Hvala predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, pre svega, uvaženi građani Srbije, želeo bih da istaknem najiskrenije izraze saosećanja sa prijateljskim narodom Severne Makedonije povodom tragedije koja ih je zadesila kada je stradao veliki broj ljudi nakon požara u kovid bolnici u Tetovu. Poštovani prijatelji, Srbija je sa vama.
Da se vratim na temu. Nemački car Vilhem koji je u svoje vreme bio personifikacija tadašnjeg nacionalizma, imperijalizma i protivnika Srbije, rekao je o srpskom narodu – šteta što taj mali narod nije moj saveznik.
Novi bečki list „Gri prese“ je pisao 1918. godine o srpskom narodu, citiram – ostaće zagonetka kako su se ostaci srpske vojske koji su se spasli ispred Mekenzeve armije mogli docnije osposobiti za borbu. To je dokaz da srpski vojnik spada u najžilavije ratnike koje je video ovaj svetski požar. Maršal Mekenzen je za srpsku vojsku rekao – ja neobično cenim i volim vas iz Šumadije, vi ste herojski narod pun časti i pun ponosa, narod velike i sjajne budućnosti.
Ovo je samo deo hvalospeva o junaštvu srpske vojske kroz istoriju. Nažalost, uvek je to junaštvo bilo praćeno velikim žrtvama i najskupljom cenom koju jedan narod može da plati.
Postoje kažu, narodi koji kažu – možeš me saviti, ali me nećeš slomiti, a postoje i oni koji kažu – možeš me slomiti, ali me nećeš saviti. Nadam se da nam u budućnosti neće faliti mudrosti, da dozvolimo da nas ponekad malo i saviju, ali da nas nikad više da nas slome. Da nas više ne trebaju hvaliti kako smo neustrašivi i hrabri ratnici, već dobri naučnici, sportisti, privrednici, a to je politika koju vodi ova stranka i to je skoro pa zagarantovano.
Danas je pred sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike o ratnim memorijalima. Treba reći da su u Prvom i Drugom svetskom ratu Nemci i Srbi bili neprijatelji, ali to ih nije sprečilo da se poštuju u ratu, ali i kasnije. Nemački vojskovođa Fon Mekanzev je naredio 1915. godine da se na Košutnjaku podigne spomenik srpskim junacima koji su tu pali u borbi sa nemačkom carskom vojskom. Malo je poznato da je spomenik podignut u okviru kompleksa nemačkog vojnog groblja koje je na tom mestu bilo sve do 1944. godine.
Valja pomenuti da je naš blaženopočevši Vladika Nikolaj Velimirović uređivao čak i u vreme rata nemačka groblja. Ovaj spomenik posvećen srpskim junacima na Košutnjaku je jedinstven u svetu kao vid počasti koju neprijatelj odaje neprijatelju.
Poštovani građani, sporazum koji je danas pred nama iza za cilj da omogući dostojno upokojenje i ovekovečenje uspomene na vojna lica i civilne žrtve rata koje su poginule ili umrle tokom ratova, kao i očuvanje mesta gde su sahranjeni u skladu sa Ženevskim konvencijama o zaštiti žrtava, od avgusta 1949. godine i dopunom te konvencije od juna od 1977. godine. Mi svi možemo samo da se nadamo i da želimo da će ovo biti poslednji sporazum sa ovako bolnom temom, koja na kraju ne donosi dobro ni poraženima, ni pobednicima, ali da će biti još mnogo sporazuma koji će razvijati saradnju, razvijati toleranciju i prijateljstvo i sve drugo što ulepšava i olakšava život naša dva velika naroda.
Uvaženi građani, dozvolićete mi još par minuta, kako bih se mogao osvrnuti nešto što nema veze sa ovom temom dnevnog reda, ali je bitno za javnost. Naime, osvrnuo bi se na ove tragikomične reakcije opozicionih vedeta nakon odgovora evroparlamentaraca, o njihovim zahtevima za predstojeće izborne uslove.
Naime, ponižavajući sopstvenu državu tako što su cvileli za pomoć evroparlamentaraca, kako bi im oni pomogli da dođu na vlast, misleći da će naši prijatelji iz Evrope sada da ponište one tekovine moderne demokratije, da se na vlast dolazi isključivo programom, na izborima, ko dobije više glasova i da sada oni nekim čarobnim štapićem mogu promeniti ta pravila i dovesti na vlast sve one koji ne mogu da pređu ni cenzus i koji su očekivali da će moći da im ispune, malo je reći, fantazmagorične uslove i zahteve tipa, dajte nam sada neko posebno ministarstvo za izbore, dajte da mi sami po sopstvenim željama i nahođenjima uređujemo program RTS, itd.
Vređajući tako i poštovane naše prijatelje iz Evrope, kojima su potcenili inteligenciju verujući da će im te zahteve ispuniti. Najudarnije kapisle opozicije predvođene stranom Slobode i pravde, sa svojim prijateljima, partnerima, istomišljenicima, deklararno će, kako to vidimo deklarativno će odbiti sve te uslove koji će im doneti evroparlamentarci. I u celom tom procesu jadikovanja, plakanja na svojom sudbinom optužujući ovu vlast da je diktatorska, da je autokratska, tiranska maltene, teroristička, naši politički neistomišljenici sada uzročno-posledično gledaju i na naše prijatelje iz Evrope da su isti takvi.
Isto kao što sada njihov šef, gospodin Đilas, pažljivo birajući politički trenutak kada će napasti na Angelu Merkel, iz sve snage je optužuje, kako je ona u stvari isto autokrata i tiranin, kao i naš predsednik, jer zamislite kaže – da ima izvanredne i na uzajamnom poštovanju zasnovane odnose sa našim predsednikom, sa našom državom.
Sada možemo da izvedemo zdravorazumski zaključak da ako bilo ko kaže nešto afirmativno za našu zemlju, da je on automatski bitanga, da je nepismen, nekulturan, diktator, kao što sada kažu za gospođu Merkel, kao što kažu za Viktora Orbana, Miloša Zemana, Vladimira Putina, šeika Bin Zaeda, koji su naši iskreni i poštovani prijatelji koji gledaju da na svaki način pohvale i kažu neku lepu reč o Srbiji, na čemu im je srpski narod neizmerno zahvalan.
Znači, svi oni koji se usude i smognu hrabrosti da bilo šta dobro kažu za našu zemlju i našu vlast, oni ne valjaju pa se, logično nameće pitanje ko to onda valja? Poštovani građani, valjaju oni koji će na sve načine optužiti Srbiju i u javnosti je predstaviti kao da je Uganda za vreme Idi Amin Dade ili ne daj bože kao da je nacistička Nemačka za vreme Adolfa Hitlera.
Tako na njihovim portalima možemo videti kako prenose hrvatske vesti i tekstove, kako će Vučić, kome sada inputiraju onu floskulu o Srbima kao hegemonističkom narodu, koja je nastala još u vreme Austrougarske, pa je onda nastavila svoj kontinuitet kroz komunističku ideologiju, evo i sada je pominju, i kažu kako je on sada nakon što pokorio Crnu Goru, tako da će otcepiti i deo Federacije Bosne i Hercegovine, pa će verovatno Vučić u tom maniru da nastavi da opkoli i Novi Zeland, da se malo našalim, iako čovek izgubi glas da kaže u svakoj emisiji, na svakom mestu, u svakom intervju, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet apsolutno svih zemalja za koje ga napadaju.
Da poštuje nezavisnost i Crne Gore, da poštuje nezavisnost i Federacije Bosne i Hercegovine i Hrvatske i svih drugih zemalja i da sa tim zemljama isključivo želi partnerstvo, mir, prosperitet i napredak. Pa, zar nije poštovani građani, ovako vizionarska i dobronamerna inicijativa poput otvorenog Balkana potvrda toga? Ali, ako sumnjate da jeste, vratite sve njegove govore i intervjue u prethodnih devet godina, koliko je na vlasti, i vidite da li postoji makar jedna, jedina reč gde je on rekao da smatra Crnu Goru za svoju guberniju ili da želi da se Republika Srpska otcepi od Federacije Bosne i Hercegovine.
Takva reč ne postoji, ali postoji samo ona gebelsovska sentenca koja kaže da hiljadu puta ponovljena laž postaje istina. Naši prijatelji iz opozicije toliko više izmišljaju i ponavljaju da ja stvarno ne znam kako ih nije sramota.
Takođe, njima valjaju i oni koji za naš glavni grad govore da je kasaba, oni koji na svojim kablovskim televizijama ni jednu jedinu rečenicu ili reč za deset godina prethodnih koliko je SNS na vlasti, nisu rekli da je bilo šta dobro urađeno i koje 99% svojih emisija vrlo često počinju rečenicom – svi smo sveni da u ovoj zemlji ništa ne valja, dajući sebi za pravo da većini građana oni određuju šta je dobro, a šta ne.
Takođe, njima su dobri i oni koji pozivaju na proterivanje i gašenje Srpske pravoslavne crkve sa njenih ognjišta i koji su uradili sve da ponize i povrede Republiku Srbiju. Baš sam iskoristio ovu reč – povrede, jer je ta reč nabijena velikim emocijama, a kako je rekao još Makijaveli – u politici nema puno mesta za emocije, ali upravo tu reč sam iskoristio jer je ona povredila svakog građanina naše zemlje onda kada je ta zemlja, kada je naša bratska Crna Gora prva priznala nezavisnost lažno proglašene države Kosovo, i to dva puta, hvala gospodine Rističeviću, onda kada je poslala svoje vojnike da slave onu zločinačku akciju „Oluja“, onda kada je usvojila u svom parlamentu deklaraciju o genocidu u Srebrenici i to dva puta. Evo, sada, kada se trudi da uništi SPC želeći da onda stvori neke druge forme pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori, pa onda pravoslavnu crkvu crnogorskog naroda sve u cilju dodatne dezintegracije srpskog nacionalnog korpusa kako bi se srpski nacionalni korpus fergmentisao u delove nakon čega bi bilo lakše sa njime manipulisati.
Takođe, moram da naglasim i da valjaju oni koji ono što je definisao gospodin Ćirjaković u svojoj kovanici – Autošovinisti, pripadnici tzv. elite, rekao sam pripadnici tzv, jer suštinski pripadnici intelektualne kulturne elite nikad ne bi rekli, citiram – bez spremnosti na ulične borbe nema pobede nad ovim režimom ili da je dijalog sa vlastima kao razgovor sa džeparošom, da je na krovu predsedništva Republike Srbije i predsednika viđen Belivuk, i da mora doći do revanšizma nakon dolaska Stranke slobode i pravde na vlast.
Poštovani građani Srbije, da nije tragično, da nije žalosno, bilo bi jako duhovito i smešno. Zašto ovi svi koje sam citirao, zašto su oni podobni poštovani građani, a ova vlast i svi oni koji se usude da je podrže nisu? Zato što ni jednim svojim delom, niti činjenjem ne mogu da budu bolji od ove vlasti. Nemaju niti znanja, niti umeća, niti hrabrosti, a najbitnije niti programa i ideje da ponude građanima i da kažu – ovo ćemo mi uraditi što će biti bolje za vlast nego što je uradila prethodna.
Oni ne znaju ništa bolje nego da vređaju at personom i da diraju u ono što čestiti, moralni ljudi ne diraju, ako što je to porodica. Vidimo na primer kako napadaju decu predsednika Republike bez ikakvog razloga, ali i smisla.
Prvo, kontinuitet vlast Aleksandra Vučića i SNS je toliko dug da je sigurno u tom kontinuitetu i u vreme vršenja svoje vlasti uradio nešto što nije dobro, kao što bi uradili svi ljudi osim naravno njih bezgrešnih. Zašto se onda ne uhvate za to nešto, ako uspeju da nađu, što nije dobro i za to ga napadaju? Šta su kriva njegova deca za vođenje ove države ili za politiku Republike Srbije? Kakve veze to ima sa politikom i da se svaki dan to dete napada po novinama?
Nema nikakve, ali to je jedini način da se oslabi ova vlast i predsednik lično, pošto idejom, programom ili bilo čim drugim ne može. Zato se koriste ovako niske, bedne i čestitim ljudima neprihvatljive stvari, da bi pokušali da unize rezultate koji su nemerljivi u modernoj istoriji Srbije, a to su, kazaću samo one trenutne, aktuelne - da se projektuje i gradi 1.200 km auto-puteva, više stotina regionalnih i lokalnih puteva, da se u svakoj opštini revitalizuju i modernizuju saobraćajnice, da je pokrenut najveći projekat izgradnje kanalizacione mreže postrojenja za preradu otpadnih voda i regionalnih deponija, da je pokrenut projekat izgradnje beogradskog metroa, revitalizacije dunavskih luka, itd, itd.
Poštovani građani Srbije, kao što sada drvljem i kamenjem posipaju predstavnike evroparlamentaraca koji im nisu uslišili njihove demokratske zahteve, kao što su napadali američkog ambasadora, gospodina Godfrija, zato što je rekao da voli Srbiju i da poštuje ovu vlast, kao što se njihove voditeljke na televiziji čude kako sad odjednom Srbija ima dobre odnose sa Amerikom, tako će se u predstojećem periodu koristiti brutalnim lažima i izmišljotinama, kako bi izvrnuli ruglu sve nas i poljuljali vaše poverenje u ovu vlast.
Ali, dragi građani, nemojte da verujete ni njima, na kraju, nemojte ni nama, verujte u ono što možete da vidite i uporedite kako je bilo nekad kada su oni bili na vlasti i kako je od kad smo mi stali na njeno čelo. Rezultat je poznat. Onda im neće ni cenzus od 1% biti dovoljan i na sreću ove države i ovog naroda, lagano će nestati sa političke scene, a srpski narod i istorija će im biti sudija.
Vama, uvaženi ministre, želim puno sreće u narednom periodu, jer ćete biti izloženi velikim pritiscima iz raznih centara moći, ali ne sumnjam da ćete iznaći snage, hrabrosti, istrajnosti, kao i do sada i naći načina da sve te pritiske prevaziđete, u interesu Srbije i srpskog naroda. Hvala.