sarađujemo sa svima, kako bi podigli ekonomski, socijalni i na kraju obrazovni i tehnološki kapacitet Republike Srbije.

Nije vama lako, gospodine Ružiću, samo da ste i ministar koji je zadužen za visoko obrazovanje. Težak teret, težak posao je na vašim plećima i ono što je jako bitno i što će morati da odredi rad vašeg resora u narednom periodu je i ono što stoji i što je delokrug vašeg rada, a tiče se tehnološkog razvoja, tiče se nauke i razvoja naučnih kapaciteta i kapaciteta naučnih instituta, što će naravno, i razvoj svega toga i sve one reforme koje ste vi pokrenuli na početku vašeg mandata, doprineti da imamo još bolje rezultate nego danas, a danas je taj rezultat, kako je to predsednik rekao juče, da u prvih pet meseci Srbija ima ove godine 1,5 milijardi evra stranih direktnih investicija.

U tim kompanijama, u tim fabrikama, jer je u Srbiju je već došla četvrta industrijska revolucija treba da rade najobrazovaniji i visokokvalifikovani mladi ljudi koji će završavati fakultete, strukovne škole i univerzitete u Republici Srbiji i, naravno, moramo da obezbedimo mogućnost našim mladim ljudima i na Kosovu i Metohiji prvenstveno. Zato predsednik stalno govori o stabilnosti. Želim da kažem da to nije izanđala reč, da je jako važna. Ako nema stabilnosti ovde u centralnoj Srbiji, ako nema stabilnosti na Kosovu i Metohiji nema mogućnosti da se ti mladi ljudi koji će sutra završiti Prištinski univerzitet negde zaposle, pokrenu mirno svoj posao i iskoriste na najbolji mogući način svoju školu, svoj fakultet, svoje obrazovanje, svoje znanje stranih jezika i svoju otvorenost da sarađuju sa svima kako bi imali bolje rezultate na poslovnom planu.

Takođe, želim da kažem koliko nam je tehnološki razvoj pomogao govori i ta činjenica da proces digitalizacije koji se sprovodi u Republici Srbiji, gde su nam nekada u prošlom mandatu neki opozicioni poslanici i sada lideri, tzv. bojkotaške opozicije i žutog režima, smejali su nam se ovde u lice, govorili – pa, Srbija nema kanalizaciju u 21. veku vi hoćete da sprovodite digitalizaciju. To liderstvo, ta vizija da se i pored svega toga jača i ta tvrda infrastruktura, ali da se jača i meka infrastruktura kroz razvoj digitalizacije dovela je do toga da su ova zemlja i ova Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić su spasili stotine i hiljade ljudskih života, zbog toga što imamo možda i najbolje organizovanu vakcinaciju u celoj Evropi i pored toga, pored svega, zbog vizije našeg rukovodstva i jasnog strateškog cilja koji želimo da ispunimo imamo najveći privredni rast u celoj Evropi.

Naravno da mnoge zemlje koje su razvijenije od Srbije, mnoge zemlje koje su bile u prednosti u odnosu na Srbiju da im to smeta, da im smeta to što je Srbija, kako oni to kažu, podigla svoju glavu iznad naših suseda koji, nažalost, ne odgovara nam to, doživljavaju pad svojih privrednih aktivnosti i ne znaju šta će da rade sa svojim ekonomija i procentima i stopama nezaposlenosti u njihovim zemljama.

Međutim, umesto da se ugledaju na Srbiju, umesto da uče od Srbije, kao što smo mi učili od mnogih drugih zemalja i primenjivali dobra iskustva i tada se i zato se danas pokazuje da ta Vučićeva spoljna politika koja je oslonjena i na Peking i na Moskvu i na saradnju sa Vašingtonom i na saradnju sa Berlinom i Briselom i Parizom daje rezultate, jer smo od svih uzeli najbolje, sa svima smo napravili strateška partnerstva.

Francuzi grade metro, Francuzi su preuzeli Aerodrom „Nikola Tesla“, njihova kompanija, strateški smo partneri sa Francuzima posle 100 i nešto godina. Prvi lider koji je prepoznao da je jako važno za našu zemlju da povratimo naše stare savezničke i dobre ekonomske i političke veza sa Francuskom. O Kini i Rusiji, naravno i drugim zemljama EU, posebno o Nemačkoj da ne govorim s obzirom da nemačke kompanije zapošljavaju više od 70 hiljada ljudi u našoj zemlji.

Da privedem kraju svoje izlaganje time što želim da se nadovežem na diskusiju kolege Aleksandra Martinovića koji je govorio o ovim članovima zakona koji se tiču samih godina starosti ljudi, koji da li će moći ili neće moći da budu članovi organa visoko obrazovanih institucija. Tu ćemo verovatno voditi jednu debatu. Vi ste jedan čovek liberalne provenijencije i siguran sam da ćete biti otvoreni za razgovor na ovakve ideje i za donošenje najboljih mogućih rešenja, ali ja bih postavio jedno drugo pitanje, posebno iz toga aspekta kada govorimo o toj diskriminaciji po godinama starosti jer mi se bavimo naravno poštovanjem i unapređenjem ljudskih, manjinskih prava, bavimo se rodnom ravnopravnošću.

Kao što je to profesor Martinović rekao, vrlo smo otvoreni kao većina i vrlo imamo liberalan pristup prema tome da svako ko misli da treba da bude oslovljavan na jedan ili na drugi način da treba to da mu priuštimo i mi tu pokazujemo generalno da smo jedna u tom smislu od najliberalnijih država u celoj Evropi. Pogledajte samo kada je u pitanju rodna ravnopravnost koliko žena poslanica ima i sedi u ovom parlamentu, a koliko ih je u američkom kongresu, koliko ih je u Bundestagu, koliko ih je u francuskom parlamentu i senatu i o tome naravno dovoljno govore rezultati.

Samo bih postavio pitanje, jer meni nikada nije bilo jasno zašto se uopšte kada su u pitanju univerzitetski profesori i profesura, posebno redovni profesori, zašto uopšte ima ograničenja kada su godine u pitanju. Daću vam jedan primer, uvaženi ministre. Imate jednog Habermasa. On je čovek 1929. godine rođen. Hvala Bogu, živ je i dan danas. Ima 92. godine. Predaje po raznim univerzitetima u celom svetu, naravno od Nemačke do Zapadne obale u SAD i zamislite da neko kaže – pa znate Habermas je star, on je navršio 65 godina ili 68 ili 70, on ne bi mogao da predaje. Naravno to nema veze sa vama jer ta limitiranost je uvedena mnogo, mnogo pre nego što ste vi postali ministar u ovoj Vladi, ali vam govorim koliko mislim da grešimo fundamentalno jer izgleda da samo u tom poslu, na univerzitetu koji treba da bude u stvari jedan rasadnik i bastion liberalizma, da svako ko zaslužuje, da svako ko je vitalan i može da radi, da to može da mu bude obezbeđeno.

Može znači da bude narodni poslanik, da bira i da bude biran, naravno svako bez obzira na godine. Može da radi neki bilo koji drugi posao, ali ne može da bude profesor univerziteta. Govorim vam sa jednog aspekta koji jako mislim da je važan, sa aspekta mentorstva jer Habermas je imao Adorna, pa je onda on imao Džeremija Šapira i Tomasa Mekartija i Klausa Ofea, a koga će da ima neki naš mlad profesor, docent koji je tek dobio docenturu na univerzitetu ili je postao naučni saradnik u nekom naučnom institutu kod nas, koga će da ima kao mentora i nekoga ko će da ga vodi kroz karijeru i da napravi od njega još boljeg filozofa, još boljeg matematičara, još boljeg pravnika, još boljeg ekonomistu?

Završiću time da vam kažem da Savezna Republika Nemačka, najsnažnija ekonomska sila posle SAD u Evropi naravno i jedna od najsnažnijih u svetu, ima negde oko devet hiljada ljudi koji su iz politike, bivših ministara, direktora državnih velikih kompanija, eksperata koje ona šalje celom svetu i državama sa kojima ima partnerske odnose kako bi naravno pomagala tim zemljama, kako bi naravno širila svoju meku moć u određenim zemljama.

Zato, recimo, Nemačka ima ovde i u Srbiji, u Mađarskoj, u Rumuniji dosta kompanija, dosta investicija, dosta ulaganja. Dakle, nikada se Nemačka nije odrekla tih ljudi. Zato vam govorim, znam da to nije lako promeniti, dajem kao neku vrstu apela i ideje, inicijative za razmišljanje, s obzirom da mislim da se mi vrlo lako odričemo ljudi koji imaju 65 i više godina, teramo ih u penziju.

Evo, daću vam primer. Donald Tramp je postao predsednik SAD sa 71 godinom i sjajno vodio zemlju od 350 miliona stanovnika. Izgleda da će opet da je vodi posle narednih izbora, sa svojih, ajde da kažem koliko bude imao kada budu naredni izbori 2024. godine. Želim da se samo razmisli o tome. Naravno, sve ovo drugo možemo da podržimo.

Hvala vam na vašoj posvećenosti i na želji da nastavite dalje sa reformama u sektoru visokog obrazovanja, ali i svim onim sektorima koji predstavljaju vaš portfolio, a mi ćemo se truditi da zajedno sa vama ovde kao parlamentarna većina iznalazimo najbolja moguća rešenja u interesu građana Republike Srbije i u interesu naše države. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.
Ima reč ministar Branko Ružić.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.
Koliko sam shvatio spomenuli ste Bajdena ili Trampa, pošto je Bajden u 78 godini postao predsednik iste te države. Naravno, mala šala, ali komparacija.
Ja želim, zaista, s obzirom na taj liberalni duh koji provejava ovim domom danas popodne. Slažem se da svi imaju legitimno pravo da predlože ono što jeste po njihovom mišljenju i kredibilno i svrsishodno. Mislim, da samo ne stoji jedna stvar da se lako odričemo tih ljudi. Dakle, svi oni imaju pravo da se u dva navrata po dve godine da im se produži rad na visokoškolskim ustanovama. Imaju mogućnost da budu emeritusi doživotno, kao Habermans ili bilo koji drugi, naravno neke vrednosti su neuporedive u tom segmentu.
Naravno, da sam i lično protiv diskriminacije, ali sam takođe i za poštovanje reputacija i kredibiliteta i ovog doma. Tako da smo čuli različite predloge, različita promišljanja jedne od poslaničkih grupa, dakle poslanika iz te poslaničke grupe. Vi ste vlasni, dakle i po Poslovniku i po zakonu i po Ustavu da se opredelite o amandmanima nakon što Vlada bude dala svoj stav po tim amandmanima.
Što se tiče limita ili ograničenja, mislim da smo svi zajedno u tome prethodnih godina učestvovali, pa ukoliko ima neke zdrave inicijative u tom smislu, ja nemam ništa protiv da se možda organizuje javno slušanje, da ga vi inicirate pa da vidimo da li je to svrsishodno i da li je potrebno. Ukoliko jeste, svakako da smo otvoreni da i o tome razgovaramo. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik Zoran Tomić.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije.

Imali smo prilike u prethodnom periodu da čujemo izuzetno kvalitetne diskusije mojih uvaženih kolega narodnih poslanika po pitanju dva predloga zakona, tako da ću se potruditi da sumiram i ono što ovi predlozi iznose. Kada govorimo o Zakonu o visokom obrazovanju, odnosno izmenama i dopunama, kao što smo mogli da čujemo, apsolutno još jedna potvrda da smo kao država na putu ka EU i da maksimalno radimo na usklađivanju kada su u pitanju ti evropski standardi. Tako je i kada je u pitanju akreditacija visokoškolskih ustanova, jer apsolutno ovim izmenama i dopunama radimo na daljem usaglašavanju, kada su u pitanju evropski standardi i o radu našeg nacionalnog akreditacionog tela i radimo na unapređenju ovog procesa.

Ono što je moj uvaženi kolega Đorđe Todorović rekao, da ćemo produžiti, odnosno doneti odluku da studenti koji su započeli svoje studije do perioda 2005. godine, kada je to po starom programu važilo, da mogu da ih završe. Ono što je meni za ponos da naše visokoškolske ustanove u saradnji sa državom već imaju odlične inicijative, poput Ekonomskog fakulteta u Nišu koji je uspešno sprovodio u prethodnom periodu program „završi započeto“ gde je veliki broj studenata koji su upisali te studije po starom program već uspeli, iako već i rade, da fakultet privedu kraju i da dođu da jako bitne diplome koja je potvrda njihovog znanja, koje oni već uveliko uspešno primenjuju u praksi.

Takođe, jako bitna stvar jeste i oko studentskog organizovanja, odnosno ovom zakonu, s obzirom da prethodna zakonska rešenja su dala određena rešenja koja nisu mogla uspešno da budu sprovedena, tako da ovim zakonom mi rešavamo te poteškoće koje su postojale kada je u pitanju rad studentskog parlamenta i studentskih organizacija. Ono što je jako bitno da je sam zakon kreiran na osnovu primera dobre prakse zemalja u regionu, odnosno načina koje su te studentske organizacije u regionu radile, tako da je i on usklađen sa tim evropskim standardima.

Jako je bitno da kažemo da se uređuje i sama struktura studentskih organizacija, način njihovog finansiranja, način njihovog funkcionisanja i ono što je jako bitno da se studenti maksimalno uključuju kada je u pitanju rad samih visokoškolskih ustanova, odnosno mogućnost izbora organa koji će upravljati samim fakultetima.

Ono što je jako bitno da kažem da za razliku od nekog perioda bivšeg režima, kada obrazovanje nije bilo bitno, jasno vidimo da u periodu od 2012. godine i od kada je na čelo došao i Aleksandar Vučić je da se obrazovanju daje veliki primat i značaj, da se radi na uspostavljanju bliže saradnje između privrede i obrazovnog sistema, jer zapravo jedni druge dopunjujemo, odnosno mi naš obrazovni sistem dalje razvijamo u skladu sa potrebama našeg privrednog sistema, koji jako što vidimo se razvija, pa smo hvala Bogu, prošli onaj period kada smo imali investicije koje su radno intenzivne. Polako prelazimo u period razvoja ekonomije baziranom na znanju, odnosno gde strani investitori dolaze u Srbiju kako bi znanje naših ljudi iskoristili kako bi to znanje upotrebili u svrhu daljeg razvoja svojih proizvoda i usluga i na taj način ostvarili profit.

Ono što je jako bitno je da se stimulišu i domaći poslodavci da naše mlade akademce zaposle, a kao što smo imali prilike da čujemo, mi smo postali zemlja u kojoj se akademski građani vraćaju iz inostranstva, zato što su utvrdili da u Srbiji postoje adekvatni uslovi da to znanje koje su u inostranstvu stekli mogu i da unovče. Tu mogu da formiraju svoje porodice, da ostanu da žive i da rade, jer iskreno, nigde nije lepše nego kod svoje kuće.

Kao što čuli, izgradili smo veliki broj naučno-tehnoloških parkova, ali ono što je po meni jako bitno je da radimo na razvoju tog sistema fakulteti, univerziteti jer Srbija nije krug „dvojke“, kao što su pripadnici bivšeg režima želeli da prestave, odnosno u njihovim mislima Srbija je zapravo bila samo krug „dvojke“. Ne, Srbija nije krug „dvojke“, zato danas imate fakultete koji se otvaraju i u drugim gradovima Srbije, gde nisu sedišta univerziteta. Jako sam ponosan kao Kruševljanin, kao osoba koja dolazi iz grada Kneza Lazara koji će na Vidovdan obeležiti 650 godina od svog osnivanja, da Poljoprivredni fakultet u Kruševcu, koji je pri Niškom univerzitetu ove godine upisuje četvrtu generaciju svojih studenata i mogu slobodno da kažem da su studenti i te kako zadovoljni i uslovima u kojima se radi, kako sam fakultet napreduje.

Mi smo danas dobili i nove dodatne zgrade gde će se nalaziti univerzitetska biblioteka, gde će biti kancelarije za još profesorskog kadra koji će se zaposliti, ali tu se ne staje sa vizijom. Nastavljamo dalje da realizujemo ono što je uvaženi Kruševljanin, gospodin Bratislav Gašić započeo 2012. godine, kada je postao gradonačelnik, da u Kruševac dođu fakulteti koji su po potrebi privrede, po potrebi poslodavca, tako da sam siguran da ćemo u narednom periodu uspeti da formiramo i fakultet političkih nauka u Kruševcu, pri Niškom univerzitetu. To je ono što je jako bitno da naglasim, Kruševac kao grad poznat je po Kruševačkom pozorištu, nadamo se da će dobiti fakultet umetnosti i da ćemo na taj način i taj segment obrazovanja pri Niškom univerzitetu dopuniti.

Ovo je samo jedan od primera kada govorimo kako se dalje razvija obrazovanje. Jako mi je drago da sam od svojih kolega čuo da i fakulteti podnose inicijative u kreiranju novih master programa, koji će biti izmešteni iz sedišta fakulteta. Na taj način u pravom smislu radimo na ravnomernom razvoju Srbije.

Znači, Srbija, kao što kažem, nije krug "dvojke", Srbija je i Kruševac i Kraljevo i Knić i Raška i Leskovac i Medveđa i Bujanovac.

Imali smo prilike da čujemo u jučerašnjoj diskusiji kako se u tom kraju ništa nije uradilo. Pa, država Srbija je ta koja je dovela fakultete, imate tamo odeljenje, ako se ne varam, Ekonomskog fakulteta iz Subotice, koje je omogućilo tim ljudima da se školuju, da stiču potrebno znanje i da sa tim znanjem mogu dalje da se zapošljavaju.

Ono što je jako bitno da kažem, nije ovde u pitanju samo puko obrazovanje i da nije naš obrazovni sistem, kako to žuti tajkuni vole da kažu, neki biznis. Evo, danas sam imao jako konstruktivan i zanimljiv sastanak sa svojim kolegama iz Poslaničke grupe prijateljstva sa Iranom kod ambasadora Irana u Srbiji, koji je rekao da veliki broj mladih ljudi iz Irana želi da dođe u Srbiju da studira, i studiraju medicinu, stomatologiju, baš zato što su potvrdili da kvalitet znanja koje dobiju na beogradskom univerzitetu je nešto što se jako ceni. Ono što je interesantno što mi je rekao jeste da kada bismo mi razvili programe koji bi bili na engleskom jeziku, da bi još veći broj stranih studenata došlo. Gde ćete veću potvrdu o visokom kvalitetu obrazovnog sistema u Srbiji nego upravo ovo što je rečeno?!

Nije to u pitanju samo sa zemljom kao što je Iran, to imamo iz susednih zemalja gde dolaze da studiraju kod nas. Siguran sam kako nastavljamo dalje da razvijamo naš obrazovni sistem, da ćemo u tome i uspeti, a ovo je jedna lepa ideja i inicijativa na svim fakultetima, na svim univerzitetima u Srbiji da razmišljaju, s obzirom da je moj uvaženi kolega Vladimir govorio i o primeni digitalne tehnologije i digitalizaciji, o studijama na daljinu, o mogućnosti zapravo da ljudi koji fizički ne mogu da budu tu, da to znanje stiču i putem savremenih tehnologija.

Imali smo prilike da čujemo uvaženog predsednika Aleksandra Vučića juče, koji je kao pravi lider otvoreno pričao građanima Srbije o svim problemima i izazovima sa kojima se mi suočavamo. Niti je to radio izokola, niti je to bilo u uvijenoj formi kao što je to radio Tadić, kao što su to radili Jeremić, koji su se trudili da probleme guraju pod tepih ili ako bi nekim slučajem to isplivalo i rešilo se, kako god da se reši, kao što je pitanje priznavanja lažne republike Kosovo, na kome su oni zdušno radili, da onda kažu - uh, dobro je, pao je veliki kamen sa našeg tereta. Ne, predsednik Vučić je spreman i to smo jasno videli u prethodnom periodu, da se bori za interese građana Srbije, da se bori za budućnost mladih naraštaja, generacija i jasnu poruku je uputio juče, a to je da moramo, pored svih ovih investicija na kojima smo radili, i putnoj infrastrukturi i podizanju novih zgrada i univerziteta i fakulteta i fabrika koje dolaze, opet kažem, nisu u pitanju radno-intenzivne, imamo sada bukvalno primere razvoja ekonomije bazirane na znanju, da poradimo i na pitanju nataliteta. Jer, sve što radimo u Srbiji radimo zbog budućih generacija. Ako nema buduće generacije, sve nam je džabe.

Onda, brže-bolje, mediji žutih tajkuna, neću sada pokazivati slike jer nemam nameru da ih reklamiram, niti zaslužuju reklamu, kažu - Vučić uputio poruku ženama: "rađajte, nećemo imati radnu snagu za fabrike". Ja stvarno više ne znam dokle ta granica njihovog ludila ide i na koji način oni pokušavaju da spinuju neke stvari o kojima mi otvoreno ovde pričamo u parlamentu, otvoreno pričamo sa građanima, a jasno smo videli da se radi na novim merama i čuli smo predsednika Aleksandra Vučića da je predložio konkretne mere Vladi Republike Srbije kako da se podstakne, posebno u delovima koji su devastirani, u kojima nema populacije, da ta populacija poraste, da bismo mogli da ove investicije koje radimo i na svemu što radimo da realizujemo.

Znači, ovo je još jedan dokaz da se oni ne bave problemima Republike Srbije, ne bave problemima građana Republike Srbije, oni se bave sopstvenim interesima. Oni se bave sopstvenim interesima, oni se bave problemom kako da napune sopstvene džepove, koji su očigledno počeli i te kako da se prazne kako vreme odmiče.

Još jedan interesantan tekst na koji sam naišao. Kaže, naravno, neki njihov lažno anketiran građanin sa juga Srbije - nemojte da vređate jug Srbije otvaranjem fabrika. Pa, gde su bili Dragan Đilas, Jeremić i ostali žuti tajkuni da taj jug Srbije pomognu, da stvarno nove fabrike otvore? Za razliku od njih, Aleksandar Vučić je dolazio i nema okruga u kome nije neka investicija bila i jasno smo mogli da čujemo o kojim investicijama je reč. Zahvaljujući tim investicijama, ljudi su ostali u tim krajevima, dobili su nadu za bolju budućnost, a naravno, radiće se i dalje na investicijama.

Čuli smo primer Vranjske banje, koliki je to veliki značaj za razvoj turističkog potencijala juga Srbije, a naravno, opozicija pokušava maksimalno to da spinuje i ja samo mogu da kažem - sram ih bilo. Sram treba da ih bude, s obzirom da znaju da su bili katanac majstori, a kao što sam rekao u govoru, nisu znali ni fabriku katanaca da otvore u Srbiji, nego su katance uvozili iz inostranstva da bi katančili fabrike Srbije. Jasno nam je za čije interese oni rade - tapšanje po ramenu, dupli viski, duge cigarete i, naravno, otvorena vrata svih stranih ambasada i institucija.

U svakom slučaju, građani su ti koji na kraju na izborima jasno kažu koju politiku podržavaju i čiji rad podržavaju. Ja mislim da tu nema nikakve dileme. Znači, jasno je da će se podržati politika ljudi koji otvaraju fabrike, koji dovode investicije, koji su obezbedili da se mladi ljudi vrate u Srbiju da tu žive i rade, i to akademski obrazovani građani i isti onaj koji pomaže mlade ljude da se školuju u inostranstvu, kao u onim starim vremenima kada smo Srbiju kao državu ponovo razvijali, da to znanje donose budućim generacijama, a ne onima koji rade za sopstveni džep, koji rade na tome kako da isprazne džepove građana a da to stave na svoje tajne račune na Mauricijusu, Hong

Kongu.

Videćemo, imaćemo uskoro sporazum i sa Singapurom, možda i sa drugovima Singapurćanima su napravili neke dilove pa i tamo imaju tajne račune.

U svakom slučaju, u danu za glasanje i kada budemo raspravljali o amandmanima po pitanju ovih zakona, nema dileme da ćemo podržati, jer sve što je dobro za budućnost ove države, mi ćemo podržati, kao što i naziv naše liste kaže - "Aleksandar Vučić - Za našu decu". Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Tomiću.

Sledeći je narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.