Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Sanja Jefić Branković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena guvernerko sa saradnikom.

Mi danas na dnevnom redu sednice, osim sporazuma o kojima smo juče razgovarali imamo i predloge nekoliko odluka. Između ostalog odluka o izboru viceguvernera NBS, kao i odlukama o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova skupštinskih odbora.

Prilikom razmatranja vašeg predloga o izboru viceguvernera NBS, u ovom slučaju gospođe Ivković, osim rezultata rada same NBS, o kojoj ću nešto kasnije govoriti, jedino što smo mi pred sobom imali jeste njena biografija, radno iskustvo i rezultati rada koji mogu ukazivati na to kakav je rad u NBS, zahvaljujući doprinosu koji ona njemu daje.

Želim da verujem u to da vi kao neko ko se nalazi na čelu NBS, s punim pravom možete birati svoje saradnike, jer ste do sada i stigli da upoznate i njihov karakter, na kraju krajeva, složićete sa mnom da nije nebitan i kompetencije i rad i iskustvo. Zaista želim da verujem u to da vaš izbor na osnovu radne biografije koju ovde imamo na kraju zaista i jeste opravdan.

Koliko vidimo iz materijala koji nam je dostavljen, gospođa Ivković je najveći deo svoje karijere provela u NBS i obavljala je veoma važne i odgovorne zadatke. Takođe nije zanemarljiv ni njen naučni publicistički rad. Sa aspekta biografije i radnog iskustva, mi možemo zaključiti da ona jeste dobar kandidat za viceguvernera i verujemo u vaš izbor u tom smislu.

Kada je reč o samom radu NBS, moram da istaknem činjenicu da je poslednjih nekoliko godina dinar izuzetno stabilan, odnosno to znači da se devizni kurs domaće valute nije mnogo pomerao. U tom smislu on je iznosio 117, 118 dinara za evro, i mislim da je upravo ta relativna stabilnost deviznog kursa ključ uspeha za ostvarenje ovakvih rezultata u domaćoj ekonomiji proteklih nekoliko sedam ili osam godina, ne mogu da budem potpuno precizna.

Iako se često u javnosti, složićete se sa mnom, mogu čuti oprečna mišljenja u pogledu srpske valute u smislu da bi ona možda trebalo da oslabi kako bi se pospešio izvoz i zaista, mogli smo da čujemo debatu i brojne dileme od strane pojedinih analitičara, pogotovo sada u uslovima krize koja je izazvana pandemijom, ipak se većina analitičara ekonomista i privrednika, ali i bankara slaže sa vama, odnosno sa politikom u kojoj kurs dinara treba održati stabilnim, odnosno u koji ne treba vršiti devalvaciju.

Struktura naše države, naše ekonomije i finansijskih tržišta razlikuje se od strukture finansijskih tržišta i velikih ekonomija drugih zemalja, i većina klasičnih ekonomskih teorija na osnovu kojih se i iznose određeni zaključci donose se na osnovu primera velikih i ekonomija koja su strukturno drugačije u odnosu na našu i to je upravo slučaj i kada govorimo o vezi između deviznog kursa i izvozno uvoznih kretanja, odnosno aktivnosti. Međutim, u praksi se pokazalo da su napori Centralne banke usmereni na očuvanje finansijske stabilnosti i bankarskog sistema, pa uključujući i politiku deviznog kursa dali zaista dobre rezultate.

Jedan profesor ekonomije pokušao je da ovaj fenomen objasni na jedan slikovit način, ja ću ga citirati, kaže – „Devalvacija dinara u Srbiji je kao čarapa, ako se malo ošteti svakako će se pocepati.“ Mislim da je upravo ovakav stav NBS i politika koja u tom kontekstu vodi jeste odgovor na ovo pitanje.

Još jedan pokazatelj uspešno usmeravane monetarne politike od strane NBS je taj što su u prethodnim godinama stvorene značajne rezerve. One nam obezbeđuju da upravo sada u vreme krize koja je prouzrokovana virusom Kovid-19 ekonomija suštinski ostane stabilna. Eto, tako smo, recimo, aktuelnu svetsku krizu koja je izazvana Koronom dočekali spremni, sa visokim nivoom deviznih rezervi koje danas iznose preko 11 milijardi evra, to zaista jeste impozantna cifra.

Što se inflacije tiče ona beleži blagi rast, ali još uvek se kreće u granicama planiranog i uzroci inflacije po mom skromnom mišljenju jesu kratkoročni i prolazni i prosto nagli porast potražnje na tržištu kojoj ponuda u uslovima zastoja koji je izazvan pandemijom nije mogla da odgovori u tako kratkom roku i ona je dovela do privremenog povećanja cena određenih proizvoda, ali i kao takva inflacija u Srbiji je i dalje niža nego u većini zemalja regiona, a koje imaju isti režim monetarne politike kao i mi.

U Srbiji je, kao što znamo, inflacija pod kontrolom duže od sedam godina, velikim delom zahvaljujući merama koje je preduzela NBS, sa ciljem očuvanja stabilnosti fiskalnog i bankarskog sistema, ali i podrške privredi, koja u tom trenutku nije izostala.

Država je do sada donela tri paketa pomoći i sve te mere bile su pravovremeno donete, ali i odmerene, što potvrđuje i činjenicu da usled jakih negativnih efekata koje je na našu privredu mogla da ostavi pandemija, naša ekonomija je uspela da ostvari rezultate koje danas ima.

Osim toga, evropska Centralna banka i Evropska komisija ocenile su da je naš bankarski sistem dobar. Posebno su pozdravljeni rezultati koji se odnose na plan smanjenja učešća problematičnih kredita.

Iz svega napred navedenog prosto ne postoji argument koji bi doveo u sumnju nastavak realizacije svih onih mera i planova predviđenih od strane NBS a za očuvanje stabilne monetarne politike, pa će u tom smislu Socijaldemokratska partija Srbije u danu za glasanje podržati vaš predlog.

Što se tiče ostatka dnevnog reda, danas je na dnevnom redu i pitanje koje je više formalne prirode i odnosi se na zamenu člana Odbora. Nekako je praksa da se konsenzusom stranke dogovaraju, odnosno predlažu kandidate za odbore, verujući u to da biraju iz svojih redova one koji će ih najbolje predstavljati u tim istim odborima, u skladu sa kvalifikacijama koje imaju.

Međutim, mi smo svedoci da se u javnosti u poslednje vreme stvara veoma loša slika o samom radu parlamenta. Sa jedne strane, razlog za to jeste činjenica da se rad plenuma direktno prenosi na televiziji i zbog toga što je naš rad nekako ovde uvek izložen svojevrsnom sudu javnosti. U prirodi je čoveka da pažnju javnosti privlače negativni i neuobičajeni događaji i to su često neki incidenti u parlamentu koji stavljaju u senku sav onaj rad koji se ovde u Skupštini ostvaruje, računajući i rad poslanika u odborima, koji je često veoma nevidljiv.

Upravo iz tog razloga, stiče se utisak da javnost možda i nije potpuno upoznata sa svim onim funkcijama koje narodni poslanici obavljaju, odnosno sa njihovim radom i zato je važno da o tome razgovaramo na ovaj način, pa i kroz analizu članova odbora, ako ništa drugo, kako bi se shvatilo, možda će neko istraživati pa će videti zašto je taj drugi predloženi kandidat bolji u odnosu na onog koji sada u njemu sedi.

Kao i svaka parlamentarna demokratija, tako i naša, Srbija se suočava sa brojnim izazovima u funkcionisanju demokratskih institucija i parlament kao centralna demokratska i predstavnička institucija zauzima posebno mesto, pa samim tim i njegove članove moramo birati pažljivo.

Još od donošenja Ustava 2006. godine, a zatim i prvog Zakona o Narodnoj skupštini iz 2010. godine, pa na kraju i realizacijom finansijske samostalnosti Skupštine u odnosu na izvršnu vlast, stvoreni su svi preduslovi za normalno funkcionisanje i unapređenje rada samog parlamenta kao zakonodavnog tela, a pre svega kroz jačanje kapaciteta njegovih odbora, u kojima se najvećim delom i odvija sam skupštinski rad.

Funkcionisanje odbora i uopšte radnih tela Narodne skupštine jeste, između ostalog, i predmet analize godišnjeg izveštaja o napretku Srbije, uz istovremeno postojanje Rezolucije iz 2013. godine o ulozi Narodne skupštine u pregovorima o pristupanju Republike Srbije EU.

Sve ovo obavezuje nas kao narodne poslanike da na jedan transparentan način razgovaramo o radu i sastavu svih odbora koje Narodna skupština ima, jer je parlament nesporno i ključna, ali i neposredno birana i reprezentativna politička institucija, najbliža onom što bi se prosto pravničkim jezikom moglo reći - "voks populi".

Odbori Narodne skupštine predstavljaju važnu kariku u sprovođenju parlamentarne kontrole i često se smatraju mestom gde se zaista odvija pravi rad parlamenta, ali i kontrola kroz parlamentarne odbore nije zanemarljiva.

Upravo zbog svega napred navedenog, Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje podržati i vaš predlog za saradnika sa kojim želite da nastavite rad i sprovođenje mera NBS, ali i predloge za zamenu članova skupštinskih odbora, verujući u to da su dobro izabrali svoje saradnike. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Nenad Filipović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, uvažena guvernerko sa saradnikom, s obzirom da Skupština obavlja zajednički načelni pretres o kadrovskim rešenjima, pre svega o izboru viceguvernera NBS, ali i o članovima i zamenicima članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, ja ću se u svom obraćanju pre svega osvrnuti na izbor viceguvernera NBS gospođu dr Anu Ivković.

Naravno da će poslanička grupa JS kada se radi o izmenama i izboru novih članova tj. zamenika članova u skupštinskim odborima, ovaj izbor apsolutno podržati, jer je to jedna vrsta političkog dogovora postignutog među političkim strankama još prilikom formiranja ovog skupštinskog saziva, te mi ne bismo ni komentarisali kadrovska rešenja stranaka, jer je to i njihovo pravo, pa ćemo u danu za glasanje ove izmene podržati.

Kako danas govorimo o izboru viceguvernera NBS, napomenuo bih da su na dnevnom redu Skupštine Republike Srbije u ovom sazivu tačke koje su bile posvećene raznim agencijama i institucijama koje su u svom radu nezavisne i samostalne. Njihova nezavisnost i samostalnost ipak nije apsolutna, jer svaka od tih agencija tj. institucija radi u ime naroda, pa njemu i odgovara preko njegovih predstavnika, dakle ovde u Narodnoj skupštini, pred narodnim poslanicima. Tako da bih na ovaj način istakao važnost i Narodne skupštine i narodnih poslanika.

Jedna takva institucija je NBS, koja je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrđenih Zakonom o NBS, a za svoj rad je odgovorna upravo Narodnoj skupštini Republike Srbije, te danas mi odlučujemo o izboru viceguvernera.

Naravno, kada se biraju kadrovska rešenja, potrebno je uvek obratiti pažnju na dve stvari, a to su stručnost kandidata i ispunjenje potrebnih uslova.

Više puta smo ovde u ovoj Skupštini čuli od izvestioca raznih nezavisnih agencija da je veliki problem naći dobar, tj. stručan kadar, ali još veći problem je taj kadar i zadržati. Skoro svako od tih kadrova se opredeljuje da svoje znanje i iskustvo uloži tamo gde će ono i biti dobro plaćeno, tako da mnogi od kadrova koji su svoju karijeru gradili u raznim državnim institucijama, tu nadogradili svoje znanje i stekli novo i neophodno za dobro funkcionisanje tih institucija, često napuštaju te institucije, uglavnom nezadovoljni visinom svojih primanja.

Kadar koji daje pozitivne rezultate, koji je jedan od oslonaca institucije u kojoj radi, treba da se zadrži i treba da bude plaćen, a o tome je ovde u ovom parlamentu često govorio i predsednik JS Dragan Marković Palma, napominjući da svako treba da bude plaćen prema rezultatima svog rada, za šta se mi u JS zalažemo.

Kod ovog kandidata, tj. kandidatkinje, kada su u pitanju njene kvalifikacije, tj. stručnost i ispunjenje svih potrebnih uslova, to nije sporno u oba slučaja. Nama je ovde posao oko odlučivanja veoma olakšan, jer se kandidatkinja bira po drugi put na istu funkciju, dakle, ispunjava sve potrebne uslove, a što se tiče stručnosti i same biografije, vidimo da je kandidatkinja ne samo stručna, već i da ima velikog iskustva, koje je i nadogradila obavljajući funkciju viceguvernera u prethodnih nekoliko godina.

Ali, kada imamo kandidata koga ponovo biramo na istu funkciju, pored navedenih kvalifikacija, postoji još jedna, po meni najbitnija, a to je kakvi su rezultati rada u tom prethodnom periodu kada je obavljao tu funkciju za koju je ponovo predložen, i da li su ti rezultati dovoljni i kakva je bila posvećenost radu kako bi ga kvalifikovali za novi mandat. Da bismo videli kakvi su to rezultati viceguvernera, zato moramo da pogledamo samu organizacionu strukturu NBS, gde vidimo da je jedan od organa NBS Izvršni odbor banke, koga čine guverner i viceguverneri.

Neki od zadataka izvršnog odbora, za koji su pored guvernere odgovorni i viceguverneri, jesu i utvrđivanje monetarne devizne politike, aktivnosti radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, kao i utvrđivanje politike kursa dinara, kao i mnogi drugi zadaci. O realizaciji svih ovih zadataka, rezultatima Narodne banke Srbije okvirno je govorila izvestilac, tj. guvernerka Narodne banke Srbije, pa ću se ja osvrnuti na jedan manji deo.

Kakav je rad Narodne banke Srbije svako od građana može realno da vidi na taj način ako pogleda kurs dinara, tj. evra. On je stabilan već godinama, a poslednje dve godine gotovo fiksni i iznosi oko 117,5 dinara. Činjenica je da je Narodna banka Srbije svojim proaktivnim delovanjem i odgovornim ponašanjem poslednjih devet godina uspešno održala i održava relativnu stabilnost deviznog kursa, a to je jedan od glavnih stubova monetarne, finansijske i makroekonomske stabilnosti zemlje. Nestabilan kurs, činjenica je takođe, daje pojačane rizike i povlači niz drugih negativnih ekonomskih efekata. Ceh bi najviše platili sami građani, a naročiti oni koji imaju kredite.

S obzirom na ovu važnost samog kursa dinara, rasprave se vode i danas, a vodile su se i prethodnih godina. Kritika koju smo mogli da čujemo pre par godina je da je dinar precenjen i da će se njegova vrednost smanjiti odmah posle izbora. Izbori su bili 2020. godine, a kurs je ostao istu. Istu kritiku čujemo i danas.

Da li je ovakav kurs dobar ili ne, najbolje mogu da kažu građani, naročito oni koji su doživeli i preživeli hiperinflaciju od početka do sredine devedesetih godina 20. veka kada je kurs nemačke marke divljao, životni standard nije ni postojao, sa platom se nije moglo gotovo ništa kupiti.

Odgovore na pitanja ovakvog tipa i na razne kritične stavove možemo da dobijemo ako pogledamo mnoge novinske tekstove iz prethodnih godina u kojima smo mogli da pročitamo da su predviđanja da Narodna banka Srbije sa merama koje sprovodi neće dugo izdržati. Namerno kažem iz prethodnog perioda, dakle unazad pet i više godina, jer je ova Narodna banka sa Vladom Republike Srbije Narodna banka sa kontinuitetom. Mnogi su mogli pre par godina da kažu da pretpostavljaju, da nagađaju, da neki potezi Narodne banke Srbije nisu dobri, ali iz ove perspektive se vidi da oni daju pozitivne rezultate.

Pored svega toga dolazi korona koja je postala sastavni deo našeg života početkom prošle, 2020. godine, koja je samo dolila ulje na vatru, pa su mnogi opet predviđali, nagađali i slično da će restriktivne mere koje sprovela Vlada Republike Srbije, kao neminovnost na odgovor na korona virus, biti te koje će destabilizovati naš finansijski sistem. Međutim, to se do danas nije desilo.

Naravno, kada spominjem Vladu Republike Srbije, njen rad je u direktnoj vezi sa Narodnom bankom Srbije i obrnuto. Uspesi Vlade su evidentni, čak i u ovakvim uslovima kakve nameće pandemija kovida.

Na kraju, ovaj kontinuitet Narodne banke Srbije treba održati. Tim koji daje dobre rezultate ne treba menjati. Zato će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj predlog za reizbor viceguvernera. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeći je narodni poslanik Uglješa Marković.

Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažena guvernerko sa saradnikom, poštovane kolege, uvaženi građani Republike Srbije, danas, kao što su već kolege rekle, imamo jednu zaista važnu temu, to jeste reizbor viceguvernera Narodne banke Republike Srbije.

Takođe, ja ću svoju diskusiju podeliti na dva segmenta. Jedan jeste upravo sama biografija kandidatkinje, a drugi je ono što je urađeno u prethodnom periodu, što takođe mislim da u najvećoj meri i kvalifikuje ovu kandidatkinju upravo za ovaj predlog, imajući posebno u vidu da pričamo i o periodu u kome ste vi, guvernerka, sve vreme na toj funkciji i zaista nemamo razloga da vam i ne verujemo na svemu onome što ste i malopre govorili upravo o samoj kandidatkinji.

Osnovni cilj Narodne banke jeste upravo očuvanje cenovne i finansijske stabilnosti. Položaj, organizacija i funkcije Narodne banke uređeni su Ustavom iz 2006. godine, kao i Zakonom o Narodnoj banci. Ona je samostalna i nezavisna u obavljanju svoje funkcije, odgovara nama narodnim poslanicima, odnosno Narodnoj skupštini za svoj rad i guvernera i viceguvernere mi narodni poslanici ovde u Narodnoj skupštini biramo upravo na period od šest godina.

Danas imamo, kao što sam rekao, ispred sebe biografiju gospođe Ane Ivković. Ono što smatram najvažnijim jeste da je ona kandidat koji zaista potiče upravo iz tog sistema, sistema Narodne banke. Preko 20 godina radi u Narodnoj banci, prošla je sve sektore u Narodnoj banci, da kažem, figurativno rečeno, sve korake u tom sistemu. Prethodne tri godine je, takođe, odgovorno obavljala svoju funkciju. Pored toga, ona je autor i više stručnih radova i rukovodilac na više projekata, što smatram izuzetno značajnim da se i u tom smeru takođe razvijala. Ono što je činjenica i logično je da ona zakonom ispunjava sve propisane uslove za tu funkciju.

Iskoristio bih priliku da podsetim da je Narodne banke Srbije imala veoma važnu ulogu u doba pandemije. Vi ste, guvernerka, govorili upravo o toj sinhronizaciji, bez obzira što Narodna banka treba i mora da bude samostalna, ali ipak da je ona deo ove države i da je sinhronizovano donosila u tim kriznim momentima sve odluke zajedno sa Vladom Republike Srbije, što je zaista za svaku pohvalu i ne vidim da bude drugačije.

Odmah ste reagovali na širenje korona virusa u našoj zemlji i paralelno, kao što sam rekao, sa merama Vlade Srbije ste te mere sinhronizovali. Osnovni cilj ovih vanrednih mera bila je podrška domaćoj ekonomiji. Doneta je odluka o smanjenju svih osnovnih kamatnih stopa čime su omogućeni znatno povoljniji uslovi finansiranja domaće privrede i građana. Takođe, omogućeno je da domaći finansijski sektor dobije dodatnu dinarsku i finansijsku likvidnost kako bi moglo da se nastavi sa kreditiranjem domaće privrede i građana.

Prvi zastoj u otplati obaveza obuhvatao je sve građane, poljoprivrednike, preduzetnike i privredna društva. Ovaj period trajao je 90 dana i za prvi moratorijum prijavilo se 94% kreditnih dužnika, za drugi 86%, a za treći znatno manje. Princip za sve tri moratorijuma je bio isti. Rate se tokom ovih perioda ne plaćaju, ali kamata se obračunava i ona se po isteku samog moratorijuma deli na preostali broj meseci. Dozvoljeno je i da se kamata plati u celosti po isteku pauze.

Veoma je važna i mera kojom je olakšan pristup stambenim kreditima kupcima prvog stana. Za kupovinu prve stambene nepokretnosti banka može fizičkom licu odobriti stambeni kredit koji je obezbeđen hipotekom na nepokretnost pod uslovom da je obezbedila da iznos tog kredita nije veći od 90% te vrednosti nepokretnosti.

Želim da pohvalim ovu preporuku Narodne banke iz razloga što se u dobroj meri odnosi na mlade ljude, iz moje perspektive to je barem tako, i znam koliko je ona značajna i važna za mlade parove koji se odlučuju upravo na taj korak zajedničkog života i koliko je ovakvom jednom preporukom njima dat jedan motiv da krenu u jednu takvu životnu odluku koja donekle sa sobom nosi ono o čemu smo govorili ovde, a to jeste upravo proširenje porodice. Vi ste sada upravo govorili o značaju te porodice.

Koristim priliku da sa ovog mesta pozovem i ostale banke koje tu preporuku nisu uvažile da to urade, jer mislim da će time pokazati senzibilitet upravo za ono što su preferencije i potrebe našeg društva.

Kako se zdravstvena situacija menjala i na jesen prošle godine, ponovo znatno pogoršala, Narodna banka Srbije je reagovala preventivno i obezbedila mogućnost korišćenja dodatne jeftine dinarske likvidnosti i na taj način pružila podsticaj domaćoj privredi i ekonomiji. Bankarski sektor ostao je stabilan tokom pandemije, očuvana je visoka likvidnost i dinamična kreditna aktivnost.

U godini kada je ceo svet bio suočen sa pandemijom i krizom nezapamćenih razmera stopa nezaposlenost u Srbiji je bila 9%. Ono sa čime bih to uporedio jeste osam godina pre toga i iznosila je skoro 24%.

Plate zdravstvenih radnika uvećane su od 1. januara ove godine za 5%, dok su plate ostalih zaposlenih u javnom sektoru uvećane najpre za 3,5%, a od 1. aprila za još 1,5%. Ove godine povećana je i minimalna cena rada za 6,6%, a od sledeće godine se planira takođe i novo povećanje.

Ukoliko pogledamo zvaničnu statistiku Svetske banke za tekuću godinu videćemo da Srbija pored Litvanije ima najbolji rezultat u pogledu godišnjeg BDP, ali i BDP po glavi stanovnika. Ovi podaci odnose se na celu Evropu, ne samo na naš region.

Međunarodni monetarni fond daje sličnu prognozu i projekcije za Srbiju i smatra da je to jedan ubedljivo najbolji rezultat kada pričamo o celoj Evropi. U proteklih sedam godina inflacija je u proseku iznosila 2%. U maju ove godine je bila 3,6%, a u naredna dva meseca se spustila na 3,3%. Ocene su da je inflacija izazvana privremenim faktorima i da će u narednim mesecima i godinama naša zemlja nastaviti da se kreće u granicama inflacionog cilja od 3% plus-minus 1,5%.

Na osnovu svih ovih pokazatelja vidimo da su aktivnosti NBS u proteklom periodu bile usmerene na očuvanje monetarne stabilnosti, kreiranje povoljnog ekonomskog i poslovnog ambijenta, podršku privrednom rastu, koji je osnova za dalji rast životnog standarda naših građana.

Ono što bih takođe želeo da istaknem, to je da je ove godine 137 godina od osnivanja NBS. Ona je ove godine postala član ugledne međunarodne grupe centralnih banaka i supervizora u okviru mreže za ozelenjavanje finansijskog sistema. Ova mreža trenutno je jedan od vodećih projekata finansijskih institucija koje su usmerene ka ozelenjavanju globalnog finansijskog sistema. Članice su i najveće centralne banke sveta, kao i međunarodne finansijske institucije, poput Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke, MMF, Evropske investicione banke. Širina članstva, možda najbolje govori podatak, da obuhvata 85% globalnog društvenog proizvoda.

Cilj ove mreže u kojoj će i NBS biti direktan učesnik je rad na razvoju najnovijih rešenja ka ekološki prihvatljivom i održivom finansiranju. Ekonomije i zaštita životne sredine sve više su povezane i sve više se dopunjuju u savremenom svetu. Naravno, na nju utiče i aktuelna situacija. Sve više će biti očekivanja svih aktera na tržištu, upravo to da kompanije, pre svega pokazuju svoju društvenu odgovornost.

Krajem prošlog veka plaćanje karticama važilo je za fenomen i tehnološko dostignuće. Danas je plaćanje preko mobilnih aplikacija i preko elektronskih servisa postalo sasvim uobičajeno i u praksi mnogo jednostavnije. Ovi mehanizmi koriste se brzo, lako i sigurno.

U Srbiji je u poslednjih devet godina značajno porastao broj platnih transakcija koje su izvršene preko elektronskog bankarstva i on je porastao gotovo za 100%, dok je broj platnih transakcija koje su izvršene mobilnim bankarstvom porastao za 81%. Novo vreme zahteva nove tehnologije, kao i širu i sveobuhvatniju saradnju na međudržavnom, ali i na institucionalnom nivou.

Takođe, usvajanjem Zakona o digitalnoj imovini Srbija je postala jedna od prvih zemalja koje su regulisale upravo ovu oblast.

Navedeni pokazatelji su rezultat uspešne politike koju naša država vodi, ali i svih stručnih ljudi koji odgovorno i savesno rade svoj posao i ovde mislim i na instituciju, naravno, NBS.

Iz svega ovog što sam govorio, mislim i smatram da je kandidatkinja koju ste predložili, uvažena guvernerko, dobar izbor i dajemo poverenje i poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati ovaj predlog i kandidatkinji želimo sve najbolje u daljem radu i puno uspeha i da radi naravno kao i vi i svi mi zajedno u najboljem interesu naših građanki i građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Sledeći je na spisku prof. dr Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine.

Poštovana guvernerko, gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da govorim o današnjoj temi, o našoj monetarnoj politici, radu guvernera i same NBS, želim da izrazim veliki ponos što danas Srbija pokreće, dakle, udara se kamen temeljac na novu fabriku vakcina koje će proizvoditi kineske „Sinofarm“ vakcine zajedno sa našim kineskim partnerima i partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

To je simbolički još jedan od rezultata dobre i kvalitetne monetarne politike, dobro usaglašene sa fiskalnom politikom i naravno svega onoga što je urađeno u proteklih nekoliko godina po pitanju stvaranja dobrog i kvalitetnog poslovnog ambijenta u našoj zemlji, što je rezultiralo time da podaci upravo NBS koja je danas i u proteklih u stvari nekoliko godina institucija jednog velikog poverenja, ne samo nas političara, privrednika, nego i svih građana Republike Srbije. To govori o tome da je Srbija definitivno ekonomski šampion ovog regiona i da projekcije i sam predsednik Aleksandar Vučić je juče na konferenciji za medije rekao da ćemo imati gotovo istorijski rekordan privredni rast ove godine koji će možda i biti 7,5%, što, da bih lakše to objasnio našim građanima i ljudima koje mi predstavljamo ovde u Narodnoj skupštini, znači nova radna mesta, novo povećanje penzija i plata u javnom sektoru, ali i novu priliku kako za strane investitore, tako i za domaća, mikro, mala i srednja preduzeća.

Dakle, apsolutno sve ono što i jesmo zacrtali onog dana kada je predsednik Aleksandar Vučić 2014. godine postao predsednik Vlade i započeo jednu tešku borbu i ekonomske reforme koje danas, evo posle sedam godina, daju svoj puni rezultat, iako je i naše društvo, kao i ceo svet ima puno izazova, posebno po pitanju ovog izazova pandemije Kovida 19 koji je gotovo uništio mnoge ekonomije u svetu koje su u potpunom kolapsu. Na sreću, naravno i na konto dobre ekonomske politike i dobrog rukovođenja i dobrog liderstva, Srbija je samo godinu dana posle izbijanja pandemije u situaciji da ostvaruje istorijski velik privredni rast, da je jedna od retkih zemalja u Evropi čiji javni dug je ispod 60%.

Dakle, svi ti parametri govore jasno o tome koliko se vodi dobra ekonomska politika i koliko je, naravno, ona plod i proizvod dobre i kvalitetne monetarne i fiskalne politike.

Želim da kažem da ono što jeste najveće dostignuće naše monetarne politike i rada Narodne banke Srbije i vas, naravno, gospođo Tabaković, koja na jedan stvarno maestralan način vodite ovu instituciju, autonoman način, poznajući ekonomski ambijent, poznajući ekonomsku strukturu naše zemlje i šta nam je potrebno strateški kako bi mogli da dođemo do većeg razvoja, modernizacije i radnih mesta, to je pouzdanost.

To je nešto što naša zemlja nije imala do 2012. godine, do tog 5. avgusta 2012. godine kada smo vas ovde i birali u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sećam se jako dobro tog dana i naravno sa jednom velikom zabrinutošću tada, s obzirom da se država koju su nam ostavili, ostavio tadašnji prethodni režim se suočavala gotovo sa ekonomskim kolapsom, sa nečim što je stvarno bio rezultat jednog velikog neznanja, nebrige, nemara, a to je da 2008. godine je kurs evra bio 78, ako sam u pravu, a da je tog 5. avgusta 2012. godine bio 119,6.

Dakle, ne treba čovek da bude ni ekonomista, niti da bude ekspert za ekonomiju da mu bude jasno da uz samo četiri godine pad vrednosti dinara od preko 50%, koliko je to negativno uticalo na privredu, koliko je to negativno uticalo i na priliv kako stranih, tako i domaćih investicija, jer u to vreme niko ozbiljan nije hteo da investira u Srbiju, jer nije znao koliki će mu kurs biti ne za godinu, dve ili tri, nije znao koliki će kurs biti za mesec ili dva dana.

Tadašnji režim koji je potpuno uništio ekonomiju, pravdao je taj pad dinara i neodgovornu monetarnu politiku time što je bila u jeku svetska ekonomska kriza, ja postavljam jedno pitanje i vama, gospođo guvernerka, ali i svima onima koji nalaze izgovore- šta se desilo sa dinarom za vreme pandemije Kovida 19?

Kako je moguće da je dinar ostao stabilan? Kako je moguće da smo u to najteže vreme kada su mnoge razvijenije zemlje od nas beležile pad od 10, 11, 15% BDP, kada je nezaposlenost, evo pogledajte Austriju koja je primer jedne razvijene zemlje, koja ima razvijenu privredu i razvijeno tržište, došla na 20%? Kako je moguće da Srbija i u tim uslovima zabeleži minus 1%, a da dinar ostane stabilan?

Zato što smo imali na ključnim pozicijama ljude koji su znali da urade na najbolji mogući način svoj posao, koji su u svojim strukama najbolji, koji su umeli naravno da angažuju najbolje profesionalce da urade svoj posao i po pitanju monetarne politike. Tu moram da stvarno pohvalim i ministra finansija koji se bavi fiskalnom politikom, koji je gotovo hirurškom preciznošću definisao mere pomoći i podrške privredi koje su bile potrebne kako bi održali nivo privredne delatnosti, kako ne bi došlo do gašenja preduzeća i naravno kako to ne bi izazvalo jedan veliki negativni efekat koji bi kao krajnji rezultat imao ogromnu i veliku nezaposlenost.

Ova vlast zahvaljujući liderstvu, zahvaljujući jednom kvalitetnom donošenju odluka predsednika Aleksandra Vučića, koji je umeo i pokazao da ume da vodi ovu državu kroz veoma turbulentno vreme ne samo po pitanju ekonomije, ne samo po pitanju ekonomskog razvoja, nego i svih onih spoljnopolitičkih izazova sa kojima se Srbija suočava, pokazuju u stvari ono za šta mi u SNS zalažemo sve ove godine i šta govorimo i promovišemo, kao ideju, da Srbija ima ljude, da Srbija može da bude lider, da može da bude ne samo lider u sportu, nego da može da bude ekonomski lider, da može da bude lider u zapošljavanju, da može da bude lider u novim tehnologijama, u unapređenju obrazovanja i naravno stvaranja jednog poslovnog ambijenta koji je najbolji u ovom delu Evrope, što smo pokazali za ovih sedam godina i za šta ste, naravno, gospođo guvernerka, i vi jako zaslužni, radeći ovaj posao na veoma miran i tih način, baš kako guverner jedne nacionalne narodne banke treba to da radi, vodeći računa o kursu dinara, vodeći računa o monetarnoj stabilnosti, vodeći računa o tome da se stvori jedan utisak i ambijent da ko god želi da dođe u Srbiju da investira ovde, da ulaže svoj kapital, da zna šta ga čeka za mesec dana, za šest meseci, za godinu dana, za dve godine, za pet godina.

Zato je Srbija imala po podacima Narodne banke Srbije u 2020. godini više od tri milijarde evra stranih direktnih investicija. Zato ćemo ove godine imati još veću količinu stranih direktnih investicija koja se meri procentom od 60% ukupnog iznosa stranih direktnih investicija za celi region. To i jeste rezultat jednog jako dobrog tima izvršne vlasti, Narodne banke Srbije, koja opet ima na neki način sopstvenu autonomiju u vođenju monetarne politike, ali govori o tome da predsednik Aleksandar Vučić je vrlo dobro znao šta hoće i kuda treba da vodi Srbiju u narednim godinama i šta je rezultat njegove politike proteklih sedam godina. To je upravo ono o čemu danas mi govorimo i na šta smo ponosni, gospođo guvernerka. To je taj stabilan devizni kurs, to je kontrolisana inflacija, to je poruka koju možemo da pošaljemo svima onima koji žele da investiraju u Srbiju, a to je da mogu da računaju da će taj kurs biti isti za šest meseci, godinu dana, dve ili tri godine i da imamo kapaciteta da vodimo svoju monetarnu fiskalnu politiku na jedan pravi i kvalitetni način, kao jedna ozbiljna i moderna država.

Rezultat čitavog tog rada je na semaforu. To je tih 7,5% rasta BDP koje je predsednik Aleksandar Vučić najavio tokom ove godine. Očigledno je da dobijamo jedan ogroman zamah po pitanju privrednog razvoja. Zašto? Zato što smo upravo pouzdana država za investicije, zato što smo iskoristili ovih sedam godina da izgradimo infrastrukturu, premrežimo našu zemlju autoputevima, napravimo tri aerodroma i pustimo ih u rad, pravimo železnice, pravimo infrastrukturu i naravno da po sistemu

spojenih sudova kada investitori pogledaju naše ekonomske performanse oni kažu – ovo je zemlja idealna za investiranje u kojoj se zna red, u kojoj se zna kakva je poreska politika, kakvi će biti porezi u narednom i srednjoročnom i dugoročnom periodu gde je valuta veoma stabilna i gde je država stabilna. Zbog toga predsednik Aleksandar Vučić stalno govori u svom tom nastupu – pogledajte koliko je za investitore bitno koliki je kurs dinara i kolika je vrednost domaće valute u odnosu na evro, dolar i strane relevantne valute. Toliko je mnogo, mnogo važnije to da ova država bude politički stabilna, da bude mudra i to je nešto što krasi politiku Aleksandra Vučića za razliku od prethodnih režima, koji apsolutno nisu znali ni šta je država, a kamoli da vode državu koja je u jednom veoma specifičnom geopolitičkom položaju, koja je u jednom veoma specifičnom geopolitičkom okruženju i u takvoj vrsti okruženja vi uspete da od mnogih neprijatelja napravite prijatelje, od mnogih država koje su imale velike rezerve prema Srbiji, pa čak i prema srpskom narodu napravite takve partnere koji vrlo rado danas dolaze ovde, investiraju u ovu zemlju, otvaraju radna mesta i ono što je još bitnije preporučuju Srbiju svim investitorima širom sveta.

Danas govorimo o tome ne samo o kamenu temeljcu za novu fabriku vakcina, govorimo o partnerskom poduhvatu UAE, Narodne Republike Kine i Republike Srbije. Ko je mogao samo do pre nekoliko godina da zamisli da ćemo moći, da će Srbija biti toliko otvorena, da će Vučić napraviti takav ambijent i tako otvorenu zemlju koja danas sarađuje sa zemljama Bliskog Istoka, sa Narodnom Republikom Kinom, sa Ruskom Federacijom i da smo svi tim zemljama jedan od najvažnijih partnera postali ovde u Jugoistočnoj Evropi, od jedne zemlje u koju niko nije hteo da ulaže.

Pogledajte samo nivo stranih direktnih investicija od 2001. godine do 2012. godine. Predsednik Vučić je juče govorio na njegovoj konferenciji da smo imali samo jedne godine blizu tri milijarde. To je bila 2011. godina kada je Mišković prodao „Maksi“ „Delezeu“, u stvari to nije bila nikakva strana direktna investicija, to je bila klasična prodaja, klasična kupovina. Mi danas ovde govorimo o Srbiji o otvaranju pogona, o otvaranju fabrika, o novim tehnologijama, o novoj opremi, o novom menadžmentu, o podizanju nivoa plata i mogućnosti da se naši najkvalifikovaniji ljudi, ekonomisti, pravnici, inženjeri zaposle u tim kompanijama koje stvaraju dodatnu vrednost našoj zemlji i na taj način rešavamo i demografske probleme i sve one probleme koje Srbija vuče kroz svoju istoriju još od Berlinskog kongres 1978. godine kada dobijamo nezavisnost.

Nažalost, imali smo vrlo mali broj lidera koji na ovaj način tretiraju i vode politiku, liderski način, koji jasno znaju kakva je pozicija Srbije, kao što zna Aleksandar Vučić i kao što zna da je ekonomija, da je radno mesto, da je novčanik građana Republike Srbije, njihov standard ono što će opredeljivati našu i geopolitičku i spoljnopolitičku poziciju i svaku drugu poziciju i odbrambenu poziciju i sve ono što potencijalno može da bude opasnost za našu zemlju u narednom periodu.

Isto tako je to važna poruka za ne samo investitore nego i za građane Srbije. Mi na ovaj način kroz jednu dobru monetarnu politiku i stabilnost šaljemo poruku jedne ozbiljne države koja na pravi način ume da upravlja svojom zemljom i naravno sopstvenim institucijama.

Nažalost, gospođo guvernerka, sve ovo što sam naveo nije nikakvo hvalisanje i govorimo o egzaktnim podacima, nečemu što se događa na terenu, nečemu što naš narod i naši građani mogu da vide. Mogu da se zaposle u fabriku, mogu da rade u pogonu danas.

Mogu da odu u Pančevo ili u Novi Sad u „Brose“, u fabrike u kojima su prosečne zarade 1.700 evra, ali i pored toga nažalost ima onih i tu je Srbija, nažalost i specifična, ima onih ljudi koji se bave i pokušavaju da se bave politikom na domaćem planu i koji seire nad time što će neki strani investitor zbog nekog zastoja u radu ili trenutne situacije na svetskom tržištu da otpusti nekoliko desetina ili nekoliko stotina ljudi.

To su oni i mediji i političari koji zahvaljujući ulaganjima stotina miliona evra u te medije, ruše Aleksandra Vučića i ruše Srbiju, samo zbog toga što je podigla svoju glavu, samo zbog toga što Srbija je danas u mnogim segmentima, ne samo ekonomskog života investicija, najbolja u Evropi. To su ljudi koji umesto da pozovu, da pomognu da se ti milioni ulože u radna mesta, da se ulože u nerazvijena područja, u razvoj sela, u razvoj obrazovanja, da budu društveno odgovorni, uložili su stotine miliona evra da ruše Aleksandra Vučića i da ruše ono što je SNS napravila za ovih sedam, osam godina na vlasti, imajući u vidu da je glavni cilj i glavni fokus bio još 2012. godine koji je ispunjen, ekonomsko osnaživanje, vojno osnaživanje ove zemlje koje može i koje je naravno, vidno i šta građani Republike Srbije, ali i celog regiona i celog sveta prepoznaju.

Možete zamisliti da oni danas u svojim naslovnim stranama, na svojim portalima govore o tome i smeju se i kažu – evo, našli smo fabrika, dole na jugu Srbije otpustiće 200 ili 300 radnika. Možda će ta fabrika da otpusti 200 ili 300 radnika, ali će ova država, ova Vlada, ali će Aleksandar Vučić da napravi mogućnost za ne još 200, 300 radnih mesta, nego za 20 i 30 hiljada novih radnih mesta.

I to je ta razlika između njih, koji su bili nesposobni. Slobodno mogu da kažem koji nisu bili apsolutno nikakve patriote, jer patriote se tako ne ponašaju. Patriote se ne ponašaju tako što pustite da kome padne na pamet lobira i radi i prizna neodvojivi deo naše teritorije, ugrožava suverenitet naše zemlje, pa kada pustite da nam ugrožavaju suverenitet, politički, državni, što nam ne bi ugrožavali i ekonomski suverenitet. Što nam ne bi ugrožavali monetarni suverenitet? Ništa me ne bi začudilo, gospođo guverner da su zatražili da nam ovde uvedu i valutni odbor i Vašingtonski konsenzus.

Šta će nam dinar? Šta je tim ljudima bio potreban dinar, oni nisu razmišljali o novim firmama, novim preduzećima, njih je zanimalo sopstveno bogaćenje, zato su izneli iz ove zemlje, nažalost stotine miliona evra koliko možemo da vidimo i nadam se da će državni i nadležni organi da utvrde kako su stekli taj novac, da li su platili porez i koliko su oštetili, a siguran sam da jesu, građane Republike Srbije, s obzirom da su ovu zemlju bacili na kolena.

I danas se smeju i raduju se što će neka fabrika potencijalno da otpusti 200 ili 300 ljudi, ali glavna razlika u tome je što je tada u Srbiji bili gašeno 50, 60 hiljada preduzeća godišnje, a otvarano 20, 30 hiljada preduzeća. Prvi put u istoriji, prvi put u protekle tri decenije, 31 godinu, koliko u Srbiji funkcioniše tržišna ekonomija.

Imamo situaciju da se mnogo više preduzeća otvara, nego što se zatvara. I to je isto tako glavni pokazatelj razvoja, jasne strategije i liderstva u ovoj zemlji koja na kraju krajeva, zavaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću danas na ključnim pozicijama ima najbolje ljude.

Jeste Srbija i Jorgovanka Tabaković i Siniša Mali i svi oni koji pomažu i koji imaju rezultat. Zato imaju poverenje i nas ovde kao većine poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije dok god možemo da se pohvalimo stabilnim kursom, kontrolisanom inflacijom i kada god NBS može da objavi to da u Srbiju stiže tri, tri

i po, četiri milijarde evra stranih direktnih investicija koje su zarađene. Znači, niko nije nama došao ovde na lepe oči. Došli su zbog toga što je ova zemlja sigurna, zbog toga što je ova zemlja stabilna i zbog toga što vide da ova zemlja ima jasnu viziju svog razvoja, znajući konačno kako da iskoristi svoje resurse, kako prirodne, pa na kraju krajeva i ljude koje imamo delegirajući najbolje ljude i najkvalitetnije ljude u ključne državne institucije.

Znači, mi nastavljamo sa takvom politikom. Vas samo mogu da ohrabrim, da zajedno sa svojim timom nastavite da radite ono što na kraju krajeva i najbolje znate. Stvari su vrlo jednostavne i to jeste na kraju krajeva ogledalo SNS, semafor, Aleksandar Vučić, svi oni koji slede njegovu politiku, politiku razvoja, razvoja ekonomije, jačanja naše zemlje i naravno vraćanja ponosa srpskom narodu, našem narodu i naravno našoj Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Marinkoviću.
Pre nego što pređemo na spisak narodnih poslanika, kratko obaveštenje.
Saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, da vas obavestim da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Prelazimo na spisak.
Prvi na listi je gospodin Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena guvernerka, poštovane koelge poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljaku stranku. Izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Kao prvo, reći ću nekoliko stvari konkretno što se tiče ove tačke o izboru viceguvernera. Uvažena guvernerka, ja kao narodni poslanik, predstavnik USS u potpunosti podržavam politiku našeg predsednika Aleksandra Vučića gde se u okviru te politike radi na razvoju svakog dela naše zemlje Srbije. U okviru toga, tu ste i vi kao guverner NBS, ako osoba kojoj isto mnogo verujem. Tako da ću glasati za predlog kandidata za viceguvernera, za osobu koja je pre toga radila svoj posao na najbolji način, a rezultati su vidljivi.

Naša fiskalna situacija je takva da je veoma stabilna, da smo veoma napredni, radimo i očekujemo da će Srbija u narednom periodu imati još više mogućnosti da se pomognu sva ona područja, a govorim o područjima koja su nerazvijena, govorim o brdsko-planinskim i seoskim područjima.

Još jednom, ja ču kao poslanik i predsednik USS podržati predloge kandidata i glasati za politiku koja daje napredak našoj zemlji Srbiji. Hvala.