Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u današnjoj raspravi imamo veoma bitan Predlog zakona o popisu poljoprivrede u 2023. godini.

Na samom početku bih naglasio da će naša poslanička grupa PUPS – Tri P u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona o popisu poljoprivrede u 2023. godini, kao i ostale tačke dnevnog reda ovog zasedanja, odnosno ove sednice.

Predlog zakona o popisu poljoprivrede u 2023. godini tretira jednu specifičnu, ali veoma važnu oblast statistike kao osnove svakog uspešnog planiranja. Za našu zemlju u kojoj poljoprivredna proizvodnja i dalje čini značajan deo BDP i gde preko 40% stanovništva i dalje živi na selu prikupljanje i obrada takvih podataka mora biti posao od najvećeg državnog prioriteta i moraju se stvoriti uslovi da se obavi pouzdano i efikasno. To se čini ovim zakonom o kome danas raspravljamo i dobro je što je danas ovaj zakon u raspravi.

U zakonu se predviđa da će se ovaj popis načelno obaviti u periodu od 1. juna do 31. decembra 2023. godine i da će direktor Republičkog zavoda za statistiku odlučiti o tačnom danu početka popisa. On će se i ovog puta obaviti na tradicionalni način – metodom neposrednog prikupljanja podataka putem intervjua, a od strane popisivača. Dobro je i to što je otvorena mogućnost da se podaci prikupe i putem interneta, slanjem popunjenog upitnika, jer mi i na selu imamo ne zanemarljiv broj ljudi koji odavno koriste internet.

Ovim zakonom u članu 5. je definisano da se popisom obuhvataju, pod jedan, porodična poljoprivredna gazdinstva, pod dva, privredna društva, zemljoradničke zadruge, ustanove ili druga pravna lica, kao i preduzetnici koji su registrovani da pretežno obavljaju delatnost poljoprivredne proizvodnje. Članom 6. ovog predloga je definisano da se popisom ne obuhvataju domaćinstava sa sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom, a koja nije namenjena tržištu i ne prelazi fizički prag određen u skladu sa metodologijom popisa Republičkog zavoda za statistiku, kao i domaćinstva, privredna društva i preduzetnici koji ne obavljaju poljoprivrednu proizvodnju.

Interesuje me čime se predlagač rukovodio kada je iz popisa izuzeo ova domaćinstva. Ja lično smatram da ova domaćinstva treba da budu predmet popisa, ako znamo da u metodološkim uputstvima Republički zavoda za statistiku navodi da i ova mala domaćinstva proizvode za tržište, ali ih je ipak izuzeo iz obrade prikupljanja podataka.

Samim tim, postavlja se pitanje kako je određen fizički prag proizvodnje, a to treba sa aspekta proizvođača u brdsko-planinskim i pograničnim oblastima, a znamo kakvi su uslovi za proizvodnju široke potrošnje u tim uslovima. Potrebno je razmotriti mogućnost smanjenja zacrtanog fizičkog praga proizvodnje, kako bi po toj osnovi i ova domaćinstva ušla u popis 2023. godine.

U članu 8. je definisano koji će se podaci prikupljati. Tu su nabrojani neki standardni podaci koji se tiču poljoprivredne proizvodnje - obrađene površine, zasadi, broj grla stoke i sl. Zatim su definisani organi koji će sprovoditi popis, počev od ministarstva preko lokalnih, opštinskih i gradskih uprava, pa do samih popisnih komisija i popisivača.

Radi veće efikasnosti, u članu 16. stav 2. predviđa se da će se oni podaci koji postoje i raspoloživi izvori podataka u evidencijama koje vode državni organi prikupiti iz tih podataka i da se neće prikupljati na terenu. Zavod za statistiku podrazumeva da su uneti podaci tačni, ali možda je ovaj popis prilika da se izvrši provera tih podataka. Kao rokovi za obavljanje podataka predviđeni su 31. januar 2024. godine za preliminarne i 31. decembar 2025. godine za konačne rezultate.

Naravno, predviđene su i standardne odredbe koje garantuju zabranu zloupotrebe podataka kao i mogućnost da se preko njih utvrđuju obaveze građanima od strane državnih organa. Zbog toga je neophodno da pre početka popisa krenemo sa promocijom ovih propisanih radnji, kako bi se ljudi oslobodili straha da će to država raditi u cilju daljeg oporezivanja i nametanja raznih dažbina.

U prethodnom periodu popisivači su se sretali sa izbegavanjem da se daju osnovni i tačni podaci, odnosno da se umanjuje broj grla stoke ili stvarnih obradivih površina, što u ovom popisu ne bi trebalo da bude slučaj, ako pravovremeno ukažemo da se radi o veoma dobroj nameri i pomoći ovoj vrsti delatnosti.

Ako sve ovo znamo, možemo zaključiti da ovakav Predlog zakona sadrži sve potrebne odredbe kako bi se na vreme počelo sa organizacijom i pripremom za sprovođenje samog popisa, u cilju njegovog valjanog sprovođenja.

U vezi ovog Predloga zakona, ja bih ipak uputio i dve sugestije za ovlašćenog predstavnika Vlade. Najpre mislim da je u delu teksta zakona koji se odnosi na organe i njihova zaduženja u postupku popisa bilo neophodno uključiti i Ministarstvo za brigu o selu, iako u njegovoj ingerenciji nisu pitanja vezana za neposrednu poljoprivrednu proizvodnju koja je predmet popisa. Prema važećim zakonskim odredbama, ovo ministarstvo se, između ostalog, bavi i strateškim sagledavanjem položaja sela i seoskog stanovništva, kao i predlaganjem mera i aktivnosti za unapređenje uslova života i rada na selu.

Samim tim, mislim da se podaci koji će biti prikupljeni i obrađivani i te kako tiču domena nadležnosti ovog ministarstva, odnosno Ministarstva za brigu o selu. Njegovi predstavnici, od ministra Krkobabića, preko državnih sekretara i pomoćnika ministara su gotovo svakodnevno na terenu i upoznati su sa praktičnim problemima rada i života na selu. Mislim da takvo iskustvo i saveti mogu koristiti da posluže u postupku davanja mišljenja na metodologiju popisa i sadržine popisnih upitnika, promociji samog popisa, što je kao nadležnost Predlogom zakona već dato Ministarstvu poljoprivrede.

Pokretanjem programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo za brigu o selu otvara mogućnost mlađima od 45 godina da aktiviraju umrtvljenu nekretninu na selu, da i njoj i samo na selu podare novi život i nove aktivnosti.

Procena je Ministarstva i ministra Krkobabića da ima skoro oko 200 hiljada kuća koje se ne koriste u selima Srbije. Samim tim, ovi novi stanari sela poboljšaće i prosečnu starost nosioca poljoprivrednih gazdinstava. Samo radi podsećanja, prosečna starost nosioca poljoprivrednog gazdinstva je 2012. godine bila 59 godina života, a da je ta granica, odnosno prosečne godine života nosioca poljoprivrednog gazdinstva u 2018. godini bila 61 godina, što znači da su nam nosioci porodičnih gazdinstava u proseku sve stariji svakim narednim periodom. Sam broj gazdinstava se smanjio u toku ovog perioda. Bilo je 631.552 gazdinstva u 2012. godini, a 2018. godine 569.310 gazdinstava, što znači da nam se i tu smanjio broj poljoprivrednih gazdinstava.

Druga stvar koju bih hteo da predložim možda pomalo izlazi iz materije samog zakona, ali mislim da je povezana sa njim. Naime, u članu 5. Predloga zakona predviđeno je da se popisom obuhvataju porodična poljoprivredna gazdinstva, privredna društva i zemljoradničke zadruge koje se pretežno bave poljoprivredom i druga pravna lica koja imaju svoje ogranke, koji su vezani za poljoprivredu. To je svakako prirodna materija kojom ovaj popis treba da se bavi, ali ako se taj posao već obavlja, možda bi trebalo razmisliti o tome da se izvrši i popis raznih napuštenih stambenih objekata po selima, kao i objekata koji su namenski pravljeni za potrebe poljoprivrede.

Mi smo krajem 70-ih i početkom 80-ih godina prošlog veka imali intenzivno promovisan tzv. zeleni plan, u sklopu koga je gotovo u svakom selu bio urađen po neki objekat od značaja za poljoprivrednu proizvodnju, od otkupnih stanica za mleko, malih skladišta i silosa, farmi za stoku i živinu, do pumpi za dizel gorivo, kao i niz drugih objekata koji su služili za poljoprivrednu proizvodnju. Ti objekti su bili u društvenoj svojini i njima su najčešće gazdovale poljoprivredne zadruge, organizacije kooperanata ili mesne zajednice, ali je dobar deo njih trenutno zapušten, jer su ta pravna lica vremenom nestala ili izgubila interes da te objekte održavaju.

Nisam siguran da li mi kao država negde imamo popis tih objekata, a pošto pretpostavljam da ga nema, mislim da bi uz ovaj popis poljoprivrede bilo pravo vreme da se pristupi i tom delu posla, odnosno popisu takvih objekata.

Ne bih oduzeo puno vremena popisivačima i popisnim komisijama, ali bi za državu bilo višestruko korisno da znamo koliko ima takvih objekata, u kakvom su stanju, ko im je titular svojine, pa da se gde je to objektivno moguće pokuša sa njihovom restauracijom i ponovnim stavljanjem u funkciju, što mislim da bi bilo višestruko isplativo i za državu i za lokalne samouprave.

Na današnjem dnevnom redu nalaze se i dva međusobno povezana zakona koja se tiču pomoći privredi usled epidemije kovida. Njima se stvara mogućnost da se udovolji i zahtevima onih preduzetnika privrednih društava i zadruga koje su podnele zahtev za kredit kod Fonda za razvoj, po ranijoj Vladinoj uredbi za finansijsku podršku, iz aprila meseca prošle godine, a do sada o njihovim zahtevima još nije odlučivano. Zakon predviđa da će oni moći da dobiju kredit na period od četiri godine, sa grejs periodom od 18 meseci. Određeni su maksimalni iznosi kredita od milion do sto miliona dinara, u zavisnosti od veličine subjekta, dok će uslovi za delatnost turizma i saobraćaja biti još povoljniji.

Svakako mislim da su ovo veoma pozitivna rešenja, koja će u ovom segmentu prihodnih delatnosti omogućiti određenim strukturama da bolje i uspešnije rade. Ukupan iznos ovih kredita biće 12 milijardi dinara i obezbeđuje se od Evropske investicione banke. Ovo će svakako predstavljati još jedan dodatni vid pomoći našoj privredi, koja se zavidnom brzinom oporavlja od epidemije kovida, a te informacije i podatke smo dobili od ministra u njegovom uvodnom izlaganju.

Poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, poslanička grupa PUPS "Tri P" će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje. Takođe, poslanička grupa PUPS "Tri P" će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati "za".

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani potpredsedniče Vlade Republike Srbije, ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama je više zakonskih predloga različitih oblasti.

Jedan od tih zakonskih predloga, konkretno Popis, se tiče oblasti čiji ste vi ministar, ali obzirom da ste potpredsednik Vlade, a da danas govorimo, između ostalog, i o zakonskim predlozima koji se tiču konkretno Kovida ja ću na samom početku svog izlaganja iskoristiti priliku u ime poslaničke grupe SPS i uputiti apel svim građanima Srbije.

Imajući na umu procenat, pre svega, vakcinacije u ovom trenutku, imajući na umu procenat vakcinacije kada je reč o mladim ljudima i imajući na umu da imamo u ovom trenutku svi jedan zajednički cilj i jednu zajedničku bitku koju moramo da pobedimo, zajednički cilj koji moramo da realizujemo, da pokažu odgovoran odnos kakav je pokazala država od marta meseca do danas, da se ponašaju odgovorno, ozbiljno, racionalno, da poštuju savete i preporuke struke, jer jedini način da se suočimo i da pobedimo ovaj zdravstveni izazov sa kojim se suočava i Srbija i čitav svet jeste kompletna i kolektivna imunizacija.

Ako je država Srbija u prethodnom vremenskom periodu mogla da bude jedina država u Evropi koja je na raspolaganju imala sve četiri vakcine, ako smo mogli da započnemo sa proizvodnjom i sa ulaganjem najpre u „Torlak“, a zatim i sa proizvodnjom Sputnjik-V u „Torlaku“, ako sredinom oktobra kreće proizvodnja nove fabrike za proizvodnju vakcine Sinofarm, kapaciteta dva miliona, dakle biće vakcina i za region, najmanje što građani Srbije u ovom trenutku mogu da učine jeste da imaju visok stepen lične odgovornosti i da se vakcinišu, jer na taj način će sačuvati sebe, na taj način će sačuvati druge i na taj način ćemo razmišljati, pre svega, i o budućnosti Srbije. Jer, mi ovde kada govorimo o vakcinaciji, govorimo pre svega o budućnosti Srbije i o budućnosti svakog građanina Srbije.

Kada je reč o zakonskim predlozima o kojima danas govorimo, najpre Predlog zakona o popisu poljoprivrede. Dakle, Srbija je tradicionalno poljoprivredna zemlja, a poljoprivreda je prepoznata u brojnim strateškim dokumentima kako u samom ekspozeu premijerke Vlade Republike Srbije, tako i zakonima i nizu drugih akata kao jedan od osnovnih strateških pravaca razvoja. Podsetiću, Program zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine, potom Strategija razvoja poljoprivrede ruralnog razvoja Republike Srbije u periodu od 2014. do 2024. godine i brojni drugi.

Dakle, danas na dnevnom redu Predlog zakona o popisu poljoprivrede 2023. godine koji će biti finansiran delom, kako je definisano zakonom, iz budžeta, 33%, i većim delom iz IPA fondova, u iznosu od 67% od ukupnih troškova.

Opis poljoprivrede po mišljenju poslaničke grupe SPS je veoma važan i složen posao koji zahteva višegodišnje planiranje i koordinaciju u radu većeg broja učesnika, metodološke pripreme, razvoj informaciono-komunikacionih sistema, obuku i pre svega instruktažu.

U ovom procesu koji će se sprovoditi od juna do kraja decembra 2023. godine biće uključeno oko 3.500 popisivača, kako je to predviđeno, što je skoro upola manje nego na prethodnom popisu.

Ovim statističkim istraživanjima dobijamo jedan, rekao bih, sveobuhvatan pregled strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede, formira se registar poljoprivrednih gazdinstava, izrađuje se međunarodno uporediva baza podataka. Podsetiću, poslednji popis poljoprivrede je učinjen 2012. godine.

Prema rezultatima tog popisa u Srbiji je bilo blizu 632.000 poljoprivrednih gazdinstava, dok su rezultati ankete 2018. godine pokazali da se broj ovih domaćinstava smanjio za oko 10%, nije dobro. Tada najveći registrovani broj gazdinstava bio je na Zlatiborskom, zatim Beogradskom i Mačvanskom okrugu, a najmanje ih je bilo u Borskom i Pirotskom okrugu.

Jedan od najvećih problema sa kojima se suočava čitava Evropa, pa i naša zemlja jeste pitanje demografskog stanovništva i depopulacija sela. Mnogi delovi Srbije i seoske sredine nažalost ostaju prazni i napušteni. Starosna struktura nosioca porodičnih gadzinstava je vrlo nepovoljna. Starijih od 65 godina je prema nekim podacima 42,5% poljoprivrednika, a mlađih od 35 je samo 3,1% od ukupnog broja poljoprivrednika.

Jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije je svakako da se tim mladim ljudima omogući opstanak na selu, ali i da se onim mladim ljudima koji su ta sela napustili daju određene podsticajne mere da se vrate na seosko područje. U vezi sa tim, pohvalio bih pre svega program u ime poslaničke grupe SPS, program dodele bespovratnih finansijskih sredstava za kupovinu seoskih kuća. Za ovaj program opredeljeno je 500 miliona dinara i mogu da se prijave isključivo mlađi do 45 godina starosti.

Cilj je da svi mladi koji žele da se bave poljoprivredom, potraže svoje mogućnosti u selima da se vrate u napuštena seoska domaćinstva i da se na taj način oživi selo. Smatramo da je to izuzetno važan i značajan potez i da ima potpunu opravdanost.

Trenutno najviše nosioca poljoprivrednog gazdinstva mlađih od 40 godina ima u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Pandemija izazvana korona virusom probudila nam je svest o značaju jedne od najvažnijih privrednih delatnosti, a to je poljoprivreda. U momentu kada je sve stalo, zahvaljujući sopstvenih potencijalima i proizvodnji, mogli smo da oslonimo na sopstvene resurse, pa i da budemo solidarni u najtežim trenucima i izvozimo hranu čak i u druge zemlje.

Pred nama su danas i dva zakonska predloga koja treba da donesu još boljem privrednom ambijentu u Republici Srbiji. Ceo svet i svetska privreda, pa tako i Srbija se i dalje suočavaju sa brojnim rizicima, sa brojnim izazovima, neizvesnostima nastalim usled pandemije izazvane korona virusom. Ova dva zakonska predloga imaju za cilj da se ublaže te negativne posledice, kako bi se očuvala stabilnost finansijskog i privrednog sistema, a sve kako bi se ubrzao oporavak zemlje i rast privredne aktivnosti.

Veoma kratko, Predlogom zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora Kovid 19 – Podrška Vladi Republike Srbije za mala i srednja preduzeća i preduzeća tržišta kapitalizacije između Evropske investicione banke i Republike Srbije, omogućeno je zaduživanje kod Evropske investicione banke u iznosu od 200 miliona evra, od čega je 110 miliona evra opredeljeno za obrtna sredstva, odnosno održavanje tekuće likvidnosti, dok je 90 miliona evra namenjeno za investicione aktivnosti. To je za kupovinu i nabavku opreme. Sve ovo treba da doprinese umanjenju negativnih posledica pandemije, očuvanju zaposlenosti, ali i rastu i razvoju srednjih i malih preduzeća, kao i ekonomije naše države u celini.

Kada je reč o Predlogu zakonu o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Kovid 19, imajući u vidu da postoji nužna potreba da se pomogne domaćoj privredi, ovim zakonom biće obezbeđena sredstva za privredne subjekte, malim i srednjim preduzećima, kao i preduzećima sa srednjom tržišnom kapitalizacijom koji su podneli zahtev za kreditiranje kod Fonda za razvoj Republike Srbije, zaključno sa 10. decembrom 2020. godine. Na taj način će se omogućiti opstanak, kao i obavljanje delatnosti najugroženijih sektora privrede.

Dakle, Srbija nastavlja sa politikom pomoći privredi i građanima. Ovim zakonskim predlozima kojima se pruža podrška našim privrednim subjektima zapravo Srbija šalje poruku da je država stabilna i jaka. Još jednom ću ponoviti ono o čemu smo mnogo puta do sada govorili kada smo pričali kao poslanička grupa o ekonomskim pokazateljima, ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Dakle, SPS podržava, naravno, ekonomsku politiku koja je pre svega, socijalno odgovorna. Ekonomsku politiku koja u svom središtu ima čoveka, običnog građanina Srbije, to je upravo ekonomska politika koju u ovom trenutku vodi Vlada Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, su pokazali od marta meseca, od trenutka kada je počela, nažalost, pandemija do danas, da sistem može da funkcioniše onda kada je najteže, i ne samo da je sistem funkcionisao, nego je ostvario i određene rezultate. Ekonomski pokazatelji i ekonomski parametri govore u prilog ovakvoj konstataciji. Izbegnut je onaj najcrnji scenario koji se javio, nažalost, u brojnim državama Evrope i u brojnim državama sveta.

Mere Vlade Republike Srbije po mišljenju poslaničke grupe SPS, ponoviću, u periodu u kojem su preduzimane od marta meseca do danas, su u potpunosti opravdane. One jesu imale za cilj, pre svega, da održe fiskalnu stabilnost, da sačuvaju teško stečena fiskalna dostignuća, da prihvate sve one inicijative i podsticaje koje vode ka razvoju, što je od velike važnosti i značaja, a sa druge strane opet smatramo da su imale određene ciljne grupe i da su i u tom kontekstu imale potpunu opravdanost.

Šta su bile ciljne grupe? Da se pre svega sačuva nivo zaposlenosti zaposlenosti u Srbiji, da se vodi računa o egzistenciji i životnom standardu građana, ali i da se pomogne privreda Srbije. Privreda Srbije i to pre svega privatni sektor, jer privatni sektor je budućnost, privatni sektor je krvotok, država živi na neki način od privatnog sektora ubirajući dažbine i poreze upravo od privatnog sektora. Smatramo da ulaganje u privatni sektor jeste ulaganje u budućnost.

U periodu od marta meseca do danas, ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu, jer sa ovim zdravstvenim izazovom ne suočava se samo Srbija, već čitav svet, tri su ključna pitanja po našem mišljenju bila. Da li je bilo otpuštanja, da li su radnici ostajali bez posla, da li su zatvarane fabrike i da li su strani investitori odustajali od ulaganja u Srbiju? Odgovor na sva tri pitanja je ne. Niti je bilo otpuštanja, niti su zatvarane fabrike, niti su radnici ostajali bez posla. Tokom protekle godine, dakle, 2020, čini mi se da su strane direktne investicije bile ukupne vrednosti negde oko tri milijarde evra. Za samo četiri meseca ove godine strane direktne investicije su čak dostigle milijardu evra.

Dakle, strani investitori ne ulažu tamo gde nema pravne sigurnosti, gde nema poslovne sigurnosti, gde nije atraktivna investiciona destinacija, a Srbija svakako jeste atraktivna investiciona destinacija i nije slučajno „Fajnenšel tajms“, već nekoliko godina unazad svrstao Srbiju kao najatraktivniju investicionu destinaciju.

Kada je reč o merama o kojima sam maločas govorio, dakle, najveći teret krize u periodu pandemije država je upravo prihvatila na sebe, najpre paket pomoći od 800 milijardi dinara, potom, rebalansom budžeta izdvojeno je još 257,1 milijarda dinara, što je oko 4,3% BDP. Dakle, kada saberemo sve ukupno to je negde oko 17,2% BDP.

Mislim da ni jedna država u svetu ovoliki teret krize nije prihvatila na sebe. Naravno da Srbija to ne bi mogla da nije bila reformskog kursa Vlade Republike Srbije čiji su temelji postavljeni upravo 2014. godine. Tada su mnogi govorili da otimamo plate, da otimamo penzije, a nisu shvatili da su zapravo to mere za spas srpske ekonomije i da su to mere koje se tiču budućnosti Srbije.

Da nije bilo tih hrabrih, a tada nepopularnih političkih mera, mi danas ne bi imali zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama, dakle na ekonomiji i na životu, a ne na onome što se na neki način može definisati kao spisak lepih želja i što, ako bi se u ekonomskom smislu realizovalo, Srbija bi od te 2014. do 2016. Godine došla do finansijskog bankrota i finansijskog kraha. Dakle, na svaku kritiku rezultati svakako predstavljaju najbolji mogući odgovor.

U 2021. godinu, mi smo o tome govorili tokom usvajanja budžeta za ovu godinu, Srbija je ušla jaka i ekonomski stabilna sa privredom koja je na stabilnim nogama, sa najvećom stopom privrednog rasta u Evropi, na šta smo ponosni, ali i sa potpunim uverenjem da ćemo realizovati onu projektovani stopu BDP o kojoj je maločas govorio i kolega Starčević, od 6%. Vidim da je predsednik države podigao lestvicu. Mi iz poslaničke grupe SPS smatramo da je to jako dobro. Uvek treba podizati lestvicu, to je dobro za budućnost Srbije, na nove zadatke davati nove zadatke i definisati nove ciljeve.

Dakle, u potpunosti podržavamo i tri stuba koja su definisana kroz budžet za 2021. godinu. Tu pre svega mislimo na stub broj jedan - borba protiv korone, dovoljno izdvojenih sredstava za sve ono što je neophodno da bi nastavili uspešnu borbu protiv korone i zato sam na samom početku i apelovao na odgovoran, ozbiljan i racionalan odnos pre svega građana Srbije koji nisu vakcinisani do ovog vremenskog perioda, jer ni jednog trenutka se u Srbiji nije kasnilo sa revakcinom.

Drugi stub – životni standard građana. Recite mi jednu državu u Evropi, recite mi jednu državu u svetu koja je omogućila da u periodu kovida, da u periodu pandemije poveća penzije za 5,9%, da poveća plate u javnom sektoru najpre za 3,5%, pa potom za 1,5%, 6,6% minimalna cena rada, da poveća plate zdravstvenim radnicima za 6%, da ne govorim o jednokratnim izdvajanjima pomoći penzionerima i zdravstvenim radnicima oko 120 hiljada zdravstvenih radnika od po 10 hiljada dinara.

Da li je i jedna država u Evropi, da li je i jedna država u svetu toliki teret ekonomske krize, toliki teret krize prihvatila na sebe i na svoja pleća? Ponavljam, sve to ne bi mogli da nismo napravili zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama.

Smejali su nam se 2019. godine kada smo ovde govorili o rebalansu budžeta. Žao mi je što danas nije tu ministar Siniša Mali, jer o tome smo razgovarali više puta. Smejali su nam se kada smo rekli da rebalans budžeta nemamo zato što imamo rashode, već zato što imamo veće prihode i zato što stavljamo tačku na proces reformskog kursa Vlade Republike Srbije i započinjemo jednu novu etapu i fazu, a to je razvoj, rast i razvoj. Upravo da toga nije bilo u 2021. godini ne bi ušli jaki i ekonomski stabilni.

Takođe, treći stub izuzetno važan, a to je ulaganje u kapitalne investicije, ulaganje u infrastrukturu. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja i ne sme život u Srbiji da stane i to pokazuje jedan podatak recimo da u periodu najvećeg žarišta od januara meseca do novembra meseca prošle godine su realizovane kapitalne investicije u vrednosti otprilike oko 146,7 milijardi dinara što je za 14,7% više nego u odnosu na isti period prethodne godine.

U potpunosti podržavamo veća izdvajanja za kapitalne investicije za infrastrukturne projekte. To što je najpre izdvojeno 330 milijardi dinara, potom rebalansom još 88 milijardi dinara. Dakle, nikada više nije izdvojeno za kapitalne investicije i infrastrukturne projekte.

Šta se želi time postići? Želi se zauzeti dobra startna pozicija onog trenutka kada završimo ovaj, kada konačno uspemo da pobedimo ovaj period pandemije, kada uspemo da pobedimo ovaj zdravstveni izazov, da imamo dobru startnu poziciju da možemo da nastavimo dalje sa privrednim rastom.

Naravno da ćemo u danu za glasanje kao poslanička grupa, naravno da će SPS podržati ova dva predloga.

Na samom kraju, osvrnuo bih se na Sporazum sa Italijom. Svaka saradnja, svako povezivanje, svaka bilateralna saradnja koja ide jednom uzlaznom putanjom mi smatramo da je dobra. Naši bilateralni odnosi su veoma razvijeni, oni su intenzivni i sa tradicijom dužom od 140 godina. Ukazao bih na značaj održavanja dobrih diplomatskih odnosa. O bliskim i prijateljskim odnosima naše dve zemlje najbolje govore činjenice da smo kada je bilo najteže uvek bili tu jedni za druge. Kao čin zahvalnosti Italiji za pomoć koju su nam pružili tokom 2014. godine i nezapamćenih poplava u našoj zemlji, pokazali smo solidarnost u donaciji medicinske opreme, pomoći, iako smo se i sami suočavali sa korona krizom.

Upravo potvrda dobrih bilateralnih odnosa, potvrda dobre parlamentarne saradnje potvrđuje i upravo poseta predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Italiji i važne razgovore koje u ovom trenutku vodi sa zvaničnicima Italije i koji će, u potpunosti smo ubeđeni, doneti dobre rezultate na bilateralnom planu za Srbiju, pa kako za parlamentarnu saradnju, tako i uopšte na bilateralnom planu.

Dakle, još jednom, u danu za glasanje poslanička grupa Socijalistička partija Srbije podržaće predložene zakonske predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ Ana Čarapić.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani građani Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, na početku današnje rasprave imali smo priliku da čujemo od strane potpredsednika Narodne skupštine, od strane predlagača zakona, a tokom rasprave i od strane kolega narodnih poslanika da na dnevnom redu danas imamo četiri predloga zakona, i to: Predlog zakona o popisu poljoprivrede koji je predviđen da se obavi u 2023. godini, Predlog zakona o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled Kovida-19, Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Kovid-19 podrška Vladi Republike Srbije za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, i to između Evropske investicione banke i Vlade Republike Srbije, i na kraju Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova Republike Italije o zapošljavanju članova porodica diplomatskog, konzularnog i administrativno-tehničkog osoblja.

Tokom današnje rasprave imali smo priliku da čujemo od strane kolega, kada je reč o Predlogu zakona o popisu poljoprivrede, da je popis poljoprivrede planiran da se obavi u 2023. godini, i to u periodu od 1. juna do 31. decembra. Popis poljoprivrede trajaće 75 dana, dok tačan datum početka popisa odrediće direktor Republičkog zavoda za statistiku.

Sprovođenje popisa predstavlja jedno od najsloženijih statističkih istraživanja, a cilj popisa je da se dođe do pouzdanih i kvalitetnih podataka. Upravo Vladi Republike Srbije i resornom ministarstvu su neophodni precizni i kvalitetni podaci, kako bi i u narednom periodu mogle da se sprovode adekvatne mere agrarne politike.

Sve detalje o Predlogu zakona smo imali priliku da čujemo tokom rasprave. Ono što je meni jako važno, kao master ekonomisti, jeste da su sredstva za obavljanje popisa obezbeđena od strane Evropske unije, i to preko IPA 2018, čak 67% sredstava, dok 33% biće obezbeđeno u budžetu Republike Srbije. Inače, zakonskim rešenjem predviđa se da će popis koštati 7.917.000 dinara.

Ono što smatram da je jako važno za građane je da prilikom izrade samog zakona mislilo se o uštedama. Popis koji će se obaviti u 2023. godini koštaće čak 43% manje od poslednjeg popisa koji je obavljan 2012. godine. Razlog ušteda je taj da će se koristiti ista oprema za popis poljoprivrede u 2023. godini, oprema i laptopovi koji će se koristiti za popis stanovništva, domaćinstava i stanova koji je planiran da se obavi u oktobru 2021. godine, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, imajući u vidu da ogroman broj epidemiologa strepi od četvrtog talasa korona virusa.

S tim u vezi, iskoristiću priliku, kao što je to učinio i moj kolega iz poslaničke grupe SPS Đorđe Milićević, da apelujem na sve građane u Srbiji, ukoliko to do sada nisu učinili, da se vakcinišu. I ja, i sve moje kolege, i članovi naših porodica, mi smo se vakcinisali i zato vas molim da vam ne bude teško da odete do najbližeg punkta za vakcinaciju i da primite željenu vakcinu. Na taj način štitite i sebe i ljude oko vas i pomažete sopstvenoj državi da se što pre izbori sa ovom pošasti.

Kada govorimo o poljoprivredi, svi mi jako dobro znamo da Republika Srbija raspolaže odličnim klimatskim uslovima, ali i da su karakteristike poljoprivrednog zemljišta jako dobre. I poljoprivredna proizvodnja i prehrambena industrija zauzimaju značajno mesto u stvaranju bruto domaćeg proizvoda Republike Srbije i s tim u vezi poljoprivredna proizvodnja je prepoznata kao jedan od osnovnih pravaca razvoja kako pojedinih opština i gradova, tako i čitavih regiona.

Ono što je evidentno i što podaci govore i potvrđuju jeste da se nikada više nije ulagalo i izdvajalo za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji nego u poslednjih osam godina, i kada je reč o povećanju agrarnog budžeta koji je iz godine u godinu sve veći i veći, i kada je reč o ulaganjima u sistemu navodnjavanja i u sistemu protivgradne zaštite, ali i kada je reč o direktnim podsticajima poljoprivrednim proizvođačima, ali i indirektnim podsticajima kao što su subvencionisani krediti.

Ukoliko posmatramo subvencionisane kredite i ukoliko posmatramo period od 2012. do 2020. godine, imajući u vidu da za ovu godinu još uvek nemamo podatke, zato što je u toku odobravanje subvencionisanih kredita, rok teče do 1. novembra, u 2012. godini je odobreno samo 5.000 zahteva na ime subvencionisanih kredita, dok u 2020. godini, dakle, u kriznoj godini, odobreno je dva i po puta više, oko 13.000 zahteva. Ukoliko to posmatramo novčano, u 2012. godine na ime subvencionisanih kredita isplaćeno je pet milijardi dinara, dok u 2020. godini, dakle, u uslovima krize, isplaćeno je tri i po puta više, oko 17 milijardi dinara.

Dakle, ovo su samo podsticaji koji se isplaćuju preko Uprave za agrarna plaćanja. Nikako ne smemo da zaboravimo da ogroman broj lokalnih samouprava izdvaja u svojim lokalnim budžetima ogromna sredstva za podsticaje u poljoprivredi. Tako, na primer, moja opština, opština Kuršumlija, odakle dolazim, svake godine opredeljuje značajna sredstva za podsticaje u poljoprivredi. Ove godine, dakle, za 2021. godinu opredelili smo čak 20 miliona dinara za podsticaje koji se odnose na proizvodnju mesa, mleka, voća, žitarica, industrijskog bilja, pčelarstva itd.

Koliko smo napredovali kada je reč o poljoprivredi i koliko smo se približili najrazvijenijim zemljama svedoči podatak o broju sklopljenih polisa osiguranja između osiguravajućih kompanija i poljoprivrednih proizvođača. U 2011. godini mi smo imali oko 9.000 sklopljenih polisa osiguranja, dok u 2020. godini skoro dva i po puta više, oko 21.000 zaključenih polisa osiguranja imamo između osiguravajućih kompanija i poljoprivrednih proizvođača. Zašto ovo govorim? Zato što je to jako važno.

Važno je činjenica da smo uticali na svest poljoprivrednih proizvođača, na buđenje svesti o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje, zato što isto tako rade razvijene zemlje, a ovoliki broj i porast sklopljenih polisa osiguranja, svedoči da je u Srbiji uspostavljena vladavina prava i da građani veruju u svoje institucije.

Za razliku od onih, koji su razarali Srbiju, od 2000. do 2012. godine, i koji su bili opozicija sopstvenom narodu i državi, a vlast samo sebi i sopstvenim džepovima, Vlada Republike Srbije, predvođena SNS, interese građana Srbije stavlja na prvo mesto.

Dok su oni, pre nas, do 2012. godine, ostavljali ruine za sobom, zakatančene fabrike, radnike bez posla, SNS, odnosno Vlada Republike Srbije predvođena SNS, novac građana Srbije usmerava na izgradnju puteva, bolnica, pruga, škola, kliničkih centara, autoputeva, stanova za pripadnike snaga bezbednosti, dakle sve ono što je građanima Srbije neophodno.

Znate, kada pitate građane u Srbiji, šta misle o Aleksandru Vučiću, ono prvo što čujete, jeste da je to čovek koji non-stop radi. Prosto, građani Srbije se pitaju da li taj čovek ikada odmara. Zatim, čujete od građana Srbije, da je to čovek koji im povećava plate i penzije, povećava životni standard u Srbiji.

Kada pitate građane Srbije za bilo koga od predstavnika prethodnog režima, čujete da su to lopovi, koji su ih pokrali, koji su im oduzeli pravo na rad i na život od sopstvenog rada. Dakle, čujete sve najgore.

Vlada Republike Srbije, uz podršku predsednika republike, sve svoje resurse usmerava kako bi pomogla privredi i građanima, u uslovima krize da što lakše prebrode ovu krizu koja je izazvana pandemijom korona virusa.

Zato što smo odlično radili u prethodnih sedam godina, 2020. godinu smo dočekali spremnu, dakle napunili smo sve finansijske rezervoare i mogli smo, čak najbolje u regionu da se izborimo sa pandemijom koja je izazvana Kovidom 19.

Setimo se 2014. godine, kada je gospodin Dušan Vujović, tadašnji ministar finansija, rekao da nas 78 dana deli od bankrotstva, zbog loše politike prethodne vlasti.

Godine 2012. međunarodne kreditne rejting agencije, izgubile su u potpunosti poverenje u našu državu, dok danas međunarodne kreditne rejting agencije, nas ocenjuju sa visokim ocenama, sa pozitivnim ocenama i na korak smo od investicionog kreditnog rejtinga.

Kada je reč o MMF-u i Svetskog banci, 2012. godine, prethodna vlast je najurila i MMF i Svetsku banku, zato što je propalo nekoliko programa i otišli su iz Srbije bez obavljenog posla.

Danas, Vlada Republike Srbije može da se pohvali sa uspešnom saradnjom sa MMF-om i, MMF i Svetska banka, ocenjuju sve makroekonomske pokazatelje u Srbiji danas sa visokim ocenama.

Ne samo to, MMF konstantno revidira svoje ocene, kada su u pitanju makroekonomski pokazatelji Republike Srbije. Setimo se da u novembru mesecu, MMF je predviđao da ćemo 2021. godinu završiti sa privrednim rastom od 5%, međutim pre nekih mesec i po dana, MMF je revidirao svoje prognoze za Srbiju i kaže da ćemo 2021. godinu, završiti sa stopom privrednog rasta od čak 6%, što će biti jedan od najboljih rezultata u Evropi.

Zamislite da isti pripadnici prethodnog režima, koji su oterali MMF i Svetsku banku iz Srbije, sada nam govore i sole pamet šta treba da radimo, a sve što su znali i umeli pokazali su do 2012. godine.

Srbija je početkom godine uspešno završila aranžman sa MMF-om, koji je trajao 30 meseci.

Aranžman je bio savetodavnog karaktera i popularno se nazivao „čuvarkuća“. Dakle, Srbija ne traži nikakav novac od MMF-a, zato što Srbiji novac nije potreban.

Takođe, pre mesec dana sklopili smo još jedan aranžman sa MMF-om, koji je takođe savetodavnog karaktera i koji će nam pomoći da u Srbiji uspešno sprovedemo strukturne reforme, po uzoru na razvijene zemlje.

Zahvaljujući odgovornoj politici, zahvaljujući rezultatima koje smo postigli, zahvaljujući političkoj volji da se uhvati u koštac sa fiskalnim merama, mi smo spremno dočekali 2020. godinu i kroz tri ekonomska paketa podrške, dakle dva u 2020. godini i još jedan u 2021. godini u vrednosti od preko osam milijardi evra, mi smo pomogli privrednicima i građanima da što lakše prebrode krizu.

To nije sve, nastavljamo da pomažemo privrednicima i u narednom periodu, a u tome ide prilog i Predlog zakona o kome danas raspravljamo, a to je Predlog zakona o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva.

Kada je izbila epidemija i kada smo odmah, u aprilu, nakon izbijanja epidemije, definisali prvi ekonomski paket podrške, mnogi su nas kritikovali da naše mere nisu dobro skrojene, da su naše mere linearne, a sve zemlje u svetu su prve mere definisale, kao linearne, zato što, niko nije imao vremena da se bavi sa ciljanim intervencijama.

Da su naše mere dobro skrojene, pokazuju makroekonomski pokazatelji, pokazuju rezultati koje smo postigli, a u prilog tome ide i Predlog zakona o finansijskoj podršci, o kojom danas raspravljamo, jer upravo nakon usvajanja ovog zakona, a nadam se da ćemo usvojiti zakon na kraju današnje rasprave, mi ćemo pomoći da čak 7.036 privrednih subjekata, koji su podneli zahtev Fondu za razvoj do 20. decembra, ostvare svoja pravo i da dobiju povoljne kredite koji se plasiraju preko Fonda za razvoj. Ovoliko interesovanje privrednih subjekata govori da su naše mere i te kako bile dobro skrojene.

Sa druge strane, usvajanjem Predloga zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora Kovid 19 – podrška Vlade Republike Srbije za mala i srednja preduzeća, i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, koji je potpisan u Luksemburgu, 14. juna, a u Beogradu 18. juna, sa Evropskom investicionom bankom, Srbija je zapravo dobila 200 miliona evra povoljnog kredita, i ta sredstva će biti usmerena na pomoć privrednim subjektima za održavanje tekuće likvidnosti, za nabavku obrtnih sredstava, ali i za investicije.

Upravo, zahvaljujući svim ovim merama, mi smo uspeli da drugi kvartal 2021. godine završimo sa privrednim rastom od čak 15,5%, u odnosu na drugi kvartal 2020. godine. U drugom kvartalu 2020. godine imali smo pad od 6,4% zbog krize, međutim ako uporedimo drugi kvartal 2019. godine sa drugim kvartalom 2021. godine mi smo ostvarili rast od čak 9,1%, a nikako ne smemo da zaboravimo da nam je 2019. godina, kada je u pitanju privredni rast bila rekordna. Imali smo najveći privredni rast u Evropi.

Kada je reč o prilivu stranih investicija, o tome je govorio i kolega Milićević, u prvoj polovini godine imali smo priliv stranog kapitala od čak 1,73 milijarde evra i Srbija je apsolutni lider u regionu, po pitanju privlačenja stranih investicija.

Ono što smatram najvećim uspehom Vlade Republike Srbije je to da smo majske i junske penzije isplatili iz sopstvenih sredstava PIO fonda.

To su rezultati. To je dokaz da smo odgovorno i vredno radili u prethodnom periodu. Dakle, nakon 30 godina poslednji put 1992. godine penzije penzionerima su isplaćene iz Fonda PIO bez dotacije iz budžeta Republike Srbije.

Dakle, majske i junske penzije Fond PIO je isplaćen bez ikakve pomoći od sopstvenih prihoda, a to znači da nam je odlična naplata doprinosa, to znači da smo sačuvali radna mesta, to znači da smo povećali stopu zaposlenosti, a smanjili stopu nezaposlenosti, a setimo se 2012. godine zbog ogromnog broja ljudi koji je bio bez posla zbog stope nezaposlenosti od čak 27%, mi smo imali dotacije iz budžeta za isplatu penzija preko 50%.

Kada je reč o Memorandumu o razumevanju između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Republike Italije o zapošljavanju članova porodica diplomatsko-konzularnog i administrativno tehničkog osoblja ovaj Memorandum je dokaz odlične bilateralne saradnje između dve zemlje, dakle između Srbije i Italije i nikako ne smemo da zaboravimo činjenicu da nam je Italija među prvima uvek pružala podršku na našem evropskom putu.

Na samom kraju svog izlaganja ono što želim da kažem jeste da smo po svim makro-ekonomskim pokazateljima među prvima u Evropi. To ne kažemo mi, to kažu sve međunarodne institucije. Mogu oni iz prethodnog režima, a sadašnji pripadnici opozicije da nas mrze, da nas vređaju, mogu da izmišljaju svakakve laži na svakodnevnom nivou, ali nikako ne mogu da nam ospore ekonomske rezultate. Čak je jedan novinar na njihovoj televiziji, čini mi se prošle nedelje, jedan novinar nedeljnika rekao da je ekonomija Srbije sređena i svaka čast Vučiću na tome.

Da. Ekonomija Srbije nikada nije bila bolja. Srpske finansije nikada nisu bile jače i poslaničke grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaće sve predloge zakona na dnevnom redu.

Hvala.

Hvala.

Prelazimo na listu prijavljenih za reč.

Prvi na listi je prof. dr Jahja Fehratović.

Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, čuli ste da će poslanici SPP podržati predložene zakone. Naravno, da je nama u interesu sve ono što je na dobrobit građana Republike Srbije, a poljoprivreda kao jedan glavni stub opstanka i razvoja svih onih krajeva koji su tradicionalno vezani za ovu privrednu granu je u fokusu našeg interesovanja i kao takav poseban senzor imamo i senzibilitet za takvu vrstu delatnosti.

Posebno nas raduje što će se ovim popisom urediti i zaista videti pravo stanje poljoprivrednih potencijala, kapaciteta, trenutnih resursa, kao i to što ćemo na osnovu toga moći da imamo pravičniju, pravedniju raspodelu svega onoga što već godinama Ministarstvo i Vlada ulažu u pogledu subvencija i različitih donacija poljoprivrednicima širom države.

Ovo govorim iz razloga što smo imali kod prethodnih režima velike pomoći od strane i Vlade i od strane različitih faktora, međutim to nije uvek završavalo kod poljoprivrednika, pa smo imali situacije, recimo, i nekakve tužbe za bivše gradonačelnike određenih gradova u Sandžaku, prilikom podele junica, prilikom raspodele onih plastenika, pa su ljudi koji žive u soliterima dobijali od Vlade kao nepovratnu pomoć plastenike, a oni kojima je to zaista preko potrebno, koji se bave poljoprivredom bili su uskraćeni za takvu vrstu podrške.

Zato smatramo da će ovo uređenje i ovaj popis ići u tom pravcu, da onima koji se zaista bave poljoprivredom, koji ulažu i koji žele da opstanu na svojim gazdinstvima, imanjima može pomoći da unaprede i da iskoriste sve one prilike koje im kroz različite vrste projekata nudi, kako Ministarstvo poljoprivrede tako i celokupna Vlada i naravno sve ono što kroz različite programe dolazi od Evropske unije kada je u pitanju subvencioniranje poljoprivrednog rada.

Kao što smo se obradovali, smatrali to pozitivnim onaj deo koji se odnosio na oživljavanje sela u pogledu otkupa napuštenih seoskih kuća i njihovo stavljanje u funkciju mladim ljudima koji žele da se bave poljoprivredom i koji u tome vide šansu za razvoj vlastitog biznisa i onoga što predstavlja budućnost njih i njihovih porodica.

Takođe nam je vrlo važan i ovaj drugi set koji se odnosi na pomoć svim onima koji su pogođeni posledicama kovida, kao što je to tada bilo jako važno za opstanak mnogih privrednih subjekata u prethodnom periodu i ono što je došlo od države u pogledu subvencija, pomoći, podrške značilo opstanak velikog broja privrednih subjekata, makar da opstanu i dalje u poslu, tako verujemo da će sve ovo što je predviđeno značiti mnogima da makar prežive ovaj veoma težak izazovni period sa kojim se svi zajedno suočavamo.

Naravno, tu treba uvek dodavati, dakle malo je čudno zašto … uvrštene crkve i verske zajednice, jer one imaju veliki broj zaposlenih kojima treba pomoć i mislim da bi trebalo razmisliti da se na isti način i ovim ljudima, tradicionalnim verskim zajednicama i crkvama takođe pomogne, s obzirom da i ti ljudi koji su verska lica takođe imaju porodicu i jako teško se nose sa svim ovim izazovima kovida.

Zato smatramo da bi trebalo porazmisliti da se i ova kategorija uvrsti u celokupne pakete kako bi i oni i njihove porodice mogli lakše i jednostavnije da budu zastupljeni u celom ovom procesu.

Kao i svaki put, zaista želim odati priznanje svemu onome što je urađeno u prethodnom periodu u pogledu suzbijanja i sprečavanja određenih vrsta problema kojima se obični građani susreću kad su u pitanju posledice pandemije kovida i smatramo da je država odgovorila na najefikasniji način i punim kapacitetom na sve one izazove s kojima smo se suočavali i verujemo da će i u narednom periodu imati isto tako dobar refleks da u svakoj situaciji da adekvatan odgovor i da građani što jednostavnije prođu kroz sva ova iskušenja.

Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Popis poljoprivrede je dobar i potreban, ali postoji još jedan popis o kome već počinje da se na mala vrata govori da će biti odloženo, a to je popis stanovništva.

Tako bi moglo da se desi da pod vlašću Srpske napredne stranke u Srbiji najzad znamo koliko imamo grla goveda, ada ne znamo koliko ljudi imamo. Problem je kad ne znate koliko ima ljudi je u tome što ne znate koliko punoletnih građana živi u Srbiji, a onda ne znate ni koliko birača imamo, e tu je problem koje su sve prethodne vlasti, pa i vaša često koristile za manipulaciju izbornim spiskovima. Da se to ne bi desilo, nadam se da ćete, poštovane kolege naprednjaci, ipak taj popis stanovništva održati.

Kada pogledamo ove finansijske sporazume koji Srbiju zadužuju sa još 200 miliona evra od strane Evropske investicione banke želeo bi da vas podsetim da pored ekonomske cene kredita koja je kamata postoji kada su u pitanju krediti iz Briselske unije i politička cena tih kredita.

Ta politička cena su ucene koje mi dobijamo iz Brisela da bi odustali od svojih nacionalnih interesa i tako dolazimo u situaciju da „dženderizacija“ i „zagejavanje“ Srbije koje se dešava kroz Čomićkine zakone je jedna od vrsta tih ucena.

Ne znamo da li će možda uskoro da bude još jedna od tih ucena vezana za to da odustanemo od odbrane KiM u sastavu Srbije ili da možda i mi donesemo rezoluciju u Srebrenici gde bi izmišljeni genocid stavili sebi na teret i teret budućih generacija.

Dakle, ako dve trećine našeg privrednog života zavisi od EU, mi smo sve vreme ucenjeni i svakim drugim zaduživanjem kod njih mi bivamo još više ucenjeni, a da to nije nužno pokazuje istorija našeg naroda. Godine 1903. je prekinuta politika Austrougarska nema alternativu za Srbiju i tada su na vlast došli ljudi koji su hteli da vrate suverenitet Srbiji.

Austrougarska je to prepoznala i za samo tri godine je pokrenula Carinski rat u kome je četiri petine našeg izvoza, koji je išao u Austrougarsku, jednostavno, sankcionisala, ali za te tri godine ti ljudi koji su hteli suverenu Srbiju su uspeli da naprave zamenu u izvozu, da dođu do drugih tržišta, da dođu do drugih partnera, da te četiri petine našeg izvoza prebace kod svojih prijatelja i da na taj način izbegnu sankciju od Austrougarske i da iz tog Carinskog rata izađu kao pobednici.

Srpska napredna stranka je na vlasti već devet godina i dalje imamo dve trećine prirodnog života vezanog za EU, a kako vidim, trudite se da nas još više vežete za njih.

Za razliku od ove političke cene koju Brisel ispostavlja sa svakim svojim kreditom, ova ucena i ove političke cene ne postoje kada kredite uzimate od nekih drugih zemalja koje, takođe, imaju kapital i to zašto to ne radite je veliko pitanje koje dovodi do toga da se možda pitamo da li neki od vas ne žele suverenitet Srbije, već žele Briselsku uniju na ovom prostoru po svaku cenu.

Ima dosta ljudi u SNS koji tako ne misle i mislim da je krajnje vreme da svojim prijateljima koji tako misle uskrate podršku, ali to je već vaša stvar, a ono što nije vaša stvar jeste još jedna od ucena koja dolazi iz Brisela za koji ćete vi glasati, a to je izbor Zagorke Dolovac za Republičkog javnog tužioca.

Ako se setimo šta stalno pričate ovde, a šta ste uvek pričali, između 2009. i 2012. godine je žuti režim učinio veliku korupciju, učinio kriminalizaciju naših prostora i zbog toga je smenjen, ali ako je gospođa Zagorka Dolovac u tom trenutku bila Republički javni tužilac, znači najodgovornija za borbu protiv kriminala, jer joj je to ovlašćenje, a to nije radila, kako to onda da vi sada glasate za nju? Ili izmišljate da je žuti režim bio korumpiran i tako ojadio zemlju između 2009. do 2012. godine, što ja kažem da ne izmišljate, tačno je, ili se vi, poštovani prijatelji SNS, o izboru ljudi u tužilaštvima, sudovima i ostalo pitate taman onoliko, što bi moji Šumadinci rekli, ko bula s gaćama. Zato neću glasati za vaše zakone.