Zahvaljujem gospodinu ministru.

Reč ima koleginica Jelena Žarić Kovačević, ispred Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Izvolite.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, predlozi koji su danas na dnevnom redu pred narodnim poslanicima u plenumu bili su raspravljani na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a na kojoj smo doneli odluku da jesu u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Želim posebno da istaknem jedan ugovor, jedan finansijski ugovor koji se odnosi na gasni interkonektor Niš – Dimitrovgrad – bugarska granica, kao naravno jedan od preduslova za ravnomerni regionalni razvoj koji je još sada predsednik Aleksandar Vučić obećao kada je bio na čelu Vlade i svakako je za pohvalu to što se nastavlja sa trendom razvoja baš svakog dela naše zemlje.

Zašto ovo želim da istaknem? Cilj je, naravno, korišćenje prirodnog gasa, kako u domaćinstvima, tako i u oblasti privrede. Stvaramo veće mogućnosti za modernizaciju industrijskih procesa i podizanje nivoa ekonomičnosti. Vodimo računa o održivom razvoju u oblasti energetike i o posledicama efekta staklene bašte. Sa druge strane, zbog svojih karakteristika koje prirodni gas ima i ekoloških prednosti, upotreba prirodnog gasa u domaćinstvima svakako će popraviti kvalitet života građana Srbije.

Ovaj projekat će povezati naš gasovodni sistem sa susednim zemljama, omogućiće dopremanje prirodnog gasa na tržište. Dakle, unaprediće se sigurnost snabdevanja gasom čitavog regiona i zbog toga je ovaj projekat prepoznat kao jedan od šest prioritetnih projekata EU u okviru inicijative o energetskom povezivanju centralne i jugoistočne Evrope.

Na kraju, ako se podsetimo da smo u periodu od 2003. do 2012. godine imali situaciju da je oko 400.000 ljudi ostalo bez posla i da je naša privreda realno bila u problemu, treba da kažemo da sada nastavljamo da stvaramo mogućnosti za manje opštine, za manja mesta koja nisu Beograd i ovaj projekat će tome i doprineti, da privreda bolje radi, da se ljudi zapošljavaju i da bolje žive.

Vi ste, ministre, pomenuli stopu rasta od 15% u drugom kvartalu. Sinoć smo još neke informacije mogli da čujemo od predsednik Aleksandra Vučića, a čuli smo informaciju da u doba korone, u godini koju je obeležila korona, u prvih šest meseci nama rastu direktne strane investicije za oko 19%. To je važna vest za Srbiju. Da bismo imali još više ovakvih vesti, treba da podržimo ove predloge koji će uticati, svakako, na brži razvoj i privrede i ekonomije i Srbije uopšte.

Sasvim sam sigurna da će narodni poslanici imati danas konstruktivnu raspravu, naročito naš predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, kolega Mirčetić, koji će obraditi ove teme na detaljan način, a ja ću na kraju iskoristiti priliku da pozovem koleginice i kolege da ove predloge u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeća je predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, narodni poslanik dr Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo na Odboru u maju mesecu još razmatrali ove sporazume o kojima ste vi danas govorili i ono što nas zanimalo je kao članove Odbore jeste kolika je kamatna stopa, koliki je rok otplata ovih kredita i deo koji se odnosi na samu maržu. Kada posmatramo svaki od ovih važnih sporazuma koji nam daju realizaciju projekata koje do sada Srbija nije mogla da sanja, koji govore o infrastrukturi, o zelenom oporavku i javnoj upravu, pokazala da su ovi povoljni krediti, kada govorimo o delu kredita, a i govorimo o tome, o podršci EU za određene strateške projekte koji su odlika saradnje mnogih ekonomskih centara moći od kojih Srbija mnogo zavisi, uopšte njen rast i razvoj, a koji su do sada imali jako puno problema da se, prvo, sporazumeju oko toga.

Kada govorim o tome, mislim na Sporazum o interkonektoru Niš – Dimitrovgrad koji se odnosi na gas i gasnu interkonekciju zato što ste svi svesni toga da EU već dugo godina unazad pregovara sa Ruskom Federacijom kako će gasovod izgledati, kuda će prolaziti kroz Evropu i Srbija je uvek tu negde u tranzitu bila, što nama, naravno, odgovara u tom ekonomskom smislu, ali smo morali da sačekamo da sazru sami ti projekti koji treba da dođu na realizaciju, a i, sa druge strane, Srbija je dala mogućnost davanja tzv. diverzifikacije, energetske diverzifikacije, što znači mogućnost pristupa gasa mnogim zainteresovanim subjektima koji žele da rade sa gasom, a da vrše transport kroz naš gasovod.

To je od velikog značaja za Srbiju, a u tom ekonomskom smislu zato što će imati određene prihode za budžet od naknade za transport, ali i od toga da mi imamo jako dobru bilateralnu saradnju i sa članicama EU i sa Ruskom Federacijom. Samim tim, izdržali smo sve moguće pritiske od 2012. godine do danas i sada kada su se stekli uslovi, ovakav sporazum je od velikog značaja za Srbiju.

Kao što vidite taj inter konektor finansira Evropska unija u vrednosti od 60 miliona evra. Onaj drugi deo je kredit Evropske investicione banke i to je za nas od velikog značaja.

Treba reći da je do sada 280 hiljada priključaka u Srbiji, radi 31 snabdevač i mi smo imali, podsetiću vas, pre dve nedelje i tri sporazuma koja se odnose na gasifikaciju Borskog okruga, Kolubarskog i deo Leskovac-Vranje, što pokazuje suštinski da pored ove infrastrukture koja se odnosi na železnicu, koju imamo kao danas jedan od Predloga Sporazuma i povlačenje određenih kreditnih linija za interoperabilnost razvoja Koridora Save i Drine, kao i za efikasnost javnog sektora, taj zeleni oporavak, odnosno sprovođenje tog četvrtog paketa evropskih direktiva, koje se odnose na zaštitu životne sredine. Mi u stvari danas govorimo o jednom velikom industrijskom iskoraku Srbije i to naravno, pokazuju cifre, kada su u pitanju finansije.

Ono što je vest, juče koju je gospodin Vučić izneo, mislim da je informacija da je u prvih pet meseci priliv stranih direktnih investicija 1,73 milijarde evra, što govori o tome da sa ovakvom dinamikom i projekcijama mi bi ovu godinu trebali da završimo preko tri milijarde evra stranih direktnih investicija, što vam govori o tome da je Srbija poželjna privredna destinacija u kojoj i strani i domaći investitori žele da otvore svoje proizvodne kapacitete.

Očito, informacija da danas u IT sektoru imamo, ne 19 hiljada zaposlenih, već 38 hiljada zaposlenih stručnjaka koji rade u ovoj oblasti, da prosek plata u ovom sektoru nije više 138 hiljada dinara, već 184 hiljade dinara, govori o tome da sledeću godinu izvoz IT tehnologija će preći moguće i izvoz poljoprivrednih proizvoda.

Znači, Srbija postaje zaista, jedna razvijena moderna država, gde jednostavno priliv stranih direktnih investicija nije samo iz realnog sektora otvaranje fabrika, već zasnovana na znanju. To govori o tome da mi jednostavno, idemo velikom brzinom napred, da je to nezaustavljivo i da taj priliv stranih direktnih investicija može biti veći i da obuhvata, maltene cifru koja će obuhvatati ceo region zapadnog Balkana i da taj razvoj jednostavno, više niko ne može da zaustavi.

Mislim da je velika zasluga Vlade Republike Srbije, premijerke Ane Brnabić, vaša što ste imali razumevanja, da negde zajedno sa gospodinom Vučićem, sve njegove ideje koje je on imao, da jednostavno dobre bilateralne sporazume pretvori u konkretne sporazume, koji će doneti dobrobit svim građanima Srbije i povećanje plata i penzija i veliki zamajac, kada je u pitanju ta četvrta industrijska revolucija.

Mi danas imamo upis na fakultete. Ja ću vas podsetiti da je fokus kompletno na tehničkim fakultetima. Vi ste imali 4.000 dece na prijemnom ispitu, na FON-u, gde se prima 800 studenata. Pet na jedan je konkurisao za mesto za upis na ovaj fakultet.

Svi tehnički fakulteti, gotovo duplo i troduplo više su studenti bili zainteresovani da dobiju indeks na tim tehničkim fakultetima, što pokazuje, suštinski da sve ovo što mi sada radimo, mladi su prepoznali i da je to u stvari budućnost Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeći je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor je prihvatio u načelu Predlog Sporazuma između Vlade i njenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske.

Poznato je da je Velika Britanija istupila iz Evropske unije i da je Republika Srbija od njenog istupanja i nedostatka sporazuma između Evropske unije i Velike Britanije bila u nekom određenom težem položaju, u smislu plasmana određene robe i usluga, na tržištu Ujedinjenog Kraljevstva.

Pre svega, moram da kažem, da je to jako izbirljivo, jako zahtevno, jako interesantno tržište, jako zahvalno, ako ste prisutni na tom tržištu i jako teško vraćate pozicije ukoliko ih izgubite na tom tržištu.

Pošto je Ujedinjeno Kraljevstvo istupilo iz EU, prestale su i da važe odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i na srpske proizvode koji su bili prisuti na teritoriji Engleske, uvođene su carine i druga fiskalna davanja. Zato je i Odbor za finansije još u aprilu mesecu ove godine, dao saglasnost Vladi Republike Srbije na privremenu primenu sporazuma između Ujedinjenog Kraljevstva i Severne Irske i Republike Srbije i jako mi je drago što u relativno kratkom vremenu imamo sada ovde i konačan sporazum i zakon koji reguliše ovu oblast, imajući u vidu posebno i važnost samog tog sporazuma, ne samo kompanije koje su prisutne ovde u Srbiji, koje su iz Velike Britanije, već i da jedan od najvećih izvoza koje Srbija ima jeste baš iz oblasti poljoprivrede, i to ne one najjeftinije, nego one najsofistiricanije, ekonomski najisplativije. Nedostatkom ovog sporazuma svakako da bi povratak naših poljoprivrednik proizvođača i drugih kompanija na englesko tržište bio sasvim sigurno mnogo teži.

Za svaku pohvalu je što evo posle samo nekoliko meseci imamo jedan tekst ovog sporazuma u Narodnoj skupštini. Preporučujem svojim kolegama, narodnim poslanicima da u danu za glasanje podrže ovaj sporazum.

Zahvaljujem.
Reč ima Misala Pramenković.
Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas set zakonskih predloga, tačnije sedam zakonskih predloga u vidu različitih sporazuma, kredita i drugih zajmovnih aranžmana koji kako smo čuli se odnose na tri jako važna područja života koji su značajni za svakog građanina.

Pitanje saobraćajne infrastrukture, pitanje zaštite životne sredine i na kraju pitanje unapređenja javnog sektora je nešto što se suštinski tiče svakog građanina sa jedne strane, a sa druge strane za napredak i dalji rast i ekonomsku stabilnost države jako značajni faktori i parametri.

U pogledu saobraćajne infrastrukture videli smo da će ovi kreditni aranžmani podrazumevati prevashodno modernizaciju i oporavak železničke infrastrukture, što podrazumeva digitalizaciju i sve moderne tokove, uključujući i samu rehabilitaciju određenih železničkih deonica. To je za svaku pohvalu. Železnica je najekonomičniji, najjeftiniji vid prevoza, kako putnika, tako i robe i svakako za razvoj zemlje je jako važna.

Ono što je jako značajno jeste da je potrebno voditi računa da je železnicom pokrivena cela teritorija zemlje. Izneću podatak za koji verujem da svi znate, ali da prosto podstim na važnost i urgentnost delovanja u pogledu nedostatka železnice na području Sandžaka, gradova konkretno koji su u ovom delu zemlje. Naime, imamo činjenicu da železničku prugu imamo do Raške i onda se ona prekida i nastavlja se negde od Bistrice. Dakle, teritorija gradova i opština kao što su Novi Pazar, Tutin, Sjenica nisu obuhvaćeni železnicom.

Vi ste ministre i sami u izlaganju naveli da je nezamislivo bilo kakvo ulaganje ili bilo kakva konkurentnost u pogledu ulaganja investicija u područjima ukoliko nema adekvatne putne, a samim tim i železničke infrastrukture. Možemo reći da je Novi Pazar možda jedinstven slučaj grada koji je sa oko 120.000 stanovnika, i to ne samo u zemlji, već i u regionu, a da nema železnicu.

Bilo je, istorijski gledano, bilo je pokušaja da se izgradi železnička pruga, međutim oni su otprilike nekako da kažemo neslavno završavali, odnosno na ovom polju se konkretno ništa učinilo nije. Ozbiljniji takav pokušaj je bio negde polovinom prošloga stoleća 1949, 1950. godine su zapravo komunističke vlasti i uradile dokumentaciju i projekat i započeta je izgradnja ove pruge, međutim, samo nakon nekoliko meseci radovi su obustavljeni pod izgovorom da će na taj način biti ugrožen drumski saobraćaj i do konkretnijeg nekog pomaka, nažalost, nakon toga zapravo i nije došlo.

Dakle, govoriti o razvoju ovoga kraja ili bilo kog dela zemlje ne možemo ukoliko nemamo adekvatnu infrastrukturu osim železničke. Dosta je loša i putna infrastruktura. Istina da ova Vlada je akcenat i svoje delovanje i dobru volju pokazala u cilju rešavanja ovih problema, ali konkretne rezultate budući da se radi o značajnim i jako zahtevnim projektima očekujemo tek da vidimo negde u budućnosti. Tako da sa tog aspekta je jako važno naglasiti da građani Sandžaka, ovog dela zemlje očekuju punu podršku, jer ukoliko je kontinuitet prethodnih politika bio apsolutno diskriminirajući i ignorantski nastrojen prema ovom delu zemlje, nadamo se i očekujemo, a imamo pokazatelja dobrih da to neće biti politika ove Vlade, uostalom sporazum koji je Stranka pravde i pomirenja i potpisala sa SNS, garantuje niz ovih krucijalnih, rešavanje ovih životnih problema koji su jako značajni za same građane Sandžaka, odnosno svih gradova i opština u ovom delu zemlje.

Sa druge strane, pitanje životne sredine, očuvanja životne sredine, samo pitanje ekologije je pitanje koje smo imali u samoj Skupštini kroz donošenje različitih zakonskih akata. Zaštita životne sredine treba biti i jeste jedan od strateških ciljeva i zadataka, prvenstveno svakog čoveka na zemlji Planeti, a sa druge strane, potrebno je da se pokaže odlučnost i volja od strane sistema, odnosno država koje upravljaju određenim dobrima. Zbog čega? Pa, zaštita životne sredine je zapravo zalog budućim generacijama, a obaveza nas koji sada konzumiramo i koristimo resurse na zemlji da ih ne smemo trošiti nenamenski, bezrezervno, ne razmišljajući, neracionalno, već da imamo odgovoran odnos prema samoj prirodi. Čini mi se da kako čovečanstvo napreduje u tehnološkom i svakom drugom smislu, priroda s druge strane biva sve ugroženija. Jako je važno pratiti svetske i evropske tokove u tom pogledu, a svakako to država i pokazuje kroz donošenje i zelene agende i implementacije svega onoga što ona podrazumeva, ali i brojni drugih dokumenata.

S druge strane, implementacija toga je jako značajna, upravo spustiti sa nivoa centralne vlasti prema lokalnim samoupravama sve ono što se kao zakonodavni akt donese je veoma važno. Dakle, implementacija toga i primena na lokalu ukoliko se poštuje sve ono što se donese je jako značajno. Možda su upravo te manje sredine primer gde stvari treba popravljati i koliko je važna upravo ta nadzorna uloga same države i sistema u pogledu racionalnog korišćenja svih resursa koje nam priroda daje.

U tom pogledu spomenula i pozdravila, zapravo nedavno potpisivanje Ugovora o izgradnji toplane u Novom Pazaru na biomasu, to je nešto što će značajno, to je veoma skup projekat, više milionski projekat, ali veoma značajan iz prostog razloga što je Novi Pazar nažalost zadnjih godina u vrhu same lestvice gradova sa aerozagađenjima različitim vrstama, drugih negativnih primesa i brojni su faktori koji doprinose tome…

Koleginice, samo vreme.

Ja sam ovlašćeni.