Osmo vanredno zasedanje , 14.07.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Osmo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/307-21

2. dan rada

14.07.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:20 do 19:05

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa pretresom u pojedinostima.

Tačka 1. – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, Aleksandar Dujanović i Jelena Tanasković, državni sekretari u Ministarstvu zaštite životne sredine, Sara Pavkov, posebna savetnica u Kabinetu ministra, Aleksandra Došlić, Jelena Dučić i Mirjana Vasiljević, načelnici odeljenja, Lidija Stevanović i Snežana Prokić, šefovi Odseka, Slavica Stojanović, rukovodilac Grupe, i Aleksej Stepanov, savetnik.

Primili ste amandmane koje je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Marko Parezanović.

Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za zaštitu životne sredine.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Marko Parezanović.

Predstavnik predlagača je na sednici Odbora za zaštitu životne sredine prihvatila amandman.

Odbor za zaštitu životne sredine je prihvatio amandmana.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima Veroljub Matić.

Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Matić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Podnošenje amandmana je u svakom slučaju želja da se poboljša zakon, da dobijemo kvalitetniji zakon, kao i sva rasprava koja traje oko zakona i zakonskih rešenja.

Želim nešto da kažem prvenstveno oko ovog Zakona o zaštiti prirode, jer jednostavno to je tako bitna stvar o kojoj svi treba da vodimo računa, jednostavno svi treba da damo svoj doprinos da što bolje zaštitimo prirodu.

Ima jedna rečenica koja se našla ovde u ovom materijalu i ja je moram pročitati, kratka je, a mislim da daje suštinu - moramo biti svesni činjenice da je priroda u svetu, ali i u našoj zemlji pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja.

Mislim da je tu negde suština gde nas opominje da mi previše ugrožavamo prirodu i da o tome moramo da povedemo računa, da to smanjimo ili potpuno izbacimo, naravno ako je moguće.

Ja hoću da na nekim živim primerima kažem iz nekih svojih saznanja odnose iz svoje opštine Koceljeva gde imamo loš primer, imamo i nekih dobrih primera. Reći ću da nam je, recimo, smetlište u Koceljevi u jako lošem stanju, nalazi se već u urbanoj zoni, neuređeno je, popunjeno. Tako da, to mora brzo da se rešava. Tačnije, u ovakvom obliku smeta normalnom funkcionisanju i životu ljudi koji žive u Koceljevi, a naročito oni koji su u neposrednoj okolini.

U okviru toga ili uz samo smetlište sagrađena je transfer stanica koja je urađena da bi zajedno sa regionalnom deponijom „Kalenić“ imala jednu zajedničku celinu i funkciju, tako da bi radom transfer stanice i regionalne deponije „Kalenić“ jednostavno smetlište dovedeno u jedno stanje da se može funkcionisati, dobro raditi i odlagati smeće na pravi način.

Ovde je ministarka rekla oko izgradnje „Kalenić“ regionalne deponije. Nadam se da ćemo početak izgradnje deponije doživeti u prvoj polovini sledeće godine, s obzirom da se radi o velikom zahvatu, i da ćemo i mi iz naše opštine koji smo osnivači regionalne deponije „Kalenić“ da smo jedni od tih 11 ili jedni od tih 15 budućih korisnika.

Mislim da s time i moja opština će doći u situaciju da jednostavno izbegnemo te loše stvari koje nam donosi neplanirano odlaganje smeća.

Ono što je dobro, ove godine se radi projektna dokumentacija, a sledeće godine će biti izgradnja, to su prečistači sa kanalizacijom, i to tri prečistača, jedan će biti u Koceljevi, drugi u Draginju, treći u Donjem Crniljevu, i okviru izgradnje prečistača dogradiće se i postojeća kanalizacija u onom nedostajućem delu, tako da ćemo na teritoriji opštine Koceljeva, gde ispuštamo kanalizaciju u reke, jednostavno sa prečistačima rešiti da prečišćena kanalizacija bude na tom nivou da može da bude sastavni deo reka. To je dobra stvar.

Dobro je i obnovljivi izvori energije. Mi ćemo u legendarnom selu Svileuva dobiti elektranu na biogas. Ona će u toku ove godine početi da se gradi, verovatno početkom sledeće godine biće u funkciji, gde ćemo na osnovu biogasa proizvoditi električnu energiju. Ukupan kapacitet elektrane je 6 megavata. To će biti jedna od većih elektrana na biogas i koristiće se u osnovi obnovljivi izvori energije. Ono što je još dobro, da ćemo nusproizvod, to je toplota, koristiti za grejanje, a verovatno i za izgradnju plastenika.

Ono što bih rekao, što se tiče Zakona o vodama, odnosno izmenama i dopunama, biću tu kratak. Ima tu dva člana koji zavređuju pažnju. Jedan je da će se praktično zakon primenjivati u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, odnosno da će se upravni postupak sprovoditi na osnovu odredaba Zakona o vodama, a da ono što nije rešeno tim zakonom, da će se primeniti Zakon o opštem upravnom postupku.

Dalje se kaže ovde da će nepokretnosti, odnosno vode, objekti, jednostavno vlasništvo nad time će preći u javnu svojinu Republike Srbije. Srbija s time hoće da praktično se do kraja uozbilji i da se ozbiljno bavimo vodama i objektima oko vode. Sve to će sprovoditi katastar i Republički geodetski zavod, i brisanje i upis javne svojine.

U okviru vodosnabdevanja, mislim da je vodosnabdevanje ključna stvar za sve sredine, tako i za moju opštinu, gde ćemo u narednom periodu, sigurno ne u naredne dve godine, ali u narednim godinama, dobiti trajno stabilno snabdevanje zdravom pijaćom vodom akumulacije iz sistema „Stubo-Rovni“ i prečistača koji će se nalaziti u Valjevu. To će biti vodosnabdevanje za Kolubarski okrug, bez jedne opštine, to je Osečina, sa dodatim opštinama, Loznica i Koceljeva. Mislim da time ceo taj kraj dobija na kvalitetu života i ubuduće će se naročito meriti kvalitet života i opstanka na tim prostorima ako ima zdrave i ispravne pijaće vode. Mislim da smo to rešili. Treba da budemo strpljivi još par godina da se to reši i ti krajevi će sigurno biti snabdeveni kvalitetnom i ispravnom pijaćom vodom. Toliko. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Akademik Zukorlić.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana ministrice sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici i uvaženi građani, amandmani koji su pred nama zapravo potvrđuju da proces usvajanja jednog zakona ili zakona koji su pred nama i o kojima smo imali veoma bogatu raspravu u načelu, zapravo ti zakoni nisu usvojeni sve dok se ne usvoje, a to znači da je smisao svih rasprava koje imamo, kao i mogućnosti podnošenja amandmana prilika da ispravimo eventualne propuste, greške koje su u svakom ljudskom delu uvek moguće.

Drago mi je da imamo amandmane koji su zapravo te prirode i kojima se nastoji da ovi zakoni budu koliko je to moguće, sa ljudske tačke gledišta, dovedeni do određene perfekcije, iako perfekcija je Božja odlika, a ne ljudska, ali u ljudskoj dimenziji perfekcija je ideal kome se teži. Ideal jeste ideal zato što je idealan i zato što je nedostižan i zato je ideal neiscrpan izvor inspiracije. Ono što je ostvarivo do potpunosti ne može biti ideal, već postaje ljudsko delo i zato i imamo motiva da težimo perfekciji i da ovaj ideal koristimo kako bi zapravo ono što činimo izgledalo što bolje.

No, i ako nam nešto promakne, što nismo ispravili kroz raspravu, odnosno kroz amandmane, svakako imamo prilike, kao što činimo sa većinom zakona, da kroz buduće prilike izmena i dopuna te zakone činimo što boljim. Izmene i dopune zakona nisu samo zato što smo nešto propustili, već zato što prilike u kojima živimo, okolnosti sa kojima se susrećemo, izazovi koji se nađu pred nama, sve to utiče na potrebu da se zakoni usklade sa potrebama i da u mogućoj meri sa aspekta ljudskih dometa ti zakoni što više i što bolje služe čoveku, omoguće mu da na ovoj zemlji i u ovoj zemlji živi dostojanstveno, hoda ovom zemljom dostojanstveno i slobodno, radi i deluje u skladu sa sopstvenim ubeđenjima, duhovnim, etičkim, kulturnim, običajnim i svim onim što nas čini onim što jesmo, u svim svojim sličnostima i svim svojim različitostima.

Moram priznati da me je tema zaštite prirode, odnosno općenito tema prirode je toliko inspirativna da i ono vreme koje smo imali na raspolaganju u načelu i ovo vreme koje sada imamo po amandmanima je, mogu kazati, nedovoljno da se iznesu svi aspekti ne samo tehničko-pravnog odnosa prema zakonskom ili amandmanskom tekstu, već prema ovoj temi.

Ostaću dosledan onoj tezi koju sam plasirao još prošli put, istina, odnosi se na sve zakone, ne samo na ova dva, da u meri u kojoj je važno da ostvarujemo bar relativnu perfekciju u donošenju zakona, bilo po sadržini, bilo po formulaciji, bilo po skladnosti samog zakona unutar sebe i u skladnosti zakona sa ostalim aktima, od najvišeg koji se zove Ustav, pa svih drugih, uključujući i skladnost sa mogućnostima implementacije ovih zakona, koliko god je važan taj aspekt našeg delovanja ovde, jednako toliko, ali zbog određene zapostavljenosti mislim još više je važan aspekt podizanja svesti o ovim temama i o ovim zakonima.

U političkoj praksi, od najviših organa koji donose ove zakone, preko organa koji treba da implementiraju ove zakone, do samih građana na kojima se ili primenjuju ovi zakoni ili koji treba da primene ove zakone, u celoj toj lepezi protoka zakonskih normi koje donosimo, u prilici smo da se uverimo da ono po modelu brazde, brazde u kojoj puno vode bude na početku brazde, međutim, ako je brazda duga, na kraju brazde bude malo vode. Zato što voda skrene levo-desno unutar same brazde i ne stigne uvek vode koliko je krenulo na samom početku.

Slično je i sa primenom ovih zakona. Što je kompleksniji mehanizam primene, u praksi se pokazuje da ne bude baš u primeni do kraja taj zakon procirkulisao onako kako smo želeli ili onako kako je to zakonodavac zamislio ili onako kako to sadrži sama zakonska regulativa.

Analizirajući gde su te pukotine gde curi realizacija ili mogućnost realizacije zakona, uglavnom ćemo doći do zaključka da je jedna od velikih pukotina ili mesto gde se jako mnogo energije gubi po pitanju implementacije ili primene zakona, generalno nedostatak svesti, personalne i općenito društvene, kulturološke svesti u odnosu na vrednosni značaj određenih zakona.

Dakle, to je nešto na čemu zaista ću nastojati da insistiram, bez obzira što insistiranja kulturološke i etičke teme sa aspekta dnevne politike, dnevne praktičnosti, pragmatičnosti često nisu tako interesantne, ali kao što zdrava hrana nije ukusna, isto tako dosadne teme su nekada vrednosno najvažnije. Inače, i deca u školi više vole fizičko vaspitanje od moralnog vaspitanja, etičkog vaspitanja, kulturnog vaspitanja, od matematike i fizike i hemije pogotovo. Dakle, ti odnosi su uobičajeni u relaciji društvenih pojava. Zato je važno da insistiramo na svesti. Baš zato potenciram jedan, da kažem, suštinski ili svojevrstan suštinski pristup i temi zaštite prirode.

Zašto je toliko bitna priroda? Da li je bitnost prirode samo u ovoj, da kažem, refleksiji neke neposredne komunikacije, pa ako je bitno da nemamo divlje deponije, na primer, onda je logika - ako ja u mom okruženju nemam divlju deponiju zašto bi se borio da uklonimo divlje deponije ili, ne znam, ukoliko je pitanje zelenila tema, pa ukoliko ja u blizini moje kuće imam zelenilo, zašto bih se ja nervirao što negde tamo nema zelenila itd.

Dakle, ova pitanja su viša od onih neposredno interesnih, sebičnih. Dakle, ovo su kulturno-civilizacijska pitanja. Kultura, kao što sam i ranije pominjao, ona je jedna od najdosadnijih tema. Zato smo je skoro i potisnuli iz javnog diskursa ili možda ako je nismo potisnuli onda smo je sveli na jedan mali aspekt, u onu elitnu kulturu, koja se zove umetnost, pa opet unutar umetnosti možda neke kulturne manifestacije, kao što je pozorište i tome slično i to nam je čitava kultura.

Dame i gospodo, to je umetnost. To je samo jedna grančica kulture. Ona možda jeste na vrhu drveta, možda na vrhu drveta jesu najlepše trešnje, možda jesu najukusnije trešnje i plodovi baš na toj grani, ali je to samo jedna grana. Kultura je i to veliko stablo i taj koren koga mi ne vidimo. Zapravo, taj koren našeg drveta je kultura, ono odakle se crpi naša kulturnost i kulturni obrazac.

Zato ja reagujem možda previše eksplicitno, neuobičajeno, čak možda i nemoderno, konzervativno, priznajem, na ove talase prezentacije tzv. neograničenih sloboda i reagovaću uvek i neću prihvatiti da, prosto, nam se tek tako nametne ideja neograničenih sloboda kao viši kulturni stepen ili kao kulturni obrazac.

Ne, gospodo, neograničena sloboda znači haos. Neograničena sloboda znači da ja prođem na crveno svetlo zato što mi se žuri. Neograničena sloboda je da ja razbijem ogradu vašeg dvorišta, jer mi je lakše tuda da uđem kamionom u svoje dvorište. To je neograničena sloboda.

Kultura i smisao kulture jeste uređenje sloboda. Bilo po onom rimskom principu, rimsko-francuskom, ako tako mogu kazati, rimsko-kontinentalnom, da sloboda jednog ili pravo jednog čoveka doseže do prava drugog čoveka. To je najbanalniji oblik uređenja sloboda i prava, a suštinski oblik uređenja sloboda i prava jesu principi.

Vrednosni principi su oni tvrdi ugaoni stubovi koji zapravo su nepomični, koji su stameni i koji ne mogu da se menjaju kroz ljudsku povest, ljudsku istoriju, ljudsku civilizaciju.

Ne može da bude krađa zabranjena ili sramotna pet hiljada godina i sad neko dođe i kaže – znate, mi smo napredovali i hoćemo da proglasimo krađu da ona nije sramota. I, kada vidimo danas nekoga da krade, ne kažu lopov, nego kažu snašao se. Sposoban, kaže.

Kada prodaje drogu, niko ne kaže da je on švercer droge koji iz sebičnih razloga, da bi zaradio pare, za svoj hedonizam ubija tuđu decu. Ne kaže se to, nego -sposoban, ima neki biznis, ne znamo baš čime se bavi, ali, brate, snašao se, vredan, svaka mu čast, tri automobila, kvadrati, itd. Ne može to. To ne može. Može privremeno, može na silu, može ako nas pregaze, može zato što su u nekim mestima jači, zato što im je neko dopustio da budu jači, ali dugoročno, vrednosno ne može. Znači, može i zlo da bude jače u nekom trenutku, ali ne može nas niko sve naterati da aplaudiramo tome i da kažemo – to je dobro. To je ono što je koren kulture i to je ono čime mi treba da se bavimo.

Kada je u pitanju zaštita prirode, ona je mnogo više od ovog što je površni aspekt Zelene agende. Zelena agenda je sjajna. To su sve važna kulturno-civilizacijska dostignuća, ali ono što treba jeste da mi se suočimo sa određenim propustima, sa određenim nedostacima u našem obrazovnom sistemu, u našem kulturnom obrascu, u našoj medijskoj komunikaciji, u očuvanju i oblikovanju naših porodica, u očuvanju i oblikovanju i unapređenju naših škola, o formulaciji i prezentaciji i afirmaciji naših uzora.

Dame i gospodo, ko su nam uzori? Izvinjavam se kategoriji pevača, ne želim to ni na koji način da omalovažim, ali nekada, pa čak i u vreme mog detinjstva, ako bi neka devojčica otišla u pevačice ili pevaljke, to je bila sramota za selo, sramota za mahalu. Sada smo tako izvrnuli kulturne obrasce gde roditelji idu, forsiraju svoje dete koje ima u školi sve petice i žele po svaku cenu da od njega naprave pevačicu i plaču ljudi zato što nije prošlo prvi krug, nego treći krug.

Ljudi, šta se tu dešava? Dešava se eskalacija pogrešnih uzora, afirmacija pogrešnih uzora. Pevanje kao umetnost je nešto sasvim drugo.

Evo, koleginica je tu, prava umetnica u pevanju i pažljivo me sluša. Nikada mi nije bilo jasno zašto se nije govorilo za nekog ko najlepše peva da peva kao Pavaroti, nego peva kao slavuj. Voleo bih da mi to neko objasni, jer ako je to ljudsko civilizacijska kulturološka dimenzija i domet umetnosti, onda bi logično bilo da čovek bude neko ko je dosegao najviši domet u tome, a ne slavuj kao jedna fina, slatka, sićuštna ptičica itd. Dok u nekim drugim umetnostima to nije moguće. Znači, nikada se neće desiti da, recimo, u poeziji u reči neka ptica, neka životinja ili neki kompjuter bude bolji od čoveka, no to je druga tema.

Ono što hoću da naglasim jeste zapravo nužnost afirmacije svesti kroz edukaciju, odgoj, kroz afirmaciju uzoritosti u pogledu odnosa sa prirodom bude nešto što je sastavni deo naše kulture i naše simbioze sa prirodom. Zašto je važan odnos sa prirodom? Zato što je čovek stvoren od zemlje, a zemlja je najvažniji deo prirode.

Mi smo upravo imali dve teme, prirodu kao zemlju i vodu. To su dva elementa od kojih je stvoren čovek. Čovek je stvoren od zemlje i vode. U tom susretu je sazdan biološki i kada ima harmoničnu relaciju sa prirodom, sa zemljom i vodom, čovek je biološki zdrav. Kada ima harmoničan odnos duša sa etikom i principima Božijim, ona je zdrava. Dakle, za zdravo telo potrebna je simbioza i harmonija sa zemljom i vodom, a za zdravu dušu potrebna je harmonija sa Božijim zakonima etike.

Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Zukorliću.
Objasniću vam ja kasnije oko pevanja. Nemam sada vremena.
Molio bih zbog hitnosti da skratite malo zbog potrebe da što pre usvojimo zakon.
Prelazimo na drugi amandman.
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Marko Parezanović.
Predstavnik predlagača je na sednici Odbora za zaštitu životne sredine prihvatila amandman.
Odbor za zaštitu životne sredine prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Viktor Jevtović, ali vas zaista sve molim koji ste se prijavili da budete kratki.
...
Srpska napredna stranka

Viktor Jevtović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala vam, predsedavajući.

Pored amandmana, govoriću i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode.

Osnov za donošenje ovih amandmana iz zakona su ocene prihvatljivosti, kao i otklanjanje nedostataka u primeni dosadašnjih odredbi. U tom smislu, odredbe koje se odnose na postupak ocene prihvatljivosti za ekološku mrežu, čime se jedan od najvažnijih procesa u zaštiti prirode, uspostavljanje ekološke mreže Republike Srbije, odnosno ekološke mreže Evropske unije Natura 2000 definiše u skladu sa zahtevima, u očuvanju prirodnih staništa, divljih životinjskih i biljnih vrsta.

Takođe, jedan od razloga je izgradnja mini-hidroelektrana. U Republici Srbiji se oko 10,4% ukupnog energetskog potencijala nalazi u vodotocima na kojima se mogu graditi male hidroelektrane.

Ozbiljnije razmatranje korišćenja malih hidroelektrana u Republici Srbiji počinje krajem 80-ih godina prošlog veka, kada su „Energoprojekt“ i Institut „Jaroslav Černi“ uradili Katastar malih hidroelektrana. Taj dokument je pokazao veliki energetski potencijal kojim Srbija raspolaže.

Ono na čemu se bazira ovaj koncept zakona je taj da se izgradnjom mini-hidroelektrana ne naruši životna sredina, način života okolnog stanovništva, kao i u zaštićenim područjima kao najvrednijim delovima prirode.

Ovim sistemom se ne samo čuva i štiti flora i fauna u Srbiji, nego se i unapređuje narušena životna sredina, narušena staništa, a ujedno i doprinosi razvoju infrastrukturnih projekata.

Ono na šta je usredsređena i sama politika Aleksandra Vučića i SNS je da i pored ogromnih investicija i povećanja životnog standarda u Republici Srbiji, gde će minimalna prosečna plata na kraju godine iznositi 35.000 dinara, za razliku od perioda iz 2012. godine, gde je minimalna plata bila 15.000 dinara.

Danas je IBRD duplirao prognozu rasta Srbije. To je odraz odgovorne politike, gde konačno pored osnovnih egzistencijalnih pitanja brinemo o prirodi. Za razliku od vremena bivšeg tajkunskog preduzeća, koje je vodio Dragan Đilas, kada su ljudi gledali samo kako da prežive, danas se u Srbiju vraćaju stručnjaci koje je tajkunski režim predvođen Draganom Đilasom oterao i oni vide budućnost u načinu na koji Aleksandar Vučić vodi Srbiju.

Projekat reciklomata, koji je instaliran na teritoriji Beograda na 25 lokacija, gde komunalni otpad koji je iznosio 338 kilograma po glavi stanovnika u 2019. godina, sada je sproveden u delo, gde je Beograd svrstan u red velikih metropola koje brinu o životnoj sredini, a pri tom, imaju i ekonomski benefit za sve građane.

Ovi projekti su bili nezamislivi u vreme žutog preduzeća, misaona imenica, a javnosti su prikazivali zamišljenu projekciju podzemnih kontejnera koje je umislio veliki mašinski mozak Đilas sa svojim porše probisvetima, na kome se isparili milioni.

Danas Srbija vodi u regionalnoj utakmici, prvenstveno u ekonomiji, koja čini osnovu napretka jedne države na svim poljima. Danas, mi nismo više samo bankomat tajkunima i bunar iz koga su oni ispumpavali novac na svoje račune na egzotične destinacije. Danas smo suverena, razvijena, moderna država koja brine o svakom svom građaninu, a prvenstveno o najsiromašnijim delovima društva.

Srbija ide napred i ponosan sam na činjenicu da se konačno pokrenula tema ekologije, da nije više slika Srbije ona kolona ispred stranih ambasada mladih naučnika koji su glavom bez obzira bežali iz Srbije. I danas kada Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem ide napred tajkuni su se setili ekologije, licemerno, onako kako samo oni to umeju, od mini-hidroelektrana do Rio Tinta i još mnogo projekata na kojima oni nisu uspeli da profitiraju i prebace svoj novac na već poznate egzotične destinacije i poreske rajeve, pa im sad ostaje samo da plaču na tviteru.

Sada ih je mnogo briga za životnu sredinu. Kako da ne. A smejali su se aktivistima SNS koji su godinama unazad organizovali hiljade akcija za uređenje životne sredine. Da nisu jadni zbog toga, bili bi nam danas smešni. Ali, to ne zaustavlja Srbiju, ona ide napred kao šampion na svim poljima. I bez obzira na mizerne napade tajkuna iz bivšeg režima, nesposobnih da bilo šta urade sem da napadaju Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, baš kao i većinu građana Srbije, koja je decidno rekla ne lopovluku i beznađu u kojem su nas držali deceniju.

Neće više, nikad više, to im obećavamo. Živela Srbija!
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Marko Parezanović.
Predstavnik predlagača je na sednici Odbora za zaštitu životne sredine prihvatila amandman.
Odbor za zaštitu životne sredine prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima Dušan Marić.
...
Srpska napredna stranka

Dušan Marić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Gospodine predsedniče, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, velika je čast posle devet godina ponovo govoriti u Narodnoj skupštini.

Koristim ovu priliku da se zahvalim građanima Srbije, građanima Velike Plane i SNS na ukazanom poverenju.

Podržavam ovaj amandman, zato što smatram da on u pravno-tehničkom smislu poboljšava predloženi zakon. Takođe, smatram da izmene koje je predložila Vlada u Zakonu o vodama, uz Zakon o zaštiti prirode, stvaraju jedan bolji pravni okvir za zaštitu prirode u Srbiji.

U poslednjih nekoliko godina u Srbiji je primetan porast broja udruženja građana koja se bave zaštitom prirode. Ta udruženja su sve aktivnija i sve agresivnija, i to je dobro. Što tih udruženja bude više, što ona budu aktivnija, to će Vlada i nadležni državni organi bolje raditi svoj posao na zaštiti životne sredine.

Loše je to što u nekim od tih udruženja koja su najglasnija glavnu reč vode ljudi koji više vode računa o politici, više se bave politikom nego zaštitom prirode.

Činjenica je da je Srbija, ma kako to možda preteško zvučalo, prekrivena deponijama smeća. Imamo hiljade velikih deponija smeća. Imamo desetine hiljada malih deponija smeća. Za njihovo čišćenje je potrebno nekoliko milijardi evra.

Imamo situaciju da je retko naći obalu neke srpske reke koja nije naružena plastičnim kesama i sličnim smećem.

Poslanik Stojmirović je govorio o tome da su nam putevi naruženi smećem koje se nalazi sa jedne i sa druge strane. Međutim, kada slušate lidere ovih pojedinih udruženja, onda stičete utisak da je jedini problem koji Srbija ima što se ekologije tiče šta će biti sa splavovima na Savi i Dunavu u Beogradu i da li će u Srbiji biti dozvoljeno pravljenje malih hidrocentrala.

Razumem da neko iz određenih razloga ima argumente protiv izgradnje neke male hidrocentrale na određenom mesto i ako su ti argumenti opravdani, naravno da tu hidrocentralu ne treba praviti.

Međutim, ako neko apriori u startu bez ikakvih argumenata kaže - ja sam protiv toga da se u Srbiji uopšte bilo gde prave male hidrocentrale, pa još pri tom poziva narod na bunt, pod parolom odbranimo naše reke i naše planine, onda je jasno da tu nije u pitanju borba za zaštitu životne sredine, nego da je u pitanju poslovni politički interes. Interes da se na pitanju životne sredine, na pitanju odbrane naših reka i planina, kao da te reke i planine neko ugrožava, kao da to nisu i naše reke i planine, znači, da se na tom pitanju otvori još jedan front protiv sadašnje vlasti u Srbiji.

Oni kažu - male hidrocentrale ugrožavaju postojeći ekosistem ugrožavaju životnu sredinu, pa naravno da ugrožavaju. Sve što ljudska ruka napravi, skoro sve na neki način ugrožava životnu sredinu. Kada napravite kuću vi ugrožavate ekosistem, kada napravite put vi otvarate jednu živu ranu u prirodi, kada napravite autoput to je kao da bacite atomsku bombu u prirodu. Vi praktično jedan ekosistem, jednu životnu zajednicu delite na dva dela, ali to ne znači da ne treba praviti autoputeve, da ne treba praviti fabrike, jednostavno to je cena koja se mora platiti razvoju. To je civilizacijski iskorak napred.

Ako zabranimo, završavam, izgradnju malih hidrocentrala onda bi moralo da zabranimo izgradnju velikih hidrocentrala, jer ako malih hidrocentrale ugrožavaju životnu sistem, životnu zajednicu, a ugrožavaju, onda je logično da velike hidrocentrale još više ugrožavaju životnu sredinu. Po toj logici onda mi ne bi trebali da pravimo ni hidrocentrale, ni termocentrale i onda ostaje samo još jedan problem - kako da obezbedimo dovoljne količine električne energije? Verovatno bi uskoro došli u situaciju da tu električnu energiju uvozimo iz EU, upravo iz ovih zemalja koje su izgradile 14.000 malih hidrocentrala, a koje finansiraju ekološke pokrete u Srbiji koji zagovaraju da u Srbiji ne treba uopšte graditi male hidrocentrale. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala vam.
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Marko Parezanović.
Predstavnik predlagača je na sednici Odbora za zaštitu životne sredine prihvatila amandman.
Odbor za zaštitu životne sredine prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Todorović.
...
Srpska napredna stranka

Đorđe Todorović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, predsedniče.

Dame i gospodo, proteklih dana raspravljali smo o zakonima koji su veoma važni, što se tiče sektora zaštite životne sredine, i ovi amandmani govore u prilog tome, dakle, da smo ozbiljno posvećeni, kao Skupštini i kao Vlada, ekološkoj tranziciji od formiranja druge Vlade Ane Brnabić, a posebno finansijska sredstva koja smo uložili rebalansom budžeta, dodatna sredstva koja ćemo dalje implementirati kroz aktivnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i u prilog tome kako i koliko radimo na zaštiti životne sredine i reka govori upravo obraćanje premijerke Ane Brnabić na kineskom ekološkom globalnom eko-forumu, a kada je najavila da će Srbija u narednih nekoliko godina uložiti gotovo šest milijardi evra u upravljanje vodama, i to konkretno dve trećine u upravljanju vodama, odnosno u zaštitu od zagađenja voda i jednu trećinu u vodosnabdevanje.

Meni je važno da iskoristim ovu priliku da kažem nešto više o tome šta ćemo raditi, a da ne dužim previše, na Paliluli, beogradskoj opštini, i ono što smo uspeli da uradimo u prethodnom periodu, a tiče se zaštite reka. Prvenstveno, ulažemo značajna sredstva, gotovo 260 miliona evra, u izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i na taj način ćemo rešiti 80% ukupnog izlivanja fekalnih voda u reke na teritoriji čitavog Beograda, za gotovo milion i po građana. Da smo ozbiljno posvećeni rešavanju ovog vida problema, govori u prilog i činjenica da smo sa Evropskom investicionom bankom pre dve godine potpisali ugovor o finansiranju, i to 35 miliona evra, gde će 15 miliona dodatno uložiti grad Beograd, za izgradnju kanalizacije na levoj obali Dunava, i to je jedan jasan signal da ćemo ozbiljno i marljivo prići rešavanju problema koji je tištio građane više decenija.

Više decenija smo imali prilike da govorimo o zaštiti životne sredine, očuvanju naših reka, o aerozagađenju, ali to nismo činili, zato što smo imali ozbiljnije stvari kojima smo bili posvećeni, vodili smo brigu o ekonomskoj situaciji u našoj zemlji. Morali smo da se pozabavimo budžetom koji je bio na izdisaju, pri ambisu 2012. do 2014. godine, a kada smo sproveli teške ekonomske reforme.

Danas nemamo onih problema koje smo imali pre šest, osam, 10 godina. Imamo daleko veću zaposlenost, plate su drastično veće i vidite da je ta matrica ekološke zaštite, navodno pod tim plaštom primenjena u velikom broju opozicionih stranaka.

Ne želim njima da se bavim, jer su oni imali svoju priliku da se posvete ovom problemu u periodu od 2000. do 2012. godine, ali to nisu činili. Jedino u šta su ulagali svoju energiju, ali i budžet građana Srbije je lično bogaćenje. Ta neka priča ostaje po strani, potpuno nebitna, irelevantna zato što nikakvog utemeljenja u tome šta je ono što bi oni uradili nema, a jasno je rezultatom rada, u periodu, kažem, do pre 10 godina.

Da ne bih dužio po ovom pitanju, hteo bih, ne znam da li smo uživo u prenosu, ali hteo bih da pozovem građane Srbije, prvenstveno stanovnike Palilule, i to leve obale Dunava, Borče, pre svega, na otvaranje sutra, u 10.45 časova. Predsednik Srbije dolazi, prisustvovaće otvaranju Doma zdravlja u Borči. To je Dom zdravlja na koji smo čekali 30 godina. Kao što smo uspeli da izgradimo Dom zdravlja u Borči, tako ćemo izgraditi i kanalizaciju na levoj obali Dunava, tako ćemo izgraditi i fabriku za prečišćavanje otpadnih voda i sve ono što smo planirali u godinama pred nama, a što je definisano kroz plan Srbija 2025, jer je Srbija danas daleko jača, ekonomski stabilnija, i to može da iznese. Zahvaljujem.