Poštovani potpredsedniče doktore Orliću, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, samo nekoliko rečenica pošto su moje koleginice i kolege dosta toga rekli da kažem da podržavam ovaj Predlog za izmenu i dopunu Zakona o porodici, i ovaj amandman koji je Vlada Republike Srbije prihvatila i da kažem da porodica nije samo osnovna ćelija društva. Ona jeste, ali ona je osnovna istorijska, osnovna ekonomska, osnovna duhovna ćelija društva.
Ja ću govoriti o porodici sa jednog drugog aspekta, kojeg vi danas ovde niste spomenuli iz razloga, poštovane dame i gospodo, zato što gospodin ministar Ratko Dmitrović se bavio pre nego što je bio ministar u Vladi Republike Srbije, baš sa ovog aspekta kojeg ću ja da kažem, a to je da je porodica i duhovna i nacionalna kategorija. Da porodica nije ugrožena, samo u ekonomskom mislu, nego i nacionalnom smislu. Ugrožena nam je srpska porodica u Crnoj Gori, srpska porodica u Hrvatskoj, srpska porodica u Severnoj Makedoniji.
Ja ću malo više danas o tom aspektu da kažem, a hvala vam gospodine Dmitrović i vama i Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike što ste i na ovaj aspekt ukazali i što radite, a bivša vlast nije imala ni sluha, već je radila upravo sa onim koji su to činili na zatiranju naše porodice i u nacionalnom i u duhovnom smislu.
Poštovani narodni poslanici, u srpskoj, istorijskoj, ljudskoj i moralnoj vertikali u Crnoj Gori, bilo je više ljudskih moralnih nakaza i ništavila ili ti kako bi rekli braća Srbi u Crnoj Gori, ili „jada“.
Milo Đukanović spada u sami vrh te vertikale. Bivši Srbi, Milo Đukanović, u narodu zvani „milogorac“ prekraja srpsku istoriju u Crnoj Gori. Verovali ili ne, ali verujem da znate, ali zbog građana predlaže formiranje Pravoslavne crkve nacionalnih Crnogoraca. Gle čuda. To niko nije radio od srpskih državnika u prošlosti.
On kaže, citiram – mislim da je bolje da imamo Pravoslavnu crkvu koja će imati i svoje vernike. Dakle, ne Srpsku pravoslavnu, nego Pravoslavnu crkvu.
Za bivšeg Srbina Milu Đukanovića je važno da taj epitet se izbaci. Znate čija je to teza poštovani građani? Ante Pavelića. Pa i on je tu tezu izneo i tražio, da se iz autokefalne Srpske pravoslavne crkve u Crnog Gori izbaci epitet srpski, a da ostane samo Pravoslavna, kako on kaže – „crna nacionalnih Crnogoraca“. Ovo podvlačim pa da vidite šta ovaj nakaza, od bivšeg Srbina radi. Svesno ide i na formiranje nove nacionalnosti u Crnoj Gori i to crnogorske.
Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, takva nacionalnost nikada u Crnoj Gori nije postojala. Od 10. veka do danas, i posebno to znaju istoričari. Samo usput da kažem, u svim udžbenicima u 19. veku stoji u Crnoj Gori žive Srbi. Nigde ne stoji – Crnogorci.
I to bivši Srbi, Milo Đukanović, dobro zna. Ali, niko normalan neće dovoditi u pitanje državnost Crne Gore, još od 10. veka i to naši studenti vrlo dobro znaju. I dozvolite još nekoliko reči kada smo, da vidite kako se porodica naša u Crnoj Gori uništava.
Milo Đukanović uništava, ne samo državni identitet, nego i nacionalni identitet Crnogoraca. Dakle, kada se radi o državnom identitetu, pa Crna Gora je država. Kaže on obnavlja, pa bila je od 10. veka, nema šta on da obnavlja. Nacionalni narodni identitet, stariji vekovi, ajmo od 10. veka, pa to braća Crnogorci i Srbi znaju svaki ovako razmišlja i ne sme da kaže od njega. To je suština, e sada vidite, kako je nacionalni narodni identitet stvoren u Crnoj Gori i šta čini, a šta Milo Đukanović uništava i kako naše porodice u Crnoj Gori, preko SPC. Zatirao je korene, i to srpskog jezika, srpskog ćiriličnog pisma, srpske kulture i srpskih običaja, srpske ćirilice.
Staroslovenskim jezikom su govorili i Srbi, Hrvati, Crnogorci i sve do 10. veka, do 1925. godine, odnosno do 1928. godine, kada su napustili staroslovenski i Hrvati i ostali i uzeli za svoj tuđi jezik.
Koji je to tuđi jezik, rimski, latinski i nije tačno ono što smo danas ovde čuli.
Srpska ćirilica je srpsko nacionalno pismo i molim vas da čujemo to u ovom parlamentu. Ne mešajmo. Latinica nije srpsko nacionalno pismo Hrvata. Ona je srpska koliko i hrvatska, jer su Hrvati u X veku posudili latinsko pismo od Latina Rimljana i latinskim pisali u Saboru sve do 1835. godine, ja sam pratio dosta od 1837. službeno na zapisnicima.
Vi ako vam je dosadno, ne morate da slušate, ali bilo bi ipak dobro da čujete neke stvari koje možda i niste čuli.
Kako Đukanović misli da obezbedi vernike za Pravoslavnu crkvu nacionalnih Crnogoraca, evo ja ga pitam? Kako i gde su ti vernici? Samo da vas podsetim, ima jedna televizija pod kontrolom Dragana Đilasa koja kaže ima ko da pamti, ali 24 časa lažima. Kako vidite ja ovde nikada napamet ne pričam uvek citiram i činjenice iznosim i voleo bih i da me on demantuje i Đilas i Jeremić. Pa, evo Đilas na 30 pitanja još ni na jedno nije odgovorio, ponavljam i stalnu ću mu ponavljati.
Evo, da vas podsetim 2006. godine Đukanović je izdvojio Crnu Goru iz državne zajednice sa Srbijom. Suprotno većini Crne Gore referendumom, pa to svedoči Jovan Markuš tzv. belom knjigom na 290. strana svi dokumenti, pa to Amerikanci svedoče da ih ne nabrajam, njihovi autori. Bilo bi dobro da mi kao poslanici malo uđemo u te stvari, pa da vidimo šta se radilo, pa bi drugačije mogli odgovarati Draganu Šutanovcu jutros kad iznosi da smo upravo mi koji ovde sedimo danas da smo mi ratni huškači, a čuće me na kraju ko je ratni huškač.
Idemo dalje, 12. maja 2020. godine uhapsio je Milo Đukanović u narodnu zvani kao Milo milogorac bivši Srbin, nakon Svetovasilijske litije u Nikšiću, verovali ili ne, Vladiku Joanikija, sada mitropolita, i dobro zapamtite vi koji često komuniste kritikujete. Komunisti za vreme 45 godina vladavine nikada, nikada nisu uhapsili ni jednog vladiku, nek mi neko kaže.
Juče je moj uvaženi kolega rekao da je Milo Đukanović – pa, on nije komunista, on je bio. Pa, bio je i Stipe Mesić nekad, pa mu je i stric Marko učlanio se 1945. godine, itd, a bio ustaša. Dakle, ni jednoga vladiku i nisu se mešali u crkvene odnose. Mi koji smo iz tog perioda vrlo dobro znamo. Da ja ovo skratim.
Poštovani građani, poštovana slobodna Crna Goro, slobodna od kad je Đukanović izgubio većinu, mladi i stari su u Crnoj Gori konačno shvatili, mladi i stari ponavljam, da je Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori poslednja i najveća brana onoga što nas čini ljudima, to je poslednja brana verskog identiteta i kad to jednom narodu, u ovom slučaju srpskom, bilo kome gazite, onda se kosmička energija digne i ruši sve pred sobom. To vrlo dobro znaju oni koji se bave identitetom.
Idemo dalje. Ne uništavaju nam se porodice samo u Crnoj Gori, nego i u Hrvatskoj. Ali, dozvolite sada da kažem o Crnoj Gori jednu rečenicu i Srbima u Crnoj Gori. Emitovanje pesme hrvatskog pevača i deklarisanog ustaše Marka Perkovića Tompsona na Dan pobede, pazite na Dan pobede nad fašizmom, na crnogorskoj državnoj televiziji je reafirmacija aveti fašizma, koji Srbi u Crnoj Gori nikada nisu baštinili. Nikada.
Idemo dalje. Severna Makedonija štampala je Marku znak zahvalnosti Hrvatskoj u granicama bivše NDH. Kako nam se porodice osećaju u Makedoniji vrlo dobro znamo.
I tamo su nam preverili Crkvu, još 1963. godine, tada još nisu ni priznali. Predsednik Severne Makedonije Stevo Pandarovski, pored toga je izjavio da podržava državu kosovo. Zamislite čuda. Gospodine Pandarovski, kako bi bilo da ja sad ovde kažem da ne prihvatam Severnu Makedoniju u sadašnjim granicama? Vidite, mi ćutimo ovde. Ko se to meša u čije unutrašnje odnose? Da li smo se mi mešali u odnose sa Crnom Gorom? Da li smo se mešali u Makedoniji? Nismo. Nikada nismo.
Znate šta, nije fer da se mešaju u naše unutrašnje odnose. „Kosovo je sastavni deo Republike Srpske.“ Gospodine, Pandarovski, gospodine Milo Đukanoviću, vi ste upravo komšije. Problem ljudskih prava na Kosovu sa Zapadom i vašom štampom preorijentisali ljudska prava na teritorijalna prava. To nema nigde na svetu. Nađite mi primer na svetu, zajedno sa bivšom vlasti. Danas to izvlači Aleksandar Vučić kojeg satanizujete ovde u punih 24 časova, i ne samo njega, nego i njegove saradnike i narodne poslanike.
Idemo dalje, da vidite u okruženju šta se radi i šta se sprema u budućnosti. U Sarajevu je održana, u isto vreme mi sa ustaškim zločincima. Da li je tačno? Tačno je, gospodo. Gde su naši novinari? Da li su oni pisali o tome? Nisu. Većina tome daje podršku.
Mi se ne mešamo u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine, ali imamo jedan deo iz opozicije koji kaže da se mi mešamo. Mi nikada nismo govorili u ovom visokom Domu o tome. Među njima jeste i Milan Antonijević vodio nevladinu organizaciju i dao ostavku. Video je da ga je sramota, i gle čuda, otišao je u leglo svoje da doktorira na Filozofskom fakultetu, a ne pravo, etnologiju. Doktorant. Znate šta je on rekao? Citiram: „Srbija se na destruktivan način meša u probleme Bosne i Hercegovine.“
Neka kaže jednu rečenicu, citat, kad smo to učinili. Ima ko da pamti. Odgovaram onoj televiziji pod kontrolom Dragana Đilasa, u ovom Domu ima ko da pamti.
Idemo dalje, poznati lingvista Milo Đukanović odgovaram ti, Dalibor Brozović, inače poznati hrvatski lingvista i jedan od osnivača Hrvatske demografske zajednice i nekadašnji zamenik predsednika Hrvatske Franje Tuđmana, svojevremeno je na pitanja…
Inače, da kažem, profesor na mom fakultetu, imao sam priliku da sam vodio Republičku zajednicu za nauku, bio mi je član predsedništva Republičke zajednice u Hrvatskoj za nauku, dakle, on je na pitanje – zašto prosečni iz Crne gore dobijaju priliku da brane doktorate u Zagrebu, odgovorio, citiram: „Da, sve je to istina. U pitanju su diletanti, ali su nam potrebni kao naša ekspozitura u Crnoj Gori, jer treba da rade na dokazivanju različitosti crnogorskog identiteta u odnosu na srpsko i približavanje Crne Gore Hrvatskoj, pa su im potrebna naučna zvanja kako bi njihove teze dobile privid naučnog istraživanja i … koja bi njihova reč imala bolji odjek i težinu crnogorskoj javnosti.“ Završen citat.
Da li ima nešto sporno? Da li vam je jasno sada šta rade to? Sekula Drljević čije je ideje prihvatio sadašnji crnogorski Milo Đukanović završio je studije u Zagrebu, a tokom saradnje sa Pavelićem lansirao je tezu, citiram – agresivna srpska politika je kriva za sve probleme na Balkanu. Završen citat.
Čije su ovo teze, poštovani građani? Da li vi prepoznajete? Čije su to teze u Hrvatskoj danas? Čije su to teze u Makedoniji? Čije su to teze u Srbiji ovde? Opozicije naše, ne sve, ali jednog dela opozicije.
Da ja dalje ne širim, ali da ipak neke stvari još kažem. Vidite, ovde ste spomenuli Vuka Jeremića, tog vođu međunarodne bande lopova i prevaranata, a gle čuda i ne samo to, dobio je od prekjuče novi epitet – batinaš, vođa batinaša u pokušaju, jer je došao izvršiti tuču u Predsedništvu.
Ja ga sada pitam po ko zna koji put, on vodi Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, evo, pitam - gospodine Vuče Jeremiću, izađite na TV pod kontrolom vašeg Đilasa i odgovorite mi na pitanje da li je tačno da ste dobili 200.000 dolara iz Mongolije za svoj Centar za međunarodnu politiku i održivi razvoj, a do danas niste objasnili, stalno pitamo, na osnovu kojih usluga ste to, Vuče, dobili?
Evo, samo još jedno pitanje ponavljam - da li je tačno da je u vremenu od 2013. do 2017. godine dobio čak 7,9 miliona dolara iz različitih sumnjivih izvora? Zato mu smeta Aleksandar Vučić, što ne može više da to radi. Prošlo vreme. Džabe ste krečili, gospodine Vuče.
Kada bi doživeo ono što ste doživeli od novinarke Miletić, pa ne bi i izlazio nikad među narod, sramio bi se sam sebe, ali ti nemaš obraz, jer ti je deblji od mog đona. E, to je suština.
Dalje, 4,5 miliona dolara uplatile su mu fantomske energetske kompanije koje posluju u Šangaju i Hong Kongu, je li tačno ili ne, gde su operisali njegovi bliski prijatelji i saradnici uhapšeni u SAD i osuđeni zbog korupcije i pranja novca, Patrik Ho i Šejk Tidijan Gadio.
Spomenuli ste Lozoju. To mu je brat sa Harvarda. Znate šta je Vuk na Harvardu, ja sam svojevremeno govorio, nije to taj fakultet sa Hardvarda, a o tome ćemo drugom prilikom, ali još samo jednu rečenicu. Vuk Jeremić je dobio 120.000 dolara od Katara, ambasade u Berlinu 200.000 dolara.
Evo, pozivam te, Vuče Jeremiću, da građanima Srbije objasniš na ime čega si dobio silan novac iz inostranstva, a ja znam i imam hrabrosti da ti kažem - prodao si Kosovo sa onim postavljenim pitanjem i slave te u tzv. državi Kosovo bolje nego Hašima Tačija.
Je li tačno Vuče Jeremiću? Evo i kad si prodao. Neću ništa napamet da pričam. Vuče Jeremiću, vi ste kao član balkanske i međunarodne bande lopova i prevaranata u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Doom, decembra 2008. godine, izjavili: „Ulazak Kosova i Metohije u UN najbolje je čemu Srbija treba da dr nada.“ Time ste, Vuče Jeremiću, zabili nož u leđa sopstvenoj zemlji i svrstali se na čelo tima izdajnika i bitangi naše zemlje.
Ja dalje o Vuku Jeremiću neću da govorim, ali moram da kažem da je sramota ono što nam rade mediji pod kontrolom Dragana Đilasa. Znate šta rade? Snimaju filmove po sat, sat i po vremena, sve u svrhu satanizacije Aleksandra Vučića, kako bi ga zbacili sa vlasti i doveli Srbiju ponovo na ivicu bankrota. To rade u dosluhu sa ovima iz susednih zemalja o kojim sam govorio. Pa, gle čuda ko se pojavio, ko kritikuje - Dragan Šutanovac, zvani zgrabi novac. Pa, taj je pokrao za onaj softver, više platio na VMA kad je ministar bio za opravku, nego što tri softvera su onda nova koštala. A na Vračaru? Paša sa Vračara. I ima prst obraza, uništio vojsku, kaže da nije penzionisao, a 28 generala najboljih je penzionisao. Ima ko da pamti u ovom domu.
Idemo dalje. Što se tiče porodice u Hrvatskoj, gospodine ministre, vi to vrlo dobro znate, jer ste se i pre nego što ste ministar bavili, tamo su uništene srpske porodice, preverene, kao i u Crnoj Gori. Ja ću samo jedan citat zbog vremena.
Edo Murtić, koga vi sigurno znate kao slikara, 2003. godine, objavljeno u časopisu „Identitet“, broj 61 na stranici 8. do 11. kaže ovako, molim vas da vidite kako je Hrvatska uništavala srpske porodice duhovno. Bilo mi je strašno. Mučilo me je to što sam od Tuđmana čuo nekoliko meseci pre izbora 1990. godine. Došao je u moj atelijer, misleći da će od mene napraviti svog Augustinčića i oduševljeno počeo pričati o tome da Hrvatski narod mora krvlju dobiti svoju državu, da će mu on sa HDZ-om napraviti ono što Pavelić nije uspeo 1941. godine, da će 50% Srba morati spakovati kofere i odseliti. Tako su nam porodice, gospodine Marinkoviću, uništavali, a 50% ostalih ili postati Hrvati ili nestati. Tako su nam preveravali ne samo 1941. godine 320 hiljada Srba preveli u katoličku crkvu, nego u ovom ratu 34 hiljade, a od toga 12 hiljada srpske dece.
Da li hoćete da vam imena govorim, Dragane Đilas, Vuče Jeremiću i Dragane Šutanovac? Pa, neka vam naš patrijarh kaže. On je bio mitropolit i vršio popis. Samo u području bivše Mačvanske eparhije čitave porodice su preverene. Tako su duhovno ubijali našu porodicu u dosluhu sa ovim ovde unutra.
Kada smo već kod tog dela, još jednu rečenicu. Nikada vi, gospodo iz bivšeg režima, to radite sada sve jače i jače, da vas nisam čuo da ste rekli da smo mi krivi za rat devedesetih godina.
Ja ću samo jednog Hrvata da citiram, a to je Boljkovac, koji je rekao – Hrvati su napali protivtenkovskim oružjem Srbe u Borovu Selu da bi isprovocirali rat i iz tog razloga su srušili i most u Osijeku, 12.02.2009. godine.
Isto Boljkovac, citiram, tako 1991. godine prvi su napadnuti Srbi i Jugoslavija, a ne Hrvatski. Gojsko Sušak, Branimir Glavaš, Vice Vukojević, protivtenkovskim oružjem su napali Borovo Selo da bi isprovocirali rat, završen citat, „Slobodna Dalmacija“, Split, 13.02.2009. godine.
Pa, kako vas, bre, nije sramota, Šutanovac, reći da smo mi ratni huškači? Najlepše u našim biografijama jeste što smo bili na strani svog naroda i države. Nikakvi doktorati, nikakve knjige koje pišemo, nikakvi naučni radovi. To niko više ne tvrdi.
Čejs Beker sasvim drugačije kaže. Pa, on, državni sekretar SAD, 1992. godine kaže – Hrvati su poveli rat. Uveravao sam Tuđmana da da Srbima autonomiju, kaže – ne, neće nam dati Srbi državu, vodićemo taj rat. Završen citat.
Da ja privedem ovo kraju. Na kraju ipak moram, nemojte se ljutite, nekoliko rečenica još da kažem, da upitam ove iz opozicije, a vi odgovorite isto, poslanici i građani Srbije. Ja ću pitati, a neka građani odgovaraju.
Ko je prvi u Srbiji obeležio NATO agresiju na našu zemlju? Pa, Aleksandar Vučić. Pa, ovi nisu smeli da kažu „agresija“ nego „intervencija humanitarna“.
Ko je prvi rekao neću u NATO? Pa, Aleksandar Vučić.
Ko je prvi zapadu rekao – nećete me sprečiti da sarađujem sa Kinom? Pa, Aleksandar Vučić.
Ko je prvi rekao – neću uvesti sankcije Rusiji? Sprdali se sa tim. Pa, Aleksandar Vučić nije uveo.
Ko je prvi podigao Vojsku Srbije na zavidan nivo? Pa, Aleksandar Vućić. Tadić je rekao – šta će mi vojska 2008. godine, a juče sasvim drugačije kaže. Ima ko da pamti.
Ko je prvi posle 175 godina vratio 166. list Miroslavljevog jevanđelja iz Sankt Peterzburga u Srbiju? Pa, Aleksandar Vučić.
Ko je danas jedini i poslednji slobodni vladar u Evropi? Pa, Aleksandar Vučić. Navedite mi i jednog. Nema nijedan drugi.
Ko je prvi podigao spomenik ocu srpske srednjovekovne države posle 800 godina? Aleksandar Vučić. Predstavnici bivšeg režima sprdnju prave od toga. Ko je prvi posle 30 godina sproveo sveobuhvatne reforme u Srbiji? Aleksandar Vučić. Ko je prvi u poslednjih 30 godina najviše sagradio bolnica, domova zdravlja i kliničkih centara? Aleksandar Vučić. Ko je prvi u svom mandatu i ko je najviše sagradio auto puteva, ulica i mostova? Aleksandar Vučić. Evo ja ih pozivam da to demantuju. Ko je najzaslužniji od srpskih vladara da se sagradi hram Svetog Save na Vračaru, najlepše pravoslavno crkveno zdanje na svetu? Aleksandar Vučić. Nikada ga oni ne bi sagradili. Ima toga dosta. Da dalje ne nabrajam.
Da završim ovo rečenicom. Dok naš predsednik Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled naše zemlje, sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, ne samo naših građana, nego i regiona, politiku prosperiteta ekonomskog i modernizacije Srbije, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić pune svoje džepove po raznim destinacijama i ne samo to, nego blate svaki uspeh Srbije. Živela Srbija u to ime.