Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Olja Petrović.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije.

Pred nama je danas Predlog zakona o zaštiti potrošača kojim se uvode određene novine, s obzirom da zakon nije menjan od 2014. godine, sagledavaju se nastali problemi, ali i radi se na usaglašavanju sa evropskom regulativom.

Naime, uvodi se nekoliko novina. Jedna od njih je i registar „ne zovi“ za sve potrošače koji ne žele da ih zovu trgovci i nude proizvode telefonom. Novine ima i u reklamacionom postupku. Takođe, uvodi se proračun za pružanje usluga čija je vrednost veća od 5.000 dinara. Potrebna je specifikacija usluge i pisana saglasnost potrošača na proračun.

U ovom Predlogu zakona predviđeno je i vođenje evidencije potrošačkih sporova od strane sudova koji su nadležni za rešavanje istih, kao da se i podaci iz ove evidencije dostavljaju ministarstvu. Zatim, usklađuju se propisi EU u oblasti turizma, o čemu smo videli da je do sada bilo najviše reči, gde se precizira zaštita potrošača prilikom kupovine turističkih aranžmana vezano za pružanje kompletnih informacija o svim troškovima putovanja.

Unapređuje se i vansudsko rešavanje sporova. Obrisan je gornji cenzus za vrednost sporova koji se može rešiti u vansudskom postupku, ali uvodi i se i prekršajni nalog u fiksnom iznosu novčanih kazni, pa je tako za pravno lice ovaj iznos iznosi 50.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu 8.000 dinara, dok je za preduzetnika 30.000 dinara, s tim što se ovi iznosi mogu prepoloviti ukoliko se kazne plate u roku od osam dana. Sve ove promene u skladu su sa potrebama potrošača.

Kada se osvrnemo samo na 2017. godinu vidi se napredak koji se ogleda i u pokrivenosti minimalne potrošačke korpe cenom rada, pa je tako 2017. godine ova pokrivenost iznosila 62%, dok ove godine iznosi 81,5%. Predlog Vlade je da se minimalna cena rada dodatno uveća 9,4% pa bi iznosila 35.012 dinara minimalna mesečna plata. Podsetiću vas da je minimalna zarada 2010. godine iznosila 15.747 dinara ili 153 evra, dok će sada, kako vidimo dostići iznos koji je duplo veći, odnosno 300 evra.

Plate i penzije rasle su u prethodnom periodu, ali nastaviće i dalje kontinuirano da rastu, pa se očekuje značajno povećanje plata u javnom sektoru, ali isto tako očekuje i povećanje penzija čak više od 5% prema švajcarskoj formuli.

Kada pogledamo 2012. godinu, stopa javnog duga u odnosu na BDP iznosila je 79%, dok je danas ista ta stopa 55,4%. Takođe, Srbija napreduje u pogledu BDP, pa će na kraju godine imati 51 milijardu BDP što će biti svakako jedan od vodećih, ako ne i vodeći rezultat u Evropi.

Samo je u prvih osam meseci naš izvoz, uprkos ovoj krizi bio 28 puta veći nego prošle godine, dok je samo izvoz hrane u prvih šest meseci bio veći za 13,9% što nam uliva dodatnu sigurnost da imamo tržišta na kojima možemo da izvezemo sav višak. Naša država uspela je da očuva stabilnu ekonomiju, izdvoji sredstva za pomoć građanima, tako i privredi. Dobra je i naplata svih poreskih oblika, što pokazuje da su mere države delotvorne i opravdane.

Pomoći su doprinele da nema zatvaranja fabrika, da ljudi ne ostaju bez posla, pa smo za razliku od dosta bogatijih zemalja uspeli uprkos svoj krizi koja je zadesila čitav svet, pa i našu državu, da očuvamo i te kako nisku stopu nezaposlenosti.

Takođe, u okviru trećeg paketa pomoći države 22. septembra svim penzionerima biće isplaćen iznos od 50 evra, zatim još 30 evra, kao i svim punoletnim građanima, a penzioneri će do kraja godine dobiti još dodatnih 20 evra, što će značiti da će samo u trećem paketu mera penzioneri ukupno dobiti 130 evra, dok će svi punoletni građani dobiti 60 evra.

Veliki značajna pomoć za naše najstarije sugrađane uslediće i početkom godine, tačnije negde u februaru mesecu kada će svi penzioneri dobiti dodatnih 20.000 dinara i oni jesu pretrpeli teške reforme i oni su najviše osetili taj period kada se naša država oporavljala ali sada je država umela to da sagleda na ovakav način.

Pored svih novčanih davanja građanima i privredi država je nastavila i sa ulaganjima i izgradnjom naše zemlje, čak 7,2% BDP opredeljeno za investicije. Trenutno se u Srbiji gradi čak sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica, a već u decembru mesecu gradiće se deset što bi predstavljalo bar još tri više. Pored puteva ulaže se i u kanalizacionu i vodovodnu infrastrukturu, u fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, u škole, vrtiće, u rekonstrukciju postojećih bolnica, ali i izgradnju čak tri nove kovid bolnice. Pored bolnice u Batajnici i Kruševcu, nedavno je otvorena i treća potpuno nova kovid bolnica u Novom Sadu koja je izgrađena za samo četiri meseca kako bi se još bolje borili protiv korone i sačuvali živote i zdravlje naših građana što je, složićete se i najvažnije.

Zahvaljujući odgovornom i ozbiljnom pristupanju situaciji nastaloj usled korona virusa, naša ekonomija je stabilna, a rezultati su čak i bolji od očekivanih. Od procene da ćemo imati minus od 234 milijarde dinara, mi imao deficit od 70 milijardi dinara. Mnogi iz opozicije pokušavaju da ospore rezultate ali upravo su to oni koji su za vreme svoje vlasti obogatili se za više stotina miliona evra. Građani sami znaju kako su živeli tada, kako žive danas, šta je sve izgrađeno i šta se gradi i svoj sud daju na izborima i pružaju podršku ljudima koji se bore za državu, koji se bore za narod, a ne za svoj džep.

Apsolutno je nedopustivo i sramno da opozicija koja nije ni izašla na izbore u svojim političkim obračunima koristi stalne napade na predsednika i njegovu porodicu. Svakodnevne uvrede, pretnje i klevete na račun Aleksandra Vučića i njegovih najmilijih koji se bore za bolju, uspešniju, moderniju Srbiju samo su prazna politika onih koji šire mržnju i koji bi nastavili da se enormno bogate na račun građana Republike Srbije.

Nijedno dete ne treba da bude napadnuto, jer su deca nešto najsvetije za svakog roditelja, pa tako ni deca Aleksandra Vučića ne smeju da budu kriva samo zato što im je otac Aleksandar Vučić. Isti Aleksandar Vučić koji se bori za svu srpsku decu, da žive u mirnoj, stabilnoj, pristojnoj Srbiji kojom će sutra da se ponose i u kojoj će graditi svoju budućnost, jer politika SNS nije zaduživanje i rušenje zemlje, već ulaganje u sigurnu budućnost za našu decu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik, Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, uvaženi potpredsedniče.

Uvaženi predstavnici Ministarstva trgovine, telekomunikacija, drage kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a on je najlepši grad u Srbiji. Ovde u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste "Aleksandar Vučić - Za našu decu". Ja ću, kao i do sada, govoriti o svim onim stvarima koje se tiču ove naše tačke, vezano za zaštitu naših potrošača.

Suština svega jeste da govorim ono što je istina, a to je da je veoma bitno da naši ljudi, naši građani, kada odu u trgovinske radnje da mogu da obezbede sebi najpovoljnije uslove da nešto kupe i da to bude kvalitetno.

Malo pre je kolega Dragan Marković Palma govorio o našim poljoprivrednim proizvođačima, što bih ja isto podržao. Mislim da je to ispravna stvar. Jer, najveći problem kod naših poljoprivrednih proizvođača koji se bave proizvodnjom određenih proizvoda, da li je to stoka, da li je to nešto drugo, ta njihova cena kada ga proizvedu nikada ne može da dostigne ono što je uložio u to. Zbog toga tim našim ljudima moramo staviti veći akcenat da se što više obezbede uslovi da naši proizvodi iz malih gazdinstava, domaćinstava, dođu do naših potrošača u tim turističkim centrima, da oni tu mogu da plasiraju svoju robu, da imaju od toga svoj interes i da na taj način zaštitimo našu proizvodnju.

Kao što je rekao Dragan Marković Palma, to je stvarno ispravna stvar da naši poljoprivredni proizvođači i mala gazdinstva mogu i imaju mogućnost da svoju robu plasiraju i da prodaju u tim našim trgovinskim centrima, prodavnicama, da li je to u Svrljigu, da li je u Nišu, da li negde u Beogradu, ali kvalitetni proizvodi koji se proizvode kod nas, kao što je, recimo, kod mene, svrljiško jagnje, svrljiški sir, belmuš i svi ti drugi proizvodi, to je stvarno nešto što je najkvalitetnije. Nešto ima u tim našim rafovima u trgovinskim centrima, ali to je vrlo mala količina.

Zbog toga mislim da to trebamo podržati, a uvaženi predstavnici Ministarstva trebali bi da stave akcenat na to, vezano za trgovinu, pošto smo svi svedoci, a ja sam o tome i ranije govorio, da se velika količina hrane baca. Ta hrana koja se baca vrlo se teško proizvede, a sutra…

(Predsedavajući: Vreme.)

Završavam, za par sekundi.

… ta hrana sutra kada ostane po trgovinskim centrima, po prodavnicama, bude do dva meseca roka, treba da se obezbedi mogućnost, jer ta hrana se mahom baca, zapali se i uništi se, a to nije dobro.

Bilo bi najbolje da nadležno ministarstvo trgovine inicira da se ukine PDV, pa da ta hrana kojoj je ostalo dva meseca do isteka roka da može preko federacije banaka hrane, preko Crvenog krsta, da se plasira do naših krajnjih korisnika, da može da se upotrebi. (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Sledeći je dr Muamer Bačevac. (Nije tu.)

Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao što su moje kolege već govorile, danas diskutujemo o Zakonu o zaštiti potrošača koji je zaista veoma značajan, iz razloga što uređuje jednu oblast koja je dosta živa i koja uređuje određene obligacione odnose u koje dolazimo svi svakoga dana u svom svakodnevnom životu.

Takođe, ovo je još jedan korak ka našem usaglašavanju sa pravom EU, odnosno Poglavljem 28 i smatram da ćemo ovim zakonom o potrošačima garantovati brže rešavanje sporova i veću samu pravnu sigurnost.

Praksa je do sada pokazala da Zakon koji je i dalje na snazi a koji reguliše ovu oblast nije na adekvatan način do kraja sve predvideo i mi smo samo u prošloj godini imali 22.213 prigovora, preko 50% od tih prigovora je bilo u Beogradu, petina se odnosila na obuću i oko 10% na samu belu tehniku i uglavnom ti prigovori nisu na kraju išli, odnosno nije se po njima postupalo u korist samih potrošača. Iz te prakse se pokazalo da su trgovci bili uspešniji u tim odnosima i da su uspevali da na neki način ne usvoje te reklamacije, odnosno prigovore građana u toj ulozi potrošača.

Sve te, kao što sam rekao, je bio pokazatelj da nam je bio potreban novi zakon, kako bi samom potrošaču dali više instrumenata da ostvari svoja prava, i zaista smatram i u ime poslaničke grupe SPS bih pohvalio ovaj zakon u celini.

Iskoristio bih vreme da se osvrnem upravo na ono što jesu određene novine kada je ovaj zakon u pitanju.

Jedna od njih jeste to vansudsko poravnanje, koje je postojalo i do sada, ali je sada trgovac u obavezi da ako spor ne uspe sa kupcem da reši, da ide na vansudsko poravnanje, odnosno ako se na njemu ne pojavi, da po prekršajnom nalogu plati kaznu.

Druga stavka jeste registar "Ne zovi". O njemu smo dosta govorili na samom odboru i pohvalio bih jednu ovakvu inicijativu, da postoji registar na kom mogu građani da se prijave koji ne žele da ih uznemiravaju raznorazne agencije ponudama koje ih ne zanimaju i ne interesuju. Sam registar će voditi Ratel. Ono što je meni donekle ostalo nejasno jeste, ako sam dobro razumeo, listing će uzimati Ratel i na taj način uspevati da se dođe do podataka ko je pozivao krajnjeg potencijalnog kupca. Ali, šta se dešava u situaciji ako broj sa kog se poziva nije registrovan? Ne znam na koji način ćemo onda uspeti da sankcionišemo onoga ko sa takvog jednog broja mobilnog telefona poziva kupce i nudi određene proizvode ili usluge?

Takođe, naravno, to ovaj zakon ne može da reguliše, ali mislim da mi ovde zapravo se bavimo posledicom onog uzroka a to je upravo ta trgovina podacima. Svi smo doživeli da naši prodavci u nekim situacijama završavaju kod određenih privrednih subjekata, bar sam ja doživeo, a da te podatke nikada nisam dao tom privrednom subjektu, iz prostog razloga što nikada nisam ni bio u prilici da mu ih dam, a ovde govorim upravo o broju mobilnog telefona. Mislim da je to takođe veliki problem sa kojim se suočavamo, ali, on danas nije na dnevnom redu i ne bi ovaj zakon mogao da ga reguliše, tako da shodno tome mislim da je dobar i ovaj korak da postoji ovakav registar. Mislim da će zadatak ministarstva biti da u narednom periodu upravo ovaj registar što više ispromoviše kod građana kako bi postali svesni da sad imaju jedan od instrumenata koji ih štiti.

Ono što isto pozdravljam i podržavam jeste upravo ona stavka koja se tiče reklamacije. Do sada su trgovci mogli samo da stavi da nije pravilno korišćena ili održavana roba. Tu, pre svega, pričamo o obući. Uglavnom takvi opisi idu kada je obuća u pitanju i kada se ona reklamira. Drago mi je da će sada trgovci morati da u narednom periodu malo obrazlože šta je to nepravilno korišćeno i na koji način se određena obuća posebno održava, da ne bi posle 15 ili mesec dana ljudi dolazili sa već oštećenom robom koja je kupljena nova i neretko nije ni malo plaćena.

Takođe, sektor turizma, koji je dosta pretrpeo u poslednjih godinu i po dana. Mislim da je dobro da se regulišu obligacioni odnosi i u tom sektoru. Bilo je različitih problema u prethodnom periodu, da sada ne govorim pojedinačno koji su to problemi bili, ali mislim da je dobro da donekle na adekvatan način sada i štitimo

upravo potencijalne turiste od nelojalnih agencija koje nisu u stanju da ono što su se ugovorom obavezale da će kao uslugu isporučiti zaista isporuče.

Moram da se složim sa jednim od kolega koji je govorio pre mene, a to je da možda treba, to je i meni upalo u oko, to je moje mišljenje, nije najpoštenije da rizik snose podjednako i prodavac i kupac turističke usluge ako kupac to plati u jednom trenutku i ako dođe do same promene cene, odnosno poskupljenja ima mogućnost da mu prodavac, odnosno u ovom slučaju, na primer, turistička agencija, naplati dodatno to kroz taj protok vremena. Mislim da ne vidim razlog da podjednako i jedna i druga strana u toj situaciji snose rizik.

U svakom slučaju, mislim da je upravo i država Srbija u prethodnom periodu, Vlada Republike Srbije zaista dosta pomogla kada je u pitanju i sektor turizma i usluga i ugostiteljstva pre svega i nadam se da izlazimo iz ovog jednog turbulentnog perioda izazvanog korona virusom i da ćemo se uskoro svi vratiti normalnijem životu.

U svakom slučaju, Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona i nadam se da ćemo i u narednom periodu određene nedostatke, ako budemo, kao što je rekla i koleginica Paunović, uvideti i da ćemo opet razgovarati ovde o njima i da ćete biti spremni da čujete i naše mišljenje.

Hvala.

Zahvaljujem.
Ovim izlaganjem završavamo i prvi deo sednice.
U skladu sa članom 87. sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
Hvala vam.
(Posle pauze)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.

Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije na dnevnom redu naše prve sednice nakon letnje pauze nalazi se Predlog zakona o zaštiti potrošača.

Na samom početku istakao bih da će Poslanička grupa PUPS „Tri P“ u danu za glasanje podržati ovaj zakon i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati – za.

Ova materija svakako spada u temeljne oblasti trgovinskog prava, ali se istovremeno neposredno tiče svakodnevnog života svakog od nas građanina, jer smo svi mi u izvesnom smislu i potrošači. Mislim da nema nikoga ko se makar jednom u svom životu nije susreo sa problemima kupovine neispravne robe, nesavesnih trgovaca, odbijanja reklamacije i sličnih, svakako, neprijatnih iskustava.

Svakako da uređena država nastoji da takve pojave, ako već ne može da sasvim iskoreni, ono da ih svede na minimum, pa nije ni čudo da se uz razvoj novih oblika elektronskog trgovanja i usluga istovremeno u Evropskoj uniji velika pažnja posvećuje i u ovoj problematici.

Predlogom novog zakona mi pokušavamo da na najbolji način ispratimo te tendencije i tako istovremeno učinimo novi korak na ispunjavanju zahteva za usaglašavanje našeg zakonodavstva sa evropskim pravnim sistemom i normama.

Ono što predstavlja suštinu novog zakonskog rešenja ne ogleda se toliko u odredbama koje definišu samu zaštitu potrošača. Te odredbe su suštinski i do sada bile na jednom korektnom i visokom nivou standarda, mada će one ovim zakonom biti i dodatno poboljšane.

Tu pre svega mislim na zaštitu prava potrošača u oblasti turizma i turističkih usluga, koje su za sada znatno opširnije i detaljnije regulisane ovim zakonom. Naročito one koje se odnose na izmene cene i drugih uslova ugovora, na saobraznosti, odustajanju od putovanja, na učenička i studentska putovanja, kao i neke druge situacije. Ova nova regulisanja bi trebala da umanje potencijalne zloupotrebe i prevare u ovoj oblasti, kojih prema izveštaju u medijima, nažalost, nije bilo toliko malo u poslednje vreme.

No, od samih zakonskih odredbi daleko je važnije njihovo ostvarivanje i primena u praksi. Opšte je poznato da su zakonska rešenja uglavnom dobro uređena, samo se javlja problem kod primene istih i zbog toga je na Ministarstvu realno bitno da sve to u narednom periodu proprati i ustanovi kako se sprovode ove zakonske odredbe.

Kako je u obrazloženju zakona rečeno, primetno je da se kod nas, iako postoji veliki broj građani koji traće savet od službi za besplatnu pravnu pomoć iz oblasti zaštite potrošača, vrlo malo broj takvih slučajeva dolazi do suda ili vansudske arbitraže. Stoga je vrlo značajno da se novim zakonom u članovima 149. do 169. sada precizno reguliše vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Njih će rešavati posrednici pravnici sa liste koju će odobriti Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, a oni će biti diplomirani pravnici sa najmanje dve godine radnog iskustva iz oblasti građanskog prava.

Predviđeno je da se postupak rešavanja pokreće predlogom potrošača ministarstvu koje će ga proslediti posredniku u mestu prebivališta potrošača, što na neki način je veoma dobro, jer će Ministarstvo imati mogućnosti da ceni i ocenjuje svoje predstavnike u lokalnim samoupravama. Posrednici će moći da donesu preporuku o načinu rešavanja spora i da posreduju u zaključivanju pismenog sporazuma u rešavanju spora. Ako se ne može doći do obostrano prihvatljivog rešenja, nezadovoljne strane će uvek biti u mogućnosti da se koriste odredbama o potrošačkim sporovima iz Zakona o parničnom postupku.

Pored poslova posredovanja, posrednici će biti dužni da vode i precizne evidencije podataka o vrsti sporova i učesnicima, što bi trebalo da doprinese stvaranju jedne prave slike o tome na šta se i na koga se potrošači najviše žale. U tom cilju, novim zakonom daju se veća ovlašćenja inspektorima iz ove oblasti. Ali, moram da primetim da ako se želi pojačana disciplinska odgovornost trebalo se ići na više iznose novčanih kazni, pa možda i da se razmisli o mogućnosti da se uvede i trajna zabrana obavljanja delatnosti kao poslednja mera za one koji u kontinuitetu tendenciozno i drastično vrše razne zloupotrebe u ovoj oblasti.

U prelaznim odredbama zakona ostavljen je rok od mesec za pripremu za početak rada posrednika za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Sada će na Ministarstvu biti zadatak da valjano ovo pripremi, uvođenje ovog instituta u pravni sistem, ali bi bilo korisno da se u isto vreme poradi na javnom promovisanju ovih novih zakonskih rešenja, kako bi se građani bolje upoznali sa zaštitom svojih prava i mogli da koriste ovaj institut za ostvarivanje tih prava.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovog zakona.

Takođe, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji i uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Hvala, gospodine Stošiću.

Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.