Zahvaljujem na pitanju.
Više puta sam govorila o novoj metodologiji, ali razumem da to nije tako, hajde da kažem, možda ni zanimljiva za širu javnost tema, ali je vrlo važna. Zato što ona zaista uokviruje proceduralno i politički jedan proces koji je zapravo vodeći proces, dakle, strateški prioritet Vlade Republike Srbije, ne samo spoljnopolitički, već i u onom delu reformi koje su zaista deo naših najvažnijih unutrašnjih reformi.
Pokušaću ukratko da pojasnim. Nova metodologija je inicirana zbog toga što, odmah da se razumemo, ne zbog Srbije, ona je pre svega bila usmerena na one zemlje koje je trebalo da otpočnu pregovore, a evo još ih nisu otpočeli, a to su Severna Makedonija i Albanija.
Onda se postavilo pitanje, kako će biti primenjena na zemlje koje su već u procesu? Dakle, Srbija je u tom trenutku otvorila više od polovine poglavlja ukupnih, jer je tada postojao sistem 35 pojedinačnih poglavlja. Onda se postavilo pitanje, a pošto smo mi rekli i predsednik i premijerka, odmah prihvatili inicijativu, time pokazavši potpunu samouverenost i želju u smislu naše opredeljenosti za evropski put, pritom još uvek neznajući kako će ta metodologija da izgleda, jer smo hteli da pokažemo dobru volju i poverenje i rešenost da idemo u tom pravcu. Onda je izbila pandemija i sve prolongiralo, ništa se nije dešavalo cele prošle godine.
Zemlje članice su morale zajedno sa komisijom da definišu kako će ta metodologija da se primeni na proces Srbije i donekle naravno i Crne Gore koja je takođe odmakla u pristupnom procesu.
Sve smo mi to definisali, ja neću da vas zamaram detaljima, ja sam samo za dva meseca, recimo novembar, decembar, imala preko pa možda i 100 sastanaka na temu nove metodologije sa svim predstavnicima i institucija evropskih, i zemalja članica, itd. Dobila sam odrešene ruke i puno poverenje predsednika i premijerke da uđem u taj proces da se odmah pripremimo za taj proces ovako kako je premijerka objasnila, administrativno, strukturno, da prilagodimo sve ono da bismo iz toga što je prilično zahtevna promena i zahtevna metodologija izvukli najbolje za našu zemlju i naše građane. Pokazali smo čvrstu odlučnost.
Mi smo to uradili i to uopšte nije lak posao odmah da vam kažem. Vi znate, vi ste ipak svi poslanici, menjati neke strukture, menjati neke ustaljene obrasce, to nije jednostavan posao. Imala sam punu političku podršku i zajedno smo se dogovarali i došli do najboljih rešenja. U tom smislu je Srbija jedina zemlja koja je to potpuno u svoj sistem unela, dakle u pregovaračke strukture.
Jedna, takođe važna novina, jeste da se traži političko vođenje procesa. Šta to znači? To znači da svi najviši zvaničnici, uključujući i predsednika i premijerku, a sreća je da mi radimo u sinergiji, sreća je da su naša Vlada i predsednik na istim linijama kada su u pitanju ključne reforme i ono što je važno za naš evropski put, da se zaista, posebno u domenu vladavine prava, u domenu koja je ključna i na osnovu koje se meri ukupan napredak zemlje i koja daje mogućnost ili ne daje da se ide u dalje pristupne korake.
Mi smo sve to uradili, već sam to pojasnila, da su se i predsednik i premijerka zaista aktivno i čak i do detalja u nekim oblastima vladavine prava uključili što je i dalo rezultate i što je dalo jedan novi zamajac, jednu dinamiku u celom procesu. Sam proces proširenja, vi vrlo dobro znate, nije popularan, posebno među nekim zemljama članicama. Mislim da je premijerka o tome više puta govorila. To nije popularno ni reći javno i oni ne žele to javno da kažu, ali zaista pokazuju neku vrstu otpora za neke dalje korake.
Znate šta, ja se ne bih posebno žalila što se tiče našeg puta jer mi smo mnogo uradili i svi znaju da smo uradili i to ne može da se ignoriše. Možda nas frustrira po neki korak koji se ne učini, ali znate, Severna Makedonija koja je promenila ime zemlje, koja je promenila puno stvari politički teških, nažalost, još uvek nije otpočela pregovore, jer zaista postoje otpori ne samo nekih bilateralnih uslovljavanja, nego i otpori prema proširenju.
Što se tiče nas, kao što sam rekla, nismo napravili sada neki korak od sedam milja, ali važan korak koji pokazuje da se ne mogu ignorisati napori i uspesi i ono što je pre svega važno za naše građane, znači konkretne reforme koje smo sproveli.
Premijerka je govorila oko klastera tri i četiri. Ako želite još detalja, uvek mogu da dođem i na Odbor za evropske integracije da predstavim detaljnije sve ovo, ali u svakom slučaju, ogroman posao je iza nas, ogroman posao je i pred nama, ali rešenost postoji i mislim da su to svi prepoznali. Mogu da vas uverim da na jednom dnevnom nivou timski radimo i volela bih da se i parlament još više uključi, a dosta je već uključen, zaista, dosta je i uključen, tako da mislim da u toj sinergiji mi radimo najbolje za našu zemlju.
Da li je uvek sve idealno, da li je onako kako želimo, daleko od toga, to je težak proces. Znate, potpuno je različit pregovarački proces danas od onoga kako su pregovarale Bugarska, Rumunija, pa i Hrvatska, hajde da kažem ove članice koje su relativno skoro. To je potpuno drugačiji proces. To nam svaki put kažu i predstavnici, da kažem, starih zemalja članica institucija, to je neuporedivo. Ali nije na nama da se žalimo nego da radimo i da odgovorno branimo naše interese i da znamo šta nam je put i naravno da ponekad pokažemo i strpljenje, ali i da jasno predočimo šta su i naša očekivanja od EU i od samog procesa. Hvala.

Hvala.
Gospođo Mihailović Vacić, izvolite.

Hvala.

Hvala na odgovorima. Dobro je čuti eksplicitno sve što ste naveli da ćemo uraditi u narednom periodu. Mislim da je to važno i zbog toga što na taj način šaljemo upravo onu poruku o kojoj je govorila sada i ministarka Joksimović. Najvažnije je šta smo mi uradili, najvažnije je da mi znamo u kojoj meri smo u procesu, u kojoj meri još ima posla i izazova sa kojima treba da se suočimo pred nama, a šta će Evropa da uradi, kao što reče ministarka Joksimović, to svakako nije na nama. Naše je da zbog sebe uradimo sve što je do nas i da počnemo da primenjujemo i živimo prema tim standardima, a šta će druga strana da uradi…

Mi smo svedoci da je EU suočena i sa mnogobrojnim svojim unutrašnjim problemima, ali sve to na stranu, mnogo je važno da mi idemo napred i vodimo proces ka potpunom članstvu Srbije u EU, zato što to jeste šansa, zato što to otvara niz novih mogućnosti da građani kroz svoj svakodnevni život osete ono što jesu benefiti jedne velike evropske porodice.

Izuzetno je važno što ste naveli i zakone u okviru slobode medija. Mi imamo medijsku strategiju. Ja ne propuštam priliku da kada god o tome govorim ponovim da, prema oceni evropskih zvaničnika i medijskih eksperata iz Evrope, mi smo doneli više nego dobru medijsku strategiju. Ono što je pred nama, a vi ste svakako pomenuli, jeste sprovođenje Akcionog plana za realizaciju medijske strategije i u okviru nje izmena medijskih zakona nekih, kao što je Zakon o javnom informisanju već na kraju ove godine.

Pre mesec dana ili nešto manje postavila sam i pitanje u danu za poslanička pitanja Ministarstvu kulture i ministarki Gojković i dobila iscrpan odgovor i raduje me da su formirane radne grupe koje će početi da se čim pre bave izradom novih izmena i dopuna zakona, jer to je ono što takođe šalje poruku da radimo, i to radimo upravo na onome što je Evropska komisija u nekim prethodnim svojim izveštajima navodila kao mesta za poboljšanje i unapređenje.

Sada bih volela da vas pitam nešto, i vas i ministra Lončara. Mislim da je mnogo važno što iz dana u dan imamo sve manji broj zaraženih. Mislim da je važno da iz dana u dan imamo sve veći broj vakcinisanih. Verujem da ćemo što je pre moguće dostići taj broj od 50% vakcinisanih. Vi znate da Socijaldemokratska partija Srbije već jedno tri meseca, ako ne i više, sprovodi svakodnevnu i kontinuiranu kampanju u gradovima i opštinama širom Srbije „Vakcinu primi i ne brini“, u okviru koje razgovaramo sa građanima o značaju zaštite i o značaju imunizacije.

Mi smo pokrenuli i započeli kampanju i sa mladima, zato što mislimo da je, bar prema onome što stručnjaci najavljuju, vrlo važno u narednom periodu, bar do jeseni, osigurati i apelovati na što je moguće veći broj mladih da se vakcinišu, jer na jesen stručnjaci upozoravaju da može doći do novog soja virusa, od koga će u opasnosti biti mlađi od 40 godina.

Pitam, da li ima ideja, da li neka postoji, o široj kampanji u okviru Vlade ili u okviru Ministarstva zdravlja da se pokrene jedna šira akcija, da se što je moguće više apeluje i na mlade ljude? Ja ću vam samo reći da tokom naše kampanje „Vakcinu primi i ne brini“ mladi nisu imali ništa protiv vakcine, oni samo jednostavno čekaju taj poslednji trenutak i dok ne budu morali da se vakcinišu ne bi to ni uradili, ali generalno nemaju ništa protiv, pa me zanima da li je u planu neka šira kampanja. Hvala.

Hvala.
Reč ima predsednica Vlade.

Hvala.
Što se tiče šire kampanje, vi znate da smo mi u saradnji sa najvećim festivalima u Republici Srbiji pokrenuli kampanju za vakcinaciju mladih. Ne deluje da ta kampanja u ovom trenutku iskreno daje rezultate koje smo mi očekivali, ali opet sa druge strane moram da pohvalim sve te festivale, i „Egzit“ i „Arsenal fest“ i „Lav fest“ u Vrnjačkoj Banji i mnoge druge festivale, zato što su oni sami preuzeli inicijativu da naprave jedan plan epidemioloških mera, kako bi bili odgovorni festivali prema zdravlju nacije i u skladu sa tim, jer će ti festivali zahtevati da za ulazak na festival ili budete vakcinisani ili morate da imate antigenski fest. Mi ćemo videti sada dalje šta ćemo uraditi sa tom kampanjom, tako da očekujem da kako se približavamo tim festivalima da će ipak da raste broj vakcinisanih.
Ono što takođe razmišljamo i razmatramo je da čak pokrenemo lutriju, nešto nalik na „Uzmi račun i pobedi“, gde se borimo protiv sive ekonomije i koristimo to da edukujemo građane o važnosti borbe protiv sive ekonomije. Videćemo sad svakako da li tako nešto da uradimo i za vakcinaciju. Hvala mnogo.

Zahvaljujem.
Gospođo Mihailović Vacić, želite li komentar?

Želim samo da se zahvalim na iscrpnim odgovorima i sigurna sam da su i građani zadovoljni onim što su čuli od vas danas. Sada bih prepustila vreme i ostalim kolegama pošto znam da za poslednji četvrtak u mesecu je uvek veliko interesovanje i nismo nikada sigurni da li ćemo svi doći na red da postavimo pitanje. Hvala vam još jednom.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan D. Marković.

Izvolite.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanja će biti vezana za sadašnje probleme.

Pitanje koje je vama poznato, a to je da se javio problem kod proizvođača mleka. Da država ne određuje cenu mleka to veliki broj poljoprivrednih proizvođača ne zna, da najveću korist od toga imaju nakupci i prerađivači mleka i da je šest poslednjih godina ista cena mleka kakva je bila i pre šest godina, a da su imputi porasli nekoliko puta.

Sa druge strane, ti koji govore kako država nije ništa uradila, zaboravljaju da nikada većih subvencija nije bilo za poljoprivredne proizvođače nego što je poslednjih godina.

Isto tako, problem cene žita. Cenu žita određuje berza, a ne Vlada i država. Šta je savet poljoprivrednim proizvođačima, pošto je žetva počela šta da rade sa žitaricama koje trenutno treba da uberu sa svojih njiva, a nemaju skladišne kapacitete i svoje silose da mogu da smeste svu to količinu?

Pitanje za ministra zdravlja. Poznato je da vakcine koje su primili građani pre šest meseci, rečeno je da šest meseci deluju te vakcine, posle šest meseci treba ponovo građani da se vakcinišu. Od kada će to početi i da li će zavisiti od antitela tih građana koji su već primili vakcinu ili šta će biti kriterijum?

To je veoma važno iz razloga ako bi se desilo da oni koji su primili vakcinu se ponovo zaraze, onda nisu ugrozili samo sebe, već i svoje porodice, kolege na radnim mestima, itd.

Pitanje za ministarku kulture - da mi organizujemo i posvetimo malo veću pažnju srpskom kolu. Samo se govori o „Egzitu“. I ja volim „Egzit“, ali šta je sa srpskim kolom koje je priznato kod UNESKO-a kao međunarodna nematerijalna baština? Pa, da se organizuju takmičenja po okruzima, pa republičko takmičenje, pa da mi kao država čuvamo tu tradiciju, da tu učestvuju i Bošnjaci i Mađari sa svojim koreografijama, itd.

Mislim da je to neophodno u ovom trenutku da Srbija ono što je njen identitet čuva i nikada ne sme da ga izgubi, ne da nam se nameću samo neke nove vrednosti, a ono od čega smo mi nastali i na čemu počivamo da se zaboravi.

Pitanje imam i za ministarku za rad i socijalna pitanja. Sve veći broj maloletnih lica čini krivična dela. Zakon ne prepoznaje sankcije za maloletna lica koja čine krivična dela. Borite se, i cela Vlada i predsednica Vlade da mi vratimo nekada popravno-vaspitne domove, jer ta maloletna lica, možda 5%, 10% sama čine ta krivična dela. Imaju svoje gazde za koje rade i znaju da ako ih sutra neko uhvate da oni neće biti procesuirani, odnosno ta deca ili ta maloletna lica.

Hvala.
Reč ima prvo ministar Zlatibor Lončar.
Izvolite.