Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednica Narodne skupštine narodna poslanica Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM je stava da značaj Predloga zakona o potvrđivanju Odluke o izmeni Aneksa 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi, tzv. CEFTA 2006, kojom se, kao što smo čuli, utvrđuje protokol o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metode administrativne saradnje možemo razumeti različito. S jedne strane, kao stalno prilagođavanje CEFTA sporazuma ekonomski promenjenom okruženju zemalja članica, a sa druge strane, prilagođavanje CEFTA sporazuma širim regionalnim, evropskim, pa i globalnim ekonomskim i političkih okolnostima. Naravno, između ostalog, i kroz razvijanje zajedničkog regionalnog tržišta.

Sporazum CEFTA 2006 je zamišljen kao priprema zemalja članica za nastup na zajedničkom tržištu, kako EU, tako i na globalnom tržištu, a hronološki gledano o tome smo čuli malo, pa bih naglasila da je CEFTA prethodio niz regionalnih asocijacija kroz koje su prethodne tri decenije… U prethodnih 30 godina formirale su se razne platforme slobodne trgovine, koje su praktično bile priprema za CEFTA.

Podsećanja radi, još davne 1991. godine potpisana je Višegradska deklaracija, a 1992. godine je dogovorena Platforma saradnje upravo po pitanju slobodne trgovine između Poljske, Mađarske, Slovačke i Češke.

Vođene ovim iskustvima, u junu 2001. godine, pod pokroviteljstvom Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, zemlje zapadnog Balkana su potpisale Memorandum o razumevanju, o liberalizaciji i olakšanju trgovine. Međusobnu uslovljenost i povezanost različitih, kako političkih, tako i ekonomskih inicijativa, zaista potvrđuje i odluka kojom su lideri zapadnog Balkana krajem prošle godine, 10. novembra 2020. godine, na sastanku koji se desio u okviru, ovde više puta spomenutog i značajnog, Berlinskog procesa, usvojili jedinstveni Akcioni plan za zajedničko regionalno tržište. Kao što je poznato, ovaj plan obuhvata regionalnu trgovinsku oblast koja se zasniva na četiri slobode iz oblasti digitalizacije, vrlo značajne danas, inovacija, investicija i razvoja industrije.

Sastanak krajem prošle godine, u novembru 2020. godine, je zapravo bio nastavak aktivnosti koje su se dešavale ranije. Konkretno, na Trećem samitu Berlinskog procesa koji je bio održan 2016. godine u Parizu, konkretno 4. jula. Na tom sastanku je naglašena važnost privredne saradnje, jasno navedeno da budućnost zapadnog Balkana da leži u evropskim integracijama, u izuzetno značajnoj privrednoj saradnji u okviru regiona. Regionalna saradnja je naglašena tada kao ključni element privrednog rasta zapadnog Balkana, jer jača veze između stanovništva, podstiče prekogranične i međudržavne inicijative, kao i zajednička ulaganja i obuhvata vrlo veliko tržište, ovde danas više puta spominjano, skoro 20 miliona ljudi.

Desetogodišnji bilans spoljnotrgovinske razmene Srbije sa zemljama koje su obuhvaćene CEFTA sporazumom, ako gledamo period od 2007. do 2017. godine, potvrđuje da je ukupna razmena između ovih zemalja povećana za 28%, da je izvoz povećan za 52%, a da je godišnji rast izvoza Srbije na tržište CEFTA, takođe, 5,7% u proseku. Srbija godišnje izveze robu u vrednosti oko 2,5 milijarde dolara u okviru CEFTA i ostvaruje godišnji suficit od oko dve milijarde dolara. Kao što je poznato, glavna tržišta su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija.

Pošto spominjem da je CEFTA 2006, dakle, konkretno 19. novembra 2006. godine je potpisan Ugovor o formiranju ove tzv. nove transformisane centralno-evropske zone slobodne trgovine - CEFTA 2006. kojim je stvoren okvir za unapređenu trgovinsku razmenu između zemalja regiona i CEFTA 2006. zamenjuje mrežu prethodna 32 sporazuma o slobodnoj trgovini jednim jedinim multilateralnim sporazumom.

Vrlo je jasno da se CEFTA 2006. primenjuje do momenta pristupanja naše zemlje EU, a pored nje se ne sme smetnuti sa uma ni značaj još nekoliko regionalnih sa CEFTA komplementarnih inicijativa, mehanizama, kao što su na primer Savet za regionalnu saradnju, Sporazum o Energetskoj zajednici, Sporazum o Regionalnoj transportnoj zajednici i brojni drugi međunarodni sporazumi, odnosno regionalni sporazumi i inicijative koje pokrivaju različite aspekte saradnje.

Već u samoj preambuli CEFTA je naglašeno, ističe se da CEFTA doprinosi procesima evropskih integracija za svaku članicu. Istovremeno, u pojedinim odredbama postoji konkretno upućivanje na odgovarajuća pravila EU. Na primer, kod pitanja konkurencije, usaglašavanja tehničke regulative sa standardima EU itd.

Ovaj Sporazum, takođe, u mnogim odredbama upućuje na odgovarajuće definicije, pravila i procedure, malopre spomenute, Svetske trgovinske organizacije. Kao što znamo, naša zemlja Srbija još uvek nije članica STO. Ovakvo rešenje u CEFTA ubrzava procese integrisanja Srbije u međunarodne ekonomske tokove, što mi svakako podržavamo.

Za Srbiju je članstvo u CEFTA 2006 važno, jer u ekonomskoj razmeni sa zemljama članicama CEFTA ostvaruje kontinuirani suficit, ali pored toga što postoji značajan potencijal unapređenja saradnje između ovih zemalja, u poslednjih 15 godina zemlje članice su bile suočene, kao što smo to malopre čuli, što je činjenica, sa otežavajućim okolnostima koje su najčešće spadale u grupu tzv. ne carinskih barijera. O tome smo čuli u prethodnoj diskusiji.

U proteklih nekoliko godina zbog problema u komunikaciji članica CEFTA 2006 otvorilo pitanje da li je potrebno potpuno izmeniti ili u značajnoj meri revidirati CEFTA 2006. U praksi se pokazalo, naime, da Sporazum ne sadrži jasne mehanizme rešavanja ekonomskih sukoba članica i ne postoje sankcije za kršenje ovog sporazuma. Posebno se ističe kao problem, na primer, da je vreme fitosanitarnih službi na graničnim prelazima različito zbog čega se gubi dosta vremena, dolazi u situaciju da roba ne može da se ocarini isti dan itd. Istraživanja do kojih smo došli pokazuju da se, na primer, u 2019. godini na graničnim prelazima zbog fitosanitarnih potvrda čekalo u proseku po 11 sati i da se, kao što smo to čuli, gube milioni radnih sati.

U okviru CEFTA 2006 javljaju se i neke ne carinske barijere, kao što sam pomenula, koje strane ugovornice uvode da bi onemogućile izvoz pojedinih proizvoda iz zemalja partnera. Na primer, preduzeća iz Srbije često iznose brojne primedbe na mere koje Severna Makedonija uvodi svake godine kako bi se umanjio uvoz brašna iz Srbije ili mere koje Bosna i Hercegovina uvodi da se poveća nivo akciza za velike proizvođače piva iz Srbije itd.

Da su, na primer, danas sve zemlje članice CEFTA članice i STO, kao što nažalost nije, jednostavno se ne bi postavljalo pitanje rešavanja ovih sporova. Naime, u samoj STO postoji veoma efikasan mehanizam upravo za rešavanje ovih sporova.

Kao što je poznato, kada spominjem STO, pošto se SVM zalaže za članstvo u STO, a i članstvo u EU, članstvo u STO je preduslov za članstvo u EU i bez određenog vremena provedenog upravo u STO zemlja kandidat za članstvo u EU ne može zatvoriti pregovaračko Poglavlje 30 – ekonomski odnosi sa inostranstvom ili, ako pričamo danas o novoj revidiranoj metodologiji, ne može se jednostavno zatvoriti klaster šest, koji uz Poglavlje 30 čini još i Poglavlje 31 sa kojim, takođe, ne stojimo divno, spoljna bezbednosna i odbrambena politika.

Pored određenih problema, značaj CEFTA 2006 je potvrđen u teškim okolnostima pandemije Kovid-19 i o tome smo čuli malo u prethodnim izlaganjima.

Naime, na samom početku izbijanja pandemije negde početkom prošle godine uspostavljeni su tzv. zeleni koridori ili ti trake za kretanje kamiona kako bi se sprečila nestašica osnovnih roba i medicinskog materijala i ublažili poremećaji u transportu i trgovini, a svi se vrlo dobro sećamo mera restrikcije ograničenja kretanja u celom svetu, a posebno i kod nas.

Dakle, u 2020. godini, prošle godine u martu, ako računamo vreme od tada kada je uvedeno, pola miliona, 500 hiljada kamiona je koristilo mogućnost korišćenja zelenih koridora. Trenutno na mesečnom nivou u proseku oko 61 hiljada kamiona koristi zelene prelaze, a oko 13 hiljada prioritetnih prelazak. Imajući u vidu uspeh ove inicijative, članice su se usaglasile oko neophodnosti proširenja zelenih koridora na sve granične prelaze koji vode u region, uključujući tri železnička granična prelaza kako bi se zaista smanjilo vreme čekanja na prelazima, smanjili generalno ukupni troškovi i jednostavno ubrzala i kontrola.

U prethodnih 15 godina postupno se radilo na otklanjanju problema koji su uočeni u procesu implementacije CEFTA sporazuma i u tom smislu je upravo i današnji Predlog zakona o potvrđivanju Odluke o izmeni Aneksa 4 kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma „proizvoda sa poreklom“ i metodom administrativne saradnje. Dakle, i ovo upravo predstavlja deo tog procesa otklanjanja prepreka u implementaciji sporazuma.

Tokom 2011, 2013. i 2015. godine inicirane su promene dodatnih protokola, menjani su aneksi uz dodatni protokol, a ni današnja rasprava ne predstavlja prvu promenu Aneksa 4 pošto se ona desila već 2013. i 2015. godine. Ovaj visoki dom, Narodna skupština je 2018. godine ratifikovala dodatni Protokol 5 uz Sporazum olakšavanju trgovine izmeni Odluke Zajedničkog komiteta CEFTA sporazuma u vezi sa Protokolom A o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metode administrativne saradnje.

Podsetila bih i da je nakon stupanja na snagu CEFTA 2006. otvorila mogućnost da ove zemlje, zemlje Zapadnog Balkana da se one uključe u sistem dijagonalne kumunikacije porekla sa kako sa EFTA tako i mediteranskim zemljama. PEM konvencija koju je spomenula uvažena ministarka u njenom uvodnom izlaganju je stupila na snagu 1. januara 2012. godine, obezbeđujući jedinstvena pravila o poreklu i mogućnost regionalne komunikacije porekla proizvoda u Evropi.

Potom se polako, postepeno ova konvencija proširuje i na mediteranske države najpre Severne Afrike koji učestvuju u Barselonskom procesu. Sve ovo vodi ka evro-mediteranskoj uniji, ali i na za nas značajne zemlje Jugoistočne Evrope, sve nas koji učestvujemo u procesu stabilizacije pridruživanja EU. Kasnije su ovome pristupile zemlje iz tzv. Istočnog partnerstva, Ukrajina i Gruzija.

Cilj PEM konvencije je da zameni postojeće protokole o poreklu svim sporazumima o slobodnoj trgovini između strana ugovornica jedinstvenim pravnim instrumentom kojim su utvrđena pravila o poreklu i pristupanja PEM konvenciji su stvoreni dodatni uslovi za liberalizaciju trgovine između zemalja potpisnica, širi pristup tržištima i ekonomska i politička integracija.

Liberalizacija režima međunarodne trgovine, ali liberalizacija režima pravila o poreklu proizvoda utiče značajno na stvaranje regionalnih proizvodnih lanaca. Liberalizacija režima, pravila o poreklu proizvoda više doprinosi rastu međunarodne trgovine u Evropi, posebno posle 2012. godine, nego odobreni trgovinski preferencijali.

Budući da se ovim predloženim izmenama, konkretno ovim Predlogom zakona za Srbiju, za Republiku Srbiju otvaraju nove mogućnosti, nove ekonomske mogućnosti, povećava se broj proizvoda koji može izvoziti kako na tržište EU, tako i na tržište zemalja EFTA i samih partnera u CEFTA 2006. naša Poslanička grupa Savez Vojvođanskih Mađara svakako podržava ove predloge i u danu za glasanje će glasati za njega. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SPS Uglješa Marković.

Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Uvažena ministarka, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja ću na samom početku iskoristiti priliku i istaći da će Poslanička grupa SPS podržati danas Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi Aneksa 4 ovog Sporazuma kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma „proizvod sa poreklom“ i metode administrativne saradnje i u narednim minutima ću se potruditi da prvo tu odluku naše poslaničke grupe i obrazložim.

Za temu o kojoj danas govorimo veoma je značajan koncept regionalnih ekonomskih integracija koje predstavljaju udruživanje više zemalja čiji je glavni cilj i osnovni motiv liberalizacija međusobne trgovine i regulisanje trgovine sa trećim zemljama. Na ovaj način ostvaruje se veći obim razmene dobara između tržišta koja su povezana ovakvim ugovorima. Stvaranje regionalne ekonomske zone pomaže svima u regionu da ostvare i osnaže svoj ekonomski potencijal.

Republika Srbija ima više zaključenih i potvrđenih međunarodnih bilateralnih i multilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Centralno-evropski ugovor o slobodnoj trgovini poznatiji kao CEFTA osnovale su Poljska, Mađarska i Čehoslovačka u Krakovu 1992. godine. Ove tri države, kao i većina kasnijih njenih članica su pristupom u EU napustile samu CEFTU i nju danas u principu čine uglavnom zemlje Jugoistočne Evrope.

Danas CEFTU čine upravo Albanija, BiH, Severna Makedonija, Srbija, Crna Gora, Moldavija i UNMIK u ime KiM. Stvaranjem zone slobodne trgovine zemlje Zapadnog Balkana opredeljuju se za ekonomski i privredni razvoj pokazujući time da su sposobne da vode zajedničku ekonomsku politiku i preuzmu obavezu i odgovornost za budućnost čitavog regiona, što još više naglašava evropsku perspektivu evropskog regiona i želju za pridruživanje EU.

CEFTA sporazum veoma je značajan iz razloga što omogućava trgovinu pod istim uslovima za sve proizvođače, otvara se veće tržište za trgovinu i investicije, a povećava se i mogućnost za izlazak na evropsko tržište po povlašćenom tretmanu. Neke od najznačajnijih prednosti CEFTE su upravo u prvom redu ekonomska saradnja, takođe liberalizacija trgovine uslugama, dijagonalna kumulacija porekla robe, otklanjanje tehničkih barijera i transparentnost.

Razlozi za potvrđivanje ove odluke odnose se pre svega na potrebu implementacije novog seta pravila o poreklu robe koje je predmet trgovinske razmene unutar CEFTA sporazuma. Reč je o alternativnim pravilima o poreklu robe koja su bazirana, revidirana u Regionalnoj konvenciji o pan-evro-mediteranskim pravilima o poreklu robe koja je poznatija i kao PEM konvencija.

Cilj ove konvencije je da se obezbede identična pravila o poreklu proizvoda, a sve sa ciljem da se obezbede isti standardi u trgovinskim odnosima između samih zemalja potpisnica. Pojam „proizvodi sa poreklom“ odnose se na proizvode koji su u potpunosti proizvedeni u jednoj državi koji mogu da se odnose i na određene materijale koji su dobijeni u toj zemlji, ali pod uslovom da su ti materijali prošli dovoljnu obradu u datoj zemlji.

Tržište na koje se odnosi CEFTA sporazum obuhvata populaciju od oko 30 miliona stanovnika. Zajedničko svim tim državama je da se radi upravo o malim privredama, čiji proizvodi nisu u dovoljnoj meri konkurentni. Članice uglavnom izvoze poljoprivredno-prehrambene proizvode, a uvoze proizvode visokog stepena prerade i mašine.

Spoljnotrgovinska razmena naše države ukupno posmatrajući u poslednjih deset godina najveće je bilo upravo sa zemljama koje čine EU i ona je činila 61,4% ukupne razmene. Drugi po važnosti partner jesu upravo zemlje CEFTE i u njih smo uglavnom izvozili poljoprivredne proizvode, električne mašine, aparate, drumska vozila i pića. Posmatrajući pojedinačno po zemljama najveći suficit u spoljnoj trgovini Srbija je ostvarila upravo sa BiH, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom.

Zapadni Balkan je prostor koji je izuzetno zanimljiv, atraktivna i pogodan za strana ulaganja i investicije. Pored toga što je važno da se uspostavi zajednički pravni okvir, koji donekle i postoji, potrebno je da se radi upravo i na političkoj stabilnosti celokupnog regiona.

Nažalost, često su u praksi suočavamo sa brojnim primerima koji to upravo i negiraju. Jedan od takvih jeste, upravo i primer Prištine, koja je svojim jednostrano uvedenim taksama, od 100% na uvoz srpske robe, zatvorila put za privrednu komunikaciju, čime je učinjena ogromna materijalna šteta celom regionu, ali je narušeno i poverenje, kao i sami politički odnosi unutar regiona.

Uprkos apelima stranih zvaničnika, predstavnika mnogih država i međunarodnih organizacija, da se ukinu takse, Priština je držala iste, punih godinu i po dana, sve do 1. aprila 2020. godine. Uvođenje takse od 10%, a ubrzo potom i od 100% na robu koja se izvozi na prostor KiM, pogodilo je najviše, upravo proizvođače, izvoznike robe široke potrošnje, prehrambene, poljoprivredne i drvne industrije. Posebno one sa juga Srbije, a svakako je uticalo, upravo i na dijalog između Beograda i Prištine.

Uvođenje takse najviše je pogodilo i građane zbog nestašice određenih proizvoda, njihovog poskupljenja, ali i same proizvođače. Mislim da je pitanje koje se upravo postavlja - kako je moguće da mi u 21. veku možemo da po etničkoj pripadnosti klasifikujemo ili brašno ili ulje ili neki drugi proizvod?

U procesu regionalnih ekonomskih inicijativa, kakva je CEFTA, ekonomija treba da se odvija bez carine, bez taksi, bez ograničenja, bez granica, ili bar u što većoj povoljnosti, a sa što manje ograničenja, što je svakako višestruko i za sve strane korisno.

Takođe, bih iskoristio priliku da podsetim da je Srbija jedna od osnivača UN i mnogih drugih međunarodnih organizacija. Srbija je potpisnica mnogih bilateralnih i multilateralnih ugovora, kojima je prihvatila upravo standarde tih organizacija. Naš put ka EU je spoljnopolitički cilj naše zemlje. Istina je da smo više puta bili iznevereni, kada je reč o međunarodnom pravu i pravdi i doživeli dvostruke aršine, ali ostaje nam pravo da verujemo u pravdu, kao vrhovnu vrednost koja će biti podjednaka i za velike, ali i za nas male nacije i narode.

Još jedan značajan korak u pravcu zajedničke saradnje, predstavlja i mini Šengen, zajednička inicijativa Srbije, Albanije i Severne Makedonije, iz 2019. godine, koja se odnosi na slobodan protok robe, kapitala, ljudi i usluga, što su upravo četiri osnovna principa jedinstvenog tržišta EU.

Ideja je da ovaj zajednički projekat tri države vodi ka većoj i čvršćoj povezanosti na Balkanu, što čini ovaj region bližim EU. Akcenat je na ekonomskoj saradnji, jačanju naših ekonomija, međusobnom saradnjom, ali i zajedničkim nastupanjem na trećim tržištima.

Zahvaljujući mini Šengenu, unapređena je trgovinska saradnja zemalja potpisnica, postajemo otvoreniji jedni prema drugima, a ekonomski rast vodi dalje rastu upravo ličnog standarda naših građana.

Za nepune dve godine i prvih inicijativa učinjeno je dosta konkretnih koraka. Potpisan je Memorandum o slobodnom kretanju ljudi samo uz ličnu kartu, objedinjavanje procedure za izdavanje radnih dozvola za sve građane zemalja Zapadnog Balkana, uspostavljeno je dvadesetčetvoro časovno funkcionisanje graničnih kontrola za fitosanitarne i veterinarske kontrole, uspostavljen je i zajednički granični prelaz između Srbije i Severne Makedonije.

Danas se u Skoplju održava veoma važan ekonomski skup, jedan od najznačajnijih u poslednjih nekoliko godina. Skupu prisustvuju premijeri Albanije, Severne Makedonije, predsednik Republike Srbije, predstavnici Vlada i drugih finansijskih institucija.

Na Skopskom forumu o regionalnoj saradnji, okupilo se oko 400 kompanija i privrednika, kako iz Srbije, Albanije, Severne Makedonije, BiH, ali i drugih regionalnih, ali i evropskih ekonomija iz oblasti građevinskog sektora, turizma, prehrambene industrije, energetike, telekomunikacija. Neke od naših kompanija koje učestvuju tamo su „Nektar“, NIS, „ER Srbija“, „Koridori Srbije“, „Putevi Srbije“, kao i „Simpo“.

Na ekonomskom forumu za regionalnu saradnju u organizaciji privrednih komora Republike Srbije, Republike Severne Makedonije i Republike Albanije trebalo bi da budu potpisana tri dokumenta koja se odnose na trgovinu, radne dozvole i međusobnu podršku u slučaju požara, poplava i drugih katastrofa. Predviđeno je da se u narednom periodu na graničnim prelazima naprave i brze trake za brži prolaz ljudi iz regiona.

Takođe je važno reći i to da se region zajedno borio i bori se i dalje protiv pandemije, koja je globalni fenomen i ne zna za granice. Srbija se i ovom prilikom istakla kao nesebičan i solidaran sused, pružila prvu pomoći i ruku prijateljstva zemljama u okruženju, po pogledu nabavke i vakcina i medicinske opreme.

Ono što bi svima nama trebao da bude zadatak i prioritet jeste da radimo na jačanju dobrosusedske saradnje, političkih, ekonomskih, privrednih veza, a sve to se može postići upravo kroz dijalog i kompromis.

Naš zajednički cilj jeste jak i stabilan region, bez tenzija i sukova, kao i povoljna ekonomska klima za privlačenje investicija i bolji životni standard za građane naših zemalja. Regionalna saradnja, dobrosusedski odnosi, međusobna pomoć i podrška su principi na kojima svi u regionu treba da težimo. Moramo shvatiti da bližih od svojih komšija nemamo, da će od naše saradnje i napretka zavisiti životni standard naših građana, ali i kvalitet budućnosti naših pokolenja.

Ovde je osnovno pitanje ne samo za Srbiju, već i za sve ostale zemlje na Balkanu - da li želimo da za 300 godina ove prostore naseljavaju ljudi koji će imati DNK naših naroda ili ćemo zarada dnevno političkih ciljeva dozvoliti da za tuđe interese žrtvujemo svoju budućnost. Verujem i nadam se da dolazi i vreme i generacije neopterećene primarno prošlošću koje će na prvom mestu biti spremna da traže zajedničke imenitelje, da upoznaju tradiciju i kulturu drugih koji će uz unapređenje kvaliteta života rešavati senke prošlosti koje će tada možda izgledati bleđe.

Svako od nas ima svoj stav po ovim temama, ali ovde je pitanje da li smo spremni da izronimo iz svoje brzopletosti i da pokažemo da smo kao narod i mudri i vredni i bolji od onih koji pokušavaju sve zajedno da nas i zavade i predstave drugačijima.

Zato mi u SPS ćemo podržati sve ono što ima za cilj upravo rađanje mostova i integracije. Kao što sam rekao na samom početku, punu podršku ćemo u danu za glasanje dati ovim tačkama koje se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, dr Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka, kolege poslanici, imali smo prilike dosta danas da čujemo o CEFTI, kao jednom od trgovinskih sporazuma koji je očito kroz godine, kako se formirala EU i kako su rasli trgovinski odnosi i privredne aktivnosti unutar država EU, ona je menjala svoje članstvo. To je ono što smo videli pre dve nedelje, kada smo pričali o EFTI, koja je osnovana još 1960. godine, na inicijativu Ujedinjenog kraljevstva, Danske, Švedske, Austrije i Portugalije. Sada smo pričali o CEFTI koja je još u decembru mesecu 1992. godine, osnovana takođe od članica koje su sada članice EU, Češka, Slovačka, Mađarska. Naravno, posle su ušle i one zemlje koje su praktično bile u predpristupnom članstvu u odnosu na EU i sada više nisu članice CEFTE i sada se mi nalazimo u tom trgovinskom sporazumu od 2013. godine, gde se nalazi i Crna Gora, i Albanija, i Bih, ali i Severna Makedonija, i Makedonija i UMNIK u ime tzv. Kosova. Zašto UMNIK? Zato što oni jedino imaju međunarodni status, jer Kosovo nema međunarodni status, iako je prihvaćeno kao tzv. država od nekih članica UN, ali nedovoljno da bi imala međunarodni status i zato to radi UMNIK u njihovo ime.

Ja ću vas podsetiti, svi smo ovde govorili praktično o uvođenju taksi koje su bile protiv sporazuma koji se odnosi na CEFTU, ali Srbija je izgubila preko 100 miliona evra u direktnom trgovinskom odnosu kada je u pitanju podrška srpskim opštinama, kada je u pitanju roba porekla iz Srbije. Ono što je najinteresantnije, UMNIK se data nije oglašavao po tom pitanju dok god su traje sankcije.

Uslov nastavka bilo kakvog razgovora Beograda i Prištine je bilo upravo da se vratimo na sporazume koje nam daju međunarodne organizacije, čiji smo i mi članovi, jer Srbija poštuje svoje bilateralne i multilateralne sporazume i kao takva ozbiljna država štiti svoje interese.

Ono što vidimo, tendencije Prištine postoje da ovakve sporazume ruši, kao što je i rušila nepoštovanjem Briselskog sporazuma, a potpisala još davne 2013. godine i nije uimplementirala sve one tačke koje je potpisala, ali to je neki manir očito da se na silu neke stvari sprovode u međunarodnoj politici, što mislim da nema podršku većine država Ujedinjenih nacija i negde postoji očito i slabost Evropske unije kada pričamo uopšte po pitanju Prištine i odnosa poimanja međunarodnih sporazuma.

Interesantno je da sadašnje naše članstvo u CEFTA-i imamo, tako da je generalni sekretar ove međunarodne organizacije iz Slovenije, što pokazuje podršku Evropske unije da zaista ovakav trgovinski sporazum koji je u stvari negde članstvo većine država zapadnog Balkana, u stvari negde je i kontakt sa Evropskom unijom, čime se mi spremamo da budemo punopravni članovi Evropske unije i da je to jedinstvena zona slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi.

Tako da, implementacija ovog seta pravila za nas ima veliki značaj, ali i očekujemo promenu kada sve nacionalne, znači svoje politike primene, implementiraju ova pravila, očekujemo da će i sastavni deo ovih pravila postati ono što nama omogućava, ali i državama koje su potpisnice CEFTA-e, bolju konkurentnost proizvoda, bolju našu saradnju i kao što smo videli, cilj je povećanje veće trgovinske razmene.

Samim povećanjem trgovinske razmene povećavate privredne aktivnosti, imate veće prihode za budžet, povećavate zaposlenost, priliv stranih direktnih investicija, i kao što vidite šta donosi ta trgovinska razmena. Znači, mi danas pričamo o tome, a u stvari koliki su efekti ovakvih sporazuma koje Srbija potpisuje i implementira u sladu sa donesenim protokolima.

Treba reći da je razlog zbog koga mi danas to radimo je Vlada naše Republike Srbije usvojila 16. juna ovaj protokol i tekst, a potvrđen Protokol u Skoplju je 21. juna ove godine, tako da mi sada vršimo ratifikaciju ovakvog jednog Sporazuma i otvaramo vrata za implementaciju ovog seta pravila gde tražimo da odredbe te regionalne PEM konferencije se implementiraju u naše zakonodavstvo i ta pravila o poreklu da budu obuhvaćena interesima Srbije, ali i interesima država koje su članice CEFTA-e, pogotovo u regionu.

Ciljevi naši su, pored početka primene, i privremena primena dok ne dobijemo punu ratifikaciju ovih pravila i onaj ko želi može da se izjasni po kojim će pravilima da izvozi tu robu, ali ono što je nama važno da mi sada imamo otvorenu mogućnost za tržišta zemalja i koje su članice CEFTA-e i EFTA-e i Evropske unije i Turske.

To je za nas od velikog značaja da naši proizvodi praktično nemaju bilo kakve barijere i da je naša nacionalna procedura usaglašena ovim usvajanjem i ratifikacijom Sporazuma.

Najvažnija rešenja, čuli smo u Aneksu 4 kako su definisana kada je u pitanju kumulativno poreklo robe i kada je u pitanju načelo zabrane povraćaja PDV-a kada je u pitanju oslobađanje plaćanja poreza, povećanja praga tolerancije kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi i industrijski proizvodi, kao i fleksibilno načelo kada je u pitanju sam transport robe do krajnjih destinacija, i imamo inovativne odredbe kao i deo koji se odnosi na alternativne specijalizovana pravila za određene proizvode.

E, sada, mi danas praktično govorimo o ovom vrlo važnom sporazumu, ali ono što je za nas još značajnije mislim da je negde dobro, što danas pričamo o ovim sporazumima, što u isto vreme juče i danas vidimo da inicijativa koja je od 2019. godine, kada govorimo o „mini Šengenu“ potekla praktično od predsednika Aleksandra Vučića, koji je jednostavno video budućnost regiona u saradnji Srbije, Makedonije i Albanije, je dobila negde svoje rezultate te inicijative.

Iako smo imali tu pauzu u 2020. godini zbog pandemije, ipak se mnogo toga radilo i za vreme 2020. godine, jer sporazumi o slobodnoj trgovini, odnosno protoku roba i usluga koji treba predsednik Vučić da potpiše, kao i oni koji se odnose na zajedničko delovanje u vezi elementarnih nepogoda i onaj deo koji mislim da je najvažniji, a to je stvaranje jedinstvenog tržišta rada, znači, ukidanje radnih dozvola, kada je u pitanju Srbija, Severna Makedonija, Albanija mislim da predstavlja u stvari za nas kreiranje budućnosti regiona.

Zašto ovo govorim? Zato što očito neki događaji vas pretiču kada su u pitanju uopšte određene inicijative i danas pričamo o tome da je gospodin Vučić govorio da postoje zajedničke inicijative i zajedničko gledište kada je upitanju zelena agenda, a to je u skladu sa onim zelenim Sporazumom koje je EU potpisala i kada govorimo o industriji naše tri zemlje koje jednostavno tu industrijsku proizvodnju i kompletnu trgovinsku razmenu treba da podigne.

Gospodin Zaev je na današnjem ekonomskom forumu rekao da ćemo mi ovu godinu, ove tri zemlje, završiti sa protokom roba i usluga ukupnom od 76 milijardi evra. To izgleda za nas jako mnogo, međutim kada pogledate Poljsku i države koje su sarađivale u okviru CEFTA-e, kada govorimo o Češkoj, o Slovačkoj, o Mađarskoj, znači kada govorimo o članicama EU, vi vidite da je to u stvari za sada dosta slabije. Ali, to je dobra polazna osnova u stvari, da će ova regionalna inicijativa i sporazum između ove tri zemlje zaista zaživeti.

Kada govorimo o činjenici da ćemo 1. januara 2023. godine ići sa ličnom kartom preko Makedonije do Albanije i da ćemo do Grčke praktično ići takođe sa ličnom kartom, onda govorimo o mobilnosti naših građana mnogo većoj, a da ne govorimo o privredi da ćemo imati posebnu saobraćajnu traku kojim će ići građani koji su u okviru ove inicijative „mini Šengena“ i sporazuma, pogotovo kada govorimo o privrednicima i o kamionima koji će voziti robu.

Da li govorimo o CEFTA-i, o EFTA-i, kada govorimo o „mini Šengenu“ i kada govorimo o tom brzom prometu roba i usluga, i kada govorimo o uštedi od gotovo preko 800 miliona evra kada se ukinu te granice, pa ukinu te carine, onda vidite koliko se u stvari povećava mobilnost i ekonomska mogućnost priliva stranih direktnih investicija pre svega u Srbiji, koja je inače sada vodeća ekonomija po svim ekonomskim parametrima, koja pokazuje u stvari jedan veliki iskorak u budućnost. To je juče direktno nedvosmisleno gospodin Vučić govorio o tome.

Mislim da to danas građani Srbije negde dobijaju kao informaciju, ali kada se suoče sa tom svojom papirologijom, sa putovanjem preko Makedonije do Albanije, onda će videti u suštini koliko je mnogo uradio i predsednik države, i Vlada Republike Srbije da jednostavno pripremi ambijent u kome ovi sporazumi treba da zažive.

Znači, mi ukidamo barijere. Doći će do izrade tzv. identifikacionih personalizovanih kartica koje će koristiti određene aplikacije, a te aplikacije treba da daju mogućnost i popusta kada je u pitanju korišćenje hotela, restorana, prevoza ove tri države, ali govori se čak i o tome da će se uvesti i mogućnost popusta za ove tri države za određene usluge kada je u pitanju Srbija, Makedonija i Albanija.

Govorimo danas o tome da smo učesnici, kao država, na ekonomskom forumu inicijative „mini Šengena“. Treba reći da 4.1044 firme u Srbiji rade sa firmama iz Severne Makedonije, a 1.004. sa firmama iz Albanije. Što u stvari pokazuje da postoji preko 53.000 zaposlenih koji rade u tim firmama koje sarađuju sa Severnom Makedonijom i Albanijom. To zaista pokazuje zavidan stepen, odnosno potencijal sa kojim mi ulazimo praktično u ovaj sporazum.

Naravno, uspostaviće se i zajednički portal za ove tri države koje će biti na tri jezika. Mislim da je to od velikog značaja i sigurna sam da će vaše ministarstvo, gospođo Matić, voditi računa, pogotovo kada je u pitanju trgovinska razmena. Balkan u stvari bez granica, ideja Balkan balkanskim narodima u stvari negde počinje ovde da živi i mi postavljamo te temelje inicijative.

Mislim da je jako važno reći zaista, da nije bilo vođenja te odgovorne politike, i spoljne i unutrašnje politike kada je u pitanju gospodin Vučić, i kada je bio na poziciji premijera, a i sada kada je na poziciji predsednika države, mi ne bi mogli da razgovaramo uopšte ni o ovakvim inicijativama, ni o mogućnosti mobilnosti građana, ni o privredi koja daje jednostavno jedan novi zamajac, pogotovo kad je privredni rast Srbije u pitanju. Jednostavno, građani žele da žive bolje i sada mogu uz ono što jednostavno i predsednik države i ova Vlada Republike Srbije radi.

Neki želi očito da svojim političkim delovanjem na svetlu Srbije pokušaju da jednostavno zaustave ovaj razvoj Srbije, da promene tok istorije kojoj očito Srbija teži, a to je napredak, i žele da šalju određene poruke da nasiljem mogu da se menjaju politički odnosi u Srbiji i Srbije sa drugim državama. To je ono što mi imamo prilike da čujemo od određenih političkih aktera, kao što je Đilas, kao što je Marinika Tepić, kao što je Vuk Jeremić ovde u Srbiji. Ali, mislim da građani Srbije dobro prepoznaju uopšte ko ih vodi u budućnost i ko brine o njima i njihovim interesima i ko brine o njihovom standardu u budućnosti, a ko želi da se bavi isključivo sitnim svojim sopstveničkim interesima.

Dakle, oni ne govore o izborima, jer znaju upravo da nemaju uporište kod građana Srbije i znaju da nemaju građane sa kojima mogu da razgovaraju o razvoju regiona, o miru, o stabilnosti, o budućnosti, već jednostavno oni žele da budu kreatori nasilja, nestabilnosti u regionu, pre svega time što bi napadom na Aleksandra Vučića i njegovu porodicu pokušali da stave kompletnu borbu protiv mafije i kriminala u funkciju svog političkog programa kojim žele da dobiju određene glasove. To se neće desiti.

Očito ovi sporazumi pokazuju kojim putem Srbija želi da ide i koji su to rezultati. Kad pogledate zaista ove rezultate i godinu 2020. koja je za ceo svet bila najgora, a priliv stranih direktnih investicija u Srbiji iznosio je od tri milijarde evra u bruto iznosu, odnosno 2,9 milijardi evra u neto iznosu, to pokazuje u stvari da međunarodne institucije i međunarodni privredni subjekti Srbiju vide kao sigurnu, bezbednu destinaciju. To jeste zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića i Vladi Republike Srbije koju vodi gospođa Ana Brnabić. To će sigurno biti prepoznato na sledećim izborima, sledeće godine, kada građani budu mogli da se izjasne i daju svoj sud o tim rezultatima.

Zbog toga, smatram da će u danu za glasanje Srpska napredna stranka i lista Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati ovaj predlog koji je danas na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto više nemamo prijavljenih predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik profesor doktor Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržaće ovaj predlog, kao i sve ostale predloge iz dnevnog reda ove sednice, jer smatramo da su oni u interesu građana Republike Srbije i da oslikavaju nešto što jeste napredak našeg društva, posebno u ovom segmentu sređivanja finansijskih prilika i, naravno, otvaranja u pogledu onoga što smatramo vrlo važnim, tj. da su ovo pokazatelji izlaska iz onog tranzicionog perioda u period stabilizacije naše države, u smislu da ovakvi sporazumi doprinose nama kao društvu i kao ljudima da budemo deo tog potrošačkog svega.

U tom kontekstu, vrlo važnu stavku, kao potrošači uvek gledamo poreklo proizvoda. Za mene, kao nekog ko je član ovog društva, to poreklo podrazumeva kvalitet i sigurnost. Nije jednako, kada govorimo o poznavanju i važnost tog porekla, da neki proizvod bude u pogledu kvaliteta i sigurnosti sa naših prostora, sa prostora zemalja trećeg sveta, EU itd. Uvek ćemo se opredeljivati za ono što podrazumeva kvalitet prema našoj percepciji, prema onome što smatramo važnim, kao i sigurnost. To ću ilustrirati time, recimo, da nije jednako nositi garderobu ili džins sa poreklom iz Novog Pazara, Kine, Turske, Indije ili iz zemalja EU, prekookeanskih zemalja itd.

Dakle, sa tog apsekta nam je vrlo važno zato što se tu mora prepoznati kvalitet, kvalitet koji određuje na koncu i naše opredeljenje da li ćemo se prema određenom proizvodu ophoditi na ovaj ili onaj način, tj. da li ćemo uložiti vlastita sredstva da sebi obezbedimo tu vrstu kvaliteta. To smatramo velikom šansom i za sve naše privrednike koji će na taj način moći mnogo bolje da brendiraju svoje proizvode koji po kvalitetu nadilaze mnoge proizvode koji dolaze iz drugih zemalja, a koji prosto zbog te zakonske ili neke druge regulative su imali bolju prođu na širem tržištu, zato što je zemlja porekla, recimo, neka iz EU, pa su određeni proizvođači bili prinuđeni da na neke svoje proizvode, zbog bržeg, lakšeg, jednostavnijeg i bezbednijeg plasiranja tih proizvoda u zemljama EU, stavljaju etiketu da je ono proizvedeno u Evropi umesto u Republici Srbiji ili umesto, recimo, kada je u pitanju džins, u Novom Pazaru itd, a znajući da će verovatno bolju prođu, s obzirom da je to postao jedan poseban brend, imati ukoliko baš stoji to da je poreklo iz naše države, da je poreklo iz Novog Pazara ako je u pitanju džins, ako je u pitanju garderoba ili ako je u pitanju neki drugi proizvod, ako su u pitanju, recimo, proizvodi koji su organskog porekla, vezani za poljoprivredu, ako imaju taj pešterski znak ili neki drugi znak koji garantuje ili koji samim tim predstavlja neku sigurnost za potrošača da taj proizvod u sebi ima i kvalitet, ali ima i ono prefinjeno što je važno svakom potrošaču.

Zato smatramo da ovakvi proizvodi predstavljaju novu šansu ili dodatnu šansu za sve naše ljude koji se ozbiljno bave ovom problematikom i otvara im mogućnost novih tržišta koja su zbog ovih i sličnih prepreka bili u nekom pozadinskom redu njihovih interesa.

Takođe, smatramo važnim ovo otvaranje o kojem je danas mnogo puta govoreno, povezivanje velikog dela balkanskih država i nadamo se da će se ta tendencija nastaviti, iz razloga što samo u takvom jednom zajedništvu koje povezuje, pored ostalog, kapital, tržište, ekonomija, možemo napraviti konkretan i kvalitetan odgovor svim izazovima sa kojima se kao društvo susrećemo i prevazići sve one opterećujuće stvari iz dalje i bliže prošlosti koje su na različite načine dovodile do nesporazuma i do određenih vrsta zastoja u tim našim relacijama.

Zato smatramo da su ovakvi projekti vrlo važni za celi region, da oni doprinose zbližavanju pre svega kapitala, a onda i ljudi i svih naših dobara. Jer, hteli mi ili ne hteli, prožima se naša kultura, prožimaju se naši interesi u prošlosti i moraju se prožimati i u budućnosti. Celi svet nas vidi kao jedan celovit balkanski kulturni prostor, balkanski kulturni identitet, pa zašto da nas ne vidi kao jedan zajednički balkanski privredni interesni prostor koji će imati svoju posebnu poziciju unutar evropskog kontinenta i ostatka sveta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.

Hvala, potpredsednice.

Poštovana ministarko, koleginice i kolege, činjenica je da su najvažniji partneri Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni države članice Evropske unije, a na drugom mestu države potpisnice Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi.

Srbija tu ima dominantan položaj, zahvaljujući najrazvijenijoj i najvećoj privredi u regionu. Podaci iz 2020. godine potkrepljuju ove tvrdnje. Naime, Srbija je procentualno najviše trgovala sa državama članicama Evropske unije 61,4%, a na drugom mestu su države članice CEFTA. Ono što je važno u toj trgovini sa zemljama iz regiona jeste što smo ostvarili suficit i suficit je nešto veći od dve milijarde dolara. Najviše je suficit rezultat toga što smo izvozili poljoprivredne proizvode, elektronske mašine i aparate, naftne derivate, automobile i pića.

Mi danas raspravljamo o izmenama Aneksa 4, koji se odnosi na pravila o poreklu proizvoda, o poreklu robe. Sama činjenica da govorimo o ovako jednoj temi i da usvajamo ovakav jedan sporazum jeste da na taj način povećavamo konkurentnost naših roba, konkurentnost naših usluga na stranim tržištima, bolje se pozicioniraju naše kompanije u tom slučaju i bolje pozicioniraju svoje brendove. U uslovima sve izraženije globalizacije, kada govorimo o toj regionalnoj i subregionalnoj saradnji, upravo je takav vid saradnje neophodan i dolazi sve više do izražaja u ovakvim tržišnim uslovima, odnosno u ovakvoj tržišnoj utakmici.

Logično je i da će države koje su na sličnom nivou razvoja i koje imaju slične ekonomske probleme da se udružuju, da udružuju svoja sredstva, da pre svega odgovore na neke svoje reformske procese ali, naravno, i da odgovore na izazove koje nameće globalizacija na nivou svetske ekonomije.

Jedan od osnovnih ekonomskih, ali i političkih ciljeva ove regionalne saradnje jeste i to da države koje su članice CEFTA se na ovaj način najbolje pripremaju da pristupe tržištu i da postanu punopravne članice Evropske unije. Pokazalo se u prošlosti da je CEFTA ispunila svoju ulogu i da je dobro pripremila članice koje su nekada bile deo ovog sporazuma i koje su sada deo jedinstvenog evropskog tržišta. Naravno, i zemlje Zapadnog Balkana su kao svoj prioritet i strateški interes postavile da postanu punopravne članice Evropske unije. Srbija je jedna od tih zemalja i Socijaldemokratska partija Srbije uvek će podržavati takav put. Ovakav oblik ekonomske saradnje doprinosi razvoju regionalne ekonomije u celini. Na taj način države potpisnice postižu bolje rezultate i koriste pritom prednosti zajedničkih projekata i prednosti zajedničkog nastupa na trećim tržištima.

CEFTA, kao Sporazum o slobodnoj trgovini, omogućio je bolju saradnju posebno među tradicionalnim partnerima, ali u svakom slučaju potrebno je i dalje da se radi na unapređivanju te saradnje, na pronalaženju novih načina da se unapredi trgovina, posebno kada govorimo u odnosu sa državama članicama Evropske unije. I to će se, naravno, postići tako što koristimo sinergetski efekat država članica koje su potpisnice CEFTA.

Logično je da se države povezuju po geografskim principima, jer na taj način su niži troškovi transporta, na taj način oni iskazuju slične karakteristike tržišta, kao i potrebe potrošača. Nama je važno da naše kompanije razviju svoje kapacitete u pravom smislu, da kvalitet roba i usluga bude na zavidnom nivou i na kraju će potrošači imati najveću korist od toga jer će dobijati po najpovoljnijim cenama najbolji kvalitet proizvoda.

Važno je da i dalje razvijamo ovakvu vrstu saradnje sa državama iz regiona i to je jedan put kojim treba da nastavi Srbija i to je put od koga ekonomsku korist imamo ne samo mi, nego i sve ostale članice potpisnice CEFTA. Hvala.