Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pravo zadovoljstvo govoriti o ovom zakonu i moram da priznam i da sam decembra 2017. godine sa zadovoljstvom glasala za ovaj novi zakon tada, jer je problem nataliteta zaista prisutan decenijama unazad.

Ponosna sam na to što pripadam stranci koju predvodi i predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić, jer je jedino on imao sluha i video da ovaj problem postoji i da su potrebni ovakvi zakoni i ovakve mere podrške populacionoj politici.

Kao neko, ko se i sam našao u prilici da rađa prvo dete u vreme tajkunskog žutog režima, tačnije 2004. godine, januara meseca rodila sam ćerku. Na nesreću, kao i u celoj Srbiji, tada je i u Kruševcu vladalo žuto dosmanlijsko preduzeće i oni nisu zaista imali sluha ni za podsticaje porodiljama, ni trudnicama, ni bilo kome. Tada nisam bila ni zaposlena jer sam bila jedini lekar na birou. Nisam bila politički podobna tadašnjoj direktorki koja je pripadala istoj stranci kojoj pripada i današnji lider SSP-a, gospodin Đilas, tako da je njoj bio izgovor da ja ne dobijem zaposlenje zato što je, navodno, beba mala, a nije se pitala da li to dete može i ima od čega da živi.

Kao mere njihove politike u to vreme jedino što sam dobila od grada jeste vaučer od 5.000 dinara, koji sam mogla da utrošim u apoteci gde je direktor bio, takođe, partijski postavljen, njihov član i mogla sam da kupim dva, tri adaptirana mleka i toliko. Dok bih u drugim apotekama mogla nešto više, ali, eto, to je ta politika onih koji bi sada da dođu na vlast.

Ono što isto mogu da kažem jeste da u tom periodu sam vrtić, to je 2006/007 godina, kada je dete krenulo u vrtić, plaćala 11.500 dinara, a plata lekara je bila manja od 30.000 dinara. Sada, poređenja radi, 2012. godine, na sreću, građani Kruševca, ali i cele Srbije prepoznaju kakvo je to preduzeće, žuto preduzeće, i jasno im kažu ne politici njihovoj i daju šansu SNS, da vlada kako u Kruševcu, tako i u Srbiji. Rodila sam mlađeg sina i vrtić 2014. godine plaćala, nećete verovati, 2.500 dinara, iako je tada plata lekara bila tri puta veća u odnosu na tu 2006. godinu.

I, sada vidite, poređenja radi, gde su išli novci onih koji sada imaju nekakve planove i pričaju o tome da imaju plan i za decu i za penzionere, a tada znam, pošto su moji roditelji bili penzioneri, kakve su bile njihove penzije, a kakve su danas.

Građani Srbije vide ko i kako rukovodi i smatram da su upravo sva ona rešenja koja smo donosili u periodu od 2012. godine do danas ispravna i da otuda imamo i ogromnu podršku građana.

Kada je Kruševac u pitanju, ja ovom prilikom želela i moram i da se pohvalim na neki način, jer zaista mi smo radili u prethodnom periodu i ono što ste spomenuli… neko od kolega je rekao da nam je potrebno podizanje svesti za rađanje i za širenje porodice, mi već na tome radimo i to su neki novi planovi.

Imamo Komisiju za sprovođenja mera i aktivnosti populacione politike i u ovoj godini je izdvojeno čak 45 miliona dinara za te mere, tako da uveliko traje akcija za svako rođeno treće, četvrto i peto dete.

Zatim, imamo podsticaje za vantelesnu oplodnju. Čak smo mi u Kruševcu pomerili i tu granicu baš upravo zbog toga što se pojedine mlade žene ipak odlučuju kasnije na taj korak. Čak do 52. godine je moguće ići na vantelesnu oplodnju i za to se ostvaruju sredstva od milion i po dinara.

Zatim, svake godine imamo poklon čestitke za prvo rođeno dete od 200.000 dinara, za decu učenike drugog, trećeg i četvrtog razreda prevoz učenika, jer su deca ostalih razreda obuhvaćena lokalnim akcionim planom za decu.

Zatim, imamo poklon čestitke za trećeg i četvrtog đaka u porodici i to osam hiljada za osnovce, 14 hiljada za srednjoškolce.

Za nezaposlene porodilje, takođe, nadoknada od 40.000 dinara. Poklon čestitke za svakog prvaka i mnogo, mnogo toga, što znači da i u Kruševcu, kao i u celoj Srbiji sprovodimo jednu odgovornu politiku, tako da one koji sada nude nekakve planove zaista ne treba da čudi to što građani Srbije veruju SNS i daju ogromno poverenje koje je sve veće i veće iz izbora u izbore.

U danu za glasanje podržaću ovaj dobar predlog zakona. Smatram zaista da je porodica mesto gde život počinje, a gde se ljubav nikad ne završava.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, moje uvažene kolege su rekle u uvodnom izlaganju, kao i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS koleginica Snežana Paunović i kolege koje su govorile nakon nje i koleginica Vesna Ivković, da nije sporna podrška SPS kada je reč o ovom zakonskom predlogu, ali dozvolite da u nastavku današnje rasprave kažemo još nekoliko stvari za koje smatramo da su važne kada je reč konkretno i ovom zakonskom predlogu i uopšte o ministarstvu, resoru, jednom ozbiljnom i odgovornom ministarstvu i resoru koji ste preuzeli i o onome što jesu ciljevi Vlade Republike Srbije, pre svega, kada je reč o vašem ministarstvu.

Dakle, čuli smo mnogo puta do sada to da je porodica osnovna ćelija društva. Davno su rekli umni ljudi, sociolozi pre svega, jer u porodici počinje život, u porodici se vaspitava, u porodici se stvara jedan sistem vrednosti, ličnosti i ne koristi se slučajno izreka da upravo sve polazi i sve nosi iz porodice. Svako od nas nosi pečat svoje porodice, a društvo je, prosto rečeno, interaktivni skup porodica, organizovano u skladu sa sociološkim, socijalnim, ekonomskim i pravnim pravilima.

Koliko je porodica zdravi temelj, toliko je i društvo zdravo, produktivno i, rekao bih, progresivno i toliko se temelji na pravim sistemima vrednosti koji su garant izgradnje i humanog i jednog progresivnog društva u celini. Dakle, porodica je cilj svakog društva, a za formiranje porodice i rađanje dece društvo je to koje mora da obezbedi pozitivnu društvenu klimu i stimulativne uslove.

Ovde počinje posmatranje porodice i kao ćelije obnavljanja stanovništva jedne države. Dakle, vidim porodicu kao centralnu instituciju demografskih kretanja, jer odluke porodice su te koje doprinose boljoj ili lošijoj demografskoj slici jednog društva, ali porodice o stvaranju potomstva najčešće su vezane za postojanje stimulativnih uslova života, da se ima siguran posao, stan, da postoji državna podrška i naravno, podrška deci.

Kada je u pitanju obnova stanovništva u Srbiji, danas se nalazimo, nažalost, na jednoj donjoj lestvici, rekao bih, opstanka. Podaci o natalitetu i mortalitetu nisu dobri. Podaci do kojih sam mogao doći, kada je reč o Zavodu za statistiku, recimo, u 2019. godini rođeno je 64.399, a umrlo 101.458 stanovnika Srbije. U prošloj 2020. godini rođeno je manje od 62.000 beba, a nažalost preminulo je oko 115.000 stanovnika. Povećana smrtnost u 2020. godini jeste i posledica Kovida-19.

Sam po sebi podatak govori da smo sve starija nacija i ono što je najozbiljniji društveni problem jeste da već duži niz godina nemamo ni prostu reprodukciju.

Starenje Srbije je jedan od najvećih problema naše zemlje. O tome smo…

Izvinite, nisam shvatio, da li je nešto smešno? Jeste li se meni nasmejali? Mislim nije kulturno kada neko govori da…

Starenje Srbije je jedan od najvećih problema naše zemlje. O tome smo i mi u parlamentu govorili mnogo puta, pre svega, sa željom da pronađemo najoptimalnija društvena rešenja kojima bi se negativan populacioni trend zaustavio. U protivnom, ne samo da nam kao narodu preti, neizlečiva bela kuga, već depopulacija znači opasnost po ukupan napredak zemlje.

Istina je da pitanje depopulacije nije samo problem Srbije, ali za nas to nije uteha. Naprotiv, za nas je to pitanje opstanka društva u celini. Jednostavno, neće biti stanovništva koje će se za nekoliko generacija nositi razvojem Srbije i koje će se boriti za razvoj Srbije, a neće nažalost biti dovoljno radne snage, što može najozbiljnije ugroziti i ekonomski razvoj naše države. Zato za nas danas nema važnijeg posla od ozbiljne i organizovane brige za demografski razvoj.

Sa smanjenjem stanovništva Srbija se sreće već početkom 20. veka, ali na ozbiljnost demografskih pitanja naša nauka ukazuje, koliko je nama poznato, još sedamdesetih godina prošlog veka.

Različiti su uzroci depopulacije Srbije, ali sa jednim strateškim pristupom moraju se sagledati svi uzroci i posledice kako bi se mogao planirati i dugoročan i strateški plan, zapravo, napraviti dugoročan strateški plan, društveni odgovor na ovo izuzetno važno i rekao bih značajno pitanje. Polazna osnova je činjenica da je za prostu obnovu stanovništva, odnosno za smenu generacija neophodno da stopa nataliteta bude jedan.

Ova vladajuća koalicija je još od 2012. godine pokazala ogromnu odgovornost prema demografskom pitanju u Srbiji. Dakle, demografija je našla zasluženo mesto u programima svih mandatara od 2012. godine, a ozbiljnost pristupa Vlade ovom pitanju potvrđena je formiranjem Kabineta za demografiju i populacionu politiku, a potom i osnivanjem posebnog resora. Iz ovakve odluke ne možemo da očekujemo, niti vidimo brze rezultate, jer da bi bilo koja populaciona mera dala pun efekat potrebno je da prođe deset do 15 godina. Zato populaciona politika i politika obnavljanja stanovništva ne mogu da se upoređuju, recimo, sa rezultatima nekog infrastrukturnog projekta, infrastrukturnog razvoja, sa gradnjom zemlje, neke zgrade za koju su unapred utvrđeni rokovi.

Obnavljanje stanovništva je više društveno-socijalno i državno pitanje. Da je ovo državno rukovodstvo pokazalo ozbiljnost potvrđuje upravo i donošenje nove Strategije podsticanja rađanja 2018. godine. Prethodna je doneta još 2008. godine, ali i usvajanje i sprovođenje velikog broja pronatalitetnih mera uobličenih, pre svega, kroz Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom.

O izmenama i dopunama ovog zakona danas govorimo o značajnim aspektima demografske politike. Pre mene su, kao što sam rekao, govorile kolege iz poslaničke grupe. Ja ću se samo kratko osvrnuti na neka zakonska rešenja, a uz napomenu da je jasan pravac zakonskih rešenja i da je jasan cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga i koji je za nas u potpunosti prihvatljiv.

Ona treba da doprinesu daljem unapređenju mera populacione politike, da idu u susret pozitivnom populacionom trendu, što je strateški cilj naše države. Naveo bih kao dobro rešenje to što minimalna naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva više ne može biti manja od minimalne zarade u Republici utvrđene na dan početka korišćenja prava. Zatim, dobro je rešenje i to što majke koje su bile poljoprivrednice do 18 meseci pre rođenja deteta mogu da koriste zakonom predviđene ostale naknade po osnovu rođenja, nege ili posebne nege deteta.

Verujemo da će ova mera, kojom se izjednačava majčinstvo svih majki, gde god da rade, biti još stimulativnija, a u to smo potpuno ubeđeni. Koliko je ovo važno za naše ruralne sredine koje su decenijama čuvale natalitet ne treba posebno naglašavati.

Predlogom zakona se i preciznije definišu uslovi za definisanje pojma jednoroditeljske porodice, što je veoma važno sa aspekta ostvarivanja prava roditelja i dece iz jednoroditeljskih porodica. Nažalost, trend porasta jednoroditeljskih porodica je kod nas uočljiv i ovim roditeljima i deci o kojima se oni staraju mora se posvećivati dužna pažnja, kako sa aspekta finansijske podrške, tako i sa sociološkog i sa psihološkog aspekta, a posebno sa stanovišta društvenog položaja ovih porodica i antidiskriminatorskih mera.

Pomenuo bih jedan od velikih problema samohranih roditelja, a to je problem koji nastaje kod poveravanja dece, konflikte situacije o kojima čitamo u sredstvima javnog informisanja, a zatim i ogroman problem naplate alimentacije gde često ni centri za socijalni rad o kojima smo vrlo često govorili u parlamentu, ni sudovi ne postupaju prioritetno, dovodeći na taj način jednoroditeljske porodice u stanje socijalne potrebe.

Na ovaj problem ukazujem, jer nije nažalost redak, a naš zadatak je kako da donosimo zakone kojima ćemo svakoj porodici koja se odluči da ima potomstvo, a to su mladi ljudi, da obezbedimo afirmativne uslove, tako i da ukazujemo na propuste u sprovođenju propisa. Ovog puta propisa koji se odnose na društveno i finansijsku podršku svim porodicama sa decom.

Dakle, rekao sam da ću veoma kratko. Još jednom, na samom kraju, naravno, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Poslednja prijavljena po listi je Danijela Veljović.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, koliko je važan ovaj zakon o kome danas raspravljamo vidi se iz samog naziva zakona koji govori o spremnosti države da se ozbiljno bavi pitanjima populacione politike. Zato bih se na samom početku obraćanja osvrnula na određene statističke podatke, a tiču se demografije i nisu baš ohrabrujući.

Prema podacima koje je iznela SANU, od 1930. godine u Srbiji se rađa manje dece od onoga broja koji je potreban za prostu reprodukciju. Visoko obrazovane žene danas rađaju u proseku 1,37 dece, a za najprostiju reprodukciju je potrebno 2,1 dete.

Po starosti stanovništva naša zemlja je na šestom mestu u Evropi. Negde oko 19% stanovništva je starije od 65 godina. Vrlo realna slika današnjice jeste da se materinstvo odlaže i tu se nikako ne sme kriviti žena, jer su u pitanju odluke na koje utiču ekonomski i socijalni faktori, ali sigurna sam i teški zahtevi društva.

Veoma je važno da mi kao država zaštitimo majke jer one jesu stub društva, ne u smislu korišćenja ove krilatice zarad popularizacije, već zbog toga što bogatu i jaku državu čini upravo zdrava nacija, a žene su te koje donose nov život. Spremnost države da rešava ovakve egzistencijalne probleme mogla bi se videti i formiranje jedno potpuno novog Ministarstva za brigu o porodici i demografije na čijem ste čelu i vi gospodine Dmitroviću.

Populaciona politika u Republici Srbiji je sigurno značajno poboljšana i aktivnim merama države za podsticanje rađanja, a tiču se finansiranja od strane države tri pokušaja vantelesne oplodnje i ovde bih želela da sa ponosom istaknem i grad Kragujevac, odakle i ja dolazim, koje kao lokalna samouprava finansira svojim sugrađanima i četvrti pokušaj vantelesne oplodnje. Tako prepoznaje značaj podsticanja rađanja i na ovaj način ulaže u budućnost grada.

Što se tiče najvažnijih izmena Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom izdvojila bih sledeće izmene koje su donete prema odluci Ustavnog suda- prva važna izmena odnosi se na mame dece sa invaliditetom i dece sa smetnjama u razvoju. Prema odluci Ustavnog suda više neće biti uslovljeno korišćenje posebne nege i tuđe nege, već će ovi roditelji moći da ostvare oba prava i da naknade primaju paralelno. Majke koje su bile oštećene prethodnim odredbama zakona takođe prema odluci Ustavnog suda moći će da traže i obeštećenje.

Druga važna izmena je promena minimalne naknade. Period porodiljskog odsustva računa se u vremenu od 28 dana pre porođaja do prva tri meseca života deteta. U tom periodu država je dužna da svakoj porodilji isplati naknadu koja ne može biti manja od minimalne zarade utvrđena je na dan početka ostvarivanja tog prava. To bi značilo da je dovoljno da je u 18 meseci koji se sada uzima za obračun porodilja imala samo jedan radni dan. Time se takođe ispravlja i velika greška, jer je bilo slučajeva da su žene tokom porodiljskog odsustva dobijale naknadu od 1.000 dinara.

Takođe ovim izmenama zakona ispravljaju se mere koje su bile diskriminišuće za žene poljoprivrednice kojima je sada umesto 24 meseca potrebno takođe 18 meseci radnog staža.

Ovim izmenama zakona, nažalost, neće se poboljšati položaj žena preduzetnica, jer će i dalje za njih važiti posebna formula po kojoj se obračunava naknada. Slikovito, žene frizerke, advokatice, knjigovođe i druge preduzetnice moraju da biraju između zatvaranja firme radi korišćenje porodiljskog odsustva i imenovanja poslovođa koji bi vodio biznis tokom njihovog odsustva.

Ono što je ohrabrujuće za sve žene preduzetnice jeste vest da je ovo samo početak izmena zakona i da je Vlada zajedno sa premijerkom Anom Brnabić vrlo spremna da nastavi na unapređenju zakona, o čemu govori i izjava premijerke koja je istakla da je upravo cilj razvojne politike Republike Srbije i da ima što veći broj preduzetnica i da one više ne smeju biti diskriminisane ni na koji način.

Veoma je važno kada govorimo o ulaganjima države da ekonomski snažimo nerazvijena područja Srbije. Time snažimo i porodice u siromašnim krajevima.

Na kraju izlaganja osvrnula bih se na nauku i činjenice o kojima govori i prenatalna psihologija kojom se između ostalog bavio i prof. dr Vladeta Jerotić. Brojna istraživanja u ovoj oblasti su pokazala da upravo emotivna, psihička stabilnost majke, materijalna sigurnost i te kako mogu uticati kako na tok trudnoće, tako i na zdravstveno stanje deteta. Nesigurnost, nezadovoljstvo majke ostavljaju traga na bebi još dok je u stomaku.

Svesna činjenice da je država jaka onoliko koliko ima zdravu naciju i koliko zaista vodi računa o porodicama. Nadam se da su ove izmene zakona samo početak koji obećava još ozbiljnija ulaganja u populacionu politiku i ozbiljnije bavljenje problemima sa kojima se suočavaju svi oni koji imaju porodice, ali i oni koji bi želeli da ostvare potomstvo. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
U tom slučaju reč ima ministar.

Pošto smo vrlo kratki sa vremenom, zahvaljujem se na učešću u sagledavaju ove teme i ovog problema koji je izuzetno veliki i svi ste se vi složili i bilo je tu nekoliko predloga o kojima može da se razmisli.
Samo vas molim da shvatite da smo mi želeli mnogo mnogo više da izađemo u susret majkama, porodicama koje žele da imaju dece, bar u ovom delu. Međutim, ograničenja su budžetska, ograničenja su takva kakva proizilaze iz snage u ovom trenutku naše države i koja je u poređenju sa pređašnjim godinama neuporedivo veća i sigurno će da ide napred. Nema nijednog razloga da tako ne bude i naravno da ćemo i poboljšavati i ovaj zakon i praksu inače.
Ima tu još stvari o kojima smo mogli da razgovaramo. Samo bih spomenuo, gledam gore na sat, poziciju žene koja je nezahvalna ne samo zbog onoga što je ovde rečeno, zahvalna kada rađa dete naravno, nego zbog situacija često u kojima se nalazi, nađe, a koje nisu povoljne, samo bih spomenuo jednu sa kojom sam se susreo na putovanjima po Srbiji i tim lokalnim zajednicama u opštinama zajedno sa mojim saradnicima koja je prosto nerešiva. To je odnos poslodavca, neko je ovde to spomenuo, odnos poslodavca prema ženi, mladoj ženi. Veliki je problem kada dođe na razgovor za prvi posao bez obzira da li se radi za poslove čistačice ili inženjera ili IT sektor, ako kaže ta mlada devojka da ima nameru da ima porodicu i da rađa decu, onda je njena mogućnost da dobije posao je minimalna. Poslodavce to uopšte ne interesuje. Demografija ih apsolutno ne interesuje. Interesuje ih samo profit.
Kada rodi prvo dete, kada se vraća ima problem gde se vraća i na koje radno mesto. Ako slučajno nakon dve godine kaže da je ostala u drugom stanju, njoj počinje pakao u tom preduzeću.
Naišao sam, neću reći u kojoj firmi je reč, vrlo ugledna, sa tradicijom koja ima potpuno različit, potpuno suprotan pristup. To je stvar ljudi, to je stvar onoga što ste spominjali ovde svest. Ta velika firma, brend veliki, stimuliše majke sa nekoliko hiljada evra da rode prvo dete i omogućuje im da i trudničko i porodiljsko ako treba da i duže budu i da imaju prvu platu. To su primeri koji bi mogli da utiču, značajno da utiču na problem o kojem mi danas ovde razgovaramo.
Došli smo do toga, i vi ste rekli, da smo mi u sistemu vrednosti koji ne poznaje više dete kao najveću vrednost, nego poznaje nekakav brend ili hedonistički put ili vertikalu na koju se penje ili na koju želi da se penje, a ako se ne popne gore visoko smatra da nije uspeo u životu, kao što se nekada smatralo da smo uspeli u životu ako imamo velike porodice i mnogo dece, zdrave dece.
Reći ću vam samo, i sa tim završavam jer nemamo mnogo vremena, jedan podatak koji ja nisam znao, saznao sam ga relativno skoro, da među onima koji su skloni kriminalu, koje evidentiramo kao kriminalce, kao mlade ljude koji krše zakon, gotovo da nema nijednog iz velikih mnogobrojnih porodica. Tamo gde ima mnogo dece odatle kriminalaca nema i to nešto govori o onome što sam rekao – kompleksnosti ovog problema i složenosti o kojem moramo da razgovaramo i da onda na kraju sednemo kao što ćemo da uradimo, da napravimo nekakvu strategiju koja je jako teška. Inače sam pesimističan u životu, ali kada za nešto mislim da je moguće onda to guram ako treba i glavom kroz zid.
Mislim da možemo da uradimo nešto. Za početak da usporimo taj trend koji je zastrašujuće loš. Nikakva uteha nam nije što je i kod drugih tako. Hvala vam na pažnji. Da vam kažem za sve što imate ideja, a nema veze forma, vrata i telefonske linije mog ministarstva su vam otvorene. Kad god hoćete možete da dođete.
Spomenuli ste lokal. Na lokalu gotovo svi poduzimaju nekakve mere mimo ovog zakona i pokušavaju jer su ljudi svesni koliko je ovo složeno i koliko je ovo teško.

Izvolite.

Molim vas, vrlo kratko, dva, tri minuta.
Radi se o Predlogu zakona o potvrđivanja, vi ste dobili to, Ugovora između Vlade Republike Srbije i Republike Singapur otklanjanje dvostrukog oporezivanje u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanje poreske evazije izbegavanja.
Ugovor prestavlja pravni okvir i preduslov za ulaganje singapurskih investitora u privredu Republike Srbije, odnosno stvaranje uslova za njihovo učešće u procesu privatizacije, ali za korišćenje odgovarajućih finansijskih instrumenata za podsticanje viših oblika bilateralne ekonomske saradnje.
Ugovor obezbeđuje zajedničke kriterijume za određivanje prava oporezivanja pojedinih kategorija dohotka i s tim u vezi obezbeđivanje fiskalne i pravne sigurnosti kao uslov za unapređenje delatnosti rezidenta obe države ugovornice, zatim osiguranje pozitivnih dejstava poreskih olakšica radi stimulisanja ulaganja, generalna primena načela jednakog poreskog tretmana fizičkih i pravnih lica, unapređenje saradnje poreskih organa Republike Srbije i Republike Singapur u cilju razmene informacija i sprečavanja poreske evazije od strane njihovih rezidenata.
Ugovor stimuliše ulaganja kapitala rezidenata Republike Srbije i Republike Singapur i rezidenata Republike Singapur u Republici Srbiji.
Dakle, pred vama se nalazi sporazum koji nam omogućava sprovođenje velikih projekata u različitim sektorima koji svakako zaslužuju našu pažnju i siguran sam da ćete u danu za glasanje podržati ovakav sporazum, dakle ovakvo zakonsko rešenje.

Zahvaljujem.
U pravu ste, i ovaj ugovor je sastavni deo ovog pretresa.
Hvala ministru i hvala svima koji su uzeli učešće u raspravi danas.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 5. i 6. dnevnog reda.
Mi sa radom nastavljamo u 16.00 časova.
(Posle pauze)