Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ana Beolica.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, više puta smo u ovom visokom domu imali prilike da govorimo o brojnim zakonima, konvencijama, sporazumima koji se odnose na poljoprivredu, na poljoprivrednu proizvodnju i to je pokazatelj koliko Vlada Republike Srbije i generalno gledano resorno ministarstvo vodi računa o ovoj oblasti privrede.

Poljoprivreda je grana koja je u našoj zemlji tradicionalno opšte prisutna i evo konkretno recimo u mojoj opštini, opštini Raškoj iz koje dolazim, čini mi se da ne postoji nijedno domaćinstvo koje se barem rekreativno, barem ih hobija ne bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Zato je udeo poljoprivrede u samoj strukturi BDP na veoma visokom nivou. Dakle, kreće se negde oko 10%, što je dva do tri puta više u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope.

Možda se čini da to sa aspekta razvijenosti jedne zemlje možda nije pohvalno, ali ipak ako posmatramo sa aspekta krize, sa aspekta pandemije koja je zadesila čitav svet mogli smo da vidimo koliko je zapravo značajno da jedna zemlja ima stabilnost, odnosno sigurnost na tržištu hrane, na tržištu poljoprivrednih proizvoda i to je razlog zašto je Republika Srbija imala najmanji pad BDP u Evropi i zašto smo jedna od zemalja koja se najuspešnije borila sa pandemijom korona virusom.

Sporazumima o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Islanda, odnosno Republike Srbije i Švajcarske, o kojima danas raspravljamo, koji su danas na dnevnom redu, definisane su određene izmene u odnosu na one koje su ranije ratifikovani.

Cilj ovih zakona je dovođenje sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Islanda odnosno između Republike Srbije i Švajcarske, u vezu sa odlukom 1 iz 2021. godine mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije usvojene 28. maja kako bi se naravno obezbedilo da se ovim sporazumima obuhvati izmenjeni koncept odnosno Protokol B, uz uvažavanje sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država članica EFTA.

Da bismo to razumeli, potrebno je naglasiti da je Republika Srbija sa svim zemljama članicama EFTA sklopila sporazume o poljoprivrednim proizvodima na bilateralnoj osnovi i to je jedan od glavnih instrumenata da se obezbedi pre svega slobodan protok robe i usluga između Republike Srbije i država članica EFTA.

Potpisivanje ugovora sa EFTA zemljama je još jedan korak da se Republika Srbija bolje pozicionira kada govorimo o tom režimu slobodne trgovine i taj sporazum je za našu zemlju od izuzetno velikog značaja jer se pre svega na taj način povećava mogućnost za naše izvoznike, za naše poljoprivrednike, za naše proizvođače da bez carine izvoze određene poljoprivredne proizvode na veoma plodonosno i veliko tržište, tržište koje broji oko 13 miliona stanovnika i naravno to je šansa da se što bolje iskoristi potencijal koje Republika Srbija ima kada govorimo o poljoprivrednoj proizvodnji.

Na taj način se pre svega pospešuje i priliv stranih, direktnih investicija i prema podacima do kojih sam ja došla u ovom momentu je sa teritorije zemalja članica EFTA na teritoriji Republike Srbije i postoje investicije u vrednosti od dve milijarde evra s tim što se naravno u budućem vremenskom periodu očekuje da se taj priliv stranih direktnih investicija i poveća. Upravo ovo je pokazatelj koliko vodimo računa o svakom radniku, o svakom građaninu u Republici Srbiji i koliko vodimo računa o svakom seljaku o njegovom znojenju, o njegovom radu, trudu i o svakom radnom mestu u našoj privredi.

Izuzetna mi je čast što imam priliku da gotovo svaki put kada ustanem da govorim u ovom Visokom domu da podsetim građane Srbije da smo otvorili u poslednjih nekoliko dana barem jednu novu fabriku ili novi proizvodni pogon. Danas sa ponosom ističem da je pre svega samo nekoliko dana gospođa Ana Brnabić postavila kamen temeljac za novi proizvodni pogon kompanije „Grunt fos“ u Inđiji gde će biti zaposleno 300 ljudi, dakle to je 300 novih porodica koji će se prehranjivati zahvaljujući samo jednom proizvodnom pogonu.

I za razliku od onih koji su godinama unazad uništavali srpsku privredu i takmičili se u tome ko će više lanaca i katanaca da posadi na fabrike svuda širom naše zemlje, ja danas sa ponosom ističem da mi gotovo svakodnevno otvaramo nove fabrike, nova radna mesta i postavljamo kamene temeljce za neka nova zdanja koja ostavljamo u amanet svim budućim generacijama.

Ja danas poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije želim da govorim u ime svih onih mladih ljudi koji su period bolne tranzicije osetili na sopstvenoj koži. U ime svih onih mladih ljudi čiji su roditelji ostali na ulici, prepušteni ulici, svih onih mladih ljudi čiji su roditelji bili jedni od 500 hiljada ljudi, dakle, 500 hiljada roditelja koji su u tom momentu nisu imali prosto mogućnosti da prehrane svoju decu. Nisu imali mogućnosti da obezbede osnovnu životnu egzistenciju. Ja danas želim da govorim u ime svih onih mladih ljudi koji osuđuju sve ono što se dešavalo u Srbiji u tom periodu, koji osuđuju uništavanje srpskih simbola poljoprivrede, uništavanje srpske industrije, uništavanje vojske, uništavanje zdravstva, uništavanje svega što je bilo srpsko. Jer, naša deca, buduće generacije ne zaslužuju da o tome ćutimo.

Mi nemamo prava da ćutimo o tome, da se u Republici Srbiji postojali političari koji su uništavajući srpskog seljaka, uništavajući prosečnog srpskog radnika sebi stavljali pare u džep, da bi danas mogli da kupuju džipove od 200.000 evra, da bi danas mogli da kupuju nekretnine u najelitnijim delovima Beograda.

Konačno, ja danas želim da govorim u ime svih onih mladih ljudi koji više neće dozvoliti da se takvi osioni političari ponovo vrate na vlast, jer je naša budućnost, budućnost naše dece važnija od pojedinačnog profita svakog političara u Republici Srbiji.

Želim u ime svih tih mladih ljudi da postavim jedno prosto pitanje – odakle nekome silni miliona za samo par godina vlasti i to baš zarađeni u tom momentu kada je Srbija najviše grcala u dugovima, kada je Srbija najviše propadala. Da li je moguće da je neko bio toliko vispren, toliko pametan da smisli nekakvu formulu za uspeh i da na račun prosečnog građanina Republike Srbije zaradi silne milione baš u tom momentu kada prosečno srpsko dete sebi nije moglo da obezbedi ni koru hleba.

Na to pitanje poštovana gospodo iz bivšeg režima dugujete odgovor svojoj omladini iz Republike Srbije, omladini koja je bila žrtva vašeg režima, omladini koju ste terali iz naše zemlje, koji su odlazili trbuhom za kruhom u nadi da će negde van granica sopstvenog ognjišta da pronađu bolju budućnost.

Gete je jednom prilikom rekao da je dobra volja vrednija od svakog uspeha i mi smo imali volju da našoj deci, da budućim generacijama, našim unucima ostavimo nešto po čemu ćemo ostati upamćeni. Jedino ograničenje koje čovek ima u životu je ono ograničenje koje postavi sam sebi u svojoj glavi. Sve dok sanjamo o velikim delima, sve dok maštamo o velikim projektima, imaćemo snage i mogućnost da ta ista dela i ostvarimo, jer su sva ona deo lepše i svetlije budućnosti, kako naša deca i zaslužuju. Živela Srbija.

Hvala.

Reč ima Bratimir Vasiljević.

Poštovani potpredsedniče gospodine Orliću, dame i gospodo poštovani poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, danas na dnevnom redu imamo ugovor u zajmu za projekat za daljinsko grejanje u Kragujevcu, potpisan između Vlade Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Ugovor je potpisan 2. jula 2021. godine u iznosu od 18 miliona evra i deli se na dve tranše. Prva tranša od 14 miliona evra će biti upotrebljena za demontažu postojećih starih kotlova i ugradnju novih kotlova za toplu vodu sa snagom od 110 megavata koji će se ugraditi u novoj kotlani. Drugi deo kredita u iznosu od četiri miliona evra treba da posluži da projekat da bi se uklonio postojeći pepeo korišćenja uglja za dosadašnje grejanje u gradu Kragujevcu.

Prva faza projekta treba da bude završena do 2023. godine, a drugi deo za odlaganje pepela treba da se završi do 2024. godine. projekat će omogućiti da se potpuno isključi korišćenje uglja u sistemu za grejanje i time ćemo dobiti dosta benefita, dosta prednosti. Pre svega dobićemo potpuno čisti vazduh u gradu Kragujevcu, jer znamo da korišćenje uglja i te kako loše deluje na sredinu, pa ćemo iz tog projekta dobiti sledeće poboljšanje energetske efikasnosti. Ima prednost i za životnu sredinu.

Smanjenje emisije ugljen-dioksida za 66% ili u 60,364 tona godišnje. eliminacija emisije sumpor-dioksida od 556 tona godišnje. Eliminacija čvrstih čestica PM dva i po 10 tona godišnje ili ukupna emisija PM čestica 99,3 tone godišnje. Smanjenje emisije azot-oksida od 98 tona godišnje ili 89%. Ušteda vode od 39,200 tona godišnje, bezbedno odlaganje postojećeg inventara i letećeg pepela sprečavanjem buduće generacije pepela i šljake.

To su benefiti koje grad Kragujevac dobija i tako se gradi i tako se radi u Srbiji i tako se vodi računa o životnoj sredini i svemu onome što je boljitak i što Srbiju vodi u bolju budućnost.

Ja bih posle ove tačke posvetio malo pažnje ljudima koji su nekada vodili grad Niš, u gradu Nišu i danas liju krokodilske suze nad gradom Nišom kako su ljudi iz SNS koji su vodili od 2012. godine i danas vode grad Niš, nekompetentni i ne znaju da rade svoj posao, pa bih samo podsetio građane Niša koliko su ti ljudi za vreme njihove vladavine i vođenja grada Niša u trajanju od 16 godina, tačnije od 1996. do 2012. godine, usrećili grad Niš, tako da je dobio epitet i naziv – dolina gladi.

Jednostavno sve što je u Nišu trebalo da služi za prihod i stvaranje prihoda građanima je poništeno i upropašćeno i ugašeno i znamo odlično, znaju građani, jednostavno građane ne možete da prevarite koliko god da se služite bilo kojim podmetanjima, izmišljanjima ili neistinama, građani odlično znaju kako su živeli za vreme vladavine žutih i da ih ne nabrajam još koliko ih je bilo u tom orkestru od 1996. do 2012. godine.

Ono što građani treba da znaju najviše u gradu Nišu kada je u pitanju zaduženje grada Niša, jednostavno još ovoliki period će biti potreban da ljudi iz SNS i SNS iščupa Niš iz mulja i blata u koga su ga uvalile prethodne vlasti, jer podsetiću samo da sam član Odbora za budžet i za finansije, da smo raspravljali o tome i da je Državna revizorska institucija utvrdila da je samo od zauzeća privatne imovine grad Niš zadužen za preko pet milijardi i 100 miliona evra koji dospevaju gradu Nišu na naplatu. Ako imamo u vidu da je dug koji je ostavljen SNS i ljudima koji su vodili, gradonačelnicima koji su vodili od 2012. do 2021. godine, preko pet milijardi duga je ostalo po različitim osnovama da je grad Niš to već servisirao i doveo budžet grada Niša do jednog podnošljivog stanja. Kada sve to dodate, to je blizu 11 milijardi evra, a budžet grada Niša nikada preko devet milijardi evra.

E, toliko da građani Niša znaju, a ja sam siguran i ubeđen da oni znaju ko je kako se ponašao i ko je kako vodio grad Niš i najviše ono što manipulišu sa tim jeste navodno poklon aerodroma Republici Srbiji.

Ko bi drugi trebao da upravlja aerodromima i gde u svetu ima da neko drugi upravlja aerodromima sem države, i ko tolika sredstva ima da raspolaže tolikim sredstvima da bi mogao da podigne infrastrukturu, onu koja je potrebna za funkcionisanje aerodroma u Nišu, a to je novi toranj, to je nova zgrada? Zašto? Zato što sve više letova iz Niša imate i sve više turista.

Nažalost, te rezultate umanjila je epidemija koja je zahvatila ceo svet, ne samo nas, ali jednostavno građani Niša treba da znaju da je ovo čista manipulacija i čisto podmetanje ljudima koji vode grad Niš, a vode ga u pravom smeru i dosta vremena treba još da prođe da bi konsolidovali da bi sve pokrili i ono što su prethodnici napravili i neće i ne daj Bože da se brzo vrate na vlast, a to građani Niša sigurno neće dozvoliti, jer znaju kako su prošli pod njihovom vlašću.

Kratko bih se osvrnuo da vidim kako to izgleda i sa aspekta države Srbije i sa aspekta Vlade Srbije i našeg predsednika države, kako danas Srbija stoji.

Kada je u pitanju BDP samo da podsetim da 2020. godine smo imali najmanji pad u Evropi od minus jedan, a očekivalo se mnogo više. Ono što ohrabruje i ono što je dobro jeste prvih šest meseci, prvi kvartal, rast BDP za prva tri meseca je 1,7%, a ono što je najvažnije i ono što ohrabruje jeste da u drugom kvartalu je rast BDP preko 15% što nas hrabri da smo na dobrom putu i da Srbija ide pravim putem, a to znači da će prvih šest meseci preko osam zarez nešto biti rast BDP u Srbiji i ja sam ubeđen da će to biti jedan od najvećih rasta BDP u Evropi.

To je taj put kojim Srbija ide i svakim danom je sve jača u privrednom, političkom i vojnom pogledu. U privrednom pogledu se ove godine gradi osam autoputeva pored izgrađenih tri. Sad, moje pitanje, gde, u kom delu sveta i u kojoj zemlji se to u toku jedne godine gradi osam autoputeva? To je rezultat ove Vlade.

Pored toga samo da podsetim i da pomenem šta je, pored autoputeva, klinički centri u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Novom Pazaru.

To je sve ušlo u plan izgradnje i to se već naveliko gradi. Koliko bolnica, domova zdravlja i ambulanti je urađeno u prethodnih nekoliko meseci. Koliko škola se gradi i renovira. Brza pruga Novi Sad – Subotica, Novi Sad – Beograd i Novi Sad – Subotica koja će biti veza sa Budimpeštom brzinom preko 200 kilometara. To je nešto što Srbija nije do sada imala i to je ono o čemu treba pričati i o čemu treba podsećati građane.

Takođe, u planu je izgradnja pruge Beograd – Niš, Niš – Preševo i to brzinom preko 160 km. Nikada to Srbija nije imala. Evo prilike da se u tom pravcu omogući da investitori mogu slobodno i što više da dolaze, a sami vidimo da ih je sve više i preko 60% svih investicija koje dolaze na Balkanu su uglavnom opredeljeni za ulaganje u Srbiji.

Ove godine počinje i izgradnja metroa. Svakim danom se vidi da je Srbija sve jača i da se svakim danom menja. Kada je Vojska Srbije u pitanju, podsetio bih samo građane da znaju, a veliki broj nas i zna, posebno ljudi odavde, gde je Vojska Srbije bila dovedena za vreme vladavine prethodnih, do 2012. godine praktično Vojska Srbije je bila dovedena do prosjačkog štapa.

Šta se danas događa sa vojskom Srbije? Svima je poznato koliko je danas vojska snažnija, koliko je danas vojska opremljenija i ono što hrabri je kada naš predsednik države kaže da će u ne manjem i ne kraćem roku od devet meseci Vojska Srbije biti za dvostruko jača. Onda je poruka sasvim jasna u kom to pravcu ide. Zato mnogima nije pravo i ne vole što je Srbija svakim danom sve jača i sve snažnija, a posebno vojno, jer znamo šta to znači i koliko to vredi za jednu državu.

Kada je u pitanju politička stabilnost, sve je veća uloga Srbije u svetu, sve je više prijatelja u svetu. Sve je ovo moguće samo zato što imamo načelu države čoveka koji sigurnom rukom vodi Srbiju stabilnim i sigurnim putem u bolju budućnost. Zato građani Srbije daju punu podršku predsedniku Aleksandru Vučiću.

U danu za glasanje podržaću, zajedno sa mojom Poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, sve predloge i zakone i sporazume koji su bili na dnevnom redu. Živela Srbija!

Hvala, gospodine Vasiljeviću.
Sada određujem redovnu pauzu od 60 minuta.
Nastavljamo sa radom u 15.10 časova.
Prva će se tada obratiti gospođa Aleksandra Tomić.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima Aleksandra Tomić.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovana ministarka, kolege poslanici, danas imamo prilike zaista da govorimo o projektima koji pišu istoriju Srbije koja govori o tome da se Srbija menja, i to menja se po sistemu koji je karakteristika za visokorazvijene države koje svoju ekonomiju zasnivaju na tzv. zelenoj agendi, odnosno na održivom razvoju, što znači da mora da se uspostavi jedan balans između ekonomije, ekologije i socijalnih davanja, da postanemo jedno razvijenije društvo u tom pogledu, bez obzira da li smo članice EU ili ne, zato što je dobro to za nas, zato što je dobro za našu ekonomiju i zato što je to u interesu budućnosti naše dece.

Projekat daljinskog grejanja grada Kragujevca je prvi projekat koji u Srbiji praktično uvodi zamenu prelaska sistema grejanja sa uglja na gas, odnosno sa tzv. neobnovljivih na prirodne resurse, kojima u stvari daje mogućnost da svi građani koji žive u velikom gradu mogu da se prikače na daljinsko grejanje i da u stvari koriste energente koji daju najmanju emisiju zračenja, koji daju najmanje štetne posledice po zaštitu životne sredine.

Ono što je ovim predlogom sporazuma, odnosno povlačenja kredita i Sporazuma između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj koji je sklopljen i potpisan 2. jula ove godine pokazuje da osim zamene kotla koji će se desiti dolazimo do jednog od najvećih projekata čišćenja pepelišta, jer smo imali prilike na Odboru da čujemo da je neki proračun da 40.000 tona pepela u stvari treba da se sanira ovim projektom, što u stvari pokazuje kolika je u stvari šteta koju mi kao ljudi nanosimo životnoj sredini kada koristimo energente koji su neobnovljivog tipa, ali koji jednostavno su stvar naše svakodnevice, i ne samo u Srbiji, nego i u zemljama u okruženju, pa čak i onim razvijenim državama.

Te priče koje mi imamo prilike da čujemo, da treba zatvoriti sve termoelektrane, je neki dugoročan cilj koji postavlja ne samo Evropa i razvija energetska tranzicija, već i sve države koje žele da postanu članice EU u stvari pokazuje da najrazvijenije ekonomije EU, kao što je Nemačka, grade termoelektrane. Prema tome, jedan energetski balans o trošenju energenata svaka država treba shodno svojim mogućnostima da donese. To je ono što je jedna razvijenija ekonomija, kao što je Nemačka, odavno počela, taj svoj put, i zato ona i svoju ekonomiju, koju zasniva na visokim stopama rasta i koju zasniva na tome da treba da koristi što više obnovljivih izvora energije i sebi postavlja visoke ciljeve da li je to 30%, 50%, 70% do 2050. godine.

Srbija je negde sebi postavila kao ciljeve 27%, ali ono što je bitno je u stvari ta emisija štetnih čestica u našu životnu sredinu, jer ne ide samo u vazduh, jer jednostavno kad padaju, onda padaju zemljište, pokazuje u stvari da Srbija ovim putem kojim je krenula, velikim koracima kada je u pitanju sprovođenje visokih ekoloških standarda u svoju privredu, u stvari želi da postigne zaista održivu proizvodnju, shodno onim pravilima kako to rade sve razvijene države sveta. Naravno, neko kao država koja je ratifikovala konvenciju koja se odnosi i na ciljeve održivog razvoja, koju su promovisale UN i skladu sa Pariskim sporazumom 2015. godine u Parizu i time u stvari je pokazala da interes svakog građanina u našoj državi mora biti ispoštovan.

Recimo, sada će Kragujevac imati prilike zaista da živi u gradu u kome ti standardi će podići rapidno tu lestvicu, jer plan je u stvari da ovim sporazumom izvođači koji treba da realizuju ovaj projekat treba da budu uvedeni krajem avgusta meseca, da treba da se zaista završi jako veliki posao ovim sporazumom, da je plan da dočekamo sledeću grejnu sezonu sa novim kotlom, sa korišćenjem prirodnog gasa i da se izvrši čišćenje pepelišta u periodu od 2022. godine, pre svega izradom studije koja treba da bude završena u maju mesecu, do druge polovine 2022. godine. Čišćenje pepelišta uopšte nije jednostavan posao. Naravno, postoje i određene tehnologije koje treba da pomognu da to pepelište bude sanirano na način koji će možda stvoriti neku novu upotrebnu vrednost, biti ugrađeno u neke, recimo, izgradnje puteva, kao određena vrsta ugradnog materijala, samim tim dobiti smanjenje troškova kada je u pitanju uopšte povlačenje kredita za putnu infrastrukturu.

Znači, da zaista ono što mi ovde želimo da kažemo građanima Srbije, da je Srbija dostigla pre svega finansijski mogućnosti da povlači ovako razvijene projekti koji su zasnovani ne samo na realnim investicijama, već na znanju i na inovacijama i to je ono što mislim da je od velikog značaja za sve nas, a pre svega i za one mlade ljude koji jednostavno danas ulaze u realizaciju ovako modernih projekata, sa završenim fakultetima određenih struka, koji zaista imaju čemu da se nadaju u budućnosti i da se pohvale da na ovakvim strateškim projektima koje Srbija sada ima učestvuju i jednostavno ulazi u njihove biografije kao neko ko je menjao Srbiju u svom pozitivnom smeru.

Kada govorimo o sporazumima i predlozima zakona o potvrđivanju odluka Mešovitog komiteta države EFTA-e i Republike Srbije koja se odnosi na Sporazum o slobodnoj trgovini, u vezi definicije pojma „proizvoda sa poreklom“ i metodama administrativne saradnje, znači, mi ovde govorimo o tome da mi svoje proizvode jednostavno treba da potenciramo i da definišemo tačno koje imaju svoje poreklo, ali da time u stvari dobijemo jednu konkurentnu prednost za naše proizvode koji će ići na ta tržišta i to je ono što u stvari za nas predstavlja mogućnost da napravimo veći izvoz i da imamo veće prihode u budžet Republike Srbije. Kao takav model promene samih protokola, mi u stvari treba da stvorimo te finansijske benefite koji su od velikog značaja za nas.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma koji se odnosi na poljoprivredne proizvode Srbije i Islanda i Srbije i Švajcarske, imali smo prilike dosta toga da čujemo koje su prednosti od gospodina Marijana Rističevića i gospodina Milije Miletića. Gospodin Rističević je, kao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, dao onu konciznu, realnu analizu koje su to koristi samih poljoprivrednih proizvođača od ovoga što mi ovde radimo u Skupštini Srbije i kada donosimo i usvajamo ovakve protokole.

U vezi sa tim, ono što imamo kao potvrđivanje izmena i dopuna određenih carinskih konvencija vezano za TRS, to je ono što govori o samom prevozu, o transportu ne samo poljoprivrednih proizvoda, već uopšte proizvoda, prema principima koje konvencije koje još važe od 1975. godine, ali naš cilj je da u stvari kamioni sa našom robom treba za što kraće vreme da jednostavno dostignu krajnje destinacije, pogotovo kada su zemlje EU u pitanju i sa onim što smo imali kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, mi onda jednostavno na onoj lestvici kada je u pitanju konkurentnost naših proizvoda, ako zauzimamo neko npr. 50. mesto, kada skočimo na 30. ili 20. u stvari pokazujemo koliko smo sposobniji od drugih država u regionu, i onih koje su članice EU i onih koje to nisu, da jednostavno osvajamo tržišta i samim tim imamo bolje makroekonomske pokazatelje.

Kada govorimo o pokazateljima onda je to najava i premijerke i predsednika države da ćemo imati penzije veće za pet procenata i određeno povećanje plata, u sledećoj godini plate koje će 2022. godine dostići 600 evra, prosečna plata u Srbiji govori o tome da je to gotovo dvostruko više nego 2012. godine kada su vodili ovu državu oni koji su napadali i Aleksandra Vučića u ono vreme kada je sprovodio teške ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju.

Ali, napadaju ga sa istim žarom i danas kada su ti ekonomski rezultati mnogo bolji i kada priznanje za ono što smo onda radili i ovo sada kada je u pitanju i priliv stranih direktnih investicija u vreme korone i posle korone, u stvari govori o tome da oni koji napadaju i ovu državnu politiku nemaju svoju politiku i zbog toga u svojoj nesposobnosti da pokažu da Srbija može da ide napred, da bude i bolja od ovih rezultata jednostavno nemaju političku viziju kako to Srbija treba da ide napred.

Zbog toga je onda mnogo lakše napadati, vređati i samog Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove saradnike i misleći da će time postići neke procente i poverenje građana, u stvari iz izbora u izbore mi vidimo da građani imaju odgovornost i prema sebi, svojim porodicama, svojoj deci, svojoj budućnosti i ne daju podršku takvim politikama i takvim pojedincima.

Ono što želim da kažem da je obim stranih direktnih investicija za prvih pet meseci 1,7 milijardi evra, što pokazuje da ćemo ovu godinu završiti sa preko 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, da rast koji je projektovan budžetom, a podsetiću vas da su nam u decembru mesecu govorili da nema šanse da postignemo rast od 6% sada gotovo govorimo o izvesnoj cifri od 6% BDP-a, pa čak i nešto većem, da je za prvih pet meseci javni dug iznosio 28,07 milijardi dinara, što je 55,6% BDP-a, gde su dogovorili da ćemo možda preći 60%, pa ćemo urušiti taj nivo koji je karakterističan za razvijene zemlje EU, da ono što je deficit republičkog budžeta iznosio za prvih pet meseci 99,8 milijardi dinara pokazuje da ćemo zaista ispoštovati ovaj deficit od 3% ukoliko ne dođe do određenih većih poremećaja na tržištu koje mi imamo sa najavama raznoraznih, takozvanih opozicionih stručnjaka koji nam govore o tome kako ne vodimo odgovornu finansijsku i ekonomsku politiku ove države.

Oni ne shvataju da ove naše rezultate prate sve međunarodne finansijske institucije i upravo svakim danom prateći naše rezultate govore o tome da mi i jesmo bili prošle godine i ove godine ekonomski gigant kad su u pitanju rezultati, da njima i dan danas nije jasno kako smo zaista postigli te dobre rezultate zato što poštujemo ono što sve napišemo i onda i kada ne veruju te neverne tome da ćemo zaista nešto uraditi kad je u pitanju konsolidacija javnih finansija i kad je u pitanju podrška i privatnom i javnom sektoru, kada rešavamo probleme, zaista to i uradimo.

Na kraju, dobijemo zaista to što su brojke, što je u stvari rezultat i politike Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke i zajedno sa koalicionim partnerima koji su videli u nama, zaista pouzdanog partnera za buduću politiku kada govorimo i izlazak pred građane da smo skloni tome da ocene da li smo dobro radili svoj posao ili ne kada je u pitanju sama ekonomija Republike Srbije.

Imaće prilike građani dogodine u svom regularnom roku, kada budu bili raspisani izbori, i kada govorimo o predsedničkim i kada govorimo o Gradu Beogradu, da se izjasne o tome da li jednostavno podržavaju politiku odgovornosti, da li podržavaju politiku ekonomskog rasta i razvoja, inovacija, bitke za bolju Srbiju, bitke za održivi razvoj Srbije, za borbu koja se odnosi i na očuvanje svih standarda kada su u pitanju zaštita životne sredine, borba za nacionalne interese kada je u pitanju i Zelena agenda.

Imaće prilike da se izjasne o tome da li podržavaju ovu politiku ili će dati podršku nekim neodgovornim političarima koji su samo pričali, ništa nisu radili, a sasvim suprotno kada je bio u pitanju budžet Republike Srbije brinuli o njemu na način tako što su prelivali novac iz budžeta građana Srbije u svoje lične džepove, na svoje lične račune i o tome na kraju krajeva će doneti odluke i neke međunarodne institucije koje će dati dokaze za sve ono što smo govorili do sada i što govorimo u budućnosti.

Prema tome, u danu za glasanje, podržaćemo predloge ovih zakona i sporazuma koji daju podršku ovakvim novim trendovima kada je u pitanju zaštita životne sredine, projektima daljinskog grejanja, ne samo grada Kragujevca, već i drugih gradova i daćemo podršku saradnji koja će dati podršku poljoprivredi i sve u cilju održive ekonomije Republike Srbije.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako da ovaj set zakona koji se danas nalazi pred nama je pre svega od velike koristi interesa građana naše zemlje i naravno da ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.

Smatram da sve ono što smo bili u prilici da čujemo tokom jučerašnje rasprave, ali isto tako i danas, jasno govori koliko je politika Vlada Srbije opredeljena rešavanju svakog problema sa kojim se naši građani suočavaju, ali isto tako pokazuje da neki problemi koji nisu bili rešavani, nažalost decenijama unazad konačno se sada rešavaju.

Davno smo bili u prilici da čujemo kako se sa rešavanjem jednog problema na listi prioriteta nekih zahteva kod građana pomeraju neki drugi problemi i oni dolaze na prvom mestu.

Danas smo u prilici da vidimo to u praksi činjenicu da danas nemate proteste, nemate demonstracije i nemate nastupe bilo koga, a da je to motivisano time što ljudi danas nemaju posao, nemaju radno mesto ili nemaju adekvatne plate.

Danas ljudi u Srbiji koji predstavljaju bivši režim pokušavaju da pridobiju neke glasove ili izazovu nezadovoljstvo kod građana igrajući na temu ekologije.

To vam je jasan pokazatelj koliko je naša zemlja uspela da napreduje u ekonomskom smislu i koliko se besmisao politike predstavnika bivšeg režima i predstavnika DS, stare DS oličenih u Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Borisu Tadiću, sada pretvorila u nekakvo pomodarstvo.

Valjda su videli da je tema ekologije nešto što je aktuelno svuda u Evropi, pa i u svetu i sada pokušavaju jeftinim spinovima i najčešće izmišljenim aferama da lažnom brigom za ekologiju pokušaju sebi da prikupe neki glas više ili da na sebe skrenu pažnju iz tog ugla.

Na taj način žele da zamaskiraju sva svoja nedela koja su počinili dok su bili na vlasti, ali isto tako da sa polja ekonomije koje im definitivno ne ide u korist politiku vode na polju za koje misle da je njima dobro i da je na njihovoj strani.

Međutim, kada uzmete u obzir da se na polju ekologije ili zaštite životne sredine do 2014. godine apsolutno ništa nije radilo svakom čoveku u našoj zemlji jasno je i da je to samo jedna pusta demagogija.

Mi smo bili u prilici da u prethodnom periodu prisustvujemo raznoraznim performansima, da gledamo i posmatramo, ali isto tako i da čitamo raznorazne izjave koje se svode na to da bi danas oni uradili sve bolje nego aktuelna vlast i da bukvalno za svaku situaciju ili za svaki problem u našoj zemlji je kriv jedino i isključivo Aleksandar Vučić.

Ta politika i ta demagogija i ta retorika je pročitana od strane građana i ne nailazi na odziv kakav su oni želeli i zato je nervoza u redovima predstavnika jednog dela opozicije sve veća iz dana u dan.

Ispratio sam i ovih dana pisanje u pojedinim medijima pod njihovom direktnom kontrolom, kao i na televizijama, i vidim da je problem i ovaj set zakona koji se danas nalazi pred nama. Najoštriji su kritičari. Vidim iz njihovog ugla tu ništa nije dobro, da ništa ne valja, ali ono što je simptomatično - i danas nismo čuli ni jedan jedini argument zašto to nije dobro ili šta bi oni to bolje uradili danas ili nešto novo u odnosu na period kada su oni bili na vlasti.

Simptomatično je i to što u nedostatku bilo kakvih rezultata ili podrške građana, poslednjih dana se pojavljuje nekakva istraživanja koja po svoj prilici sprovodi Dragan Đilas. Po tim istraživanjima, ako bi izbori bili u nedelju, ispade da bi Dragan Đilas ubedljivo pobedio na tim izborima.

Ono što se postavlja kao pitanje koje građani postavljaju, najrealnije pitanje, jeste ko je ta istraživanja naučio i sprovodio, ali isto tako šta onda to sprečava i njega i Vuka Jeremića i Borisa Tadića da već danas izađu pred svoje glasače i pred građane Srbije, koji će njih podržati kako oni kažu, i svima nama daju reč da će izaći na te izbore?

Dakle, opet se ponavlja situacija gde oni računaju da imaju nekakvu podršku ili šansu, oni će izaći na izbore, a tamo gde misle da će doživeti ubedljivi poraz neće izaći, pa tako dolazite u paradoksalnu situaciju da njima odgovaraju uslovi kada su u pitanju izbori za grad Beograd, ali da neće izaći na izbore koji se tiču parlamenta ili parlamentarnih izbora, koji se takođe očekuju naredne godine.

Zdravom razumu to niko ne može da objasni iz prostog razloga šta se to menja kada je glasanje isto, samo što će građani u Beogradu imati glasački listić više i tu vidite sav besmisao te politike. Međutim, ono što je veći problem jeste činjenica da se svaki ministar u Vladi od 2014. godine suočio sa ogromnim problemima kada je preuzeo to ministarstvo. Ne postoji sfera našeg života koja nije bila upropašćena i devastirana i ne postoji taj segment našeg života koji nije bio u ogromnom problemu. Da ne pričamo o tome da smo na sve strane imali dugove, zaduženja i da smo bili na rubu propasti.

Isto tako se može govoriti i osvrnuti na ministarstvo koje vi, gospođo Vujović, vodite, ali kod vas je problem mnogo veći, jer do 2014. godine, a posebno u poslednjih nekoliko godina, na polju ekologije apsolutno niko ništa nije radio. Sada je glavni zadatak tog dela opozicije da se sve degradira, da sve što vi uradite ili izjavite izvrne ruglu i da se na igranje emocija, osetljivih emocija građana Srbije, pokuša ubrati koji glas više.

U toj borbi neretko Dragan Đilas upotrebljava i neka „oružja“ koja nisu primerena i nisu dobra i ne doprinose društvenom dijalogu niti doprinose njemu lično ili bilo kakvom boljem interesu građana Srbije. Kada govorimo o tome, ja sam često govorio baš iz ovog plenuma o situaciji koja se tiče pretnje i vređanja svakog ko ne misli kao on ili ne radi kako on misli da treba.

Juče smo bili u prilici da vidimo performans izveden ispred suda koji je direktan pritisak na pravosuđe i koji je u direktnoj vezi sa histerijom koja je uhvatila ne samo njega, već i Mariniku Tepić, ali i sve one ljude koji su prvi ešalon i prvi tim ljudi koji je zaposleni u firmi Dragana Đilasa, juriša na svakog ko predstavlja SNS ili odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića.

Juče smo bili u prilici da čujemo da oni nisu zadovoljni kako radi tužilaštvo, sud, ali isto tako moram da istaknem da sam ja mnogo nezadovoljniji iz prostog razloga što mesecima i godinama unazad, zajedno sa svojim kolegama iz SNS, ukazujem na malverzacije kojima se služio Dragan Đilas i da je uz pomoć tih malverzacija od propalog preduzetnika, perača prozora i čoveka koji je sa ušteđevinom od 74 hiljade evra došao u poziciju da bude jedan od najbogatijih ljudi u ovom delu Evrope koji samo u nekretninama ima preko 20 miliona evra.

Žao mi je što i dalje ne dobijamo konkretne odgovore, ali mi je još žalije što građani Srbije ne dobijaju adekvatne odgovore na to kako i na koji način se Dragan Đilas na njihovu štetu obogatio i kakve će konsekvence snositi.

U prilog tome ja ću samo građanima Srbije predočiti jednu aferu, pošto vidim da se Dragan Đilas oslobodio nekih stega. Valjda je ovaj odmor koji je imao dobro uticao na njega. Pričaju o tome da li je afera Mauricijus, gde je otkriveno da u 17 različitih zemalja na preko 53 računa imaju više od 68 miliona evra, kako se do toga došlo.

Na jednom našem stranačkom štandu, razgovarajući sa građanima, zamolili su me samo da makar jedan deo im otkrijem i iskoristiću ovu priliku vrlo kratko da im objasnim o čemu se radi.

Naime, Dragan Đilas je 6. aprila 2014. godine svoju „Dajrekt mediju“ prodao jednoj ofšor kompaniji pod nazivom CEE, koja je registrovana u Holandiji. Vlasnik te kompanije je izvesni Gergov koji je platio za ovu uslugu 17,7 miliona evra. Ništa čudno ne bi bilo da identičnu cifru taj biznismen nije pozajmio od ljudi koji su bliski Šolaku, istom onom čoveku koga je Dragan Đilas branio i pominjao. Dakle, od dve firme, od firme „Sijera“ i jedne advokatske kancelarije. Od jedne 9,5 miliona, a od te kancelarije 8,2 miliona evra. U ukupnom zbiru, to vam je cifra od 17,7 miliona evra, cifra koju je Dragan Đilas prijavio kada je prodavao svoju „Dajrekt mediju“.

Ono što je vrlo interesantno, u avgustu 2015. godine, Gergov, bez bilo kakve naknade, firmu „Dajrekt medija“ ustupa holandskoj ofšor kompaniji „Askanijus BV“, čiji je krajnji vlasnik Đilas. Šta je ovde interesantno? Ova firma je osnovana 17.3.2015. godine i ona je sto posto ćerka firme „Askanijus ara“, koja je osnovana 16.3.2015. godine. Dakle, u razmaku od samo dva dana osnovane su dve firme, svima je jasno zbog čega i sa kojim ciljem.

Takođe, ove firme su registrovane u Luksemburgu, koji je više puta pominjao ovde i narodni poslanik kolega Rističević. Dakle, sve te firme su u jednoj sprezi. Vidite krug gde Šolak i Đilasa najčešće se odlučuju za taj Luksemburg i onda vam je sve mnogo jasnije.

(Marijan Rističević: I Švajcarska.)

I Švajcarska, naravno.

Ali, šta je posebno interesantno? Nakon svega ovoga pravi se pauza, da ne bi bilo toliko providno, ofšor kompanija „Junajted medija“, iz Luksemburga takođe, Dragana Šolaka 5.6.2018. godine, obratite pažnju, za 52,2 miliona evra kupuje „Askanijus ara“, koja je ujedno i vlasnik ove „Dajrekt medije“. Dakle, sada ovde možete shvatiti ceo krug novca kako ide.

Za sam kraj potvrda ispumpavanja novca i prebacivanje na račune širom Evrope i sveta vam pokazuje poslednji podatak. „Askanijus ara“ je iskazala prihod od 52,2 miliona evra 2018. godine, da bi 2020. godine, samo dve godine kasnije, njihov prihod bio 67 hiljada evra. U završnom računu ostaje samo ova cifra, samo 67 hiljada evra, što znači da su za dve godine uspeli na raznorazne načine i raznorazne račune da ispumpaju 52 miliona evra.

Poštovani građani Srbije, to vam je model, modalitet i sve ono na koji način su oni funkcionisali i odakle se pojavljuju računi i na Mauricijusu i u Švajcarskoj i u Hongkongu.

Vidim da je nervoza dostigla vrhunac iz prostog razloga što različite zemlje iz Evrope se interesuju za ove stvari, što su i oni pokrenuli neke istrage, pa sam isto tako uveren da ćemo u najkraćem mogućem roku videti i rezultate svega onoga što oni istražuju.

Za sam kraj, ja sam pre čini mi se mesec dana sa ovog mesta diskutovao o tome koliko je postalo normalno da predsednik Aleksandar Vučić otvori neku fabriku, neko novo radno mesto i da se pojavi na postavljanju kamena temeljca za neka buduća radna mesta. Danas je bio u Pančevu, kompanija ZF Srbija. Prisustvovao je otvaranju najsavremenijeg inženjerskog centra. Ta firma zapošljava 900 radnika u fabričkom pogonu i 100 stručnjaka u razvojnom inženjerskom centru.

To je još jedna nemačka kompanija koja jasno pokazuje da želi da ulaže u našu zemlju i da ovde vidi sigurnost i da na taj način naša ekonomija dodatno ojača.

Godine 2014. u nemačkim firmama je radilo 17 hiljada ljudi. Danas je ta cifra preko 70 hiljada. I svako ko se malo ozbiljnije bavi politikom ili ekonomijom zna koliko je to ozbiljan pokazatelj, koliko naša zemlja dobro stoji i koliko je uvažavana i poštovana.

Ali, i ovu priliku su pojedini ljudi, pre svega predstavnici medija koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, pokušali ovo da umanje i jednim pitanjem pokazali svu besmisao i svu nemoć u kojoj se nalazi danas Dragan Đilas i njegova politika.

Naime, tokom jučerašnjeg obilaska istoka naše zemlje, istoka Srbije, predsednik Aleksandar Vučić je u razgovoru sa građanima i funkcionerima iz tog dela naše zemlje shvatio da postoji problem i da naši građani žele da se što pre reši jedan deo puta dužine 50 kilometara, od Donjeg Milanovca do Golupca, iskoristio je mogućnost pa je pozvao telefonom ministra Sinišu Malog ili nekog iz finansija i pitao da li ćemo moći da obezbedimo devet miliona evra da se taj put izgradi? Zamislite, zbog toga je danas izložen napadima i određenih medija i političkih stranaka, predstavnika bivšeg režima, samo zato što je kao predsednik Srbije iskazao želju i volju da se izgradi još 50 km puta koji je od vitalnog značaja za taj deo Srbije.

Kada vidite takve stvari i kada ste svesni da je njima sada najveći problem i to što se Aleksandar Vučić na svakom mestu i u svakom trenutku bori za građane Srbije, onda vidite kolika je nemoć i histerija zavladala u njihovim redovima.

Aleksandar Vučić, za razliku od Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića, uvek se bori i brine o interesu građana Srbije, svuda i na svakom mestu. I za razliku od njih, ovih devet miliona evra biće uloženo u potrebe i bolji život građana Srbije, a ne u džepove tajkuna i političara koji svoju poziciju vide samo za bogaćenje, lično i najbližih saradnika, kao što je bilo u vreme Dragana Đilasa.

Vama, poštovana ministarka, želim mnogo uspeha i napretka u predstojećem periodu, ali, isto tako, želim da svi zajedno kao Vlada sledite odgovornu politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i da pred nas kao narodne poslanike iznosite još ovako dobrih i zakona i sporazuma i da svi zajedno kao jedan veliki tim radimo u opštem interesu naših građana i naše zemlje. Hvala vam i živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima Adam Šukalo.