Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarsko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, želim pre svega da pohvalim odluku Vlade Republike Srbije da minimalna cena rada od sledeće godine bude 35.000 dinara. Povećanje od skoro 10% je zaista veliki napredak, a ujedno je to i 90% od pokrivenosti minimalne potrošačke korpe što je značajno za naše potrošače. Realno je očekivati da sledeće godine da se donese odluka kojom bi se izjednačila minimalna cena rada i minimalna potrošačka korpa što će svakako biti veliki napredak. Podsetiću da je samo pre sedam, osam godina minimalna cena rada bila 15.000 dinara i ovo je zaista jasan pokazatelj ekonomske stabilnosti naše zemlje.

Usvajanjem današnjeg Predloga zakona o zaštiti potrošača ispraviće se i korigovaće se suštinski nedostaci, kao što su nepostojanje funkcionalnog i institucionalnog okvira za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, nedovoljna zaštita potrošača u oblasti turizma, nepostojanje adekvatne kazne koja ima odgovarajuće dejstvo, veća nadležnost tržišnih inspektora u smislu kažnjavanja trgovaca za očigledne prestupe, veći nivo odgovornosti i javnosti u radu udruženja i saveza koji se bave zaštitom prava potrošača.

Činjenica da su u tržišnoj utakmici trgovci u velikoj prednosti u odnosu na potrošače, jer se trgovci profesionalno bave pružanjem usluga i prodajom dobara i zato je neophodno da se na svaki način pruži zaštita i spreči povreda prava potrošača. Ovaj zakon će sigurno doprineti što boljem regulisanju tih odnosa.

Predlogom zakona biće uvedeni prekršajni nalozi i kazne koje mogu i treba da utiču da bi se trgovci pridržavali pravila i zakona. Ali, cilj zakona nije kažnjavanje, nego uređenje odnosa i stvaranje uslova za ostvarivanje potrošačkih prava. Često trgovci nisu sveni svojih obaveza prema potrošaču, kao ni kazne koje im slede i to je sigurno jedan od najvećih problema u tim odnosima.

Samo odgovorni trgovac koji zna svoje obaveze prema potrošaču može te obaveze ispuniti. U tom smislu najviše se očekuje od udruženja i saveza koji se bave zaštitom potrošača kako bi prezentovali i promovisali zakonska rešenja i sve te mogućnosti.

Najznačajnija izmena koju donosi predlog zakona je uvođenje novog sistema vansudskog rešavanja potrošačkih sporova koji propisuje obavezu trgovcu da u takvom postupku učestvuje. Do sada su prodavci najčešće izbegavali da učestvuju u dogovoru, odbijali su reklamacije i upućivali nezadovoljne potrošače na sud, a potrošači su uglavnom odustajali od podizanja tužbi.

Stara izreka da je kupac uvek u pravu, ne važi za naše velike kompanije i velike sisteme, za prodavce tehničke robe i sportske opreme i oni umesto da naprave ustupak potrošačima i uvaže realne reklamacije, pre se odlučuju da potrošače dovedu u situaciju da se tužakaju po sudovima.

Recimo, u toku 2020. godine je evidentirano preko 22 hiljade potrošačkih prigovora, a samo dva su rešena vansudskim poravnanjem. Prema podacima od Nacionalnog registra potrošačkih prigovora, prema vrsti robe najviše je prigovora na obuću, mobilne telefone, opremu, belu tehniku, nameštaj, kućne aparate, televizore itd.

Reklamacija je centralni instrument zaštite potrošača. Međutim, ona će ovim zakonom dobiti još više na značaju, jer onaj koji izjavi reklamaciju on će steći pravo na vansudsko poravnanje i rešavanje spora pred posebnim telom koje će oformiti Ministarstvo trgovine. To telo će činiti licencirani pravnici medijatori koji će imati veća prava od sadašnjih posrednika u rešavanju sporova. Troškove posredovanja će snositi država, odnosno Ministarstvo što znači da će biti besplatno i za trgovce i za potrošače.

Medijacija će se u roku od 90 dana razraditi i imaće tri mogućnosti rešavanja spora. To su preporuka sporazuma dve strane i treća je sudski postupak. Jedan od razloga uvođenja obaveze medijacije je da se smanji pritisak na sudove u kojima ima mnogo predmeta vezanih za potrošačke sporove. Do sada se u vansudskom procesu nije mogao naći spor u vrednosti preko 500 hiljada dinara. Novina u zakonu je da cenzus u pogledu vrednosti spora neće postojati. Onlajn trgovina u Srbiji je doživela ekspanziju tokom ove korona krize, ali to je dovelo i do novi problema, pa se tu uvećao broj žalbi zbog kašnjenja isporuka, ne isporučivanja robe ili isporuka oštećene robe.

U ovom slučaju građani, odnosno potrošači nisu dobro upoznati sa svojim pravima u tom pogledu. Građani se godinama žale na telefonske pozive od raznoraznih prodavaca koji pokušavaju da ponude svoje proizvode. Novi zakon zabranjuje direktno oglašavanje telefonom i elektornskom poštom bez prethodnog pristanka potrošača. Prodavci koji se ne budu obazirali na podatke u registru ne zovi, rizikovaće plaćanje kazne do 50 hiljada dinara.

Ono što se već sada može naslutiti da će u praksi to teško funkconisati taj registar – ne zovi. Teško je očekivati od našeg trgovca da pre svakog poziva gde se nudi roba i usluge, proveri da li određeno lice upisano u registar potrošača koji ne žele da primaju prozive i poruke u okviru promocije i prodaje telefonom.

Kod potrošača postoji zabuna o ovlašćenjima i postupanjima tržišne inspekcije i ovaj zakon će razjasniti kako i kada tržišna inspekcija reaguje u skladu sa zakonskim propisima. Iako u evropskoj praksi i na razvijenim tržištima jako mala uloga tržišne inspekcije, ona će i dalje kod nas imati ulogu u rešavanju pojedinačnih potrošačkih problema.

Kada je u pitanju zaštita potrošača u turizmu, novim zakonom se predviđa da organizator, odnosno posrednik u organizovanju putovanja mora putniku da pruži punu informaciju u pogledu drugih troškova koji nisu obuhvaćeni prodajnom cenom. Ukoliko putnik nije informisan o tim dodatnim troškovima nije u obavezi ni da te troškove i snosi.

Ono što nije regulisano ovim zakonom, a možda se moglo pronaći rešenje, jeste saznanje da pojedini proizvođači na tržište različitih zemalja plasiraju kao identičnu robu, roba koja se razlikuje po kvalitetu i po sastavu. Velike svetske kompanije Srbiju i zemlje u okruženju tretiraju kao građane drugog reda pod istom nalepnicom nude nam proizvode manjeg kvaliteta i to su dokazala istraživanja u Hrvatskoj, Slovačkoj, Češkoj. Poznato je da, recimo, „Nutela“ ima odgovarajući ukus, da su pojedini parfemi kvalitetniji, kao i neki drugi proizvodi od onih koji se plasiraju na tržište Srbije.

Iako je Evropska komisija donela obavezujuću direktivu protiv dvostrukog kvaliteta robe i počela sa njenom primenom, nadam se da ćemo mi u narednom periodu poboljšati zakon kako bi i ovo bilo sistemski uređeno.

Svakako, ove značajne izmene današnjeg zakona će doprineti boljoj zaštiti prava potrošača kod nas i poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik je Hadži Milorad Stošić. Nije tu.
Sledeća je koleginica Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege, pre svega građanke i građani Srbije, sednica Narodne skupštine posle letnje pauze je i započinjemo raspravom o, po meni, veoma važnom zakonu i dobro je da je tako – Predlog zakona o zaštiti potrošača. Rekla bih da je u pitanju predlog potpuno novog zakona kojim se bitno nadograđuje postojeći pravni okvir iz ove oblasti.

Obaveza Republike Srbije da obezbedi adekvatnu zaštitu potrošača proističe iz, pa, u najmanju ruku, dvostrukih razloga. Prvi je potpuno usklađivanje našeg nacionalnog zakonodavstva sa komunitarnim pravom u ovoj oblasti, što kao obaveza proističe iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija potpisala 2008. godine u vreme tehničke Vlade, a drugi razlog je obaveza prema sopstvenim potrošačima, koji je možda čak i važniji, koji danas u vreme globalizacije tržišta treba da uživaju zaštitu upravo po tim evropskim standardima i da budu u najmanju ruku ravnopravni.

U cilju sprovođenja međunarodnih obaveza, a pre svega u cilju poboljšanja sistema zaštite potrošača na nacionalnom nivou Srbija je usvojila i Strategiju o zaštiti potrošača za period 2019.-2024. godina i u tom kontekstu treba posmatrati i ovaj predlog zakona koji je usklađen sa komunitarnim pravom i značajno kvalitetnije i sveobuhvatnije tretira pitanje zaštite prava potrošača, kako individualnih, tako i kolektivnih.

Nekoliko je važnih novina u ovom predlogu zakona i ja bih istakla da su u pitanju kvalitetna poboljšanja koja treba da doprinesu još većoj zaštiti naših potrošača, odnosno svih nas, pre svega, kao potrošača. Ovaj zakon se oslanja ne samo na evropsko zakonodavstvo, već i na dobru praksu pravno uređenih država koje danas kada živimo u svetu potrošačkih društava prepoznaju tu potrebu da se zaštite i potrošači, a ne samo proizvođači, kako je to do nedavno bio slučaj.

Slobodno možemo reći da su nas neoliberalni kapitalizam i globalizacija učinili pre svega potrošačima svega i svačega, tako da nema u ovom trenutku robe koja se ne može prosto prodati, pri tome značajan doprinos tome daju i agresivne medijske kampanje, internet, društvene mreže. Zapravo, potpuno smo okruženi reklamnim porukama, bilbordima, flajerima, telefonskim pozivima i svi u tim razgovorima nude uglavnom najbolji proizvod.

Trebalo bi nam dosta vremena da bismo se pozabavili psihologijom potrošača koji se menja upravo pod uticajem reklamnih politika proizvođača koji su osmislili kojekakve proizvode i po svaku cenu žele da ih prodaju što bolje i ako može što skuplje. To je razumljivo imajući u vidu troškove istraživanja tržišta pre svega, formiranja i proizvodnje samih proizvoda, promocije, svega što to prati, ali sa aspekta potrošača vizira može biti i jeste drugačija.

Krupan kapital ima interes da stiče što veći profit, da ga umnožava, što radi i razvojem potrošačkog mentaliteta koji u sedište stavlja posedovanje i sticanje materijalnih vrednosti, nažalost. Na taj način se podstiče i naša ljudska potreba i pohlepa koja postoji, želja da posedujemo, u većini slučajeva i ono što nam nije potrebno, niti nas može učiniti srećnima.

Sa pozicije socijaliste, pre svega želim da istaknem da pitanje ljudskih potreba danas prerasta u pitanje stečene moći putem posedovanja luksuznih stvari, od kojih mnoge niti jesu niti će biti realna potreba. Za svet jednog radnog čoveka koji nije u mogućnosti da priušti sebi bilo kakav luksuz potrošački svet i mentalitet spadaju u domen virtuelnog ili, komotno se može reći, nestvarnog. Tako se taj realan vredan čovek često pita šta će nekom svetskom bogatašu 50 automobila ili automobili koji koštaju nekoliko desetina miliona evra, a na drugoj strani imamo decu koja još uvek umiru od gladi.

Ta trka za kupovinom što veće količine proizvoda ne vodi uvek kvalitetnijem životu. Nažalost, često je to upravo put otuđenja i produbljivanja upravo socijalnih razlika. To stvara veći jaz između bogatih i siromašnih. Ako bismo uzeli u obzir globalni nivo, potrošačka era utiče i na neracionalno i nekontrolisano korišćenje i prirodnih i ljudskih resursa na našoj planeti.

Ako mogu i ovog puta da skrenem pažnju na činjenicu da je potrošački mentalitet koji nas često čini sebičnim i samodovoljnim česti razlog i za taj najveći problem koji imamo, a to je pad nataliteta. Da nije tako ne bi nas demantovale hrabre srpske majke koje su rađale u vreme onih ratova i posle ratova kada je trebalo obnavljati zemlju.

Međutim, činjenica je i to da krupni multinacionalni kapital, koji je u današnje doba vrhovni vladar svega, kreira i ovaj potrošački svet, pa i sam mentalitet. Danas smo došli do toga da je potrošački mentalitet čitava ideologija koja nameće novi sistem vrednosti, a to je megalomanija, odnosno ogromno tržište različitih roba koje nam daje privid raskoši i jednog lepog života. Kako je tržište ogromno, robe je još više. Ustanovljen je i novi model ponašanja kupca u odnosu na proizvođača i trgovca i to je, grubo rečeno, kapitalizam.

Nekada je proizvođač bio u centru pažnje kao stvaralac nove vrednosti. Međutim, vremena su se promenila, neoliberalni kapitalizam je potrošača proglasio glavnom ličnošću, od čijih potreba će i zavisiti i buduća proizvodnja i prodaja. Danas je potrošač ubeđen da je on centar svega, da je kralj kome se ispunjavaju želje i taj utisak velikog značaja potrošač stiče kroz kampanje kojima se proizvođači i trgovci obraćaju pre svega potrošaču, podstičući upravo taj utisak njegove važnosti i važnosti njegovih odluka za koji će se proizvod odlučiti. Ali, to obraćanje nije uvek iskreno, ne uvek, nego u većini slučajeva nije, toga smo svesni i toga smo svedoci skoro svakodnevno.

Zato danas država i mora da na ovaj način odbrani potrošača od onih nemilosrdnih i nečasnih trgovaca koji, nažalost, ne biraju sredstva da prodaju tu svoju robu. Danas u eri modernih elektronskih komunikacija to nije teško. Rekla bih da nije teško biti dosadan, možda je to najblaži termin. Opkoljeni smo reklamama za različite robe, usluge, putovanja. Reklama je postala pitanje izbora, pitanje opstanka na tržištu i nije više primaran kvalitet niti se o njemu u većini slučajeva uopšte i razgovara.

U tom smislu je novi Zakon o zaštiti potrošača o kojem danas govorimo zaista jedna ozbiljna pravna prepreka lošim trendovima u prometu roba i usluga i kao motiv za zakonito i etičko poslovanje u kome nema i ne sme biti prevarenih. Zato mislim da ovaj zakon ima i te kako važnosti i da je pravo vreme kada ga donosimo.

Novi, isto tako nužan, koncept zaštite potrošača podrazumeva i društveno odgovoran marketing koji podrazumeva uvažavanje šireg javnog interesa, brigu o održivom korišćenju energije i prirodnih resursa, humani odnos prema radnoj snazi, prema ljudskim resursima u celini, i prema održivom razvoju i uticaju na životnu sredinu svih ljudskih delatnosti, pa i delatnosti proizvodnje robe.

Taj širi kontekst treba da podrazumeva dobar kvalitet i optimalni kvantitet u proizvodnji robe, kako s jedne strane viškovi ne bi bacani bili i uništavani, a sa druge strane imamo kategorije stanovništva, pa i čitava tržišta u siromašnim zemljama koja ne mogu da zadovolje ni svoje osnovne potrebe. Srbija je država koja prihvata odgovornost za proizvođačko-potrošačke odnose i za adekvatnu zaštitu potrošača i neoborivi dokaz za to je upravo ovaj zakon o kojem danas razgovaramo.

Kada je sam zakon u pitanju, pohvalila bih rešenja koja su do najpreciznijih detalja uredila pitanja ostvarivanja prava potrošača. Posebno je dobro razrađen postupak vansudskog rešavanja potrošačkih sporova.

Posebno bih istakla rešenja koja se odnose na turističke aranžmane i načine ostvarivanja prava nezadovoljnih i prevarenih kupaca u toj oblasti. Ne smatram, naravno, da je uvek turistički operater odgovoran za neispunjene ugovorene obaveze, često je to strana koja plasira ponudu preko agencije, ali imali smo prilike da čujemo kako neka agencija koja nije član Nacionalne asocijacije, nema licencu, organizuje turistička putovanja, a kada dođete na destinaciju vaš apartman u najboljem slučaju nije ono što ste kupili, ako ne dođete i u situaciju da je već prodat.

Ako u celini posmatramo Predlog zakona koji je pred nama, on zaista predstavlja jedan dobar zakon koji je usklađen sa evropskim zakonodavstvom. Poslanička grupa SPS će bez dileme u danu za glasanje ovaj zakon podržati, a ministarki i saradnicima hvala što smo ovo zasedanje nastavili posle pauze upravo sa ovim zakonom koji čini mi se jeste jedan od važnijih koje ćemo u ovom mandatu doneti.

Sigurna sam da ćemo u nekom budućem periodu možda prepoznati još neke nedostatke, ali zato zakoni i postoje i svi mi koji se tim poslom bavimo da ih dodatno nadogradimo, ali sve u interesu, zaista, građana i građanki Srbije koji zaslužuju da prema njima budemo korektni onoliko koliko su nam poverenja dali.

Jedino od čega ne možemo da ih zaštitimo jeste to plasiranje jeftinih političkih proizvoda, ali to nije u vašem domenu, od toga se moramo braniti politikom. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Olja Petrović.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije.

Pred nama je danas Predlog zakona o zaštiti potrošača kojim se uvode određene novine, s obzirom da zakon nije menjan od 2014. godine, sagledavaju se nastali problemi, ali i radi se na usaglašavanju sa evropskom regulativom.

Naime, uvodi se nekoliko novina. Jedna od njih je i registar „ne zovi“ za sve potrošače koji ne žele da ih zovu trgovci i nude proizvode telefonom. Novine ima i u reklamacionom postupku. Takođe, uvodi se proračun za pružanje usluga čija je vrednost veća od 5.000 dinara. Potrebna je specifikacija usluge i pisana saglasnost potrošača na proračun.

U ovom Predlogu zakona predviđeno je i vođenje evidencije potrošačkih sporova od strane sudova koji su nadležni za rešavanje istih, kao da se i podaci iz ove evidencije dostavljaju ministarstvu. Zatim, usklađuju se propisi EU u oblasti turizma, o čemu smo videli da je do sada bilo najviše reči, gde se precizira zaštita potrošača prilikom kupovine turističkih aranžmana vezano za pružanje kompletnih informacija o svim troškovima putovanja.

Unapređuje se i vansudsko rešavanje sporova. Obrisan je gornji cenzus za vrednost sporova koji se može rešiti u vansudskom postupku, ali uvodi i se i prekršajni nalog u fiksnom iznosu novčanih kazni, pa je tako za pravno lice ovaj iznos iznosi 50.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu 8.000 dinara, dok je za preduzetnika 30.000 dinara, s tim što se ovi iznosi mogu prepoloviti ukoliko se kazne plate u roku od osam dana. Sve ove promene u skladu su sa potrebama potrošača.

Kada se osvrnemo samo na 2017. godinu vidi se napredak koji se ogleda i u pokrivenosti minimalne potrošačke korpe cenom rada, pa je tako 2017. godine ova pokrivenost iznosila 62%, dok ove godine iznosi 81,5%. Predlog Vlade je da se minimalna cena rada dodatno uveća 9,4% pa bi iznosila 35.012 dinara minimalna mesečna plata. Podsetiću vas da je minimalna zarada 2010. godine iznosila 15.747 dinara ili 153 evra, dok će sada, kako vidimo dostići iznos koji je duplo veći, odnosno 300 evra.

Plate i penzije rasle su u prethodnom periodu, ali nastaviće i dalje kontinuirano da rastu, pa se očekuje značajno povećanje plata u javnom sektoru, ali isto tako očekuje i povećanje penzija čak više od 5% prema švajcarskoj formuli.

Kada pogledamo 2012. godinu, stopa javnog duga u odnosu na BDP iznosila je 79%, dok je danas ista ta stopa 55,4%. Takođe, Srbija napreduje u pogledu BDP, pa će na kraju godine imati 51 milijardu BDP što će biti svakako jedan od vodećih, ako ne i vodeći rezultat u Evropi.

Samo je u prvih osam meseci naš izvoz, uprkos ovoj krizi bio 28 puta veći nego prošle godine, dok je samo izvoz hrane u prvih šest meseci bio veći za 13,9% što nam uliva dodatnu sigurnost da imamo tržišta na kojima možemo da izvezemo sav višak. Naša država uspela je da očuva stabilnu ekonomiju, izdvoji sredstva za pomoć građanima, tako i privredi. Dobra je i naplata svih poreskih oblika, što pokazuje da su mere države delotvorne i opravdane.

Pomoći su doprinele da nema zatvaranja fabrika, da ljudi ne ostaju bez posla, pa smo za razliku od dosta bogatijih zemalja uspeli uprkos svoj krizi koja je zadesila čitav svet, pa i našu državu, da očuvamo i te kako nisku stopu nezaposlenosti.

Takođe, u okviru trećeg paketa pomoći države 22. septembra svim penzionerima biće isplaćen iznos od 50 evra, zatim još 30 evra, kao i svim punoletnim građanima, a penzioneri će do kraja godine dobiti još dodatnih 20 evra, što će značiti da će samo u trećem paketu mera penzioneri ukupno dobiti 130 evra, dok će svi punoletni građani dobiti 60 evra.

Veliki značajna pomoć za naše najstarije sugrađane uslediće i početkom godine, tačnije negde u februaru mesecu kada će svi penzioneri dobiti dodatnih 20.000 dinara i oni jesu pretrpeli teške reforme i oni su najviše osetili taj period kada se naša država oporavljala ali sada je država umela to da sagleda na ovakav način.

Pored svih novčanih davanja građanima i privredi država je nastavila i sa ulaganjima i izgradnjom naše zemlje, čak 7,2% BDP opredeljeno za investicije. Trenutno se u Srbiji gradi čak sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica, a već u decembru mesecu gradiće se deset što bi predstavljalo bar još tri više. Pored puteva ulaže se i u kanalizacionu i vodovodnu infrastrukturu, u fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, u škole, vrtiće, u rekonstrukciju postojećih bolnica, ali i izgradnju čak tri nove kovid bolnice. Pored bolnice u Batajnici i Kruševcu, nedavno je otvorena i treća potpuno nova kovid bolnica u Novom Sadu koja je izgrađena za samo četiri meseca kako bi se još bolje borili protiv korone i sačuvali živote i zdravlje naših građana što je, složićete se i najvažnije.

Zahvaljujući odgovornom i ozbiljnom pristupanju situaciji nastaloj usled korona virusa, naša ekonomija je stabilna, a rezultati su čak i bolji od očekivanih. Od procene da ćemo imati minus od 234 milijarde dinara, mi imao deficit od 70 milijardi dinara. Mnogi iz opozicije pokušavaju da ospore rezultate ali upravo su to oni koji su za vreme svoje vlasti obogatili se za više stotina miliona evra. Građani sami znaju kako su živeli tada, kako žive danas, šta je sve izgrađeno i šta se gradi i svoj sud daju na izborima i pružaju podršku ljudima koji se bore za državu, koji se bore za narod, a ne za svoj džep.

Apsolutno je nedopustivo i sramno da opozicija koja nije ni izašla na izbore u svojim političkim obračunima koristi stalne napade na predsednika i njegovu porodicu. Svakodnevne uvrede, pretnje i klevete na račun Aleksandra Vučića i njegovih najmilijih koji se bore za bolju, uspešniju, moderniju Srbiju samo su prazna politika onih koji šire mržnju i koji bi nastavili da se enormno bogate na račun građana Republike Srbije.

Nijedno dete ne treba da bude napadnuto, jer su deca nešto najsvetije za svakog roditelja, pa tako ni deca Aleksandra Vučića ne smeju da budu kriva samo zato što im je otac Aleksandar Vučić. Isti Aleksandar Vučić koji se bori za svu srpsku decu, da žive u mirnoj, stabilnoj, pristojnoj Srbiji kojom će sutra da se ponose i u kojoj će graditi svoju budućnost, jer politika SNS nije zaduživanje i rušenje zemlje, već ulaganje u sigurnu budućnost za našu decu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik, Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, uvaženi potpredsedniče.

Uvaženi predstavnici Ministarstva trgovine, telekomunikacija, drage kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a on je najlepši grad u Srbiji. Ovde u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste "Aleksandar Vučić - Za našu decu". Ja ću, kao i do sada, govoriti o svim onim stvarima koje se tiču ove naše tačke, vezano za zaštitu naših potrošača.

Suština svega jeste da govorim ono što je istina, a to je da je veoma bitno da naši ljudi, naši građani, kada odu u trgovinske radnje da mogu da obezbede sebi najpovoljnije uslove da nešto kupe i da to bude kvalitetno.

Malo pre je kolega Dragan Marković Palma govorio o našim poljoprivrednim proizvođačima, što bih ja isto podržao. Mislim da je to ispravna stvar. Jer, najveći problem kod naših poljoprivrednih proizvođača koji se bave proizvodnjom određenih proizvoda, da li je to stoka, da li je to nešto drugo, ta njihova cena kada ga proizvedu nikada ne može da dostigne ono što je uložio u to. Zbog toga tim našim ljudima moramo staviti veći akcenat da se što više obezbede uslovi da naši proizvodi iz malih gazdinstava, domaćinstava, dođu do naših potrošača u tim turističkim centrima, da oni tu mogu da plasiraju svoju robu, da imaju od toga svoj interes i da na taj način zaštitimo našu proizvodnju.

Kao što je rekao Dragan Marković Palma, to je stvarno ispravna stvar da naši poljoprivredni proizvođači i mala gazdinstva mogu i imaju mogućnost da svoju robu plasiraju i da prodaju u tim našim trgovinskim centrima, prodavnicama, da li je to u Svrljigu, da li je u Nišu, da li negde u Beogradu, ali kvalitetni proizvodi koji se proizvode kod nas, kao što je, recimo, kod mene, svrljiško jagnje, svrljiški sir, belmuš i svi ti drugi proizvodi, to je stvarno nešto što je najkvalitetnije. Nešto ima u tim našim rafovima u trgovinskim centrima, ali to je vrlo mala količina.

Zbog toga mislim da to trebamo podržati, a uvaženi predstavnici Ministarstva trebali bi da stave akcenat na to, vezano za trgovinu, pošto smo svi svedoci, a ja sam o tome i ranije govorio, da se velika količina hrane baca. Ta hrana koja se baca vrlo se teško proizvede, a sutra…

(Predsedavajući: Vreme.)

Završavam, za par sekundi.

… ta hrana sutra kada ostane po trgovinskim centrima, po prodavnicama, bude do dva meseca roka, treba da se obezbedi mogućnost, jer ta hrana se mahom baca, zapali se i uništi se, a to nije dobro.

Bilo bi najbolje da nadležno ministarstvo trgovine inicira da se ukine PDV, pa da ta hrana kojoj je ostalo dva meseca do isteka roka da može preko federacije banaka hrane, preko Crvenog krsta, da se plasira do naših krajnjih korisnika, da može da se upotrebi. (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Sledeći je dr Muamer Bačevac. (Nije tu.)

Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao što su moje kolege već govorile, danas diskutujemo o Zakonu o zaštiti potrošača koji je zaista veoma značajan, iz razloga što uređuje jednu oblast koja je dosta živa i koja uređuje određene obligacione odnose u koje dolazimo svi svakoga dana u svom svakodnevnom životu.

Takođe, ovo je još jedan korak ka našem usaglašavanju sa pravom EU, odnosno Poglavljem 28 i smatram da ćemo ovim zakonom o potrošačima garantovati brže rešavanje sporova i veću samu pravnu sigurnost.

Praksa je do sada pokazala da Zakon koji je i dalje na snazi a koji reguliše ovu oblast nije na adekvatan način do kraja sve predvideo i mi smo samo u prošloj godini imali 22.213 prigovora, preko 50% od tih prigovora je bilo u Beogradu, petina se odnosila na obuću i oko 10% na samu belu tehniku i uglavnom ti prigovori nisu na kraju išli, odnosno nije se po njima postupalo u korist samih potrošača. Iz te prakse se pokazalo da su trgovci bili uspešniji u tim odnosima i da su uspevali da na neki način ne usvoje te reklamacije, odnosno prigovore građana u toj ulozi potrošača.

Sve te, kao što sam rekao, je bio pokazatelj da nam je bio potreban novi zakon, kako bi samom potrošaču dali više instrumenata da ostvari svoja prava, i zaista smatram i u ime poslaničke grupe SPS bih pohvalio ovaj zakon u celini.

Iskoristio bih vreme da se osvrnem upravo na ono što jesu određene novine kada je ovaj zakon u pitanju.

Jedna od njih jeste to vansudsko poravnanje, koje je postojalo i do sada, ali je sada trgovac u obavezi da ako spor ne uspe sa kupcem da reši, da ide na vansudsko poravnanje, odnosno ako se na njemu ne pojavi, da po prekršajnom nalogu plati kaznu.

Druga stavka jeste registar "Ne zovi". O njemu smo dosta govorili na samom odboru i pohvalio bih jednu ovakvu inicijativu, da postoji registar na kom mogu građani da se prijave koji ne žele da ih uznemiravaju raznorazne agencije ponudama koje ih ne zanimaju i ne interesuju. Sam registar će voditi Ratel. Ono što je meni donekle ostalo nejasno jeste, ako sam dobro razumeo, listing će uzimati Ratel i na taj način uspevati da se dođe do podataka ko je pozivao krajnjeg potencijalnog kupca. Ali, šta se dešava u situaciji ako broj sa kog se poziva nije registrovan? Ne znam na koji način ćemo onda uspeti da sankcionišemo onoga ko sa takvog jednog broja mobilnog telefona poziva kupce i nudi određene proizvode ili usluge?

Takođe, naravno, to ovaj zakon ne može da reguliše, ali mislim da mi ovde zapravo se bavimo posledicom onog uzroka a to je upravo ta trgovina podacima. Svi smo doživeli da naši prodavci u nekim situacijama završavaju kod određenih privrednih subjekata, bar sam ja doživeo, a da te podatke nikada nisam dao tom privrednom subjektu, iz prostog razloga što nikada nisam ni bio u prilici da mu ih dam, a ovde govorim upravo o broju mobilnog telefona. Mislim da je to takođe veliki problem sa kojim se suočavamo, ali, on danas nije na dnevnom redu i ne bi ovaj zakon mogao da ga reguliše, tako da shodno tome mislim da je dobar i ovaj korak da postoji ovakav registar. Mislim da će zadatak ministarstva biti da u narednom periodu upravo ovaj registar što više ispromoviše kod građana kako bi postali svesni da sad imaju jedan od instrumenata koji ih štiti.

Ono što isto pozdravljam i podržavam jeste upravo ona stavka koja se tiče reklamacije. Do sada su trgovci mogli samo da stavi da nije pravilno korišćena ili održavana roba. Tu, pre svega, pričamo o obući. Uglavnom takvi opisi idu kada je obuća u pitanju i kada se ona reklamira. Drago mi je da će sada trgovci morati da u narednom periodu malo obrazlože šta je to nepravilno korišćeno i na koji način se određena obuća posebno održava, da ne bi posle 15 ili mesec dana ljudi dolazili sa već oštećenom robom koja je kupljena nova i neretko nije ni malo plaćena.

Takođe, sektor turizma, koji je dosta pretrpeo u poslednjih godinu i po dana. Mislim da je dobro da se regulišu obligacioni odnosi i u tom sektoru. Bilo je različitih problema u prethodnom periodu, da sada ne govorim pojedinačno koji su to problemi bili, ali mislim da je dobro da donekle na adekvatan način sada i štitimo

upravo potencijalne turiste od nelojalnih agencija koje nisu u stanju da ono što su se ugovorom obavezale da će kao uslugu isporučiti zaista isporuče.

Moram da se složim sa jednim od kolega koji je govorio pre mene, a to je da možda treba, to je i meni upalo u oko, to je moje mišljenje, nije najpoštenije da rizik snose podjednako i prodavac i kupac turističke usluge ako kupac to plati u jednom trenutku i ako dođe do same promene cene, odnosno poskupljenja ima mogućnost da mu prodavac, odnosno u ovom slučaju, na primer, turistička agencija, naplati dodatno to kroz taj protok vremena. Mislim da ne vidim razlog da podjednako i jedna i druga strana u toj situaciji snose rizik.

U svakom slučaju, mislim da je upravo i država Srbija u prethodnom periodu, Vlada Republike Srbije zaista dosta pomogla kada je u pitanju i sektor turizma i usluga i ugostiteljstva pre svega i nadam se da izlazimo iz ovog jednog turbulentnog perioda izazvanog korona virusom i da ćemo se uskoro svi vratiti normalnijem životu.

U svakom slučaju, Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona i nadam se da ćemo i u narednom periodu određene nedostatke, ako budemo, kao što je rekla i koleginica Paunović, uvideti i da ćemo opet razgovarati ovde o njima i da ćete biti spremni da čujete i naše mišljenje.

Hvala.

Zahvaljujem.
Ovim izlaganjem završavamo i prvi deo sednice.
U skladu sa članom 87. sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
Hvala vam.
(Posle pauze)