Poštovane koleginice i kolege, lepo su prethodnici zaključili da su ovi amandmani dobro došli, da je zakon dosta korektan i na kraju krajeva svi zakoni se prave, ili bi trebalo da se bave, na način da građanima omoguće lakši i bolji život i ja verujem da je tendencija i ovog zakona i svih drugih zakona, išla u tom pravcu, ali moramo da priznamo da na realizaciju tog zakona, utiče još nešto, a to je moral i s druge strane tržište. Malopre je i kolega spomenuo uticaj tržišta i evo kako utiču.
Kolega Arsić je govorio o nemoralu jedne agencije turističke. Ja sam u načelnoj raspravi isto govorio o jednom špekulativnom poslovanju banaka, o lopovluku njihovom, o kriminalu, govorio sam o stambenoj nekoj zadruzi „Šumatovačka“ i posle toga mi se javilo dosta građana koji su mi bili zahvalni što sam to spomenuo i te njihove marifetluke, hoštapleraj, pa između ostalih jedan od građana mi kaže spomenite i toplane Beograda.
Šta rade toplane Beograd? One imaju dve vrste korisnika. Jedni korisnici su valjda ovi koji plaćaju to grejanje tokom cele godine, a drugi plaćaju po nekom savremenom modelu, po nečemu što je dobro, kvalitetno, u interesu građana, kako oni to kažu, plaćaju na osnovu toga koliko potroše toplotne energije i zbilja to je pom meni korektno, dobro, fino tako da jedan deo godine plaćaju, jedan ne plaćaju.
Ali, šta se tu dešava. Uvek postoje oni koji su nemoralni, koji se ne vode etičkim principima i pronađu neki modus kako će da oderu kožu tim potrošačima, građanima, kupcima isto kao što to rade banke, kao što je radila ta zadruga koju sam spomenuo.
Evo, šta rade toplane. Kažu, ispostave račun za grejanje, ljudi to plate, e onda im stiže račun od neke druge izmišljene firme koju su najverovatnije ovi iz toplana izmislili i ta firma im naplaćuje očitavanje utroška energije. To je isto ili slično kao što ove koje sam spomenuo, tu zadrugu, ne znam ko još MTS, itd, vam naplaćuju ispostavljanje fakture.
Tako su se i oni snašli i još jedan teret na leđa potrošača stavili. Da li je to obaveza potrošača, ne, već je to obaveza elektrana, toplana da očitaju koliko potrošite, i da vam to naplate. Ali to nije mala cifra, mislim da plaćaju negde oko 1000 i nešto dinara mesečno, i tome mora da se stane na put. Tome i ovaj zakon sa dobrom namerom radi i pokušava da uradi, ali nije dobro samo doneti taj zakon. Treba neko taj zakon da prati, da prati šta se javlja na tržištu, svi smo svedoci i svi vidimo da su banke u poslednjih pola godine, ili godinu dana i više, u mnogome povećali nadoknade za ovo i ono, naplaćuju održavanje računa.
Kakvo održavanje oni imaju na računu ako ja ne trošim ništa? Miruje mi račun, ali oni onda izmišljaju tu njihovu fiksnu nadoknadu koja je 300,400,500 i više dinara mesečno i ja ih pitam, recite mi kakvo je to održavanje i šta ste radili tom računu, da li ste mu štelovali ventile, da li ste menjali ulje, šta ste radili? Ne rade ništa, ali vas klepaju kako oni hoće, sad su mangupski isto uveli to, imate uslugu koja se zove, prodaja na rate, bez kamate i normalno, vi odete u prodavnicu, kupite neki proizvod, date karticu i to bude na 3,4,5, 10, 12, nije ni važno koliko rata.
E sada je njima palo na pamet, ne mogu da vam uzimaju kamatu, jer je bezkamatno, ali zato kažu, za svaku ratu, nadoknada 50 dinara, 100 dinara. I što je još najgore, nemaju ni malo karaktera, da su barem rekli od 1. septembra, ili od bilo kog oktobra, roka, to će da krene. Ne, oni vam sad to naplaćuju i na ugovore koje ste vi zaključili i pre tri meseca, pre pet meseci, pre dva, nije ni važno.
To mora da se pronađe neko ko će da vodi o tome računa, a tome se stalno piše u novinama. O tome su stalni prigovori građana, odnosno korisnika, međutim, ne znam ko treba to da radi, ali evo neka čuje apele građana koje ja sad uspostavljam ovde vama, pa neka to urade, onako kako treba i da se tim građanima skine taj deo tereta, jer svi pričamo kako se trude i građani da rade, i mi se trudimo da radimo u interesu građana, ali i u interesu Srbiju, ali neki to zloupotrebljavaju, i na taj način sebi stiču veliku materijalnu dobit.
Evo, pogledajte, ta kupovina na rate, najmanje, ja kažem najmanje, a ima i sigurno i više, milion rata, ima milion korisnika, i zamislite kada svaka banka naplati po 50 dinara, to je 50 miliona i to nije malo, jer to je hoštapleraj, to je lopovluk, to je ovo što je rekao i kolega Arsić, nelegalno poslovanje. Sa druge strane, kako utiče to tržište? Veoma dobro, reče i kolega Vuk, i Komlenski je govorio o tome, veoma dobar primer, čak je Komlenski primer poslanika koji je diskutovao, zbilja o amandmanu i po amandmanu, i cela diskusija je bila u skladu sa Poslovnikom.
Evo recimo taj primer, sve usluge koje nam budu radili ti majstori, izvršioci i preko 5000 dinara, moraće da se napravi taj ugovor, predračun, itd. Šta ćemo da radimo kada je tržište protiv nas? Prost i jednostavan primer, a ja pretpostavljam da je svako od nas došao u situaciju da treba uslugu nekog majstora, da li je električar, vodoinstalater, da li su zidari, ovaj ili onaj, i ko će u ovim vremenima, kada je nestašica tog radničkog profila, tog majstorskog?
Da li ste pokušali ovog leta, da li ste pokušali pre tri, četiri meseca da angažujete nekoga da vam radi struju, da angažujete nekog zidara, molera, keramičara? Svi oni koji su to pokušali mislim da nisu uspeli u tome, jer je nedostatak te radne snage.
Usput, sa stvaranjem ovih zakona moramo da vodimo računa i obrazovanju i da stvaramo te kadrove koji nam nedostaju. Doći ćemo u situaciju da nećemo moći da nađemo majstora na ovim prostorima. Džabe nam onda svi zakoni koje smo mi doneli, koji kažu - ovoliko će biti ograničeno, ne znam, preko toga mora da se pravi ugovor. Pa, ko će meni da kaže… neće niko ni da mi kaže, ali ko će da spreči svakog tih korisnika da juri tog majstora i da mu plati i više i ne znam ni ja koliko samo da završi posao?
Ako se sećate i ako pratite, dnevnice tih majstora su bile 20, 30 evra. Sada ćete teško naći majstore ispod 50 evra. To je ono o čemu moramo da vodimo računa. Dakle, ne samo da donosimo i predlažemo dobre i kvalitetne zakone, nego da vodimo računa i o tome da li će moći u praksi oni da se realizuju.
Hvala.