Sedmo vanredno zasedanje , 06.07.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedmo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/272-21

1. dan rada

06.07.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:25

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditu br. CRS 1020 01 Y između Francuske agencije za razvoj i Republike Srbije za realizaciju Programa urbane sredine otporne na klimatske promene
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditu br. CRS 1015 02 D između Francuske agencije za razvoj i Republike Srbije za Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji Faza 1
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Zajedničke deklaracije u vezi sa trilateralnim pristupom pravilima o poreklu i Zajedničke dek
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine primenom višefaznog programskog pristupa) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji primenom višefaznog programskog pristupa) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Programski zajam za razvojne politike za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Gasni interkonektor Niš - Dimitrovgrad - Bugarska (granica) između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu br. 0020008959 koji se odnosi na neobezbeđeni zajam do iznosa od 431.685.732,79 evra uz garanciju UKEF u cilju finansiranja određenih građevinskih usluga od strane Bechtel Enka UK Limited, koji posluje u
  • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Milutin Mrkonjić

    Hvala predsedavajući. Poštovani predsedavajući i poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, zadovoljstvo je kada se govori o infrastrukturnim projektima i ja ću samo o tome danas govoriti. To su tri iz ovog paketa, ali sam siguran da će SPS glasati za sve ove zakone.

    Naravno, putevi su dostigli već takav nivo da možemo da se hvalimo i po Evropi. Železnica je u usponu, i to je dobro i ova dva zakona koja se odnose na železnicu, su vrlo važna ministre.

    Posebno važna zbog toga što već deo pruge završavamo ka Novom Sadu, i ide sada priprema za deo pruge od Beograda do Niša, dakle taj ceo paket, mora da se obuhvati u celini i to je dobro iz ovih kredita, jer vidim da su pare upravo za to obezbeđene.

    Ponavljam još jedanput, nemam ništa protiv Kineskih i Ruskih projekata, a naravno ni Francuzofil, da se razumemo, ali dobro je da se Francuzi umešaju, jer su oni ipak svetska tehnologija u tome i tu mogu mnogo da nam pomognu.

    Dakle, deonica Beograd – Niš, je karakteristična po tome što ima raznih ideja i projekata na njoj, i ja bih samo jednu stvar ponovio zbog vas, magistralna pruga kroz Srbiju, treba da bude za 200km projektovana brzina, za 160 kilometara komercijalna brzina i dvokolosečna pruga za mešoviti saobraćaj i elektrificirana.

    To je projektni zadatak u jednoj rečenici. Sve ostalo ili neke druge ideje nisu dobre.

    Danas već na magistralnoj pruzi od Beograda do Niša, imamo desetak deonica raznih, čak negde počinje gradnja i to nije za vas, to je više za mladog Momirovića, kome sam skrenuo pažnju, za brzine ispod 160 kilometara, i to nije dobro. Čak tamo gde je moguće ići do 200, sa projektnom brzinom, to treba da radimo i zato hoću više da govorim vama o tome, pošto narodni poslanici dobro to znaju.

    Dakle, vrlo je važno iz ovih sredstava, izdvojiti odmah deo sredstava i uraditi kompletnu studiju za početak koja će tačno definisati gde mi stvarno treba da imamo kilometre manje od 200 i to mora da bude stvarno ubedljivo. Bojim se da ne uđemo u grešku, jer smo već negde raspisali i tendere, ovim starim zakonima koji su u to vreme bili dobri, ali danas kada već imamo ponudu Evrope od tih 700 miliona, kako se najavljuje stalno, mislim da bi bilo dobro da to sve uravnotežimo, u krajnjem slučaju, to će i Evropa da traži od nas.

    Tu vidim ova dva velika zakona i to je njihova najveća, za mene najveći značaj i isto tako su značajni centri Beograd i Niš. Dobro je da se ušlo u realizaciju Prokopa, koliko je znam nađen je investitor koji taj posao radi i da se Prokop stanica završi i dobro je da se završava i tehničko putna stanica u Zemunu i dobro bi bilo da se Niški čvor u paketu već počne realizovati i pripremati, jer je on vrlo važan.

    Lepo se u zakonu kaže, bez tih tehnoloških inovacija, magistralna pruga od Subotice, odnosno Budimpešte preko Beograda i Niša, neće biti upotrebljiva onako kako treba.

    Bojim se da ne bacimo ponovo neke milione koje smo bacili do sada, ja to priznajem, jer smo stalno krpili nešto. Kažem mlađim kolegama kada kritikuju nas starije što nismo mogli da uradimo - deco, bila su dva uslova, evo, tu je ministar, da ga pohvalim, za realizaciju takvih projekata, a to su politička volja i politička stabilnost zemlje i pare, što imamo danas, kao retko kada posle Drugog svetskog rata. E, današnja Vlada i vlast to obezbeđuju i zato možemo da radimo.

    Ja pamtim sve te događaje od 60-ih godina naovamo, u raznim fazama smo imali ili jedno ili drugo, pa čak i u vreme nas socijalista, od 1990. do 2000. godine. Svaka Vlada je sekla, od Vlade do Vlade četiri godine, pa nismo uspeli da završimo sve to. Danas, evo, 10 godina u kontinuitetu ti projekti se rade. To je dobro.

    Druga stvar, vrlo važno, ministre, kad se govori o ova dva projekta za železnicu, da rade naši stručnjaci, zajedno sa Francuzima. Tu se govori o metrou. Nemojte da se desi, ne kritikujem, skrenuo sam pažnju ministru Momiroviću.

    Recimo, mi smo dogovorili ruski kredit za prugu Beograd-Bar, odnosno Beograd-Gostun i dali Rusima projekat. Ta pruga je remek delo svetskog građevinarstva. Radila su srpska preduzeća i projektanti. I sad Rusi angažuju strane firme da projektuju. To je besmisleno. U principu sam protiv toga da samo stranci projektuju tako velike infrastrukturne projekte. To morate vi o tome odlučivati, jer u krajnjoj liniji verovatno vi i pregovarate oko toga i uvek podsetite ovog mladog ministra da važno da naši projektanti uzmu učešća u realizaciji tih projekata.

    Ono što je vrlo važno, posebno kada se radi o pruzi koja treba u narednih 100 godina da bude tehnološka inovacija ne samo u Srbiji nego u ovom delu sveta i Evrope, to je prva brza pruga u ovom delu istočne Evrope. To je tehnološka revolucija i na tom projektu svaka čast.

    Što se tiče Moravskog koridora, tu nema šta da se govori. Mislim da su putevi duboko ušli u narod i da ljudi to shvataju, čak možda treba malo i stati, ima i drugih kategorisanih puteva, podsetite Drobnjaka, da ne pravimo svuda auto-puteve. Ali, neću da ulazim u to.

    Sad se radi, koliko ja znam, studija razvoja saobraćaja u narednih 10 godina. Mislim da je to kod vas. Izabrana su neka preduzeća, čak tri strana preduzeća. Ali, moraju da se pojave naši projektanti. Znači, sada je momenat. Recimo, izašao je Mika Jokić iz Valjeva, Valjevo-Loznica, tu prugu smo zaboravili i, naravno, gospođo Misala, Raška-Pazar. Ja sam je projektovao barem dva puta pa nismo to uradili. U taj program treba da uđu te dve pruge, to su od ovih koje nisu ušle do sada, ne znam koje su ušle, ali pretpostavljam da je obuhvaćeno dosta toga, tako da sa tim železnički saobraćaj oživi.

    Još jedna stvar, vrlo važna, ministre, ljudi koji se bave razvojem moraju da objasne ljudima da su sve ovo projekti na magistrali 10, rentabilni, da su to visoki stepeni rentabiliteta, jer mislim da oko puteva nema više toliko kritika čak ni od strane opozicije, ali, ja se sećam Koridora 10, deset puta smo računali isplativost i kad su videli stopu rentabiliteta samo za ovih poslednjih 350 km, 10, 15 ili ne znam koliko, svi su rekli - dobro, idemo, ulažemo milijardu i po, koliko smo uložili u Koridor 10, za 10 godina se vraća 150 miliona na onih 150 miliona koje smo imali, to ministar razume i vraćamo kredit za 10 godina. To je visoka stopa rentabiliteta.

    Svi ovi projekti koji se sada rade imaju takvu stopu rentabiliteta. Ja garantujem da je tako i sa železnicom, samo mora da se uradi ozbiljna studija za celokupnu trasu pruge do Niša, pa dalje neću da komentarišem, to ćemo da vidimo šta će biti dalje, od Niša do Preševa, samo da se objedini za projekat kao pruga velikih brzina. Toliko i hvala najlepše.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Radovan Tvrdišić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Sledeći je narodni poslanik Vuk Mirčetić. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vuk Mirčetić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Zahvaljujem.

    Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas u plenumu raspravljamo o osam sporazuma i projekata koji su od velikog značaja za Republiku Srbiju i čija vrednost iznosi, kako je ministar Mali jutros rekao, 768,8 miliona evra. Imali smo prilike da od ministra čujemo i neke tehničke detalje i zbog čega su ovi sporazumi i projekti važni za Republiku Srbiju.

    Međutim, važno je napomenuti da su ovi projekti od važnosti i za region, jer unapređuju infrastrukturu, ali i društvo uopšte, ukoliko pričamo o projektima kojima se nastoji da se poveća otpornost na buduće rizike povezane sa klimatskim promenama.

    Iako su sporazumi i projekti o kojima danas pričamo i diskutujemo prilično obimni, na nama je danas lakši deo posla. Sam dolazak do diskusije u plenumu je plod napornog rada. Koleginice i kolege narodni poslanici znaju da ovo nisu prvi sporazumi i projekti o kojima diskutujemo ovde u plenumu, ovo je samo nastavak rada za stvaranje bolje budućnosti i jasan pokazatelj da se Srbija razvija i da ide napred. To dovoljno govori o položaju Srbije u svetu.

    Kao što znamo, Srbija danas ima prijatelje i na istoku i na zapadu. Jedan od naših prijatelja jeste i Ujedinjeno Kraljevstvo, s kojim negujemo odnose od 1837. godine, kada je potpisan prvi bilateralni sporazum. Saradnja sa UK je izuzetno važna za Republiku Srbiju. Prema informacijama resornog ministarstva, robna razmena u proteklih 10 godina je duplirana, a 2017. godine premašuje iznos od pola milijarde evra. Dakle, vidimo da smo za 10 godina uspeli da dupliramo vrednost robne razmene.

    Ukoliko pričamo o prethodnom periodu, čisto poređenja radi, kada je predsednik Srbije bio premijer Srbije, da li se neko seća koliko je bila prosečna plata? Prosečna plata je bila 330 evra. Jednim predanim i upornim radom predsednika Aleksandra Vučića i njegovog tima u martu ove godine, i pored globalnog problema koji se pojavio zbog pandemije korona virusa, prosečna plata je bila čak 555 evra i očekujemo da će u januaru 2022. godine ona iznositi 612 evra.

    Pored toga, radimo da dodatno povećamo plate, sa željom da do kraja ove godine minimalac bude 300 evra. Zamislite sad tu situaciju, imali smo prosečnu platu od 330 evra, uz ostavljene katastrofalne finansije od predstavnika bivšeg režima, a sada, 2021. godine, mi pričamo o tome da minimalna plata do kraja godine bude 300 evra. Dakle, samo uporedite činjenice. S jedne strane, ljudi koji su nekada radili za minimalac primali su 15 hiljada dinara, a do kraja ove godine bi trebalo da primaju minimalac koji iznosi 35 hiljada dinara.

    I da se vratim na saradnju sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Istorijski maksimum u robnoj razmeni je ostvaren 2019. godine i on je bio 557,4 miliona evra. Ovo pričam samo da bi videli koliki je značaj saradnje sa UK. Iste godine, 2019. godine, zabeležena je rekordna vrednost našeg izvoza u UK, koje iznosi 325,6 miliona evra, što je rast od 20,6%.

    Znamo svi koliko je pandemija korona virusa na globalnom nivou usporila sve, ali je još jedan od pokazatelja da se Republika Srbija odlična snašla u ovom periodu i činjenica da je prošle godine vrednost ukupne bilateralne razmene iznosila 529,4 miliona evra, što je smanjenje od minimalnih 5%.

    S druge strane, prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije, ulaganje rezidenata Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiju od 2010. godine, zaključno sa trećim kvartalom 2020. godine, iznosi 501,8 miliona evra.

    Upravo jedan od sporazuma o kojima mi danas pričamo jeste i sporazum sa Ujedinjenim Kraljevstvom o trgovini, o partnerstvu u trgovini i saradnji sa pripadajućim deklaracijama.

    Šta je suština ovog sporazuma? Čuli ste kakav smo odnos imali do sada sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Videli ste kakva nam je bila robna razmena, koliko sve to vredi i videli ste da smo uspeli da dupliramo u poslednjih deset godina vrednost robne razmene. U prethodnom periodu saradnja između Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva je bila zasnovana na SSP-u, dakle, Sporazumu o saradnji i pridruživanju, koji je zbog toga što je Ujedinjeno Kraljevstvo napustilo EU prestao da važi. Sada je suština da se omogući isti regulatorni oblik koji smo imali sa Ujedinjenim Kraljevstvom pre nego što je SSP prestao da važi u tom smislu.

    Oblasti koje su obuhvaćene ovim sporazumom tiču se opšte državne saradnje, saradnje u međunarodnim organizacijama, bezbednosne politike i ukupnog ekonomskog plana. Dozvoliću sebi da primetim da se veći deo ovog sporazuma odnosi na ekonomiju i ukoliko pogledamo rezultate iz ove godine, imamo rast izvoza u Ujedinjeno Kraljevstvo u prva četiri meseca.

    Jasno je da našim privrednicima moramo da omogućimo nastavak saradnje i neophodno je da zadržimo isti nivo liberalizacije trgovina usluga i roba koji je postojao ranije i bio je regulisan SSP-om.

    Da ne zaključimo, ukoliko ne bismo zaključili ovaj sporazum, najugroženija bi bila poljoprivreda, odnosno agrarna industrija, jer dobar deo izvoza u Ujedinjeno Kraljevstvo odnosi se na maline, kupine i drugo.

    Vlada Republike Srbije je pravovremeno odreagovala da zaštiti naše interese na tržištu Ujedinjenog Kraljevstva i mnoge države se bore da dobiju onakav status kakav mi dobijamo upravo ovim sporazumom. Dobijamo jedno ozbiljno i veliko tržište i svako odugovlačenje bi bilo izuzetno loše po našu privredu, jer ukoliko jednom izgubimo određeno tržište, mi možemo da ga vratimo, jako teško, ali možemo da ga vratimo i to nas košta mnogo više nego da se potrudimo da za zadržimo, a mi kao savesna i odgovorna vlast želimo da našim građanima obezbedimo što bolje uslove za poslovanje i zato je i ovaj sporazum danas pred nama na raspravi u plenumu.

    Nekoliko projekata o kojima mi danas pričamo, diskutujemo, se odnosi na unapređenje infrastrukture u Srbiji. Prvi projekat o kojem ću pričati jeste prvi digitalni auto-put u Srbiji. To je auto-put E 761 od Pojata do Preljine ili Moravski koridor, dužine 112 kilometara, koji na nivou Republike Srbije ima višestruki značaj. Pre svega, on povezuje centralne delove Srbije sa pravcima istok i zapad, odnosno dva najznačajnija putna pravca države, koridore 10 i 11, koji pripadaju evropskoj mreži puteva.

    Za ovaj koridor je važno podsetiti da se auto-put E75, koji se poklapa sa krakom C panevropskog Koridora 10, preko koga ostvaruje vezu sa Beogradom i centralnom i zapadnom Evropom na jugu i sa južnim delovima Republike Srbije i Severne Makedonije, Bugarske, i dalje, ako i idemo dalje, Bliski Istok, Azija, itd.

    Važna je i planirana trasa auto-puta E763, Beograd – južni Jadran, sa kojom je planirano da se ovaj koridor poveže.

    Ovim putnim pravcem region bi dobio najkraću vezu sa zapadnom Srbijom, Crnom Gorom, a preko luke Bar i sa južnom Italijom, kao i veze sa pomorskim lukama Jadrana i Sredozemlja. To je i jedan od prioriteta koji je propisan planom „Srbija 2025“.

    Zahvaljujem Koridorima Srbije što su mi za potrebe današnje sednice ustupili i mapu i detaljne informacije. Evo, zbog građana Republike Srbije, da se bolje vidi, malo je većeg formata, ali bi mi bilo drago da prođemo ceo koridor, da građani Republike Srbije vide i na mapi o čemu mi pričamo.

    Kao što vidimo, koridor ide od Pojata do Preljine i putni pravac od Pojata do Preljine povezuje teritoriju na području više opština i gradova sa skoro pola miliona stanovnika. Dakle, veliki broj stanovnika gravitira ovim koridorom i imaće velikog značaja od ovog koridora. To su: Ćićevac, Varvarin, Kruševac, Trstenik, Vrnjačka Banja, Kraljevo, Čačak.

    Ukoliko pričamo o povezivanju sa mrežom državnim i lokalnih puteva, planirane su denivelisane raskrsnice, ako krenemo redom, dakle, od Pojata do Preljine_ Pojate, Ćićevac, Kruševac istok, Kruševac zapad, Velika Drenova, Trstenik, Vrnjačka Banja, Vrba, Kamidžora, Adrani i Preljina.

    Nadam se da su građani Republike Srbije mogli da vide kako koridor izgleda i na mapi.

    Na trasi samog auto-puta je planirana izgradnja ukupno 117 mostova, kako je i ministar Mali rekao, podvožnjaka i nadvožnjaka u ukupnoj dužini od 11,3 kilometara.

    U sklopu realizacije projekta Moravski koridor izvršiće se i hidro-tehničko uređenje Zapadne Morave i to je jako važno pomenuti.

    Samim tim, izgradnjom ove saobraćajnice se unapređuje i infrastruktura i povećava se dostupnost i opštinskim centrima i privrednim zonama, ali i turističkim organizacijama i samim tim se pruža mogućnost za dodatni razvoj privrednih i turističkih potencijala.

    Kada pričamo o poboljšanju i modernizaciji infrastrukture, kao i unapređenju institucionalnih kapaciteta u Republici Srbiji, moramo reći da je to od višestrukog značaja i za Republiku Srbiju, ali i za region.

    Jedan od projekata o kojem danas pričamo jeste i Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji, prva faza. Cilj ovog projekta jeste povećanje efikasnosti i sigurnosti postojeće železničke imovine i unapređenje upravljanja i institucionalnih kapaciteta sektora železnice.

    I unapređenje ovog sektora je od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, ali i za region, jer donosi i indirektno doprinosi i poboljšanju i povećanju životnog standarda, jer ukoliko se povežemo sa regionom imamo dalje šansu i za veći promet robe, a to je suština, upravo suština ekonomske politike Vlade Republike Srbije.

    Još jedan od projekata koji je važan za Republiku Srbiju i za region, jedan od prioritetnih projekata kojim se obezbeđuje povezivanje gasovodnog sistema Republike Srbije sa susednim državama, jeste izgradnja gasnog interkonektora Niš–Dimitrovgrad –bugarska granica. Izgradnjom ovog interkonektora, čija je dužina 109 kilometara, omogućuje se dopremanje prirodnog gasa na tržište i iz drugih pravaca snabdevanja, a sam kapacitet gasovoda je 1,8 milijardi kubnih metara, što znači da će moći da zadovolji nekih 80% trenutnih potreba prirodnog gasa.

    Zbog javnosti želim da podsetim zašto je ovo jako važno. Prvo, postoje brojni ograničavajući faktori razvoja ovog dela energetike. Ne postoji gasovodna mreža u svim delovima zemlje, postoji izrazita sezonska neravnomernost potrošnje, a sami troškovi tranzita su visoki. Jedan od problema jeste to što domaća proizvodnja pokriva nekih, odnosno zadovoljava nekih 20% domaće potrošnje, a svi znamo da je prirodan gas takav energent koji ima izrazite tehničke i ekološke prednosti u odnosu na druga konvencionalna goriva.

    Ukoliko posmatramo samo jedno domaćinstvo, upotreba prirodnog gasa može da zadovolji između 80% i 85% energetskih potreba po nekim proračunima.

    Činjenica je i da je prirodni gas dominantno uvozni energent u kome je transportni sistem ograničenog kapaciteta, tako da je neophodno da se omogući sistem koji omogućava korišćenje prirodnog gasa za kombinovanu potrošnju električne i toplotne energije.

    Kao što vidimo, za građane Republike Srbije je izgradnja ovog interkonektora od izuzetnog značaja, jer unapređuje sigurnost snabdevanja Republike Srbije, ali ponovo se vraćamo i na region. Od ovoga će benefite imati i region i Republika Srbija.

    Dakle, izgradnjom ovog interkonektora ne pomažemo samo našim građanima, već i regionu, jer smo svesni, ponovo ponavljamo to i sa ponosom ističemo da će Republika Srbija moći da napreduje i da napreduje jedino ukoliko napreduje i region.

    Važno je napomenuti, to je ministar Mali i rekao, da je ovaj projekat prepoznat kao jedan od šest prioritetnih projekata EU u okviru Inicijative o energetskom povezivanju centralne i jugoistočne Evrope.

    Pričali smo o benefitima. Kratko ću se samo osvrnuti još jednom na to. Izgradnja ovog interkonektora ima višestruke benefite. Ukoliko ga budemo izgradili, možemo da očekujemo intenzivnije korišćenje prirodnog gasa u sektoru široke potrošnje, efikasnije i ekološki prihvatljivije korišćenje energije, kao i smanjenje zagađujućih materija.

    S druge strane, ukoliko posmatramo mogućnosti korišćenja gasa u privredi, videćemo da se stvaraju veće mogućnosti za modernizaciju i povećanje ekonomičnosti mnogih industrijskih procesa, kao i dodatni doprinos održivom razvoju u svim privrednim granama, a samim tim se ublažava i uticaj na klimatske promene i smanjuje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

    Jasno je iz svega što sam naveo da je Republika Srbija svesna klimatskih promena i da intenzivno radi na obezbeđivanju okruženja koje bi ublažilo uticaj, odnosno negativni uticaj na klimatske promene.

    S tim u vezi, danas su pred nama i dva sporazuma koji se odnose na povećanje otpornosti Republike Srbije na buduće i potencijalne rizike koji su povezani sa klimatskim promenama. Jedan se odnosi na programsku podršku Srbiji za jačanje otpornosti na klimatske promene, dok se drugi odnosi na program usmeren na zeleni oporavak.

    Ovde se još jednom vidi jasna opredeljenost Republike Srbije za zelenu agendu.

    Kada pričamo o rizicima koji su povećani usled klimatskih promena, treba da pomenemo i poplavu i sušu. Važno je napomenuti da Republika Srbija i ovom problemu je pristupila strateški.

    Poslednji projekat o kojem ću pričati jeste projekat integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine, čija je namera da smanji rizik od poplava i suša, s jedne strane, a s druge strane, da unapredi i ubrza ekonomsku saradnju na Zapadnom Balkanu i ojača institucije i procedure putem kojih sarađuju države kroz koje protiču ove dve reke.

    Ovaj projekat ima za cilj dostizanje potencijala ekonomskog rasta, dok istovremeno štiti zajednicu od štete od poplava i suša, ali omogućava, i ponovo se vraćamo na turizam, razvoj turizma na koridorima ove dve reke.

    Za sam kraj želim da još jednom istaknem važnost današnjih sporazuma i projekata. Dakle, sa jedne strane oni govore o strateškom pristupu rešavanju problema i činjenici da iza njih stoji jedan ozbiljan i predan rad, a sa druge strane današnji sporazumi govore i o jasnoj nameri Republike Srbije da se obezbedi adekvatno poslovno okruženje u kom je moguće napredovati.

    Ovo je pravi primer politike za koju se bori Aleksandar Vučić i mi svi sa njim, pravi primer kako menjamo Srbiju, jer ukoliko obezbedimo dobro poslovno okruženje, stvaraju se uslovi za nova radna mesta, nove fabrike, nove puteve, kao i povećanje plata i penzija.

    Podsetićemo da je stopa rasta u prvom kvartalu ove godine bila neverovatnih 15%. Podsetiću i da je prosečna plata, kada je Aleksandar Vučić postao premijer, bila 330 evra, dok je u martu ove godine prosečna plata iznosila 555 evra. Očekujemo, nećemo se tu zaustaviti, da u januaru 2022. godine prosečna plata bude čak 612 evra. Dakle, ne tako davno minimalac je, ponoviću još jednom, jer je jako važno, iznosio 15.000 dinara. Mi do kraja ove godine planiramo da minimalac bude 35.000 dinara. To je prvi put u istoriji Republike Srbije da će minimalac toliko iznositi.

    To su činjenice o kojima mi ovde danas i moramo da pričamo, i treba da pričamo, i moramo da pričamo. Naravno, ni ovog puta, kao ni svakog prošlog, nećemo i ne smemo zaboraviti na naše starije sugrađane, na one koji su gradili državu za sve nas. Želimo da penzioneri znaju da imaju na koga da se oslone.

    S druge strane, predstavnici bivšeg režima su verovatno polazili od sebe, jer nisu verovali da će neko ozbiljno da radi i da napravi reforme, a upravo su one teške reforme 2014. godine i prouzrokovale sve ovo i nalazimo se tu gde jesmo.

    Predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije ulažu velike napore da obezbede što bolje poslovno okruženje kako bismo ispunili naše ciljeve iz plana Srbija 2025. Dakle, mi idemo ka tome da 2025. godine imamo prosečnu platu od 900 evra, da prosečna penzija bude 440 evra. Narod vidi naš rad i vidi rezultate i narod Republike Srbije zna da ono što Aleksandar Vučić obeća to i ispuni. Zato ne čudi činjenica da je prema poslednjim istraživanjima podrška SNS u narodu takva da iznosi 59,8% glasova.

    Međutim, ta činjenica ne treba nas da opusti. Ta činjenica nas obavezuje da baš zbog toga radimo još više, još jače, još marljivije i, kao što i sam slogan naše poslaničke grupe kaže, za našu decu. Moramo još snažnije da pomognemo predsedniku Vučiću u borbi za napredak Republike Srbije.

    Zbog svega navedenog, u ime poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, pozivam sve koleginice i kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj sporazum. Živela Srbija.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Radovan Tvrdišić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Zahvaljujem, gospodinu Mirčetiću.

    Sledeći je narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

    Izvolite.
    ...
    Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

    Hadži Milorad Stošić

    Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
    Zahvaljujem.

    Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u današnjoj raspravi mi ćemo razmatrati nekoliko međunarodnih sporazuma o zajmovima koji bi podigli finansijsku efikasnost Republike Srbije.

    Na samom početku bih kazao da će poslanička grupa PUPS- 3P u danu za glasanje podržati ove sporazume i glasati za njihovo usvajanje.

    Ovi se sporazumi mogu podeliti u dve grupe. U prvu grupu spadaju sporazumi koji se tiču zaključenja onih zajmova koji će biti upotrebljeni u svrhu izgradnje i obnove infrastrukture.

    Ja sam pre nekog vremena, kada smo razmatrali predloge zakona o sporazumima koji se odnose na finansiranje projekata dalje gasifikacije u pojedinim delovima Srbije, rekao da je od velike važnosti da što pre otpočnu radovi na pravcu magistralnog gasovoda Niš-Pirot-granica sa Bugarskom. Upravo jedna od današnjih tačaka dnevnog reda odnosi se na taj veoma značajan infrastrukturni objekat, velikog kapaciteta i protoka kojim će naša država dobiti još jednu prekograničnu vezu na evropsku mrežu gasovoda, a čime će se dodatno obezbediti ovaj energent od eventualnih nestašica i poremećaja na tržištu.

    Vrednost ovog projekta biće oko 85 miliona evra, a od čega će se putem ovog zajma prikupiti 25 miliona evra, 50 miliona će se dobiti iz sredstava EU, a ostatak troškova bi bio iz budžetskih sredstava i prihoda Javnog preduzeća Srbijagas.

    To su svakako važni projekti, ali koristim priliku … planirano da se ceo sistem završi i pusti u punu operativnu snagu do kraja 2023. godine čime ćemo dati novi zamah razvoja, pre svega, grada Niša kao centra jugoistočne Srbije koji postaje i gasno čvorište, Pirota koji će dobiti mogućnost priključenja na gas, te ostalih mesta na ovom veoma važnom pravcu.

    Još veći razvojni projekat predstavlja početak radova na izgradnji Moravskog koridora, autoput od Pojata do Preljine, dužine od oko 110 kilometara koji će predstavljati bočnu vezu autoputeva Beograd-Niš i Beograd-južni Jadran, odnosno koridora 10 i 11, kroz dolinu Zapadne Morave i značajno podići bezbednost saobraćaja na ovom putnom pravcu, ali svakako će značiti i u ekonomskom smislu za sve gradove na ovoj relaciji, odnosno na ovom delu autoputa.

    Ovim zajmom obezbediće se polovina sredstava, odnosno 400 miliona evra koja će biti otplaćena u periodu od 13 godina u polugodišnjim ratama sa grejs periodom od tri godine.

    Četvrta i sedma tačka dnevnog reda su dva kredita u vrednosti od 51 miliona evra koji se uzimaju od Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Francuske agencije za razvoj. Namenjena su za više projekata u oblasti popravljanja stanja železničke mreže u Srbiji, a pre svega unapređenje pružnih prelaza. To je velika važnost, jer smo svedoci da se konstantno, s vremena na vreme, dešavaju stravične nesreće na tim neobezbeđenim prelazima ili na onima gde je signalizacija neispravna ili čak ne radi.

    Napomenuo bih da smo mi u Nišu imali pre par godina jednu takvu katastrofu, a kada je zbog neispravnosti ili nekih drugih razloga, neodgovornosti, na pruzi Niš-Leskovac, kod sela Međurova, voz naleteo na autobus i bilo je 10-ak ljudi koji su stradali, uglavnom radnici i deca koja su pošla u škole u Nišu.

    Pored toga, ova sredstva će se koristiti i za završetak određene železničke infrastrukture u Beogradu, kao što su druga faza železničke stanice Prokop i sanacija tunela ispod grada.

    To su svakako važni projekti, ali ja koristim priliku da skrenem pažnju da i u drugim gradovima postoje potrebe da se poradi na železničkoj infrastrukturi, a pogotovo Niš za tim ima velike potrebe, s obzirom da magistralna pruga Niš-Pirot prolazi kroz samo centralno gradsko jezgro. To stvara brojne probleme u funkcionisanju grada, pa bi na rešavanju ovog ozbiljnog komunalnog problema moralo da se poradi na državnom nivou, jer sam grad za takve infrastrukturne projekte nema ovlašćenja, niti dovoljno sredstava.

    Već 20-ak, odnosno 30-ak godina, grad Niš, kao kapitalne projekte predlaže Republici upravo izmeštanje ove pruge Pirot-Niš iz gradskog jezgra i nadam se, gospodine ministre, da će u nekom periodu, s obzirom da su odrađene predradnje oko izuzimanja zemljišta i ostalo, Republika pomoći gradu Nišu da konačno ovu prugu izmesti iz centralnog gradskog jezgra i na neki način obezbedi i sigurnost saobraćaja i sigurnost građana, jer veliki broj pružnih prelaza je upravo u samom tom gradskom jezgru.

    Zaduženje u visini od 78 miliona evra kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj i projekte razvoja koridora Save i Drine biće iskorišćeni za obnovu nasipa na Savi kod Dobrinovca i sa novobeogradske strane koji će na kritičnim deonicama biti dignut tako da mogu da odbrane od rekordnih protoka vode.

    Značaj ovakvih preventivnih ulaganja svi smo mogli da vidimo 2014. godine, i zato je bolje sada ulagati u dogradnju i popravku nasipa, nego da se posle eventualne poplave daju desetostruko veća sredstva i gubi vreme i resursi za otklanjanje posledica poplava. Malim delom ovaj zajam biće iskorišćen za revitalizaciju lučke infrastrukture u Sremskoj Mitrovici.

    U drugoj, ali ništa manje važnoj grupi međunarodnih sporazuma koje danas ratifikujemo spadaju i treća i peta radna tačka dnevnog reda. One se tiču zajmova koji se takođe podižu od Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Francuske agencije za razvoj, s tim da će se oni koristiti pre svega za projekte vezane za zaštitu životne sredine i konkretnu realizaciju odredbi paketa zakona koje smo u ovoj Skupštini usvajali u proteklih nekoliko meseci iz ove oblasti.

    To se pre svega odnosi na smanjenje misije ugljen-dioksida i drugih ugljeničnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. U tom smislu dobro je videti da postoji i da se primenjuje strategija i planovi za ovu oblast, odnosno da zakonske odredbe koje smo nedavno izglasali nisu donete reda radi, kako bi ostalo mrtvo slovo na papiru, već se na njihovoj prezentaciji zaista i radi, pa i po cenu određenog određenih zaduženja. Kao što znamo, mi smo u prethodnom periodu, odnosno na rebalansu budžeta usvojili predlog povećanja određenih sredstava za Ministarstvo za ekologiju, odnosno zaštitu životne sredine i sada verujem da će ta sredstva biti pravilno upotrebljena kako bi se zaštita životne sredine, pre svega u gradovima, odnosno širom Srbije upotrebila na adekvatne načine.

    Na posletku, druga tačka dnevnog reda odnosi se na Sporazum sa Vladom Velike Britanije i on se odnosi na rešavanje tehničkih pitanja vezanih za trgovinu usled istupanja ove države iz EU, tako da se zbog toga ništa neće promeniti u međusobnim ekonomskim odnosima koji su veoma bitni za Republiku Srbiju.

    Na kraju izlaganja, želeo bih da nešto napomenem zbog gledalaca koji su manje upućeni kada se sa strane čuje da smo sklopili ovoliki broj međunarodnih sporazuma. Nekome bi se moglo učiniti da je to zaduživanje u postupku stabilnosti državnih finansija, međutim, ja želim da kažem da su ovi sporazumi i novčana sredstva koja se njima povlače već predviđeni i ukalkulisani u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu i da to zaduženje ne može izazvati nikakav debalans državnih finansija, tim pre što vidimo da je najveći deo sredstava planiran za izgradnju realne saobraćajne infrastrukture koja će se po izgradnji višestruko isplatiti. Verujem da će poslanici redom glasati za usvajanje ovih predloga.

    Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje. Takođe, Poslanička grupe PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja, razmatrana na ovoj sednici vanrednog zasedanja i glasati za. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Radovan Tvrdišić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Hvala.
    Prelazimo na prijave za reč, prvi na spisku je gospodin Milija Miletić. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Milija Miletić

    Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
    Zahvaljujem se predsedavajući.

    Uvaženi ministre finansija, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. inače sam izabran sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu i ovde u Skupštini predstavljan Ujedinjenu seljaku stranku.

    Kao što je malopre rekao uvaženi ministar Siniša Mali, vezano za predloge ovih sporazuma, ovo je još jedan stimulans za razvoj naše zemlje Srbije, a sve zahvaljujući tome što smo prethodnih godina uspeli da stabilizujemo zemlju, budžet i da privreda počinje da radi na način kako to treba da bude. Veliki broj ljudi, veliki broj firme koje su došle, koje su otvorile svoje ispostave, svoje kompanije kod nas ovde u Srbiji, to je nešto što je veoma bitno. Infrastruktura je još jedna od stvari bez koje nema razvoja naše zemlje, tako da ću kao poslanik glasati za predloge svih ovih sporazuma koji su na dnevnom redu.

    Sa druge strane, evo baš razgovaram sa kolegom Marjanom Rističevićem vezano za aktuelnu žetvu koja ide svojim tokom u Vojvodini. Kod nas tamo na jugoistoku Srbije još nije krenula, očekujem da će to biti urađeno na najbolji način, da sve bude kako treba, jer bez naše poljoprivrede siguran sam da ne bi bilo uspeha ni u ostalim delovima privrede.

    Više puta sam govorio vezano za ove infrastrukturne probleme, konkretno što se tiče železničkih pruga o kojima je govorio malopre kolega Stošić vezano za Niš-Dimitrovgrad, to je pruga koja nije odrađena. Taj deo posla treba uraditi. Inače pruga koja se radi od Niša preko Svrljiga, Knjaževca prema Zaječaru je jednim delom urađena. Očekujemo da će ta pruga biti stavljena u funkciju što pre. Inače, kompletna rekonstrukcija pruge je rađena od Niša do Knjaževca, dok od Knjaževca prema Zaječaru i tamo prema Prahovu će biti samo jedan deo, manji deo rekonstrukcije, a bila je planirana kompletna rekonstrukcija pruge, da se kompletno stave ti betonski pragovi, ta pruga bude u okviru onog projektovanog kako je urađeno ranije, da bude brza pruga.

    Očekujem da će to biti urađeno, jer sa tom prugom i sa investicijama koje će biti u Prahovu, sa svim onim stvarima gde će trebati frekvencija vozova, svih tih kompozicija koje će ići preko te pruge, od Prahova, preko Zaječara, prema Nišu i ostalim delovima Evrope, mislim da je vrlo bitno da bude urađeno. Taj deo pruge koji je sada urađen treba da se pusti makar za putničke vozove, za privredne subjekte koji rade kod nas u Knjaževcu, u Svrljigu i u Nišu, jer imamo nekoliko firmi baš u Svrljigu, kao što je „DIV“ Svrljig i ta firma je veoma aktuelna jer radi betonske pragove, ali zbog pruge koja nije u funkciji, a sve je završeno i ne znam kada će to pustiti. Kada će ta pruga početi da funkcioniše, makar da ti naši privredni subjekti mogu da plasiraju svoje pragove tamo gde treba.

    Očekivao sam da će to biti u toku prošle godine, pa ove godine, ali još do sada to nije urađeno. Mislim da je to vrlo bitno zato što ta firma zapošljava preko 300 radnika. Inače, Svrljig, kao i veći broj opština na jugoistoku Srbije su opštine koje su nerazvijenog tipa, kojima treba stimulans, kojima treba zapošljavanje, kojima trebaju nove investicije, gde je potrebno dovesti nove investitore ili tim našim investitorima moramo obezbediti bolje uslove da im se neki nameti makar smanje u tim opštinama koje su nerazvijenog tipa.

    Inače, kod nas u Svrljigu je bila predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić sa kojom smo razgovarali i kojoj smo predočili određene stvari šta je potrebno da se uradi vezano za zapošljavanje novih radnika za one firme koje su u nekoj težoj situaciji, da im se obezbede bolji uslovi za privređivanje i očekujemo da će jedan deo tog našeg razgovora i dogovora biti ispoštovan od strane i nadležnog ministarstva i Vlade, jer tim našim opštinama koje su na jugoistoku Srbije, koje su u teškoj situaciji, peta grupa nerazvijenosti, vrlo im je bitna podrška Vlade kroz investicije, kroz ulaganje i kroz direktna davanja za sve tamo koji ostanu da žive, koji tamo rade, koji tamo privređju.

    Vezano za taj deo naše Srbije, jugoistoka Srbije i ovaj deo gasovoda koji će biti urađen, to je gasovod za koji smo dobili sredstva, vezano za Niš-Dimitrovgrad inter konektor, prirodni gas kojim će moći naša zemlja da se poveže sa Bugarskom, da taj deo bude u funkciji i da veći broj našim domaćinstava može da koristi tu mogućnost da obezbede sebi grejanje na gas, sve one stvari koje su bitne za njih da tamo rade. Mogu da kažem i to da od Niša, preko Svrljiga, do Knjaževca taj deo posla još nije odrađen i očekujemo da će imati mogućnosti da se uradi gasovod, kao i u drugim delovima Srbije.

    Srbija jeste i Svrljig, Srbija jeste i Platičevo, Srbije jeste i Subotica. Zato kažem, mi moramo više ulagati u opštinama, u područjima kao što su te male sredine, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Boljevac i još takvih mesta, baš zbog toga što su tamo ljudi ostali da rade, ostali da žive i njima trebamo staviti veću pažnju, a na ovakav način kada se radi o putnoj infrastrukturi, evo ja ću sa ovog mesta govoriti i o problemu izgradnje dela puta, to je za sve nas koji tamo živimo, od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, to je put koji je veoma frekventan, do autoputa gde ima jedan deo puta koji nije odrađen, a vrlo je bitan za sve nas koji tamo živimo, to je deo puta od magistralnog puta, od sela Malče do Niša. Očekivali smo da će taj deo puta biti urađen, rekonstruisan, zato što ima tu veći broj privrednika koji tamo rade, zato što taj deo puta koristi veliki broj ljudi koji idu u Niš, iz Zaječara, Negotina, Knjaževca, idu u Niš u Klinički centar, ili na aerodrom u Nišu, a ne žele da koriste autoput.

    Još jednom, uvaženi ministre, drage kolege, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, glasati za sve ove predloge zakona, zato što je to neophodno i to samo čini razvoj naše Srbije.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Radovan Tvrdišić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Sledeća je koleginica, Jasmina Karanac.
    Izvolite.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Jasmina Karanac

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
    Hvala predsedavajući.

    Poštovani ministre finansija, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na sporazume koji se tiču finansijske podrške borbi protiv klimatskih promena.

    Prvi je, između francuske Agencije za razvoj i Republike Srbije, a odnosi se na realizaciju programa za urbane sredine otporne na klimatske promene.

    Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, predviđeno je zaduživanje kod francuske Agencije za obnovu i razvoj u iznosu od 50 miliona evra, za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak, kao i zaduživanje kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj u iznosu od 82 miliona 600 hiljada evra.

    Budući da smo mi ove godine usvojili Zakon o klimatskim promenama, koji nas obavezuje da smanjimo zagađenje, tj. nivo gasova sa efektom staklene bašte, jer nas na to obavezuje i međunarodna zajednica i EU čiji član želimo da postanemo, mi moramo biti spremni za taj trenutak.

    Nas čeka i usvajanje strategije nisko ugljeničkog razvoja, kao i program mera prilagođavanja klimatskim promenama. Za sprovođenje svega ovoga potrebna su nam i velika finansijska sredstva. Imajući u vidu da je energetska stabilnost u Srbiji uglavnom vezana za fosilna goriva, odnosno ugalj, koji pored saobraćaja generiše najviše štetnih gasova i da su kvalitet vazduha, zaštita od poplava, nestašice vode, upravljanje otpadom pitanja koja su najizloženija klimatskim promenama, jasno je da su nam potrebna sredstva da ojačamo kapacitete i lokalnih samouprava i ministarstava, da prilagode svoje politike i strategije, u cilju rešavanja ovih problema, odnosno razvoja urbanih sredina otpornih na klimatske promene.

    Svet se suočava sa činjenicom da skoro polovina svetske populacije živi u gradovima. Procene su da će do 2050. godine ova brojka porasti na dve trećine, što će dodatno zakomplikovati planiranje i izgradnju prateće infrastrukture, kao što su saobraćajnice, javni prevoz, parking, odvoz smeća, vodosnabdevanje.

    Imajući u vidu sve navedeno, postavlja se pitanje, kako obezbediti održivi razvoj u gradovima? Oni koji se bave ovim pitanjima kažu da odgovor leži u projektovanju pametnih gradova, odnosno urbanih sredina koje koriste pametne tehnologije, koje se baziraju na održivosti kako ekonomskoj i ekološkoj, tako i društvenoj.

    Zanimljivo je, ako obratite pažnju, da se u Agendi o ciljevima održivog razvoja 2030, u cilju 11, nametnulo pitanje pametnih gradova i taj pod cilj definisan je kao održivi gradovi i zajednice. Srbija je potpisnica ove agende i mi moramo vremenom ispunjavati i ove ciljeve.

    Jasno je da konvencijalni način upravljanja gradovima nećemo moći da zadovoljimo potrebe koje nameće veliki broj ljudi smešten na relativno malom prostoru i zato je potrebno planirati i unapređivati čak i osnovne usluge i infrastrukturu u gradovima.

    Neko je definiciju pametnog grada uporedio sa ljudskim organizmom. Parafraziraću to poređenje, da pametni grad funkcioniše kao ljudsko telo. Imamo zgrade i građevine u kojima se odvijaju svakodnevne aktivnosti poput mišića i organa. Zelene površine pomažu gradovima da dišu i one su pluća gradova. Putevi koji omogućavaju svakodnevni transport su kao krvotok u organizmu čoveka. Na kraju imamo pet čula koja daju informacije našem nervnom sistemu i upućuju nas na prilagođavanje okolini. Ta čula pametnih gradova su senzori koji prikupljaju i povezuju različite vrste informacija potrebne za upravljanje gradom, šalju podatke u velike baze i na osnovu tih podataka gradske uprave i preduzeća, sisteme funkcionisanja grada prilagođavaju potrebama njihovih građana.

    Na osnovu tih podataka prave se aplikacije za mobilne telefone, koje su dostupne građanima, da u svakom trenutku mogu da se upoznaju i sa gužvama u gradu i sa zonama gde ima slobodnih parking mesta i sa tim kada će im stići javni prevoz, kakav je kvalitet vazduha itd.

    Grupa narodnih poslanika u okviru parlamentarne mreže za digitalnu bezbednost juče je posetila kompaniju "Huavej". Oni su nam predstavili projekte svojih pametnih gradova kreirane uz pomoć informaciono-komunikacionih tehnologija i bez tih pametnih gradova ne bi bilo normalnog funkcionisanja, niti života u gradovima koji imaju 10, 20, 25 miliona stanovnika, kao što su Šenžen, Peking, Šangaj i ostali gradovi.

    Da bi sve ovo funkcionisalo i bilo u službi građana i održivog razvoja, bez obzira o kom gradu ili o kom kontinentu se radi, da li je u pitanju Kina, Srbija, Amerika, Azija, potrebne su najpre politike i strategije, a zatim nove napredne informaciono-komunikacione tehnologije i rešenja, kao i stručni kadrovi koji će ove izazove 21. veka sprovesti u delo.

    Zato ja očekujem da će ova sredstva koja povlačimo iz francuske Agencije za razvoj i Međunarodne banke za obnovu i razvoj doprineti da naša zemlja što pre uđe u proces zelenog oporavka i realizacije programa za urbane sredine otporne na klimatske promene.

    Zbog toga će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje podržati ove sporazume. Zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Radovan Tvrdišić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Sledeća je koleginica Snežana Paunović.
    Izvolite.